Kontinentalna estetika 17. i prve polovine 18. veka -najvei umovi filozofije 17.v, Dekart, Spinoza i Lajbnic, ne bave se problemom Lepote -Dekart je samo u jednoj privatnoj prepisci, kao odgovor na pitanje (A ta emo sa Lepotom?) primetio: Lepo i bavljenje Lepim ne moe biti predmet nauke. Lepo ne oznaava nita sem naeg odnosa prema predmetu. -Spinoza: Stvari same po sebi nisu ni lepe ni rune. Lepota nije osobina predmeta, nego reakcija oveka koji posmatra. Kad bismo bili drugaije sazdani, rune stvari bi nam bile lepe, a lepe rune. -Lajbnic na temu poara u Vajtholu kada su izgorele mnoge slike, izmeu ostalih i Holbajnove, komentarie: Jedna dobra maina je vanija za svet nego mnoge slike. Ukus se, za razliku od razuma sastoji iz zbrkanih opaajima, malim percepcijama (petites perceptions), koji su slini nagonskom, i ovek ih ne moe objasniti, cf. Baumgarten. -Polemika Klod Pero vs. Blondel. Pero iznosi tezu prema kojoj nijedna proporcija nije po prirodi ni lepa ni runa i nijedna po sebi nije bolja od druge. Koja e se od njih u datom trenutku dopasti zavisi od asocijacija, navika, istorijskih uslova. Svaka proporcija dakle, moe da se dopadne, ukus je socioloka kategorija. Blondel odgovara: navika ne moe da uini da rune stvari postanu lepe, a na Lepotu se ne treba navikavati. -Didro: tekst o Lepom u Enciklopediji. Kritikuje Haesona i priu o esteskom ulu (ismeva kao predrasudu koja asocira na esto ulo, protiv mistifikacije). Opredeljuje se za shvatanje Lepote kao primarnog kvaliteta. Iako nastoje da demistifikuje britansko uenje, u sutini ne rui Haesona. Samo kae da je Lepota skladan odnos ideja o povezanosti, redu, simetriji. Poreklo ideja je u ulnom opaaju, u iskustvu, koje mi kombinujemo, dovodimo u odnos. Paradoks o glumcu, cf. Ijon: racionalna komponenta ide ruku pod ruku sa zanosom, mania.

Nedostaju sledea pitanja: - Dva opta, koje samo treba izvui iz onoga to je reeno na temu svih britanskih estetiara pojedinano - Pojam estetskog ula u britanskoj estetici 18. veka i Kategorija nezainteresovanosti u britanskoj estetici 18. veka - openhauer i Nie (iz Gilbert Kuna) - Hegel o poeziji (samo osnovno, moe se skinuti sa neta, bilo ta) - estetika uoseavanja i ono pitanje Raskin, Rid... ili kako ve ide ne treba 1. aftsberijeva estetika pozicijaNovina britanskih estetiara: pokuaj da spoje relacionizam (koji za posledicu ima relativizam) sa antirelativizmom (uticaj na Kanta) Lokov uenik, neoplatoniar, smatra se da sa njim poinje moderna estetika. Veliki protivnik sistema, sistem je najbolji nain da ovek postane budala. Prvi primenjuje Lokov new way of ideas na estetiku (oslukivanje iskustva svesti iz koga se onda izvodi estetika teorija). Uvodi ideju o unutranjem ulu: poseban organ duha, segment svesti koji je zaduen za recepciju moralnog i estetskog fenomena (kretanje od morala ka Lepoti, tipino za britanske estetiare XVIII veka). Tzv. oko/ uho uma jeste unutranje, estetsko ulo, zadueno za neposredan 1

kontakt sa Lepotom. Diskurzivni razum nije adekvatan organ za doivljaj Lepote i morala jer je diskurzivnost obeleena potrebom za argumentacijom i poznavanjem odnosa uzrok/ posledica; oko uma je zadueno za neposredan kontakt sa predmetom. Akcenat je na doivljaju, estetskom aktu (inae, estetika XVIII veka se bavi analizom estetskog akta). Neposrednost je kljuna za doivljaj morala i Lepote. Definie kategoriju nezainteresovanosti Kontra-hobsijanski argument u spisu Istraivanja o vrlini i zasluzi. Nije interes za odranje sopstvene egzistencije u osnovi morala. aftsberi se pritom poziva na iskustvo i zdrav razum. Spiritus movens moralnog ina je ono to on naziva benevolence. Navodi primere iz rata, kada ovek postupa moralno ak i po cenu ugroavanja sopstvenog ivota. Zaotrava argument u stav prema kome nema vrline ako motiv moralnog ina sadri i najmanju primesu interesa (cf. Kantova autonomna etika). Ako se iz straha od kazne ovek uzdrava da uini zlo, za koje inae ima ukus, to nije vrlina. Kazna dakle, ne moe biti motiv za moralni in, vrlina je vrednost koja se ne sme instrumentalizovati, i mora biti svrha samoj sebi. ESTETSKI DOIVLJAJ neposrednost, duhovnost, nezainteresovanost 1. Neposrednost. 3 aspekta neposrednosti: a) temporalnost (estetski doivljaj je trenutan, priznaje da se ovom odreenju opiru muzika i knjievnost) b) nezavisnost od razuma (razum podrazumeva doivljaj isposredovan argumentacijom, estetskom predmetu se divimo ili ne ne znajui zato; razlog nije relevantan za doivljaj. Autonomija estetskog doivljaja). c) nezavisnost od volje (spontanitet reakcije; Lepoti se divimo, hteli mi to ili ne) 2. Duhovnost estetskog doivljaja (a samim tim i vrline i Lepote, reaktualizacija kalokagathie) kao i na to da su duhovna zadovoljstva snanija od ulnih. Pokuava da se distancira i od racionalizma i od empirizama, Lepota odvaja i od podruja razuma i od fizikih ula. Ljudi su esto skloni da ljubav svode na senzacije fizikih ula, da odnos ljubavnika svode na razmenu seksualnih zadovoljstava. Da je tako, ljubavnici ne bi ostajali zajedno i nakon to su seksualne potrebe zadovoljene, gubili bi interes im razmena seksualnih zadovoljstava vie ne bi bila mogua. Ali, ma kako bili retki, u ivotu se ipak mogu nai primeri ljubavnika koji ginu za svog partnera. Ergo, Lepota i vrlina su duhovna, a ne ulna zadovoljstva. 3. Nezainteresovanost. Differentia specifica i moralnog i Lepog. Slui mu da bi estetski doivljaj odvojio od ulnosti s jedne, i razumske spoznaje s druge strane. Disinterestedness. Nekada se prevodi kao bezinteresnost (po ugledu na Kantovo interessenloses Wohlgefallen, zato da bi se interes u ovom smislu odvojio od interesa u smislu hobsijanskog shvatanja ljudskog egoizma). To nije nezainteresovanost u smislu ravnodunosti. U definisanju ove kategorije, aftsberi polazi od ukusa, od subjektivnog. Metodski hod: 1. etika ravan kontra-hobsijanski argument 2. prelazi na ravan estetike ulnost vs. duhovnost. ulno. Imenuje predmete koji drae fizika ula, postoje 3 nagona koja su kao takva zainteresovana zemlja (amor habendi, Lok uveo nagon za posedovanjem kao predmet kontemplacije u filozofiju), plodovi, ljudski oblici. Ovi predmeti ne zadovoljavaju pukim posmatranjem, ve bude ive udnje, elje i nade, traei zadovoljenje.

2

Duhovno. Lepoti se divimo zbog nje same, distancirajui se od amor habendi. Estetski doivljaj je nezainteresovan. Doivljavanje Lepote je najvii ljudski interes (opte ljudski interes, ne hobsijanski egoizam) i vrhunac ljudskog dostojanstva. 3. dolazi do odreenja posebnog domena svesti svojstvenog estetskom doivljaju (akt recepcije, a ne stvaralaki proces u fokusu zanimanja britanskih estetiara XVIIIveka. Zato? Prema jednom od predstavnika analitike kole, uzrok je socioloki. Dok je renesansni ljubitelj umetnosti pomalo i stvaralac-diletant, te ga je zanimala i recepcija i produkcija, u XVIII veku ovek postaje iskljuivo potroa i biznismen, koji stoga iskljuivo uiva u umetnikom delu kao trinoj vrednosti, ali nije i sam stvaralac).

2.

Zadovoljstva uobrazilje

Dozef Edison, Ogledi o zadovoljstvima uobrazilje, lanak u asopisu The Spectator (Edison i Stil urednici). Koristi termin uobrazilja za ukus, ali ne objanjava zato je promenio termin (otpor prema filozofskoj argumentaciji). Poto je definisao ukus kao onu mo due koja povezuje Lepotu sa zadovoljstvom, a nesavrenstvo (runou) sa nedopadanjem, povlai distinkciju izmeu ulnih zadovoljstava, zadovoljstava uobrazilje i z. razuma. - zadovoljstva: ulnosti, uobrazilje ( ukusa), razuma -zadovoljstva razuma = npr. Lepota matematikih teorema. Zasnivaju se na znanju, za razliku od drugih zadovoljstava. Poto su zasnovana na prethodnom znanju i na razumu, nisu neposredna, kao ostala dva. - Zadovoljstva uobrazilje: nisu tako intenzivna kao zadovoljstva ulnosti, ni rafinirana kao z.razuma, meutim: Lep vidik ispunjava duu uzbuenjem i zadovoljstvom isto kao i nauni dokaz, ali jedan Homerov stih je oarao vie ljudi nego itavo poglavlje iz Aristotela. Masovnost, z.uobrazilje su neposredna, oigledna, lake se postiu nego z.razuma. Edison daje opis estetskog doivljaja: Dovoljno je samo da otvorimo oko i prizor ulazi...Mi smo pogoeni ne znajui kako. Prizor ulazi ne vodei rauna o razumu spontanitet, nezavisno od volje + mi smo smesta pogoeni neposrednost nije zasnovana na razumu, temoporalna dimenzija. Z.uobrazilje odravaju centralnu poziciju izmeu z.razuma i z.ulnosti, zato to (1) ne trae veliki napor miljenja, ne zamaraju um; (2) um pati ako se zapusti u potrazi za ulnim zadovoljstvima; nerad + zaputenost. Z.uobrazilje predstavljaju za Edisona laganu mentalnu vebu koja nas budi iz dokolice, a ne zamara previe um, koristi ovekovom zdravlju. - Kategorija uzvienog (sublime, greatness): 3 estetske kategorije za Edisona su Lepo, novo, uzvieno. Uzvieno u smislu sublime = Berkovo dinamiko uzvieno. Uzvieno u smislu greatness (za Edisona) = matematiki uzvieno (Kant). Ovako shvaeno uzvieno ne podrazumeva fiziku veliinu, ve veliinu itavog prizora (npr. planine, reke, vodopada, okeana). Naa uobrazilja voli prizore koji su preveliki za nau svest da ih obuhvati. Ovi iroki vidici su isto tako prijatni/ bolni, kao to i spekulacija o venosti prija umu. ( Aristotelovo vienje Lepote kao omeene, po ovom kljuu Kant pravi razliku Lepo// uzvieno).

3. Pojam zaarane uobraziljeLokov uticaj na Edisona: new way of ideas, distinkcija izmeu primarnih i sekundarnih kvaliteta, uticala i na Edisona i na Haesona. Edison ugrauje Lokovo uenje, epistemiki jaz predmet kao takav // doivljaj u svesti u opis estetskog doivljaja. On se eskplicite poziva na Lokov Ogled o 3

ljudskom razumu, II, 5 i upuuje itaoca na datu distinkciju. Zatim se njome slui da bi dao fenomenologiju estetskog doivljaja. Jedna je ideja u svesti, a druga stvar je sam predmet, kao takav. Nama je stoga nemogue da budemo ravnoduni prema Lepoti koju nam je Bog dao, jer stvari bi izgledale jadno da ih vidimo onako kako istinski jesu. Daje Lokove primere: svetlost i boja, kvaliteti kojih nema u samom predmetu, mi ih dodajemo kao ukrase samim stvarima. Bog nam je, naoj subjektivnoj svesti, dao mogunost da vidimo Lepotu. ontologija estetskog fenomena poiva na svesti. Mi svuda otkrivamo imaginarne Lepote. Nae due su oaravajui izgubljene i zbunjene, mi idemo okolo kao Don Kihot.

4. Haesonovo shvatanje Lepote- za razliku od svojih prethodnika, ima ambicije da napravi celovit sistem. Takoe povezuje estetiku i etiku -Prvi definie termin unutranjeg/estetskog ula (inner sense): proiruje razmatranje o ulima, nadovezuje se na mesto iz Lokovog Ogleda, na kome Lok razmatra pitanje postojanja vie od 5 fizikih ula i pita se ta je npr. sa ulima ei ili gladi. Haeson zakljuuje da mora postojati poseban domen posveen primanju Lepote, jer ne samo to je oseaju ljudi sa zdravim fizikim ulima, ve Lepotu moe percipirati i neko ko nema kontakta sa fizikim svetom. Postoji dakle, poseban segment svesti posveen doivljaju Lepote, jer postoje i Lepote koje nisu isto ulne (npr.teoreme, univerzalne istine, principi nauke). Naziva estetsko ulo, sedmim ulom. -Fenomenologija estetskog akta: 3 inioca 1. ideja Lepote (fenomen u svesti, subjektivistiko odreenje; Lepote nema u predmetu, on je samo izaziva ideje koja se javlja u umu. Ideja Lepote u svesti izaziva nezainteresovano zadovoljstvo, ali ne treba ovo zadovoljstvo, uinak, pomeati sa idejom. Ratio cognoscendi ideja Lepote) 2. estetsko ulo (prijemnik Lepote) 3. uzronik ideje Lepote (predmet; najslabiji deo Haesonove koncepcije, pokuava da odredi uzronik kao uniformity amidst variety, vraa se na stare, objektivistike teorije lepog cf. Pitagorejci). - Prvi svesno spaja relacionizam i antirelativizam (bori se protiv principa de gustibus non est disputandum): re je o svesti kao takvoj, a ne o individualnoj svesti. Suoava se sa problemom empirijske raznovrsnosti suda ukusa (zato ljudi razliito reaguju na Lepotu). Smatra da bi ukus trebalo da bude isti za sve! Predmet bi trebalo da nadrai svaku svest uvek na isti nain. Daje tri uzroka zabune koja ometa odgovor na nadraaj: 1. prethodno znanje i obrazovanje (btw, argument tipian za Prosvetiteljstvo) 2. irelevantne asocijacije 3. nezainteresovanost (kao sine qua non estetskog doivljaja; vano je a priori imati stav nezainteresovanosti). - Etika: itavu shemu estetskog akta transponuje na oblast etike. Moralni in takoe odreuje fenomenalno, daje kritiku racionalizma sa subjektivistikog stanovita. Ideja moralnog dobra je

4

samo ideja u naoj svesti. Bie vrednosti je ontoloki zasnovano na svesti, za vrednosti vai kriterij esse est percipi. (cf. Haeson Hjum Kant). Estetsko ulo Ideja Lepote uzronik ideje Lepote - nezainteresovano zadovoljstvo Moralno ulo Ideja moralnog dobra uzornik dobrohotnosti (benevolence)

5.

Estetika pozicija Dejvida Hjuma: Hjumova misao predstavlja zvanini kraj Velike teorije Lepog: Euklid je rekao sve o osobinama kruga, ali nij jednu re o njegovoj Lepoti. Lepota nije svojstvo kruga, i nije ni u liniji, ni u ma kojoj taki krunice. Ona je samo efekat koji figura izaziva u svesti posmatraa ije je posebno ustrojstvo i struktura ine prijemivim. Subjektivista, ali ne i relativista. Locira estetski fenomen u strukturi subjektivne svesti, koja je uniformna. Prilikom nastojanja da odredi estetsko ulo kao poseban domen svesti, insistira na reakciji recipijenta (hedonistiki momenat) : Lepotu predmeta odreujemo prema oseanju (ne)prijatnosti koje on u nama izaziva. Zadovoljstvo je dakle stvar afektivnog segmenta svesti (a ne razuma, vidi argumentaciju), i to zadovoljstvo naravno mora biti nezainteresovano: Dobra muzika kompozicija i boca dobrog vina, obe stvaraju zadovoljstvo. tavie, njihovu valjanost odreuje upravo zadovoljstvo. No, zar emo rei da je vino harmoninoSamo kad se jedan karakter razmatra u optem, bez obzira na nape posebne interese, on proizvodi zadovoljstvo. Nezainteresovanost (isto daje primer hrabrosti neprijatelja u ratu kojoj se divimo, iako nam to nije u interesu). Dok je razum samo u stanju da prenosi znanja, da posmatra predmete, da bude pasivni primalac znanja. Moralno/ estetsko ulo je aktivno. Ukus je taj koji daje oseaj Lepote i runoe, vrline i zla (kalokagathia), dajui sjaj ili prljajui predmet, i tako od predmeta inei novu tvorevinu (cf. Edison, zaarana uobrazilja, mi smo svi kao Don Kihot). Vezu izmeu svesti i predmeta konstituie bie vrednosti. O merilu ukusa Hjum dokazuje trajnost duhovnih tvorevina: obino se misli da su filozoski sistemi i prirodne nauke pouzdanije i trajnije, meutim, prirodne nauke su (bar podjenako) nestabilne kao duhovne, a postoji neto trajnije svi se i dalje dive Homeru. Iako autoritet ili predrasuda privremeno mogu favorizovati nekog sutinski beznaajnog autora, to ne moe da se potvrdi kroz istoriju. Vrednost (= neto sraunato da se dopadne) se dakle akumulira i definie kroz trajnost. Ali kako utvrditi ta je vrednost u sadanjem trenutku?Prvo merilo ukusa: fiziko zdravlje. Nemaju istu percepciju zdrav i bolestan ovek, dakle arbitar pre svega moe biti samo neko ko ima zdravu percepciju. Drugo merilo ukusa: uroenost dobrog ukusa (delicacy of taste). Pored zdrave ulnosti, injenica je da mi svi imamo odreene predispozicije za recepciju Lepote, ali to nije kod svih podjednako razvijeno. Tree merilo ukusa: iskustvo u bavljenju. O Lepoti npr.slike moe s pravom govoriti onaj koji ima praksu procenjivanja umetnikih dela, iskustvo u bavljenju slikarstvom. Na osnovu tog steenog iskustva arbitar moe biti u stanu da poredi dve slike, i da utvrdi koja je dobra. etvrto merilo ukusa: nezainteresovanost. Posmatra treba da bude slobodan od svih predrasuda.

-

5

-

Peto merilo ukusa: zdrava pamet. Momenat common sense, postoji dakle tako neto kao dobar ukus, jer e se svako sluiti da se ne mogu porediti Banijan i Edison, krtinjak i Tenerifi, jezerce i okean.

6.

Dejvid Hjum: primena razuma na moralno i estetsko

- Epistemologija: empiriar, takoe sledbenik Lokovog new way of ideas. Analizira saznanje, ljudski um je upuen na dve oprene grupe predmeta spoznaje odnosi meu idejama // injenice fizikog sveta, tj.iskustva. ovek kao tabula rasa, razum je pasivan, organ svesti usmeren na prvu grupu predmeta, on je jedino u stanju da spozna relacije meu idejama, dok je na podruju iskustva nemoan. 1) Relacije meu idejama: znanje koje postoji apriorno (nezavisno od iskustva), tipino za matematiku spoznaju u matematici, 8+5=13 uvek i nepogreivo. Cf. Kantovo analitiko saznanje (Trougao ima 3 ugla, proizilazi iz njegove definicije, koja je u granicama matematike uvek ispravna. Telo zauzima prostor, proizilazi iz definicije telesnosti). Ma ta videli u iskustvu, to ne moe ugroziti ovaj tip saznanja, koje nikad ne stupa u kontakt sa iskustvom. U tom smislu fizika matematika. Razum je analitiki, on nije u stanju da sintetie, niti moe da rei probleme vezane za iskustvo, stoga nema novuma. 2) injenice fizikog sveta: ulno iskustvo je jedini nain da zakljuimo neto o svetu, npr. iz H2O ne sledi mogunost da neko u vodi moe i da se udavi, to dakle, ne mogu znati iz definicije, ve samo iz iskustva. Hjum analizirajui strukturu nae ulne spoznaje, razara kategoriju kauzaliteta. Mi se pomou odnosa uzrok-posledica snalazimo u svetu. Meutim, ono to identifikujemo putem kategorije kauzaliteta, zapravo su samo dve pojave u vremenu. Npr. sija sunce kamen je topao. Mi emo izmeu ove dve pojave uspostaviti kauzalni odnos: sunce sija sunce zagreva kamen kamen je topao. Meutim, u iskustvu ove veze, zato to (zato to sunce zagreva kamen, ovaj je topao) nema. Uzronost je zapravo odnos koji mi uspostavljamo izmeu kontakta, sleda dve pojave u vremenu. U iskustvu nema kauzaliteta, njega sami stvaramo. skepticizam. Ili: uzronost moe biti rezultat kontakta 2 pojave u prostoru, npr. udarac bilijarskog tapa kugla se pokree. Svako e rei da se kugla pokrenula zato to smo je udarili tapom, meutim, u iskustvu, mi samo vidimo kontakt tap-kugla, ali ne i kauzalitet. Mi dakle, projektujemo sutinu kauzaliteta, nunost sleda. Tu se razum oslanja na ljudsku naviku/ obiaj zato da bi bio u stanju da izvri sintezu. Mi smo navikli da te kontakte esto vidimo ponavljane u iskustvu, te svoju naviku porojektujemo u kauzalitet. Moe se desiti da Sunce sutra ne izae. Kritika (aristotelovske) metafizike u smislu egzaktnosti spoznaje. Prihvata kauzalitet jedino kao potrebu ljudskog uma. -Etika: etika je Hjumu polazite, ispitujui fenomen morala, on ulazi u filozofiju i estetiku. Razum vs. afektivni segment, unutranje (estetsko i moralno) ulo. Hjum povezuje izmeu ostalog Lepotu i moral po kriteriju manje podlonosti promeni nego to je to sluaj sa naukom i filozofijom (suprotno tradicionalnom miljenju prema kome su nauka i filozofija stabilne). U svim oblastima postoji relativnost ukusa, ali je ona manje izraena u estetskom i moralnom fenomenu. Unutranje ulo vs. pasivni razum, koji nema mo da spozna bilo etiki bilo estetski fenomen. Unutranje ulo je afektivno, predstavlja poseban segment svesti koji nije svodiv na sposobnost spoznaje relacija meu idejama, ali opet nije ni iskustven.

6

7.

Hjum: argumentacija protiv relacije: Kako utvrivanje relacija izmeu ideja, kao i

(delimino) utvrivanje injenica iskustva, potpada, prema Hjumu, pod domen razuma, njegov pokuaj da odredi specifikum estetskog ula, usmeren je protiv razuma. Hjum postulira subjektivnu svest kao nunu za recepciju moralne/ estetske vrednosti. Ova, afektivna svest, koja je zaduena za recepciju estetskog fenomena, nasuprot pasivnom razumu (tabula rasa), predstavlja aktivnu, produktivnu mo. Moralni/ estetski fenomen, dakle ne lei u relaciji: dokazuje ovo na primeru ubistva roditelja u svetu biljaka, ivotinja i ljudi. Odnos ne moe biti sutina moralnog fenomena, jer isti odnosi mogu imati razliite karaktere. Biljke roditelj/potomak = drvo/ izdanak, mi ne osuujemo izdanak kada se razvije na raun drveta na npr. istom proplanku, pod boljim uslovima. Primer incesta kod ivotinja se ne zgraamo, naprotiv sparivanje kobile i drebeta esto daje bolje primerke. Meutim, kod ljudi se zgraamo. Ljudski svet: odnos prema ubistvu roditelja. Materoubistvo (Neron/ Agripina) izaziva zgraanje, dok oceubistvo u sluaju Edipa (koji nije znao da mu je Laj otac) ne izaziva osudu. in je dakle isti, relacija dete-roditelj je ista. Moralni fenomen ne lei dakle u relaciji, ve u naoj svesti, u zadovoljstvu i nezadovoljstvu, odobravanju i neodobravanju.

8.

Hjum: argumentacija protiv injenice: moralni/ estetski fenomen ne lei u injenici kao takvoj. Npr. zloin, tj. greh nezahvalnosti: da li je doivljaj nezahvalnosti iskustvena injenica? Ne. Treba razlikovati injenicu kojom se nezahvalnost manifestuje, koja je dakle medijum zloina, od same nezahvalnosti. Primer: neko nekome u prolosti uinio veliku uslugu, npr. spasao ivot, i posle niza godina trai novac zauzvrat, a ovaj koga je zaduio to odbija. Sama nezahvalnost se konstatuje kao greh, jedino ako se itava okolnost predoi svesti nekog subjekta. Jedino se sa itavom predpriom injenica odbijanja zahteva moe konstatovati kao nezahvalnost. Oseaj neodobravanja dakle nastaje zahvaljujui posebnoj strukturi subjektivnog uma. Svest, koja je svima uniformno ustrojena (subjektivna optost), ta svest je postulat vrednosti. 9. Ukus i moralna svest u britanskoj estetici 18. veka.

aftsberi Pokuava da obori Hobsa po kome su strasti spiritus movens ljudskih dela a ne razum; aftsberi potvruje ovo i priznaje znaaj straha ali ukazuje i na dobru stranu ljudske prirode. Zakljuak je da su pokretai moralnog ina ukus, sklonost ka Lepoti i ljubav (uticaj na ilera: da bismo dobili moralnokvalitetno bie, ono mora proi kroz estetsko vaspitanje; govorei o stvaralatvu, aftsberi razlikuje modeliranje mrtvih oblika (dead forms) tj. umetnost, od modeliranja ivih tj. formiranje sopstvenog karaktera, koje predstavlja umetnost vieg reda. Virtuoso je ovek koji je uspeo da oblikuje sopstveni karakter ). Sklonost i ukus

uslovljavaju moralni identitet. aftsberi inae pojam ukusa shvata kao naklonost, nastrojenost, predispoziciju. Ukus je i pokazatelj moralnog karaktera, on odreuje ujedno i politiku situaciju. U svom nacrtu politike teorije, aftsberi tvrdi da se mentalno stanje jednog naroda moe utvrditi prema tome kakva se muzika slua. Ukus je ovde pokazatelj slobode. Kada je narod duhovno ili fiziki neslobodan i njegov ukus zakrlja. Narod sa loim ukusom e uvek birati tirane, circulus vitiosus. Edison

7

Ogledi o zadovoljstvima uobrazilje. Objanjava kako je ulna metafora o ukusu (koja se koristi za estetski fenomen) opravdana. Znao je jednom oveka koji je umeo da raspozna svaki od 10 razliitih vrsta ajeva. Analogija sa estetskom istananou. Definie ukus kao onu mo due koja povezuje Lepotu sa zadovoljstvom, a nesavrenstvo (runou) sa nedopadanjem. Ukus se javlja kao duhovna mo (svest dakle nije pasivni recipijent, ve aktivna. U ovom Edisonovom subjektivistikom zaokretu, neki vide stvarno raanje moderne estetike). Lepota se odreuje kao generator zadovoljstva, koje pre svega predstavlja unutranji doivljaj individualne svesti. Kao i aftsberi, Edison povlai razliku izmeu ove moi svesti i ostalih duhovnih sposobnosti. To to je neko obdaren drugim duhovnim kvalitetima ne znai da e nuno posedovati mo ukusa (povlai razliku izmeu uroenog ukusa i sposobnosti da se ukus vaspita. Npr. poznavao je brljantnog matematiara kome je pri itanju Enejide najvee zadovoljstvo bilo da prati Enejin put na geografskoj karti). Edison, ne navodei razlog za to, uvodi termin uobrazilje kao sinonima termin ukus. Smatra da se u dokolici najbolje oituje ovekov ukus, jer ukus odreuje kako e ovek ispuniti vreme koje provodi ne radei. Dok je zatien poslovnim okvirom, ovek moe da se kontrolie, i njegov pravi karaker ne dolazi do izraaja. Meutim, veina ljudi poto zavri sa svojim obavezama (biznisom), ima sklonost da se odmara u gluposti i poroku. Hjum Hod od etike ka estetici. U svim oblastima postoji relativnost ukusa, ali je ona manje izraena u estetskom i moralnom fenomenu. Unutranje ulo vs. pasivni razum, koji nema mo da spozna bilo etiki bilo estetski fenomen. Unutranje ulo je afektivno, predstavlja poseban segment svesti koji nije svodiv na sposobnost spoznaje relacija meu idejama, ali opet nije ni iskustven. Moralni/ estetski fenomen, ne lei u relaciji: dokazuje ovo na primeru ubistva roditelja u svetu biljaka, ivotinja i ljudi. Odnos ne moe biti sutina moralnog fenomena, jer isti odnosi mogu imati razliite karaktere. Biljke roditelj/potomak = drvo/ izdanak, mi ne osuujemo izdanak kada se razvije na raun drveta na npr. istom proplanku, pod boljim uslovima. Primer incesta kod ivotinja se ne zgraamo, naprotiv sparivanje kobile i drebeta esto daje bolje primerke. Meutim, kod ljudi se zgraamo. Ljudski svet: odnos prema ubistvu roditelja. Materoubistvo (Neron/ Agripina) izaziva zgraanje, dok oceubistvo u sluaju Edipa (koji nije znao da mu je Laj otac) ne izaziva osudu. in je dakle isti, relacija dete-roditelj je ista. Moralni fenomen ne lei dakle u relaciji, ve u naoj svesti, u zadovoljstvu i nezadovoljstvu, odobravanju i neodobravanju. Moralni/ estetski fenomen ne lei u injenici kao takvoj. Npr. zloin, tj. greh nezahvalnosti: da li je doivljaj nezahvalnosti iskustvena injenica? Ne. Treba razlikovati injenicu kojom se nezahvalnost manifestuje, koja je dakle medijum zloina, od same nezahvalnosti. Primer: neko nekome u prolosti uinio veliku uslugu, npr. spasao ivot, i posle niza godina trai novac zauzvrat, a ovaj koga je zaduio to odbija. Sama nezahvalnost se konstatuje kao greh, jedino ako se itava okolnost predoi svesti nekog subjekta. Jedino se sa itavom predpriom injenica odbijanja zahteva moe konstatovati kao nezahvalnost. Oseaj neodobravanja dakle nastaje zahvaljujui posebnoj strukturi subjektivnog uma. Svest, koja je svima uniformno ustrojena (subjektivna optost), ta svest je postulat vrednosti.

10. Uticaj Dona Loka na britansku estetiku 18. vekaDon Lok

8

Utemeljio gnoseologiju. Preuzeo koncepciju tabula rasa od Ralfa Kadvorta, neoplatoniara, po kome ljudski um nije tabula rasa. Lok preuzima ovu sintagmu ali je koristi u suprotnom znaenju - ljudski um jeste tabula rasa, prazan kabinet koji se puni nametajem iz spoljanjeg iskustva. New way of ideas Lokov i Dekartov metod, podrazumeva put od svesti ka predmetu koji ukljuuje eksplanatorni jaz izmedju subjekta i objekta; pozivanje na iskustvo svesti prilikom odreivanja objekta ( kako ga doivljavamo - takav jeste). New way of ideas je u suprotnosti sa idejom ljudskog uma kao tabula rasa. Ispituje nain na koji predmet deluje na nau svest i pretpostavlja distinkciju na primarne i sekundarne kvalitete. Primarni kvaliteti jesu oni koji su potpuno neodvojivi od tela i koje telo zadrava ma kakve promene pretrpelo (veliina, oblik, zauzimanje prostora, kretanje, vrstina). Nema razlike izmeu tih kvaliteta u predmetu i ideje o njima u svesti (ovo je prva znaajna distinkcija izmeu subjektivnog i objektivnog). Sekundarni nisu u samim predmetima ve su mo predmeta da svojim primarnim kvalitetima proizvedu razne osete (boje, ukusi, zvuci, mirisi, toplota). Njihova struktura zavisi od doivljaja svesti subjekta, oni predstavljaju specifian nain na koji subjektivna svest reaguje na predmet. Oni se pre mogu nazvati sekundarnim idejama i predstavljaju ruenje ideje o tabuli rasi jer da je ona tana, promene u doivljaju subjekta nikad ne bi bilo. Zahvaljujui ovome, Lepota poinje da se tretira kao sekundaran kvalitet (Hartman predmet za nas/ predmet po sebi). Lok kao tvorac modernog liberalizma na politikom nivou sutina dravnosti je kompromis; tvrdi da uvoenje bilo kakvih promena, makar i dobrih, mora biti postupno; uvodi pojam slobodnog trita, bez dravnog upliva ali i bez bilo kakvog drugog monopola; osnovno pravo graanina je pravo na imovinu (amor habendi) nagonsko svojtvo ovekove prirode, trei nagon posle nagona za hranom/ piem i seksualnim nagonom. Uticaj na aftsberija Lokov uenik, neoplatoniar, smatra se da sa njim poinje moderna estetika. Veliki protivnik sistema, sistem je najbolji nain da ovek postane budala. Prvi primenjuje Lokov new way of ideas na estetiku (oslukivanje iskustva svesti iz koga se onda izvodi estetika teorija). Uticaj na Edisona New way of ideas, distinkcija izmeu primarnih i sekundarnih kvaliteta, uticala i na Edisona i na Haesona. Edison ugrauje Lokovo uenje, epistemiki jaz predmet kao takav // doivljaj u svesti u opis estetskog doivljaja. On se eskplicite poziva na Lokov Ogled o ljudskom razumu, II, 5 i upuuje itaoca na datu distinkciju. Zatim se njome slui da bi dao fenomenologiju estetskog doivljaja. Jedna je ideja u svesti, a druga stvar je sam predmet, kao takav. Nama je stoga nemogue da budemo ravnoduni prema Lepoti koju nam je Bog dao, jer stvari bi izgledale jadno da ih vidimo onako kako istinski jesu. Daje Lokove primere: svetlost i boja, kvaliteti kojih nema u samom predmetu, mi ih dodajemo kao ukrase samim stvarima. Bog nam je, naoj subjektivnoj svesti, dao mogunost da vidimo Lepotu. ontologija estetskog fenomena poiva na svesti. Mi svuda otkrivamo imaginarne Lepote. Nae due su oaravajui izgubljene i zbunjene, mi idemo okolo kao Don Kihot. Uticaj na Hjuma

9

Empiriar, takoe sledbenik Lokovog new way of ideas. Analizira saznanje, ljudski um je upuen na dve oprene grupe predmeta spoznaje odnosi meu idejama // injenice fizikog sveta, tj.iskustva. ovek kao tabula rasa, razum je pasivan, organ svesti usmeren na prvu grupu predmeta, on je jedino u stanju da spozna relacije meu idejama, dok je na podruju iskustva nemoan. 1) Relacije meu idejama: znanje koje postoji apriorno (nezavisno od iskustva), tipino za matematiku spoznaju u matematici, 8+5=13 uvek i nepogreivo. Cf. Kantovo analitiko saznanje (Trougao ima 3 ugla, proizilazi iz njegove definicije, koja je u granicama matematike uvek ispravna. Telo zauzima prostor, proizilazi iz definicije telesnosti). Ma ta videli u iskustvu, to ne moe ugroziti ovaj tip saznanja, koje nikad ne stupa u kontakt sa iskustvom. U tom smislu fizika matematika. Razum je analitiki, on nije u stanju da sintetie, niti moe da rei probleme vezane za iskustvo, stoga nema novuma. 2) injenice fizikog sveta: ulno iskustvo je jedini nain da zakljuimo neto o svetu, npr. iz H2O ne sledi mogunost da neko u vodi moe i da se udavi, to dakle, ne mogu znati iz definicije, ve samo iz iskustva. Hjum analizirajui strukturu nae ulne spoznaje, razara kategoriju kauzaliteta. Mi se pomou odnosa uzrok-posledica snalazimo u svetu. Meutim, ono to identifikujemo putem kategorije kauzaliteta, zapravo su samo dve pojave u vremenu. Npr. sija sunce kamen je topao. Mi emo izmeu ove dve pojave uspostaviti kauzalni odnos: sunce sija sunce zagreva kamen kamen je topao. Meutim, u iskustvu ove veze, zato to (zato to sunce zagreva kamen, ovaj je topao) nema. Uzronost je zapravo odnos koji mi uspostavljamo izmeu kontakta, sleda dve pojave u vremenu. U iskustvu nema kauzaliteta, njega sami stvaramo. skepticizam. Ili: uzronost moe biti rezultat kontakta 2 pojave u prostoru, npr. udarac bilijarskog tapa kugla se pokree. Svako e rei da se kugla pokrenula zato to smo je udarili tapom, meutim, u iskustvu, mi samo vidimo kontakt tap-kugla, ali ne i kauzalitet. Mi dakle, projektujemo sutinu kauzaliteta, nunost sleda. Tu se razum oslanja na ljudsku naviku/ obiaj zato da bi bio u stanju da izvri sintezu. Mi smo navikli da te kontakte esto vidimo ponavljane u iskustvu, te svoju naviku porojektujemo u kauzalitet. Moe se desiti da Sunce sutra ne izae. Kritika (aristotelovske) metafizike u smislu egzaktnosti spoznaje. Prihvata kauzalitet jedino kao potrebu ljudskog uma. Koristi se Lokovom distinkcijom izmeu primarnih i sekundarnih kvaliteta da bi zasnovao subjektivistiku teoriju Lepote: Porok i vrlina se mogu uporediti sa zvukom, bojom, toplotom, koje prema modernoj filozofiji (i.e. Lokovoj) nisu kvaliteti u predmetu, ve opaaji u svesti.

11. Baumgarten: zasnivanje estetikenasleuje Lajbnic-Volfov sistem, koji je bio manjkav u tom smislu to nije pokrivao problem Lepog, te su mnogi smatrali da je Baumgarten samo popunio rupu u sistemu. Meutim, on je bio iskren ljubitelj poezije, i u njegovim spisima se vidi iskrena elja da opravda poeziju pred filozofijom, da rehabilituje interesovanja za estetiku kao podjednako znaajna.

10

-

-

-

Estetiku formulie kao pandan logici (nauci o racionalnom opaanju), kao nauku o ulnom opaanju (o aesthesisu). Ova distinkcija je varijacija na staru opoziciju doxa/ noesis. Postoji dakle, tako neto kao istina dokse, istina ulnog opaaja. Esej Neke stvari u vezi sa pesmama: trai da teorija mate bude nezavisna nauka, i tvrdi da je ta njegova ideja bitna za istoriju ljudskog duha. Naoj nauci moe se prigovoriti da je ispod dostojanstva filozofije, tj. da je bavljenje ulnim, fantazijom, matom, umetnou ispod bavljenja diskurzivnom milju. Ali, filozof je ovek meu ljudima, on zaista ne moe smatrati tuim tako velik deo ljudskog znanja. Zbrkanost i srednja pozicija: Protivnici tvrde da je zbrkanost (cf. Lajbnic) ulne spoznaje majka zablude, ali ovek ne moe odmah skoiti iz mraka u podnevnu svetlost. Zbrkanost se dakle, javlja kao posrednik, kao stepenica na putu saznanja. Instanca na koju se Baumgarten pritom poziva je poezija, zato to ona ima veliki znaaj za ljudski duh. Racionalizam u estetici: lepota je neka vrsta spoznaje ( eling, Hegel) Ljudski um ima 2 segmenta: gornji um (koji se odlikuje sposobnou jasnog i tanog miljenja, domen nauke i filozofije) i donji um (odlikuje se zbrkanim predstavama, senzitivna spoznaja u koju spadaju i ulna percepcija i ulno zadovoljstvo, domen estetike). Gornji i donji um se razlikuju u nainu funkcionisanja i u vrstama predstava koje stvaraju. Jasna spoznaja predstava vs. tamna spoznaja. Razgovetne vs. (Ne)razgovetne predstave. Jasna spoznaja predstava: Tamna spoznaja predstava: ako je predmet saznanja jasno kada predmet ne moe jasno diferenciran i izdvojen od da se odvoji od drugih ostalih Nauke i filozofija -Dekart, racionalizam, claritas -cilj: dosezanje istine, kao savrenstva jasne i razgovetne spoznaje Estetika -predstave su jasne, dakle kao celina, lepota se izdvaja od drugih predmeta -meutim, ne mogu se utvrditi od ega je fenomen Lepog sastavljen, Lepota to ne doputa toliku analizu -cilj: estetski doivljaj, spoznaja Lepote kao vrhunac, savrenstvo takve spoznaje

Razgovetna predstava: kada se sastavni delovi mogu jasno utvrditi i precizirati Nerazgovetna predstava: ne moemo jasno da utvrdimo i diferenciramo sastavne delove predmeta (cf. Lajbnicove male, zbrkane predstave; ali sa drugaijim aksiolokim pristupom)

-

Estetsko je usmereno na individualno: (individualno je domen donjeg uma) jer su individualne predstave najpoetinije, u umetnosti pojedinano ima prednost nad optim. Zapravo, gornji i donji um, svaki na svoj nain i svojim sredstvima, mogu na razliiti nain osvetiliti isti fenomen. Npr.srea moe se dosegnuti gornjim umom, racionalnim

11

-

-

sredstvima odrediti kako to Aristotel ini, ali se takoe moe osvetliti putem poezije, slikarstva. Estetika dakle, moe imati isti dignitet kao i logika. Lepota se odlikuje ekstenzivnom jasnoom: Lepota je bogatstvo elemenata slike ili ulnog (poetskog) govora. ulni govor je savreniji to vie ulnih ideja izaziva (ovo ne znai haos utisaka). Impetus aestheticus: estetsko oduevljenje, to je momenat koji prirodne i steene dispozicije stavlja iz pasivnog stanja u aktivno. To je dinamizacija oba elementa stvaralakog (prirodnih talenta, i steenih dispozicija rad), prelazak iz potencije u aktualnost. Autonomizacija umetnosti: jedina svrha umetnosti je lepota, savrenstvo ulne spoznaje. britanski estetiari moralisti. Baumgarten razdvaja podruje lepote od moralnog dobra. Mimesis prirode, shvata kao Aristotel i Plotin: ne kao podraavanje corpus natura naturata, ve samog procesa natura naturans. Ostaje pitanje u kojoj meri je termin estetika primenljiv na knjievnost, da li je mi transponujemo u ulni medijum, ili to ostaje igra u jeziku?

12. Polemika Vinkelman Lesing: nemaka prosvetiteljska estetika (18.v), estetika odozdo- odanalize konkretnog umetnikog dela do (eventualno) izgradnje estetike teorije. Vinkelman -helenofil -osniva moderne teorije umetnosti kao nauke, veliki ljubitelj i poznavalac likovnih umetnosti, naroito grke, prvi formulie pojam stila, biologistiki shvaen kao rani, srednji i zreli/ pozni. -Lepota je za njega duhovna, a ne ulna kategorija -od svih prirodnih tvorevina najlepi ljudski lik, stoga je i muko telo lepe od enskog, ono je jednostavnije, plemenitije, skladnije, ima manje oblina i krivih linija, a kako manje budi poudu oduhovljenije. -u umetnosti ne voli ni strast ni preveliki pathos (zato se grozi Mikelanela i Berninija), za njega su Grci paradigma zato to su u umetnosti postigli pravi izraz antike duhovnosti, a to je, za Vinkelmana plemenita jednostavnost i mirna veliina. Ideja prema kojoj ukus odraava politiko ustrojstvo jednog naroda/ epohe (cf. aftsberi). -Spor Vinkelman/ Lesing oko grupe Laokoon. Za Vinkelmana to je primer izraza grke duhovnosti, mirne veliine i plemenite jednostavnosti. Kao to dubina mora ostaje mirna ma koliko da besni povrina, tako i lice na grkim figurama ne pokazuje strasti koje razdiru duu. Pri najeim fizikim i duhovnim patnjama, bol se otkriva u telu, ali lice zadrava dostojanstvo. Zakljuak: statua je bolja od Vergilijevog Laokoona, koji die stranu dreku. Lesing 1. Negira Vinkelmanov kriterij mirne veliine: Grci nemaju tu percepciju stvari, nije tano da ponosni Grk ne vie, naprotiv. Daje primer iz Ilijade, ne samo to junaci, ve i bogovi (Afrodita, Ares) kukaju i deru se. To mi, dananji, finiji Evropljani, smatramo da sve strasti treba priguiti. To je zato to su nai preci bili varvari. Jo jedan primer: Trojanci, koji su varvari, svoje mrtve spaljuju bez suza, to je Prijam naredio jer se plai da ih suze ne omekaju za boj, ali zato Agamemnon ne daje istu zabranu? Zato to Grci nisu varvari, i stoga mogu slobodno da plau, to ih nee smanjiti njihovu hrabrost u bici. Homer zapravo hoe da nas poui kako samo kulturni Grk

12

moe i da plae i da bude hrabar, varvarin tome nasuprot mora da ugui svoju ovenost. Trojanci idu u boj sa varvarskom drekom, Grci ne. 2. Distinkcija likovnosti i literarnosti

13. Lesingovo razlikovanje likovnog i literarnog: dva razliita domena koja iziskujurazliita izraajna sredstva. To su u sri dve razliite teritorije koje se ponegde mogu dobrosusedski dodirivati, ali upadi na centralnu teritoriju nisu dozvoljeni (cf. Dion Hristozom). to je umetnik bolji, to e dublje oseati specifine zakonitosti sopstvene umetnosti. Laokoon nije prikazan u gru, grimasi, ne zbog nekakvog grkog esteskog ideala mirne veliine, ve zbog zahteva same likovne umetnosti. Npr. grki slikar Timant je u slici rtvovanje Ifigenije, itavoj plejadi prisutnih dao stepenovan izraz oajanja. Grimase patnje su gradirane prema stepenu srodstva u odnosu na Ifigeniju. Jedino je preko oevog lica prevuen veo, zato to je njegova patnja ujedno i najdublja. Razlozi su dakle, estetski ljudsko lice je u velikoj patnji runo. Kao pozitivan primer navodi i Timamahovu Medeju, arobnica nije prikazana u trenutku kada ubija decu (to bi bilo runo), ve u trenutku njene unutranje borbe, sukoba izmeu majinske ljubavi i ljubomore. Slikar je odabrao sam trenutak kada se vidi da e ljubomora prevagnuti. Slino tome, Razjareni Ajant ne prikazuje junaka kako besni i ubija, ve u sceni posle mahnitanja (posledice besnila vidimo po leevima koji ga okruuju), u trenutku kada shvata ta je uinio i odluuje da se ubije. Zakljuak: Likovno i literarno jesu dva razliita medija. Predmet likovnih umetnosti je telo u prostoru. Predmet knjievnosti je radnja u vremenu. Svaka od ove dve umetnosti moe samo da se dotakne sredstava one druge likovni umetnik moe da doara vreme preko povoljnog trenutka, koji ukazuje na prolost i/ili budunost zamrznutog prizora. Laokoon ne urla zato to to ne spada u domen likovnosti. Razlozi za distinkciju su dvostruki estetski (zamrznuta grimasa je odvratna) i stvar recepcije (izostaje aktivnost mate).

14. Plodni trenutak i dinamian opisPlodni trenutak: Lesing ovo objanjava na primeru Laokoona, uhvaen je pravi trenutak, dok bol jo nije dosegao punu estinu, stoga i hvali njegove autore. Likovni umetnik treba da uhvati takav trenutak u kome ostavlja prostor mati za slobodnu igru. Ako se, tome nasuprot, prikae krajnji trenutak, mati se vezuju ula. Ako Laokoon samo uzdie, mata ga moe zamisliti kako vie, ali ako vie, onda su mapti vezana krila. Sutina povoljnog trenutka sastoji se u ostavljanju mogunosti mati da se poigra, da aktivno uestvuje u estetskom doivljaju. Dinamian opis: pandan plodnom trenutku u slikarstvu. Dobar pisac ne sme da daje statian opis (ne spada u domen literarnog). Dinaminim opisom se postie radnja u vremenu, pisac koji da samo telo u prostoru ne postie efekat. Dobar primer je Homerova ekfrasa Ahilejevog tita opis tita dat kroz proces njegovog stvaranja, kroz postupak izrade. Ili Helena na zidinama. Ne opisuje se direktno njena Lepota, ve utisak koji ona, kreui se, ostavlja na trojanske starce.

# Kant osnovno uopteno, pojmovi koje treba razlikovatiHjum ga je, pod stare dane, drmuno iz dogmatskog dremea, time to je doveo u pitanje mogunost objektivnog saznanja, saznanja stvari po sebi Predkritika faza: (za estetiku relevantan) spis O lepom i uzvienom Kritika faza: 1. Kritika istog uma ta mogu da znam? 13

2. Kritika praktinog uma ta treba da uinim? 3. Kritika moi suenja emu smem da se nadam? Kritika i kriticizam: preispitivanje samog uma i njegovih sposobnosti. Zapravo jedna prefinjena gnoseologija.

Transcedentalno vs. transcedentnoTranscedencija (inae) ono to je nadiskustveno, onostrano, veno i nepromenljivo TRANSCEDENTALNO = Kantov termin, def. Svako saznanje koje se ne bavi predmetom, ve naim saznanjem predmeta, ukoliko ono treba da je mogue a priori. To je zapravo nae unutranje saznanje, metanivo spoznaja o samoj spoznaji TRANSCEDENTNO = ne postoji, prema Kantu, mogunost saznanja transcedentnog. Spoljanje, nesaznatljivo. Fuzija racionalizma i empirizma, kao i prevazilaenje oba stanovita u Kantovoj epistemologiji. U procesu spoznaje podjednako je bitno iskustvo koje dobijamo iz spoljanjosti, od samog predmeta (transcedentno) i um, naa svest (transcedentalno). Bez oba nema spoznaje. Iskustvo daje predmet (ta?), a subjekt nain spoznaje (kako?). Kopernikanski obrt u filozofiji: do tad se mislilo da postoji predmet oko koga je subjekt kruio, pokuavajui da ga sazna onakvog kakav on jeste po sebi. Obrt se sastoji u injenici da sad predmet krui oko subjekta i nudi mu se u spoznaji samo onako kako subjekt moe da ga primi. NE MOEMO SPOZNATI STVAR PO SEBI. Agnosticizam: nemogunost spoznaje stvari po sebi, kakva ona jeste objektivno. Jedino to saznajemo jeste pojava, koja se formira u kontaktu svesti i predmeta. Kant, meutim, nije skeptik. Ova spoznaja je istinita, zahvaljujui njenoj optosti i nunosti.

-

Fenomen vs. noumenPOJAVA vs. STVAR PO SEBI: pojava se nalazi u domenu ljudske spoznaje, a stvar po sebi je van ljudske spoznaje. (NB: slui Kantu da izbegne Hjumov skepticizam, vidi nie).

14

-

ovekova svest je zakonodavac prirode. Postoje uniformni principi funkcionisanja svesti (svest je ista za sve ljude), a ne individualizam.

A priori vs. a posteriori- A prirori, to je ono to ontoloki prethodi iskustvu, to je od njega nezavisno. A priori postoji u naoj svesti i uslovljava iskustvo. Odnosi se na iste forme koje postoje u svesti i ekaju nadraaj od spolja. A posteriori sledi iz iskustva, to je ono to je ontoloki posle, to od iskustva zavisi, i to se na iskustvo oslanja

Analitiki vs. sintetiki sudovinpr. Telo je rasprostrto (zauzima prostor). To je analitiki sud, zato to proizilazi iz kartezijanske definicije telesnosti (res extensa). Nismo nita novo pridodali pojmu, samo ga analiziramo (telo je po def. rasprostrto). Isto vai npr. za sud Trougao ima tri ugla (iz njegove definicije proizilazi da ima 3 ugla). npr. Telo je teko. To je sintetiki sud, zato to dodajemo nove atribute pojmu, irimo nau spoznaju. Teina ne ulazi u definiciju telesnosti/ materijalnosti. Na ta smo se mi oslonili u ovoj sintezi? Na ulno iskustvo. Pridodali smo teinu pojmu tela na osnovu doivljaja teine. To je sintetiki sud a posteriori. Sintetiki sud a priori: Svaka pojava (sve to jeste) ima svoj uzrok. Uzronost nije neto to moemo prosto da izvedemo iz injenice postojanja. (cf. Hjum. Ali! Ono po emu se Kant razlikuje od Hjuma jeste shvatanje prema kome uzrok ima opte vaenje, dok za Hjuma nema. Koje je x na koje smo se oslonili u ovoj sintezi? Ako uzronosti

-

-

15

nema u prirodi, ni u iskustvu? X = naa svest. U sintezi se oslanjamo na principe funkcionisanja nae svesti, koji su univerzalni i uniformni, imaju opte vaenje. To su iste forme koje postoje a priori, pohranjene u svesti. Sintetiki sud a priori prethodi iskustvu, on je uslov mogunosti iskustva. Bez istih formi u svesti nema ni mogunosti spoznaje. Tako je podelom na pojavu (fenomen) i stvar po sebi (noumen) Kant izbegao Hjumov skepticizam. Kant ne smatra da je istina iskljuivo u svesti, nemogua je spoznaja bez nadraaja koji dolazi od spolja, iz iskustva. Pojmovi bez opaaja su slepi. Negira puki racionalizam.

Razum vs. umKant deli ljudsku svest na 3 segmenta, stupnjevito: ulnost, razum, um. Razum se bavi istinom, on je usmeren na iskustvo, i ne petlja se u metafiziku, on se nalazi na sigurnom tlu, manje ambiciozan od uma. Um je usmeren na transcedentno, on stalno i bezuspeno pokuava da preskoi stvar po sebi, i stoga zapada u antinomije. - Ljudska svest se odlikuje PRINCIPOM SINTEZE. Na nivou ulnosti, to je sinteza oseta u opaaj. Oset dolazi od spolja, on je jo uvek neoblikovan, opaaj podrazumeva da smo ve ugradili u utisak ulne forme, i da smo, kao produkt sinteze formirali opaaj. iste forme ulnosti su a prirori, nezavisne od iskustva. To su prostor i vreme, koordinate koje nam omoguavaju da saznajemo svet. Vreme i prostor nisu objektivna svojstva stvari, ve uslovi spoznaje. ovek vidi stvari u prostoru i vremenu, koji onda postaju zakoni prirode, budui da pojava (fenomen) poiva na ovim koordinatama. Sintetizovani u prostor i vreme, ulni oseti postaju opaaji, koje uobrazilja predaje razumu, na dalju obradu. Razum sintetie opaaje u spoznaju, pomou istih formi razuma. To su 12 kategorija. Kategorije su iste forme razuma, koje takoe postoje a priori. Osnovne etiri kategorije su: kvalitet, kvantitet, relacija i modalitet. Svaka od njih ima svoje momente. 1. kvantitet: jednina, mnoina 2. kvalitet: realitet, negacija 3. modalitet: mogunost, nemogunost, slujanost, nunost. 4. relacija: kauzalitet Nita od ovoga ne postoji u iskustvu, ve a priori, to je deo funkcionisanja svesti kao takve. Razum dalje sintetie, uz pomo kategorija, materijal u spoznaju. Um, koji ima tendenciju da preskae granice iskustva, neadekvatno koristi date kategorije. Stalno tei transcedentnom, skae na meta-nivo, i zapetljava se u antinomije. Kantova kritika metafizike. Meutim, kvalitet ljudskog dostojanstva lei upravo u tom metafizikom apetitu. -

Antinomija

16

-

def: stavovi kod kojih je podjednako uverljiva i teza i antiteza, i afirmacija i negacija. Npr. prva antinomija: svet ima poetak u vremenu, i prostorno je ogranien. Ili: postoji sluajnost, sloboda.

Teorijski vs. praktini umRazlika izmeu saznajnog i delatnog uma. Teorijski um hoe da sazna ono transcedentno, i ima regulativnu funkciju. Saznajni prepisuje moralni zakon. U domenu morala, on kategoriki propisuje moralni zakon, ak iako ga nema u iskustvu.

Praktini umKantovska etika: formalistika (ima samo formu optosti, a ne i sadraj, nema konkretnih zapovesti), deontika etika. Dunost: nunost moralnog ina iskljuivo iz potovanja moralnog zakona. U osnovi stoika ideja, moralni in kao pokazatelj ljudskog dostojanstva.

Legalitet vs. moralitet Legalne radnje nisu odreene dunou, npr. odnos roditelja prema deci. Dunost im nije jedini uzrok, ali su ureene u skladu sa dunou. U moralnim radnjama dunost je jedini motiv (npr. postupak Tomasa Mora, bio je katoliki episkop, dunost mu je bila da ne prihvati brak Henrija VIII i razvod, zato je i nastradao). kategoriki imperativ: slui kao test, da li je na plan za delanje u nekoj situaciji moralno ispravan? Delaj tako da istovremeno moe hteti da maksima tvog delanja postane opti zakon. ini tako da ovetvo u oveku tretira uvek kao svrhu, a ne kao sredstvo. Nae lino ponaanje mora biti prihvatiljivo u svim situacijama. Kantova etika naziva se i autonomnom, ona sama sebi postavlja zakone (kategoriki imperativ postoji sam zarad sebe). Svako racionalno bie koje je u stanju da dela u skladu sa nalogom moralnog zakona, moe da dela slobodno, jer sloboda i moralni zakon su analitiki povezani. Moralni zakon je ratio cognoscendi slobode. Kada delamo u skladu sa njim mi se ponaamo kao autonomna, dostojanstvena osoba.

-

17

-

ovek je rascepljen izmeu kauzaliteta prirodne nunosti i kauzaliteta slobode. ovek kao fiziko bie podlee ovom prvom (ovek kao fenomen), a drugom kao noumen. Osnov ovekovog dostojanstva sastoji se u mogunosti potovanja moralnog zakona, ak i kada je ovaj u sukobu sa kauzalitetom prirodne nunosti. Kritika moi suenja slui da premosti jaz izmeu zakonitosti (odreuje razum i spoznaju) i slobode (moral). To je princip slobodne zakonitosti, svrhovitosti bez svrhe, slobodne igre razuma i uobrazilje.

Teorijski umPostulat = ideja uma (pandan estetskoj ideji): sloboda, Bog, besmrtnost due. Ideje koje produkuje um nikad ne mogu imati ulnu potvrdu. Zato one i nisu kategorije, jer ne slue spoznaji, i nemaju veze sa iskustvom. Mi njih moemo samo pretpostaviti, postulirati.

Mo suenja: vri posredniku funkciju, vezuje ulne utiske i donosi podatke razumu kojionda vri sintezu. Ima dve funkcije: odredbenu i refleksivnu: Odredbena funkcija: na spoznajnom planu, usklauje odnose uobrazilje i razuma u spoznaji podvodi posebno pod opte. ista inteligencija. Sposobnost podvoenja posebnog pod opte (npr. matematiki zadaci), data oveku ali varira od pojedinca do pojedinca. cf. ukus. Podvodi raznovrstan ulni materijal koji doprema uobrazilja pod opte, supsumira pod kategorije. Uobrazilja je, u ovom sluaju, ropkinja razuma. Ona jedino ima mo sinteze na ulnom nivou, a tu njenu ropsku funkciju regulie odredbena mo suenja. Refleksivna funcija: hod od posebnog ka optem, nema opteg pravila ve samo posebno od koga se ide ka optem. Refleksivna funkcija se igra traei opte pravilo pod koje bi podvela ulne utiske, ali nikada ga nee nai, nema supsumpcije. Takoe funkcionie po prinicipu a priori. Razum zakonitost, um sloboda. Refleksivna mo suenja svrhovitost bez svrhe, objedinjuje zakonitost i slobodu. Obuhvata dve kljune estetske kategorije: lepo i uzvieno.

-

Analitika lepog18

-

-

Saznajni vs. estetski sud: u estetskom sudu povezujemo predstavu nekog predmeta sa zadovoljstvom/ nezadovoljstvom, a ne sa pojmom o predmetu. Samim tim, nita ne saznajemo o predmetu, ve saznajemo jedino o svojim spoznajnim moima. Predstavu predmeta povezujemo sa (ne)zadovoljstvom. Nasuprot tome, u saznajnom sudu povezujemo predstavu predmeta sa pojmom. (btw, inae se smatra da je Kritika moi suenja najtranscedentalnija jer nita ne saznajemo o predmetu). 4 momenta suda ukusa: kvalitet, kvantitet, relacija, modalitet.

15. Kant: prvi momenat suda ukusaKVALITET: kakav je taj sud? Odlika suda ukusa je njegova nezainteresovanost, tj. bezinteresnost, podrazumeva nezainteresovanost za egzistenciju nekog predmeta. Npr. lepe palate. (cf. Edison zadovoljstva ula, uma i uobrazilje). Kant povlai distinkciju izmeu zadovoljstva ula, uma, i refleksivne moi suenja, to su zapravo 3 naina na koja se svest odnosi prema spoljanjosti i na koja svest osea zadovoljstvo: PRIJATNO (zadovoljstvo ula) Odnosi se na sve ono to se preko oseta dopada, prija, ulima (boja, miris, ukus, dodir). Ovo zadovoljstvo je zainteresovano, zato to se preko oseta budi pouda prema takvim predmetima. Ono nas vue k sebi. Cf. aftsberi zemlja, plodovi, ljudi. Optereuje kroz sklonost. LEPO (nezainteresovano zadovoljstvo, vezuje se za refleksivnu mo suenja) Pobuuje nezainteresovano i slobodno dopadanje. Cf. iler lepo je jedini prostor za slobodno dopadanje. ovek je, zbog svoje raspoluenosti na fenomenalno (telesno) i noumenalno (duhovno) jedino bie koje je sposobno za donoenje estetskog suda. To mu je diff.spec. DOBRO (zadovoljstvo uma) Posredstvom uma izaziva dopadanje preko istog pojma. Moram znati ta neki entitet jeste, i koja mu je svrha. Razlikuje dobro po sebi i dobro kao sredstvo (i.e. korisno). Nasuprot lepom, o dobrom moram imati neki pojam, i biti zainteresovan za njegovu egzistenciju. Kao i ulno zadovoljstvo, takoe optereuje, izazivajui potovanje koje mui svest.

ilerova estetika izlazi iz ovog, prvog momenta suda ukusa. Ukus je mo prosuivanja jednog predmeta, pomou (ne) dopadanja, bez zainteresovanosti za njegovu egzistenciju. Lepo je ono to izaziva

zadovoljstvo bez zainteresovanosti za egzistenciju predmeta. 16. Kant: drugi momenat suda ukusaKVANTITET: sud o lepoti mora biti opti, tj. on pretenduje na opte vaenje/ dopadanje. Lepo je predmet opteg dopadanja, ali nije zasnovano na pojmu, ve na subjektivnoj

19

-

-

-

-

-

svesti. Kako Kant spaja subjektivizam sa antirelativizmom? Kroz pojam subjektivne optosti. Subjektivna optost: Otkud moe da postoji slaganje ako o predmetu dopadanja ne znamo nita? Ba zato to ne znamo nita o stvari kao takvoj moe se zakljuiti da svianje na osnovu lepog vai za svakog. Ljudi govore o estetskom sudu KAO DA je lepota svojstvo predmeta, ali nije. To je samo estetski sud koji povezuje stvar sa (ne)dopadanjem. npr. prijatno vs. lepo: u oblasti prijatnog se moemo sloiti sa principom de gustibus, neko me se neto svia, nekome ne. Meutim, u oblasti lepog, tvrdnja ovo je lepo ve u samoj jezikoj formulaciji povlai implicitni zahtev da se ostali sloe sa mojim sudom. Pri izricanju suda ponaam se KAO DA je lepota svojstvo predmeta. Ljudi se nee sporiti oko vina, nekome se vranac dopada nekome ne, ali oko umetnosti hoe. Ljudi se oko umetnosti neprestano svaaju jer oekuju da se svi ostali sloe sa sudom Miloska Venera je lepa. Logiki kvalitet estetskog suda je nuno pojedinaan. Npr. ako kaemo ova rua je lepa doneli smo estetski sud, a ukoliko kaemo rue uopte jesu lepe doneli smo logiki sud na osnovu estetskog. Subjektivna optost je vezana za ovekovu mo svesti, slobodnu igru razuma i uobrazilje; u pitanju je uniformni mehanizam koji se aktivira u susretu sa lepim i koji je svima zajedniki. Odredbena mo suenja: u toku spoznaje, uobrazilja sintetie ulni materijal, nema slobodu ve je potinjena razumu. Uobrazilja uvek eli da se protegne u beskonanost, ali joj je u spoznaji ta mogunost ukinuta. U estetskom sudu ona dobija autonomiju. U svojoj slobodnoj igri se sama od sebe prilagoava pravilima razuma, ne proteui se u beskonanost (protezanje uobrazilje u beskonanost kao i njeno potinjavanje razumu raa besmislicu, runou) Estetska ideja = opaaj uobrazilje kome ne odgovara nijedan pojam; predstava uobrazilje koja daje mnogo povoda za razmiljanje a nikada joj nije adekvatna neka misao ili pojam. To je utisak koji se nikada ne moe objasniti jednim pojmom, lepeza znaenja kojom promiljamo toliko toga to ne moemo spakovati u jedan pojam. Uobrazilja kroti samu sebe u okviru estetskog suda. Lepo je ono to bez pojma izaziva opte dopadanje.

17. Kant: trei momenat suda ukusaRELACIJA: sud ukusa se deava prema relaciji, nainu na koji su subjekat i predikat vezani u sudu. ta je to to se doivljava kao lepo na predmetu, na ta se sud ukusa tano odnosi? Svrhovitost bez svrhe: plod igre razuma i uobrazilje, forma svrhovitosti i svrhovitost forme, bez pojma o svrhovitosti. To je princip a priori, najua odrednica lepote. Odredbeni osnov suda ukusa sainjava subjektivnu svrhovitost tj. istu formu svrhovitosti u onoj predstavi pomou koje nam predmet biva dat (vizuelna, ulna predstava). Npr. kada gledamo predmet i imamo utisak kao da je podeen prema naim ljudskim potrebama a da ne znamo da li jeste ili nije i to je potpuno irelevantno za na sud (Kantovi primeri su cvee, dragulji, areno perje papagaja, gorski kristali). U osnovi naeg doivljaja je slutnja kao da su ovi predmeti podeeni za nas. materija dopadanja: drai, npr. boja i ton

20

forma dopadanja: oblik (upuen na prostor), igra (upuena na vreme, vizuelno + auditivno). Ukus je varvarski ako zavisi od drai , tj. materije dopadanja, npr. ako nam se neka slika dopada zbog boje. ist sud ukusa bi se odnosio na crtee, tj. na oblik u prostoru, na formu dopadanja (u sluaju muzike, to bi na primer bila kompozicija, a ne samo jedan ton). Ukras vs nakit: nakit je ono to ne spada u predstavu predmeta kao njegov unutranji, sastavni deo nego je njegov spoljanji dodatak ija je funkcija da povea dopadanje. Ukras je ukoliko dopadanje poveava samo svojom formom, npr. okvir za slike. Nakit nanosi tetu lepoti, preporuuje dra (zlatni okvir za sliku), jer lepota strada ako je nakiena. ista lepota (pulchritudo vaga) ne zasniva se na pojmu, objektivnoj svrhovitosti, nema veze sa korisnou predmeta. Kantovi primeri su cvee, ptice, koljke, lie na ramovima ili tapetima. Lepota ljudskog bia ili zgrade pretpostavlja pojam o svrsi, funkciju to prepon (crkva da bi bila lepa mora biti crkva). Ovaj koprus pulchritudo adhaerens (pripojena lepota) ne izaziva isti sud ukusa. U pitanju je pridodata lepota koja iskae iz eidosa predmeta ako on ne odgovara svrsi kojoj je namenjen. Lepota jeste forma svrhovitosti predmeta ukoliko

se opaa bez pojma o svrsi.18. Kant: etvrti momenat suda ukusa MODALITET: subjektivna, transcedentalna nunost. To je nunost subjektivne optosti. Ne nalazi se ni u samom pojmu, ni u iskustvu (tj. ne moe se empirijski utvrditi, npr. anketom). Lepo TREBA DA se svima dopada (i ovo treba da je kao modus nezavisno od iskustva, cf. etika). Nunost moemo pripisati samo postojanju nekog zajednikog ula koje na osnovu oseanja, a ne pojmova, donosi odluke o tome ta se dopada, tj. donosi estetski sud. Ovo unutranje ulo je svima zajedniko, to je princip svesti (nadovezuje se na drugi momenat suda ukusa). To dakle nije poseban organ svesti, kako su mislili britanski estetiari. (NB: Berk takoe nije mislio da je unutranje ulo poseban organ svesti, ve proizvod specifinog odnosa, usklaivanja postojeih moi svesti). Zajedniko ulo nije spoljanje, ve je to delovanje koje proistie iz slobodne igre naih moi saznanja (cf. drugi momenat suda ukusa, Kantov antirelativizam). Lepo = posebni odnos, slobodna igra uobrazilja / razum. (cf. uzvieno: slobodna igra uobrazilja / um). Modalitet je zahtev, implicira nunost u samom sudu dopadanja postoji zahtev za nunou opteg dopadanja. Lepo je ono to se bez pojma saznaje kao

predmet nunog dopadanja. Ta nunost je subjektivna. 19. Kant o Lepom i uzvienom- razvija je i u predkritikom periodu, Primedbe o oseanju uzvienog i lepog (1764), Lokov uticaj - u kritikoj fazi se osea uticaj Berkovog eseja O lepom i uzvienom - lepo i uzvieno su 2 osnovne estetske kategorije - kategorija uzvienog nastaje kada stupe u slobodnu igru uobrazilja i um. Sud ukusa o uzvienom takoe ima 4 momenta (kvalitet, kvantitet, relacija, modalitet). Uzvieno je predmet i opteg i nunog dopadanja (nema razlike izmeu kategorije lepo/uzvieno u drugom i etvrtom momentu). Razlike se tiu prvog i treeg momenta. -Prvi momenat: slobodna igra uma i uobrazilje. Za razliku od razuma, um je ona mo svesti koja ima apetit da se iri do beskonanosti. Um pretenduje na apsolutni totalitet, bavi se pitanjima Boga,

21

besmrtnosti due, slobodom, metafizikom. On prua uobrazilji mogunost beskrajnog protezanja, dok je razum u principu sputava. Sada se uobrazilja iri do maksimuma, do bola. Stoga prvi momenat suda ukusa o uzvienom glasi: Uzvieno je dopadanje pomou nezadovoljstva. - Trei momenat: lepota se dopada svojom formom, to je svrhovitost bez svrhe.Uzvieno se dopada svojom amorfnou, u njemu se forma uruava. Matematiki uzvieno (greatness) - pojam apsolutno velikog - procenjujemo predmet po veliini - ono to je naprosto apsolutno veliko, to se ne moe uporediti ni sa im drugim. Veliko nezavisno od svakog uporeenja - za razliku od matematikog prosuivanja veliine (merenja), estetsko se nalazi u istom opaaju, odokativno smo zasenjeni veliinom predmeta - npr. egipatska piramida ili crkva svetog Petra u Rimu: matematiki posmatrano, ima i veih graevina, ali estetski smo zadivljeni njenom apsolutnom veliinom - u prirodi: zvezdano nebo, okean - u svesti budi oseaj potovanja - matematiki uzvieno se odnosi na refleksivnu mo suenja. Da bi primila neku veliinu uobrazilja vri dve operacije: 1. aprehenzija (zahvatanje) 2. komprehenzija (obuhvatanje) Npr. kad posmatramo piramidu, zahvatanje komad po komad, od dna ka vrhu je aprehenzija, obuhvatanje u celini, kad se sagleda je komprehenzija. Pri posmatranju matematiki uzvienog otkazuju obe ove radnje. Zapravo, doivljaj matematiki uzvienog odvija se u napetosti koju oseamo izmeu aprehenzije i komprehenzije, njihov neuspeh izaziva neprijatan utisak. Dinamiki uzvieno (sublime) -estetski doivljaj neega kao apsolutno snanog, silnog. Sila = mo koja savlauje prepreke ( vlast: to je kada savlaujemo otpor neega to i samo poseduje silu). U esteskom sudu posmatrana sila nema nikakve vlasti nad nama. -ovek u prirodi: uzburkani okean, pustinjska oluja, vodopad, planinski venci, uragan -posmatrajui ovo divljanje, oseamo da smo kao fizika bia nemoni, ali princip noumenalnog u nama daje oseaj da postoji neto u oveku nad ime ta pojava nema vlast -NB: tu se uplie kategorija nezainteresovanosti. Moram se nalaziti u fizikoj bezbednosti da bi se divio uraganu i imao oseaj uzvienog. -doivljaj dinamiki uzvienog kombinuje oseanje strahopotovanja i oseanje da sam ja kao ovek iznad toga. ovetvo u nama ostaje neponieno, mada bi ovek kao fenomen trebalo da osea strah.

- divljak ne moe imati doivljaj uzvienog. Kant vezuje ovu kategoriju za obrazovanje, za civlizovanostt (prosvetiteljski duh). Kategorija uzvienog najvie ponire u svest subjekta, nema vie ni onog kao da pripada predmetu, potpuno je transcedentalna. Kad je lepo u pitanju, ipak moemo da kaemo Ovaj predmet je lep, dok za predmet ne moemo da kaemo da je uzvien.

20. Kant o antinomiji ukusa

22

Teza: sud ukusa ne zasniva se na pojmovima, jer bi se inae o njemu moglo diskutovati (odluivati na osnovu dokaza) Antiteza: sud ukusa zasniva se na pojmovima, jer se inae, bez obzira na njegovu raznolikost, o njemu ne bi moglo ak ni prepirati (pretendovati na nunu saglasnost drugih s ovim sudom) Reenje: pojam s kojim se predmet u ova dva suda dovodi u vezu, ne uzima se u obe maksime u istom smislu. Sud ukusa mora da stoji u vezi sa nekim pojmom, inae ne bi mogao da pretenduje na to da nuno vai za svakoga. Ali upravo zbog toga, on ne sme biti dokaziv na osnovu nekog pojma, jer jedan pojam moe biti odredljiv (razum, usmeren na ulno), ili neodreen/ neodredljiv (um, usmeren na natulno). Iako se sud ukusa odnosi na ulni, pojedinaan predmet (koji je za mene lep), on ima tendenciju ka protezanju izjava Ovo je lepo pretenduje da bude nuna za svakoga. Dakle, u osnovi suda ukusa mora postojati neki pojam, ali, kako se takav pojam ne moe odrediti empirijski, sud ukusa se ne moe dokazati. Sud ukusa se zasniva na nekom pojmu, ali na osnovu koga se u pogledu predmeta nita ne moe saznati niti ita dokazati, jer je taj pojam po sebi neodredljiv i za saznanje neupotrebljiv. Ali ipak, sud ukusa dobija u isto vreme upravo na osnovu toga pojma vaenje za svakoga (jer je deo funkcionisanja uniformne ljudske svesti).

21. Kant o slobodnoj igri razuma i uobrazilje Mo suenja: vri posredniku funkciju, vezuje ulne utiske i donosi podatke razumu kojionda vri sintezu. Ima dve funkcije: odredbenu i refleksivnu: Odredbena funkcija: na spoznajnom planu, usklauje odnose uobrazilje i razuma u spoznaji podvodi posebno pod opte. ista inteligencija. Sposobnost podvoenja posebnog pod opte (npr. matematiki zadaci), data oveku ali varira od pojedinca do pojedinca. cf. ukus. Podvodi raznovrstan ulni materijal koji doprema uobrazilja pod opte, supsumira pod kategorije. Uobrazilja je, u ovom sluaju, ropkinja razuma. Ona jedino ima mo sinteze na ulnom nivou, a tu njenu ropsku funkciju regulie odredbena mo suenja. Refleksivna funcija: hod od posebnog ka optem, nema opteg pravila ve samo posebno od koga se ide ka optem. Refleksivna funkcija se igra traei opte pravilo pod koje bi podvela ulne utiske, ali nikada ga nee nai, nema supsumpcije. Takoe funkcionie po prinicipu a priori. Razum zakonitost, um sloboda. Refleksivna mo suenja svrhovitost bez svrhe, objedinjuje zakonitost i slobodu. Obuhvata dve kljune estetske kategorije: lepo i uzvieno.

-

Analitika lepog23

-

Saznajni vs. estetski sud: u estetskom sudu povezujemo predstavu nekog predmeta sa zadovoljstvom/ nezadovoljstvom, a ne sa pojmom o predmetu. Samim tim, nita ne saznajemo o predmetu, ve saznajemo jedino o svojim spoznajnim moima. Predstavu predmeta povezujemo sa (ne)zadovoljstvom. Nasuprot tome, u saznajnom sudu povezujemo predstavu predmeta sa pojmom. (btw, inae se smatra da je Kritika moi suenja najtranscedentalnija jer nita ne saznajemo o predmetu).

22. Kant o umetnosti i genijuumetnost priroda (facere agere): umetnost je samo ono proizvoenje koje se odvija putem slobodne volje koja svoje radnje zasniva na umu. Npr. pele prave sae, koje ima prijemiv oblik, ali to nije umetnost zato to nije in slobodne volje. - umetnost nauka: umetnost je praktina mo, nauka teorijska. Umetnost je techne. Nauka je ono to se moe im se zna ta treba da se ini (npr. neko moe opisati najbolju cipelu, ali ne i da napravi takvu). U umetnosti, mogu znati ta treba da inim , ali ne i da u to uiniti. Ako hou da hodam po ici, nije dovoljno to znam ta treba da radim (idem pravo, balansiram, ne gledam dole), jer mi to znanje nee pomoi da to i uinim. - umetnost zanat: umetnost je slobodna, a zanat najaman. Zanat je rad, sam po sebi neprijatan i usmeren na neki spoljanji cilj. Umetnost je prijatna aktivnost, koja je samoj sebi svrha. - Prirodna vs. umetnika lepota: prirodna lepota jeste neka lepa stvar, umetnika je lepa predstava o toj stvari. Za neto to je prirodno lepo nije mi potrebno da imam pojam o samom predmetu, ili njegovoj svrsi (kada to jeste sluaj, kad smo zainteresovani npr. za enu ili konja, to vie nije estetski sud). Za umetnost jeste. Aristotelovski kriterij umetnost prikazuje i rune stvari (furije, boletine, ratne pustoi) kao lepe. - Lepa umetnost: samosvrhovita, a ipak unapreuje kulturu duevnih moi. Estetska umetnost je lepa umetnost kada se upravlja prema refleksivnoj moi suenja, a ne prema ulnom osetu. Ona je zabavna kada zadovoljstvo prati predstave kao iste osete, lepa kada zadovoljstvo prati predstave kao vrste saznanja. Umetnost je lepa kada, premda je samosvrhovita, ipak izgleda kao da je priroda. Za lepu umetnost potrebna je uobrazilja, razum, duh (oivljujui princip duevnosti; sposobnost prikazivanja estetskih ideja) i ukus (koji daje jedinstvo prvim trima moima). Lepa umetnost je umetnost genija. Genije: def. talenat (prirodna obdarenost) koja umetnosti propisuje pravilo. To je uroena duevna sposobnost (ingenium) pomou koje priroda propisuje umetnosti pravilo. Osobine genija: normativnost, originalnost (njegova dela nisu nastala putem podraavanja uzora), egzemplarnost (ali treba da postanu uzorom -

24

za druge), nadahnutost (on ne moe racionalno da objasni svoje stvaralatvo, ve stvara kao priroda, nesvesno) 1) genije je obdarenost za umetnost, a ne za nauku, kojoj prethodi precizno poznavanje pravila 2) genije kao obdarenost za umetnost podrazumeva neki pojam o tvorevini kao svrsi, dakle donekle se zasniva na razumu. Takoe, on mora imati neki pojam o materijalu, to jest o opaanju radi prikazivanja tog materijala. Dakle, on mora posedovati razmeru izmeu razuma i uobrazilje. 3) genije se pokazuje i u estetskim idejama (i.e. ona predstava uobrazilje koja podstie mnoga razmiljanja, a da joj pritom nijedan pojam nije adekvatan, i koju, stoga, nijedan jezik ne moe u potpunosti da objasni) koje izraava; stoga je pri njegovom izraavanju uobrazilja slobodna od pojmovnog, od pravila 4) tu razmeru, proporciju izmeu slobodne uobrazilje i zakonitosti razuma, a bez prethodno postojih pravila, moe da postigne samo subjekat blagodarei svojoj prirodi, a ne mehanikom podraavanju Nova def. genija: uzorna originalnost prirodne obdarenosti jednog subjekta u slobodnoj upotrebi svojih moi saznanja. Genije je sasvim suprotan duhu koji podraava. To nije stvar uenja ili podraavanja, Homer i Viland ne mogu da objasne svoja dela, dok Njutn to moe (i u krajnoj liniji njegovi Principi filozofije prirode mogu se nauiti, dok Homerov metod ne moe; ono to se moe nauiti Kant naziva mehanikom umetnou). Normativnost genija oituje se u njegovoj originalnosti, njegovo delo slui drugima ne kao izvor patvorenja, ve podraavanja. Za one koji nisu genijalni, ve samo talentovani, kolska pravila i propisi su obavezni. Naime, genije jedino prua obilan materijal za tvorevine lepe umetnosti, dok je za preradu tog materijala i njegovu formu potreban talenat koji je obrazovan u koli. Kada neko slepo pokuava da podraava genija, a da pritom i sam nije genijalan i/ili obrazovan, njegovo delo ili lii na majmunisanje ili je usiljeno. Za prosuivanje lepih predmeta potreban je ukus, ali za samu lepu umetnost, tj. za proizvoenje lepih predmeta potreban je genije. Podela lepih umetnosti: lepota uopte moe da se definie kao izraz estetskih ideja. Taj se izraz sastoji iz rei, izraznog pokreta i tona (artikulacije, gestikulacije i modulacije). Shodno tome postoje: govorne, likovne i umetnosti igre oseta (kao spoljanjih ulnih utisaka).

1. Govorne: besednitvo i pesnitvo. Besednitvo je vetina da se neki posao razuma vri kao slobodna igra uobrazilje. Pesnitvo je vetina da se slobodna igra uobrazilje izvodi kao neki posao razuma. Prvi daje manje nego to obeava, drugi vie. 2. Likovne: vetina izraavanja ideja u ulnom opaaju, mogu biti ili umetnosti ulne istine (plastika vajarstvo, arhitektura) ili umetnosti ulnog privida (slikarstvo i vrtlarstvo??) 3. Umetnost lepe igre oseta: nastaju pod spoljanjim uticajem, muzika Rangiranje: pesnitvo najbolje (jer gotovo potpuno potie iz genija), muzika (po kriteriju afektivnog nadraaja), od likovnih slikarstvo.

25

23. elingova filozofija umetnostiRani eling pie Sistem transcedentalnog idealizma; u ovom periodu stvara mit o umetnosti. Ona je najbolji izraz apsolutnog ontolokog jedinstva u svetu, samo ona moe ukazati na apsolut. Istie znaaj umetnosti za filozofiju. Ljudskom sveu vladaju dva osnovna ubeenja koja definiu ovekovo poimanje predmeta: - izvan nae svesti i nezavisno od nje postoje entiteti a predstave u svesti se poklapaju sa objekitvnim stanjem stvari - naa svest proizvodi entitete koji zahvaljujui njoj zadobijaju objektivni realitet: moral, praktina delatnost ( kartezijanski jaz Dekart, Lok) eling zakljuuje: oba uverenja su tana. Jedinstvo svesti i predmeta naziva apsolutom a umetnost je izraz tog apsoluta. Umetnost je apsolutni identitet svesnog i nesvesnog, subejktivnog i objektivnog, slobodnog i nunog, idealnog i realnog (pokuava da prevazie kartezijanski jaz). Intelektualna intuicija in i produkcije i recepcije, sjedinjenje parova suprotnosti. Smisao umetnosti nije samo proizvoenje (interesuje ga otelovljenje procesa a ne sam proces), ve umetniko delo kao injenica. Stvaranje proistie iz suprotnosti svesne i nesvesne delatnosti, koje su potpuno jednake. Tri karakteristike umetnikog dela: - objektivni identitet svesnog i nesvesnog: delo uvek sadri neto vie od onoga to je umetnik hteo da ugradi u njega. Ovom osobinom umetniko delo prevazilazi mogunost konanog tumaenja (hermeneutika). Nesvesni deo omoguuje da se iz umetnikog dela iita neto ega umetnik nije svestan - stvaralaki proces je bitka suprotnosti: inicijalni nemir je poetak stvaralatva, dok je finalni produkt mir (suprotnosti su razreene) - svako umetniko delo je lepo: atribut lepote (u viem smislu) je nuan. Lepo je kljuna estetika kategorija koja u sebi sadri sve ostale. Lepota je prikaz beskonanog u konanom (prikaz apsolutnog u posebnom) tj. umetniko delo. I filozofiji je potrebna umetnost, ona jedina vidi njen znaaj i teinu (to da se kroz umenost vidi apsolut). One su komplementarne i podjednako bitne. U antici je estetskom zatvoren put ka metafizici. elingov novitet umetniko delo moe da omogui dodir sa transcedentnim. Pravu lepotu nosi umetniko a ne prirodno delo. Pozni eling pie Filozofiju umetnosti; umetnost se javlja kao organon filozofije, jedna drugoj daju znaaj. Ona je takoe i udo, krunski dokument izlivanja apsoluta. Kljune ideje ostaju. Javlja se ideja da se filozofija bavi optim kao takvim, zanima je apsolut, ali da se moe se baviti i posebnim ukoliko ima mogunost da u sebe primi i predstavi apsolut. Vidi tri takve potencije (Spinoza atributi protenosti u miljenju): - filozofija prirode: posmatra apsolut sa aspekta principa nunosti, materijalnosti - filozofija istorije: posmatra apsolut kroz prizmu svesnog, subjektivnog i idealnog - filozofija umetnosti: sklad suprotnosti, svesnog i nesvesnog itd.

26

Apsolutno po sebi nije ni svesno ni nesvesno, ni slobodno ni nuno. Ono je apsolutni identitet. Jedinstvo istine, dobra i lepote kod Platona odgovara ovim potencijama. Lepota ima krunsku teinu. Ona se ispoljava tamo gde je posebno do te mere primereno svom polju da se sam pojam kao beskonani pretvara u konano (beskonanost pojma saeta je u posebnom ulnom pojavljivanju). eling je jedan od retkih nemakih mislilaca koji ne eli da napravi nauku od filozofije. Ona treba da obrauje zajedniki imenilac istine, dobra i lepote, ima sposobnost da vidi vrednost kao takvu. Bavljenje filozofijom zahteva i visinu moralnog karaktera i energiju, snagu miljenja. Umetnik je jednak Bogu jer kroz ulno objavljuje beskonano i apslolutno. udo umetnosti sve protivrenosti se ujedinjuju u konkretnom. itav univerzum je sainjen kao umetniko delo (. Bruno). Runoe kao takve u svetu nema, runo pripada vremenski ogranienom posmatarnju stvari. (Einbildungskraft mata, uobrazilja, snaga sainjavanja u jednom) Grka mitologija je rodno mesto poezije kao takve i umetnosti uopte. Smatra da su kritike grkih boanstava pogrene i netane. Grki bogovi imaju viu lepotu i metafiziku funkciju, oni su potpuna sinteza apsolutnog i posebnog. Zato je grka mitologija estetina par exellence. Upravo Atenin nedostatak enstvenosti daje snagu drugim njenim kvalitetima. U tome je tajna drai grkih bogova svaki od njih je nesavren, ali te manjkavosti dijalektiki ukazuju na ostale atribute. To je sutina i estetskog fenomena. eling razvija dinstinkciju izmeu ematizma, alegorije i simbola. - ematizam (Kantov termin): supsumcija pod pojam, posmatranje posebnog kroz prizmu opteg. elingov primer jezik, Kantov odnos kauzaliteta, uzroka i posledice, kao sutinski princip saznanja - alegorija: posmatranje opteg kroz posebno - simbol: specifino poimanje razliito od Hegelovog, sinteza ematizma i alegorije,niti se posebno posmatra kroz opte, ni opte kroz posebno ve su oni u apsolutnom smislu jedno Kantijanski agnosticizam pokuavaju da prevaziu Fihte, eling i Hegel, ali se samo vraaju na pozicije pre Kanta.

# Hegel, uvodPrvi predavao svoju filozofiju na univerzitetu, pokuao da od filozofije napravi nauku. Dela: Enciklopedija filozofskih nauka, Fenomenologija duha, Filozofija istorije, Istorija filozofije, Estetika, Filozofija prava Pokuao da premosti eksplanatorni jaz. Uneo veliki novum u filozofiju: ontologizovao je vreme ( ili hronologizovao sutinu), vreme postaje ontoloka kategorija. Sutina svega to jeste je ideja ( platonistiki idealizam). Ona se samorazvija kroz vreme i tek na kraju tog procesa dostie svoju puninu. Sutina se postie hodom kroz vreme.

27

Po Hegelu nema jaza izmeu svesti i predmeta. Svest moe saznati predmet jer i jedno i drugo proima isti umni princip princip dijalektike. I svest i predmet prolaze kroz vreme dijalektikom metodom ( cf.Parmenid logos proima i svest i predmet). Hegelova dijalektika je metod po kojem se predmetnost i svest razvijaju tokom vremena kroz tri faze: 1. afirmacija ( teza) 2. negacija ( antiteza) 3. negacija negacije ( sinteza) Istinito je celina. Nijedan od ova tri koraka nije kljuan, mora se poznavati ceo hod posmatran kroz vreme. Sve to jeste prolazi kroz ove tri faze. Primer iz Filozofije duha: pupoljak ( afirmacija) cvet ( negacija) plod ( negacija negacije). Plod je sutina koja se dostie kroz vreme, nije data a priori. Primer iz Filozofije prava: pravni poredak u dravi ( afirmacija) zloin ( negacija) kazna ( negacija negacije). Tek kazna baca pravo svetlo, otkriva celokupnu emu i smisao pravnog poretka uopte. Tako se i ideja razvija kroz vreme: - ideja po sebi, apstraktna i nesvesna sebe; imanentna nauka - logika - ideja izvan sebe, opredmeena, konkretna ali jo uvek nesvesna sebe; materijalizacija, otelotvorenje; u pitanju je sama priroda; nauka filozofija prirode - ideja za sebe - duh, konkretna i sebe svesna; nauka filozofija duha Duh ima tri momenta: - subjektivan: dua princip svesnosti je uronjen u materiju, telesnost svest distanciran od telesnosti um svest i predmet su ujedinjeni - objektivan: pravo ovekova volja je odreena spoljanjom prinudom moralitet volja je odreena iznutra obiajnost ( udorednost) sinteza odreenja ljudske volje i spolja i iznutra; ( Hegelovi primeri: porodica, drutvo i drava kao sinteze prava i moraliteta) - apsolutan: samosvestan

24. Mesto umetnosti u Hegelovom sistemuStadijumi duha: hod ka samosvesti duha. Def. duha: ideja koja je dola do samosvesti

1. subjektivni: ideja je svesna same sebe 2. objektivni: samosvesna ideja se ospoljava, otelovljuje 3. apsolutni: u ontolokom i gnoseolokom smislu, ideja i postoji i saznaje se kroz 3 osnovne forme (umetnost, religija, filozofija) 1. umetnost: apsolutni duh se pojavljuje u ulnoj formi. Ta forma nuno mora biti prevaziena da bi se dalje napredovalo. Umetnost se vrednuje prema 2 kriterija: lepota (u tom smislu je najbolja klasina grka skulptura) i duhovnost (u tom smislu najbolja knjievnost jer je najduhovnija, najdiskurzivnija, najblia filozofskom).

28

Teza o smrti umetnosti: sledi iz logike samokretanja duha kroz sistem. Duh u jednom trenutku mora da napusti svoju formu. Umetnika produkcija e naravno, nastaviti da postoji, ali vie nee biti od primarnog znaaja. Ona vie nee biti ta forma u kojoj se duh izraava. ak i u realnoj produkciji moemo da pratimo hod od artificijelnog ka noetskom, umetnost se polako utapa u pojmovno (npr. konceptualna). Duhovnost se opire ulnosti. NB: kod mlaeg Hegela, umetnost logino i u skladu sa trijadom simbolino klasino romantino, zauzima mesto iznad religije, zato to je ona ulno ospoljenje idejnog. Stariji Hegel stavlja religiju na vie mesto. U estetici Hegel je racionalista. On izjednaava u stvari, estetiku i filozofiju umetnosti, smatrajui da je predmet estetike jedino umetniki lepo (nema prirodno lepog, tj. ono moe postojati, ali je sa Hegelovog stanovita irelevantno, jer nije oduhovljeno). Duh isijava jedino kroz ruiaste ilice na koi belog oveka. Umetniki ideal jeste apsolutni duh koji se ispoljava kroz ulnu formu. U toku svog samorazvoja kroz vreme (vertikalni prohod sistemom), ideal prolazi kroz tri stadijuma (simbolino, klasino, romantino), tri razliita odnosa duha prema sopstvenoj ulnoj formi. 1. simbolina umetnost: Stari Istok 2. klasina umetnost: Antika 3. romantina umetnost: od pojave hrianstva do Hegela Istu shemu nalazimo i u horizontalnom preseku sistema raznih vrsta umetnosti: 1. arhitektura 2. skulptura 3. slikarstvo muzika knjievnost Simboliko: duh jo uvek nije naao svoj savreni ulni izraz, ideja je jo uvek preslaba, manjkava da bi se adekvatno ulno izrazila. Klasino: duh nalazi svoj savreni ulni izraz, a to je ljudsko telo (otuda i skulptura). To je, prema prvom Hegelovom kriteriju, vrhunac (lepote). Drugi kriterij jo uvek nije ispunjen. Romantino: po prvom kriteriju ono ve predstavlja period dekadencije umetnosti, ali po drugom, to je vrhunac. Tu duh prevazilazi svoju ulnu formu, razdire je i vraa se sebi. Hegel je antimimetiki i antikatarktiki nastrojen. Sutina umetnosti nije mimesis, daje platoniki primer analogan Zeuksisovom grou (neki savremeni slikar dao je toliko vernu sliku insekata, da ih je majmun u galeriji oglodao). Katharsis svodi na njegovu pedagoko-moralizatorsku funkciju. Umetnost je za njega, forma postojanja i spoznaje apsolutnog duha. (cf. eling). Njen poetak nalazimo u uenju (thaumasein), divljenju. To je onaj otklon svesti u odnosu na predmet koji izaziva thaumasein. 2. religija: duh postoji i saznaje se u obliku religiozne predstave. 3. filozofija: duh postoji i saznaje se kroz pojam. Daje pregled razvoja pojma od predsokratovaca do sopstvenog sistema kao vrhunca.

29

simbolino

DUH

FORME DUHA dua svest um

UMETNOST(kriterij samoukidanja prostora)

RAZDOBLJA U UMETNOSTI

nesvesna simbolika simbolika uzvienog svesna simbolika Obrazovanje klasine forme Ideal k.f. Ukidanje k.f. Religiozno kao takvo Sekularizacija Formalno osamostaljivanje individualnih karaktera

Subjektivni

Arhitektura

Egipatska piramida Grki hram Gotika

klasino

Objektivni

pravo moralitet obiajnost Umetnost Religija Filozofija

Skulptura

Egipatska skulptura Grka skulptura Gotska skulptura

romantino

Apsolutni

Slikarstvo Muzika Knjievnost

egipatsko vizantijsko muzika kao pratnja

antiko renesansno samostalna muzika

gotika barok umetniko izvoenje

25. Istorizam u Hegelovoj esteticiHegelova koncepcija istorije: linearna, ideal progresa. Istorija ljudskog roda predstavlja napredovanje svesti o slobodi. To je postepeni napredak svesti ka samosvesti (cf. Kant) o sopstvenoj slobodi. Kraj i kulminacija ovog procesa jeste dolazak do svesti o tome da je ovek kao takav slobodan (a ne do njegove potpune fizike slobode; svest a ne realitet). Tri kljuna stadija razvoja svesti o slobodi (prati shemu simboliko klasino romantino):

1. despotije Starog Istoka (Egipat): samo jedan ovek je tu bio apsolutno slobodan 2. antiki polis: slobodni su neki, ali ne svi. Polites je slobodan, dok robovi to nisu. 3. reformisane nemake protestantske dravice: dolazak do svesti da je ovek kao takav slobodan Teza o lukavom umu: svetski um svoj posao obavlja na veliko (Hegel posmatra svetsku istoriju u irokim potezima, zanemaruje detalje, periode, ljudske rtve. rtvuje tanost ideji o stalnom progresu. Potpuno ignorie neke velike celine i periode (npr. Vizantiju)

30

26. Hegel: simbolika umetnostRodno mesto umetnosti je Egipat. Simbolika forma je arhitektura, jer je ona po definiciji simbol. Njena ulna ljutura jo uvek nije adekvatna onome to ideja eli da izrazi. To je suvie ambiciozna duhovnost koja ne uspeva da se izlije u ulnu formu na adekvatan nain. Hod duh trai ulni izraz (simbolino), nalazi ga (klasino), unitava ga (romantino) VERTIKALNI PROHOD: 1. Nesvesna simbolika: npr. Zaratustrina religija. Tu je prirodna svetlost ujedno i bog/apsolut. Svetlost je prost izraz boanskog. Poistoveivanje prirodnog elementa (vatra, svetlost sunca, zvezde) sa boanskim. Egipatska piramida, simbol simbolinog par excellence. Hegel ih naziva ogromnim kristalima koji u sebi kriju neto unutranje, one glomaznim oblikom obuhvataju duhovno i zarad njega postoje. One su simbol simbolinog zbog svoje kabaste forme koja ne uspeva adekvatno da izrazi duhovno. 2. Simbolika uzvienog: Hegel se ovde poziva na Kantovu distinkciju lepo/uzvieno. Definie uzvienost kao pokuaj da se izrazi neto to je beskonano, pri emu se u pojavnom svetu ne nalazi nikakav predmet koji bi se za to prikazivanje ispostavio kao zgodan. Uzvieno je uvek u svesti subjekta, u njegovom duhu, ono nije ni u mesecu, ni u pustinji, ni u zvezdanom nebu, ega postajemo svesni tek kad osetimo da smo moniji od te pojave (npr. ovek u oluji, okeanu). Npr. indijska panteistika i muhamedanska (persijska) poezija. Hegel na tu temu definie panteizam: sve se ovde uzima u smislu supstancije koja je imanentna svetu, a ne nekom pojedinanom entitetu. Najvie boanstvo Indusa je najapstraktnija optost i jedinstvo. Taj apsolut boanstva, i apsolutno jedinstvo boanstva sa svim stvarima, izraeno je u indijskoj religioznoj poeziji. Ili pak, simbol slavuja i rue u persijskoj poeziji, rua je ovde kao takva oduhovljena, ona nije puki cvet, ukras ili slika. 3. Svesna simbolika: sada je simbolino prepoznalo sebe kao simbolinu formu. Npr. antika grka basna, Ezop, poslovica i parabola. Svesno sebe koristi kao simbol nekog duhovnog sadraja, poruke. HORIZONTALNI PROHOD (hod kroz sistem umetnosti, po kriteriju samoukidanja prostora. Prostor = materijalnost. U kartezijanskom kljuu (materija je ono to zauzima prostor res extensa). Simbolika umetnost par excellence jeste arhitektura. Ona predstavlja golu materijalnost u svojoj neposrednoj ospoljenosti. Njene forme su geometrijske (cf. piramida simbol simbolinog), neorganske. Meutim, i u arhitekturi pratimo isti trijadni hod, napredak ka sve viem stepenu oduhovljenosti. I ona ima svoju simbolinu (egipatska piramida), klasinu (grki hram) i romantinu (gotika) fazu.

27. Hegel: klasina umetnostKlasina forma umetnosti jeste vrhunac razvoja ideala kroz vreme. Njen savren izraz je antika grka skulptura (ljudsko telo). Ona predstavlja savren sklad izmeu duhovnog i njegovog ulnog izraza. Prema prvom kriteriju (lepote), to je vrhunac umetnosti uopte. VERTIKALNI PROHOD:

31

1. Proces obrazovanja klasine forme: ili uniavanje ivotinjskog kod Grka. Za razliku od ostalih religija, grka, prema Hegelu, nema zoomorfna boanstva. Dok se kod Azijata oboavaju ivotinjski oblici, Grci su svoje bogove nainili antropomorfnim, zato da bi uzvisili oveka i unizili ivotinjsko (u sebi). Grci uvode princip rtvovanja ivotinja, jer kod njih rtvovati znai prirediti i sebi gozbu. Npr: mit o Prometeju (???) 2. Ideal klasine forme: antropomorfni bogovi Olimpa i njihov savren izraz u grkoj skulpturi. Budui da je ideal odnos duhovne sutine i materijalne ospoljenosti, ljudsko telo je upravo najbolji mogui ulni izraz duhovnog (otuda su i grki bogovi antropomorfni). To je savrena sinteza izmeu apsoluta i supstancijalne individualnosti. (cf. eling: lepota je u sitnim manama grkih bogova). 3. Ukidanje klasine forme: cf. eling: proizilazi upravo iz kvaliteta, iz individualnosti, iz antropomorfnosti ideala. Njihov nedostatak unutranje subjektivnosti (previe su telesni za boanstva) dovodi ih do kraja. Upravo ono to je bilo lepo u grkim bogovima, njihova ljudskost, dovodi do eksplozije duha. Duh nema dovoljno prostora da se izrazi u belim, praznim zenicama grkih skulptura nema iskriavosti duha. Duh se oslobaa. Nagovetaj smrti klasine umetnosti je rimska satira, to je izraz duhovnosti koja se povlai u samu sebe. Plemeniti duh, koji ima apstraktnu ideju o vrlini i istini, sukobljava se sa spoljanjim svetom u kome ne nalazi svoj ideal, te se okree samom sebi. Na klasinom stupnju razvoja, umetnost je postala pojmovno prikazivanje ideala, od toga ne postoji nita lepe. Postoji meutim, bolje, duhovnije, a to je duh koji ponire u sebe, koji se sebi vraa nakon to se otelovio. HORIZONTALNI PROHOD: Klasina umetnost je skulptura. Po istom kriteriju samoukidanja prostora, ona se javlja kao munja individualnosti koja kabastu materiju razbija u ljudsko telo. To je organska forma. Takoe prolazi kroz trijadu: simbolino (egipatska skulptura; poto joj Egipani pristupaju arhitektnoski), klasino (grka skulptura, ideal), romantino (romanika i gotika).

28. Hegel: romantina umetnostVERTIKALNI PROHOD: 1. religiozno kao takvo: pojava hrianstva (vs. antika grka religija), hrianski bog nije antropomorfan, ve je beskonaan i natulan, nije individualizovan. Npr. scene Raspea i Vaskrsa iz Jevanelja. Materinska ljubav (agape; natulna, oduhovljena, apstraktna) kao kljuna vrednost Bogorodica. Ova ljubav je tema religioznog kao takvog. 2. sekularizacija (otelovljenje, ospoljenje): romantino vitetvo kao izlazak duha u svetovno. To je vrhunac romantine umetnosti kao takve, ono u sebi sintetie 3 kljune vrline koje su i tema i proizvod epohe ast, ljubav i vernost. Naime, homerski junaci nemaju onaj sublimni pojam asti kao srednjovekovni vitezovi. Uvreda koju je Agamemnon naneo Ahilu ne zadire u sr njegove linosti, za romantinog oveka je potpuno nezamislivo da se takav sukob rei pukom razmenom dobara. Uvreda za romantini pojam asti ne dotie se materijalnog, konkretnog, ve na vrednost koju subjekat pridaje samom sebi, na jezgro njegove linosti. Kao nus-efekti ovakve koncepcije asti i interiorizovane subjektivnosti, javljaju se egocentrizam i autodestruktivnost. Romantina ljubav oituje se kao potpuna predanost subjekta individuumu drugog pola. Sada se

32

subjektivnost ospoljava i utapa u Drugog, preko koga nalazi sopstvenu subjektivnost. Ovakva ljubav podrazumeva naputanje samosvesti, jer subjekat tek u svesti Drugog nalazi svest o sebi. Grci nisu poznavali ovakvu ljubav. Za njih je ljubav ili bila u sklopu brane zajednice (Odisej i Penelopa) ili vanbrana, potajna strast krvi (Paris i Helena). Grka ljubav bila je isto ulna, erotska. Primeri romantine ljubavi: Dante, Petrarka. Vernost je iznedrila romantina epoha. Ona dobija oblik vazalske feudalne vernosti, viteke vernosti dami. Vezana je za feudalno drutvo, a ne za plemensko ili za polis kao u Grka. (a Penelopina vernost Odiseju?) 3. formalno osamostaljivanje individualnih karaktera: ova faza predstavlja kraj romantine umetnosti i umetnosti uopte. Romantino je obeleeno individualnom subjektivnou, koja se u ovoj fazi formalno uposebila, postala preterana, fokusirana samo na sebe, dekadentna