11OgledaloJanuar 2008

^ E S T I T K E

12 Ogledalo

O D N A [ E G D O P I S N I K A I Z T O R O N T A

Januar 2008

Susreti u na{em Konzulatu u

Torontu su ve} odavno tradicija. Povoda

uvek ima, gostuju umetnici, sportisti, min-

istri. Ljudi dodju da ih vide, pozdrave ili

jednostavno budu vi|eni i sretnu se sa pri-

jateljima. Lepa tradicija.

Na poslednjem susretu bila je

velika gu`va, do{ao

svet da pozdravi

glumce Ateljea 212, a

pre svega da vidi leg-

ende, Prleta i Tihija.

Iako pro|o{e

decenije, u na{im mis-

lima oba junaka jo{

uvek predstavljaju

simbole akcije,

dinamike, rizika,

dobre glume iz starih

vremena, kada su se

gledali partizanski fil-

movi i mrzeli Nemci.

I sam pogled na njih podse}a nas

da smo i mi, njihovi obo`avatelji, za vi{e

od tri deceniju stariji. To su sada ozbiljni

junaci, a mi ozbiljna publika.

Tihi, kako mu i samo ime ka`e,

smiren, odmeren, ozbiljan, vrsni glumac,

~iji biste dubok, ali opu{taju}i glas mogli

satima da slu{ate, sada je minstar kulture.

U zvani~nom delu predstavljanja,

odmah posle govora ambasadora, gospodina

Du{ana T Batakovi}a i ministra za dijas-

poru, gospodje Milice ^ubrilo, Tihi je na

svoj jednostavan na~in pozdravio doma}ine

i ljubitelje kulture. U kratkoj besedi je

naglasio da otad`bina danas nije daleko,

samo dvanaest sati leta. Ono {to nas najvi{e

povezuje jesu na{i koreni, tradicija i kultura,

~iji pe~at sobom nosimo ma gde oti{li.

Kulturom se danas Srbija zaista

mo`e predstavljati, a naro~ito pozori{tima,

koja su me|u najpresti`nijim u Evropi.

Ostatak ve~eri ministar kulture,

gospodin Vojislav Brajovi}, je proveo

radno u razgovorima sa kulturnim radnici-

ma Toronta i ostalim zvani~nicima, na sas-

tanku. Videli smo ga opet pred kraj ve~eri,

a samo retki su imali priliku da malo

popri~aju sa njim. Slu`ba je slu`ba.

Zato se Prle dru`io, pozdravljao,

pri~ao i strpljivo slikao sa obo`avaocima iz

Toronta. [ta pitati Dragana Nikoli}a,

Prleta, glumca, boema, legendu koja pleni

vi{e od trideset godina i koji je uvek tu za

nas, na filmu, u novogodi{njoj no}i, na uli-

cama Beograda, koji nam peva, govori

najlep{e stihove i koji nas svojim ulogama

dovodi do suza radosti, a i tuge. [ta pitati

~oveka koga svi dobro znamo, jer nam je

sebe dao potpuno i do kraja.

I prvi put u karijeri be{e mi ̀ ao {to

mislim o standardnim novinarskim pitanjima,

{to nisam obi~an gledalac koji bi mu pri{ao

i najednostavnije upitao “ Prle, gde si, {ta

ima?”, a onda odmah posle jednostavnog

odgovora “Ni{ta novo, sve kao i uvek”

uslikala se, da mi se slika na|e za uspomenu.

“Lepo je ovde, poslednji put sam

bio pre pet godina i nikada ne ostajem

dugo, te nemam vremena da vidim lo{u

stranu Toronta”, kaze Gaga Nikoli}.

“Sobom nosim i pamtim samo

lepe stvari, prijatne ljude i utiske. A

Beograd, taj grad je meni unvek isti, jer se

kre}em istim ulicama, odlazim na nekoliko

omiljenih mesta i kafana. Leti sam na Adi

Ciganliji, vreme provodim sa dragim ljudi-

ma, naj~e{}e svra}am u Potkovicu i Taliju,

stare kafane kod Kaleni}a, tu su stalno moji

drugari iz ulice i kraja. Poslednjih godina

nisam veliki svedok toga sta se de{ava u

kulturi, u tim dogadjajima u~estvujem koliko

je dovoljno. Nemam vi{e vremena, ka`ze

pesma Desanke Maksimovi}, i ovo {to mi je

ostalo `elim da provedem u svom

svetu, koji sam dugo zapostavljao

zbog obaveza i kulture. Smatram da

sam posle 30 godina umetni~kog

rada zasluzio da u`ivam i u drugim

stvarima. Ne `alim za internacional-

nom karijerom, probao sam. Igrao

sam u Parizu vi{e od dve godine,

snimio i nekoliko filmova tamo, bio

i vratio se u Beograd. Ovo je speci-

fi~na umetnost, koja se najbolje

izra`ava na maternjem jeziku, jer

predstavlja mnogo vi{e od napisanog

scenarija i teksta, jer predstavlja

misao, emociju, svesnu i nesvesnu

reakciju, povezanost sa publikom. Nema

bolje publike ni kritike, od doma}e. Ovde u

Torontu igramo jednu interesantnu i

druga~iju predstavu. Karte su unapred

rasprodate. Svesni smo da je popularnost

Prleta i Tihija doprinela tome. Zato i posto-

ji mala doza straha da li }e im se dopasti

“Posetilac”. To nije akcija, tragika, niti

komika, mogu da ka`em da je to jedan

ozbiljan komad, koji predstavlja razgovor

posetioca i Frojda. Vide}emo kako ce

ovda{nja publika to primiti. Ina~e u Srbiji

ima svega, klasi~nih predstava, spektakla,

ozbiljnih i alternativnih komada, i sve je to

pozori{te, i sve ima svoju publiku i kritiku.

Ja jo{ uvek dosta radim na filmu

i ~im se vratim u Beograd zapo~injem novo

snimanje sa Goranom Markovi}em. Dugo

nisam radio sa njim, jo{ od “Sabirnog

Centra”, vrlo sam uzbudjen i sa nestrpljen-

jem o~ekujem prvu klapu novog filma, koji

se zove “Turneja”– ka`e Dragan Nikoli}.

Posetilac

Predstava “Posetilac” savremenog fran-

cuskog dramskoog pisca Erika Emanuela

Smita , spaja po prvi put na sceni, ~uveni

televizijski i filmski tandem: Dragana -

Gagu Nikoli}a, koji igra naslovnu ulogu,

odnosno Boga, i Voju Brajovi}a, koji

tuma~i Frojda. Uz njih su An|elika

Simi} (Frojdova k}erka) i Branislav

Trifunovi}, scenografija je delo Darka

Nedeeljkovi}a, kostimografijom se bavila

S. Pe{i}-Raji}, a muziku je pisao Zoran

Eri}.

U ovoj komediji filozofskog

karaktra, koja se odigrava u vreme naciz-

ma u Be~u, zapo~inje dijalog izmedju

Sigmunda Frojda i neobi~nog posetioca.

Na gledsocima je da sami zaklju~e ko je

taj posetilac, a prema re~ima M.

Toma{evi}a iz Toronta, to je drama, o

odnosu lekara i “Boga”, ili mo`da, lekara

i pacijenta. Dok gledate predstavu, pitate

se: “Ko ovde koga le~i, doktor pacijenta

ili pacijent doktora?”

Jedno od klju~nih pitanja koje

postavlja predstava odnosi se na odgov-

ornost, a jedan od odgovora koje nudi je da

~ovek mora da veruje u samog sebe, {to

zna~i da je sam i odgovoran.

Slavica Stevanovi}

PRLE, TIHI I

”POSETILAC” U TORONTU

Erik-Emanuel Smit

rodjen je u Francuskoj 1960.

godine.i poslednje

decenije XX veka po~eo

je da ni`e uspehe na francuskim i

svetskim scenama. Seriju uspeha

zapo~eo je komadom

“Sudjenje Don @uanu”,

a godine 1993. dozivljava

trijumf sa komadom

“Posetilac”, koji autor smatra

“komedijom filozofskog karaktera”.

Te godine predstava dobija tri

“Molijera”, najpresti`nije francuske

nagrade za pozori{ni komad. Zatim

se redjaju uspesi na

medjunarodnim scenama.

Ovi junaci jo{ uvek predstavljju simbole akcije, dinamike, rizika, dobre i glume. I sam pogled na Prrleta i Tihija je dovoljan da nas podseti da smo i

mi, njihovi obo`avatelji, sada vi{e od tri decenijje stariji. Oni su sada ozbiljni junaci, a mi ozbiljna publika

13

^ E S T I T K E

OgledaloJanuar 2008

14 Ogledalo

N A L I C U M E S T A

Januar 2008

FILM: Od na{e saradnice iz Njujorka Ane Momirovi}

Snimanje filma “Tamo i ovde”

Darka Lungulova u srpsko-ameri~koj pro-

dukciji, po~elo je u Njujorku, a na prole}e

2008. nastavlja se u Beogradu. Naslovne

uloge u filmu igraju Mirjana Karanovi},

Branislav Trifunovi}, Dejvid Tornton i

~uvena peva~ica Sindi Loper. O ovoj

dirljivoj, imigrantskoj, ali i ljubavnoj pri~i,

koja se odvija na dva kontinenta, pisali

smo u novembarskom broju. Ovaj put

prenosimo razgovor na{e saradnice iz

Njujorka sa jednim od glavnih aktera,

Branislavom Trifunovi}em.

- Branislave kako do`ivljava{ ovaj film?

Svi|a mi se scenario pre svega

zato {to je to ne{to {to mi je interesantno

i za videti i za pro~itati. Voleo bih da

gledam ovaj film

- [ta se de{ava u tvom poslovnom `ivotu

mimo ovog filma?

Trenutno radim na pretstavi ‘No}

ubica” u Jugoslovenskom dramskom

pozori{tu

- Da li vi{e voli{ da radi{ u pozori{tu ili

na filmu?

Ne mogu da ka`em da vi{e volim

jedno ili drugo, jer su mi podednako dragi

i bitni, s tim {to svaki posao ima svojih

pozitivnih i negativnih strana. Recimo kad

se snima film mo`e u svako doba da se

vrati unazad i da se popravi eventulana

gre{ka, dok u pozori{tu ne postoji ta priv-

ilegija. Ali kad ve} snimi{ film, ne mo`es

da radi{ na njemu jer je sve gotovo, dok u

pozori{tu uvek mo`e{ da nadgra|uje{ svoj

rad.

- Mo`e{ li uop{te da izdvoji{ jednu od

dosada odigranih uloga i da ka`e{ da ti je

ta najdra`a?

Ulogu u “Disko svinjama” mogu

da nazovem najdra`om, mada su meni sve

uloge podjednako drage.

- Sta bi najvi{e voleo da igras?

Nemam neku ulogu za kojom

~eznem da je odigram, jer mislim da su sve

uloge velike na svoj na~in, uostalom uvek

sebe prilagodi{ liku, a ne lik sebi. Ali rec-

imo da bih najvi{e voleo da igram

[ekspirova i ^ehova dela.

- Koliko ti zna~i “gluma~ki

gen” u sebi s bzirom da si dete

glumca?

Taj gen nije presudan,

jer kao {to je proradio mogao je

i da ne proradi. Ja sam glumac

prvenstveno zato {to volim svoj

rad. Jednostavno me put tako

naveo, vrlo lako sam mogao da

krenem drugim putem i da

postanem ko{arka{, teniser ili

ne{to sasvim peto.

- Kako provodi{ svoje slobodne

vreme, sa prijateljiima u dru`enjima, na

kom mestu ti je no}ni `ivot??

Imam puno prijatelja i sre}an sam

{to ih poznajem i {to postoje, dru`imo se

izlazimo, ali sve u granicama normale. Ja

sam, ina~e, nisam ~ovek koji ba{ mnogo

izlazi, naro~ito ako imam va`an projekat u

rukama. Volim dobru klopu, volim TV i

jako sam posve}en svom radu, no}ni `ivot

nije neka bitna stavka u mom `ivotu.

Drugi protagonista filma je talen-

tovana i mlada Jelena Mr|a, kojoj je ovo tek

drugi film i za Ogledalo ka`e: -Jako sam

sre}na {to radim sa ovakvom predivnom

ekipom i {to sam zahvaljuju}i ovom radu u

Njujorku, gradu koji obo`avam. Scenario me

je odu{evio i mislim da }e ovo da pro|e

super jer je savremena pri~a razumljiva svim

ljudima. Ivanu koju igram u filmu sam

odmah zavolela i nije mi bilo te{ko da se

poistovetim sa njom. Osta}u u Njujorku

neko vreme, jer ovde zaista u`ivam, a `elim

i da ovde prezentujem jednu lepu predstavu,

koja je zapravo bila moj diplomski rad, po

tekstu Mladena Popovi}a, “Masla~ak i

Retard”, u re`iji Mirjane Karanovi}.

Svi ljudi koji su radili na sniman-

ju u Njujorku su fantasti~no i po`rtvovano

odradili svoj posao, ka`e za na{ list Darko

Lungulov:

Ja sam sve vreme snimanja bio u

“svom” svetu, pa sam na kraju, bio vrlo

prijatno iznena|en, kad su mi se svi zah-

valili na izvanrednom iskustvu. Bila je to

jedna internacionalna ekipa :direktor

fotografije – Nemac, asistenti kamere iz

Honkonga i Japana, tonci Rusi, asistent

re`ije iz Italije. Bilo je ljudi iz Ju`ne

Amerike. Glumci iz Srbije, Amerike,

Rusije. Prava njujor{ka produkcija.

Na pitanje {ta o~ekuje od ovog

filma ,George Lekovi} ka`e:

Iskreno od filma

o~ekujem da bude ono {to

jeste. Mala i iskrena pri~a.

Iz iskustva znam da je

gre{ka praviti pretenciozne

poteze i pretvarati se. Ovo

je mali i niskobud`etni

film, prvi sa na{ih prostora

koji se na ovaj na~in bavi

ovom temom. U isto vreme

je ovakva tema imigracije

relevantna je ne samo za

na{e podru~je ve} manje

vi{e za ceo svet i zato

o~ekujem da film bude relevantan ne samo

kod nas ve} i u celom svetu. A nadam se da

}e takvo prisustvo filma “Tamo i Ovde” na

svetskom tr`istu i na svetskim festivalima

doprineti promociji na{eg filma i na{e kine-

matografije.

TAMO I OVDE

MALI OGLASI***

PRODAJE SE

Prodajem ku}u sa dva poslovna prostora u centru Mili}a, Republika Spska. Tel.801.266.0640 ili 801.518.6468.Prodaje se “TIME SHER” za zimovanje u Biver Creek u Koloradu. Udaljeno samo 1 miljuod Vela. Za 52.. nedelju, {to je u najboljem vremenskom periodu za skijanje, izme|ukatoli~kog Bo`i}a i kalendarske Nove godine. Sme{taj za 5 osoba. Zovite 773.744.0449Prodaje se dvospratna ku}a u Vu~ju kod Leskovca. Ku}a ima 230 kvadrata, u ameri~komje stilu, sa kaminom, terasom, bazenom, 20 ari placa i gara`om. Po~etna cena 60.000 eura.Za sve informacije pozovite u Beogradu 064.244.1889 ili u ^ikagu Mikija 773.744.0449

***

PRODAJE SE KU]A

Prodajem ku}u u Baringrtnonu, u elitnom predgra|u ^ikaga. Ku}a ima privatno jezero,

bazen, golf igrali{te, 5 gara`a i jo{ mnogo toga. Pozovite 800. 936. 2750

***

Mortgage kompaniji potrebni su slu`benici sa i bez iskustva u poslu, za puno i skra}eno

radno vreme, provizija po dogovoru. Dozvola za rad obavezna. Zainteresovani pozovite:

773.631.9289