Sadraj

2UVOD

3POTENCIJAL ENERGIJE VETRA U SRBIJI

5MODEL ZA PROCENU VETROENERGETSKOG RESURSA

7ATLAS VETRA SRBIJE

8NEDOSTACI U RASPOLOIVIM PODACIMA O VETRU

9PLANOVI ZA RAZVOJ KORIENJA VETRA U SRBIJI

10OSNOVNI ELEMENTI ENERGETSKE POLITIKE/STRATEGIJE SRBIJE do 2015.

12POTEKOE REALIZACIJE IZGRADNJE VETROPARKOVA

13Zakljuak

14Literatura

UVOD

Iako Srbija ima vie potencijala za proizvodnju vetrogeneratora nego to na elektrosistem moe da proguta, jo ne koristimo ovakvu vrstu energije. Stranci su zainteresovani za izgradnju.Energija vetra pokazala se do sada kao najozbiljniji obnovljivi izvor energije. Osim to zauzima malo zemljita i to hvatanje vetra ne kota mnogo u odnosu na iskoriavanje drugih obnovljivih izvora energije, ovakav nain prikupljanja energije je i apsolutno ekoloki.Drava je u Zakonu o energetici proglasila takvu vrstu proizvoaa povlaenima, ali da jo nisu obezbeena podzakonska akta kojima se ovakva proizvodnja energije zaista podstie. Srbija ima vie potencijala za vetrogeneratore nego to realno na sistem moe da progutaNaime, poto je ovakva vrsta proizvodnje promenljiva zbog promenljivosti snage vetra, smatra se da se sistem ne moe oslanjati samo na ovakve izvore. Vetrogeneratori srednje snage (od 10 do 30 kV) mogu da se prikljue na mree nieg napona, dok veliki vetrogeneratori mogu da proizvode struju do tri megavata. Oni se obino grade tako da ine farmu vetrenjaa koja moe da ima kapacitet i do nekoliko stotina megavata.Ilustracije radi, jedna od veih srpskih termoelektrana, Kostolac, proizvodi oko 700 megavata struje godinje. Da bi se takva termoelektrana zamenila, potrebno je napraviti farmu od oko 250 vetrenjaa visoke snage. S obzirom na to da se cena vetrogeneratora procenjuje na oko 850 do 1.000 evra po instalisanom kilovatu, takav niz vetrenjaa bi mogao da kota oko 700 miliona evra. Meutim, vetrogeneratori ne mogu da proizvode u danima kada nema dovoljno vetra, pa je zato proizvodnja termoelektrana i dalje aktuelna i sigurnija opcija.Meutim, za male vetrogeneratore snage do 3 kW, koji najee slue za punjenje akumulatora u sredinama gde nema struje, kao i za osvetljenje i TV prijemnike, graanina moe kotati oko tri hiljade evra. Moderni generatori mogu da proizvedu ekonominu koliinu struje ukoliko je godinja brzina vetra est metara u sekundi, dok proizvodnja vetra poinje ve pri brzini od 2,5 m/s.POTENCIJAL ENERGIJE VETRA U SRBIJI

U Srbiji postoje pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora, na kojima bi se u perspektivi moglo instalirati oko 1,300 MW vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta i godinje proizvesti oko 2,300 GWh elektrine energije:

1. Istoni delovi Srbije - Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh itd. U ovim regionima postoje lokacije ija je srednja brzina vetra preko 6 m/s.

2. Zlatibor, abljak, Bjelasica, Kopaonik, Divibare su planinske oblasti gde bi se merenjem mogle utvrditi pogodne mikrolokacije za izgradnju vetrogeneratora.

3. Panonska nizija, severno od Dunava je takoe bogata vetrom. Ova oblast pokriva oko 2,000 km i pogodna je za izgradnju vetrogeneratora jer je izgraena putna infrastruktura, postoji elektrina mrea, blizina velikih centara potronje elektrine energije i slino.

Slika 1: Potencijal energije vetra u Srbiji

Ministarstvo rudarstva i energetike je u januaru 2007. godine potpisalo sporazum sa Vladom Kraljevine panije o saradnji u oblasti korienja energije vetra. U okviru tog projekta su odabrana 3 mesta za jednogodinja merenja brzine vetra (na visinama od 10, 30 i 50 metara), a po zavretku merenja e se za jednu odabranu lokaciju izraditi detaljna studija izvodljivosti za postavljanje vetrogeneratora.

U Srbiji, pa tako i u Vojvodini. u ovom trenutku, nema ni jedne ozbiljnije vetroelektrane, koja bi proizvodila elektrinu energiju iz energije vetra.

Meutim, u toku su pripremni radovi za definisanje lokacija, razrade pravnih okvira i preciziranja finansijskih i nefinansijskih uslova realizacija izgradnje vetroelektrana. U tome inicijativu imaju Ministarstvo rudarstva i energetike, Agencija za energetsku efikasnost, kao i zainteresovane institucije Republiki hidrometeoroloki zavod, SANU, OSCE, Elektroprivreda Srbije, te lokalne samouprave. Pojavljuje se i odreen broj privatnih investirora, koji ove radove obavljaju za specifine lokacije.

U dosadanjim aktivnostima uraeno je sledee:

Realizovane su 5 veih studija i jedna ocena mogunosti korienja energije vetra u Srbiji u kojima je procenjen energetski potencijal, ali na bazi rezultata merenja iz hidrometeorolokih stanica u Srbiji.

Dobijena je ili nabavljena oprema za merenja parametra vetra na visinama 50m i veim.

uraeno je adekvatno merenje, ali na svega nekoliko lokacija.

Pripremljena je osnovna pravna regulativa (Zakon o energetici, Strategija razvoja energetike)

Osnovana je Agencija za energetsku efikasnost pri Ministarstvu rudarstva i energetike, koja treba da vodi aktivnosti oko OIE u Srbiji.

Doneen je Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije

U toku je nekoliko naunih projekata, koji treba da doprinesu jednostavnijem korienju i prikljuenju vetroelektrana u EES Srbije.

Pored toga u AP Vojvodini se organizovano pristupilo procesu instalisanja obnovljivih izvora energije osnivanjem Saveta za obnovljive izvore i njegovim aktivnim radom u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku i mineralne sirovine i stalnom koordinacijom sa aktivnostima Ministarstva za rudarstvo i energetiku RS. Na sednicama saveta se razmenjuju najnoviji podaci o stanju razvoja primene energije vetra, kao i iznose aktuelni problemi, te predlau praktina reenja. Kao rezultat ovih aktivnosti, ali i napora i zainteresovanosti potencijalnih investitora, napravljeni su pomaci i izvren niz pripremnih radova za podizanje prvih turbina. Oekuje se da se po objavljivanju paketa podsticajnih mera za OIE, koji se oekuju do jula 2009. god., krene s intenzivnom izgradnjom vetroelektrana u parkovima do 100MW. MODEL ZA PROCENU VETROENERGETSKOG RESURSAU Srbiji nisu sprovedena opsenija namenska merenja vetra u cilju odreivanja globalnog vetropotencijala. Na osnovu modela koji se bazirao na iskustvenim podacima drugih zemalja korisno je analizirati trenutno stanje instalisanih kapaciteta i procenjenog vetropotencijala u zemljama Evropske Unije. Oko 50% vetroenergetskih kapaciteta je koncentrisano u Nemakoj, koja je poetkom 1996. godine imala instalisano 1132 MW da bi u junu 2003. godine oko 15.000 vetrogeneratorskih jedinica ukupne instalisane snage od 12.500 MW uestvovalo sa oko 5% u ukupnoj proizvodnji elektrine energije u ovoj zemlji. Vodeu ulogu u Evropi i svetu u pogledu odnosa izgraenih vetrogeneratorskih postrojenja prema povrini ima Danska (koja trenutno ima instalisano oko 3 GW u vetrogeneratorima koji uestvuju sa oko 20% u ukupnoj nacionalnoj proizvodnji elektrine energije).

Obzirom da Nemaka i Danska imaju najvee iskustvo u oblasti vetroenergetike, kao i verifikovane procene svog globalnog vetroenergetskog potencijalakroz znaajna izgraena vetroenergetska postrojenja, prirodno je pokuatiuspostaviti odreenu slinost i analogiju izmeu njihovih vetroenergetskih potencijala i potencijala SCG.

Vetropotencijal Danske je sadran u kopnenim i morskim priobalnim vetrovima. Pored izgraenih 3 GW u vetrogeneratorima, Vlada Danske je odobrila gradnju novih 4 GW do 2010. godine a dugoroni planovi (do 2020.) su izgradnja ukupno 10 GW koji bi proizvodili oko 50% nacionalnih potreba za elektrinom energijom. Na osnovu ovih planova koji se temelje na realnim vetroenergetskim resursima, moe se zakljuiti da su vetroenergetski resursi Danske oko 20 GW. Ovaj podatak je potvren i na internet sajtu minstarstva za energetiku Danske. Oni eksplicitno tvrde da je njihov tehniki iskoristiv vetroenergetski potencijal: P = 20 GW = 20.000 MW, od ega je oko 50% koncentrisano u morskim, a 50% u kopnenim vetrovima. Ovaj podatak moe se uzeti kao pouzdan jer je rezultat dugogodinjeg iskustva i opsenih merenja koja su korigovana na osnovu praktinih iskustava.

Analizirajui mapu vetrova Srbije koju je formirao hidrometeoroloki zavod vetrovi u Srbiji su slabiji nego u Danskoj tako da iako imamo skoro dvostuko veu povrinu moe se proceniti da je tehniki iskoristiv vetropotencijal na kopnu Srbije oko: P = 20 GW = 20.000 MW. Ministarstvo za ekonomiju Nemake je u studiji o vetroenergetskom potencijalu kopnenih vetrova u Nemakoj iznelo podatak da je ukupni iskoristivi vetropotencijal kopnenih vetrova u Nemakoj oko 64.000 MW instalisane snage vetrogeneratora.

Analizirajui vetrove Nemake i Srbije moe se konstatovati da su intenziteti srednjih godinjih brzina vetrova jako slini. Pod pretpostavkom da su brzine vetrova u SCG 10 do 20% manje nego u Nemakoj, moe se usvojiti da je vetroenergetski potencijal manji za 40% to uzimanjem u obzir i povrine SCG dovodi do vrednosti od: P = 11 GW = 11.000 MW. Dakle, na osnovu uporednih analiza moe se zakljuiti da je globalni tehniki iskoristiv vetroenergetski potencijal u Srbiji i Crnoj Gori: P = [8 15] GW = [8.000 15.000] MW, odnosno, ako bi vetrogeneratori radili sa faktorom iskorienja od 20% mogli bi proizvesti elektrinu energiju od 17.500 GWh/god. ili 17,5 TWh/god.

Osnovni tehniki problem integracije vetrogeneratora u elektroenergetski sistem je sadran u samoj prirodi vetra. Vetar kao stohastiki izvor ima mali stepen kompatibilnosti pa se javljaju problemi u planiranju i regulaciji elektroenergetskih sistema koji imaju veliko procentualno uee vetrogeneratora u ukupnoj proizvodnji elektrine energije. Prema studijama koje su se bavile analizom maksimalnog uea vetrogeneratora u ukupnoj proizvodnji prosenog EPS-a , pokazalo se da je tehniki maksimum uea vetrogeneratora u ukupnoj globalnoj proizvodnji elektrine energije oko 20%. Ovaj stepen participacije vetrogeneratora podrazumeva postojee konfiguracije elektrenergetskih sistema. Pojaanjem interkonekcije i izgradnjom akumulacionih sistema ovaj procenat se moe poveati.

Elektroenergetski sistemi Srbije su strukturno povoljni za integraciju vetrogeneratora. Postojanje reverzibilne hidrolektrane Bajina Bata omoguava preuzimanje vika elektrine energije u uslovima pojaanog vetra odnosno proizvodnje vetrogeneratora. Takoe, stabilni hidropotencijali (erdapske hidroelektrane) mogu da obezbede efikasnu regulacionu rezervu i time stabilan rad sistema i u uslovima velike varijacije u proizvodnji vetrogeneratora. Dakle, postojea struktura elektrinog proizvodnog sistema u Srbiji omoguava ukljuenje vetrogeneratora u elektroenergetski sistem.

to se tie prenosnog sitema, on bi prikljuenjem vetrogeneratora bio u znaajnoj meri rastereen jer se vetrogeneratori prikljuuju po pravilu na distributivne sisteme. Osim rastereenja bili bi smanjeni i gubici u prenosnoj mrei na raun decentralizacije proizvodnje.

Obzirom da je vetar stohastiki izvor, vano je analizirati u kojoj meri se poklapaju godinje fluktuacije vetra i zahtevi potroaa za elektrinom energijom. ATLAS VETRA SRBIJEEnergetski potencijal vetra odreenog podruja grafiki se prikazuje na geografskim kartama na kojima su ucrtane oblasti sa karakteristinim intenzitetima brzine vetra ili gustine snage vetra na datoj visini iznad tla. Skup ovakvih karata nosi naziv Atlas vetra, a za podatke koji su pridrueni geografskim koordinatama kae se da su dati u geografskom informacionom sistemu (GIS Geographic Information System).

Prvi Evropski Atlas Vetra objavljen je 1989. godine i predstavlja rezultat projekta iji je kordinator bio Institut RISO iz Danske. Na osnovu Atlasa vetra mogue je identifikovati podruja potencijalno pogodna za konverziju mehanike energije vetra u elektrinu energiju. Znaaj istraivanja zapoetih 1981. godine iz kojih je proistekao Atlas vetra Evrope je u razvoju metodologije za odreivanje energetskog potencijala vetra. Ova metodologija danas se moe koristi za procenu proizvodnje elektrine energije vetroelektrane projektovane na lokaciji sa poznatim energetskim potencijalom vetra i uz poznate podatke o tehnikim karakteristikama izabrane vetroturbine.

Prva studija energetskog potencijala vetra Srbije izradena je 2002. godine za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS). Utvren je znaajan energetski potencijal vetra, posebno u oblasti Junog Banata i istocne i jugoistocne Srbije. Energetski potencijal vetra u Srbiji procenjen je na oko 1300 MW, a mogua godinja proizvodnja elektrine energije iz vetra na 2.3 TWh.

Kao rezultat projekta Studija energetskog potencijala Srbije za koricenje suncevog zracenja i energije vetra Studija EE704-1052A, uraen je Atlas vetra Srbije za razliite visine iznad tla i za razlicita godinja doba. Ponovo se dolo do zakljuka o tehniki iskoristivom potencijalu vetra u Junom Banatu i istonoj Srbiji.

Za Vojvodinu, kao podruje sa tradicijom u koricenju energije vetra, ureeni su posebni atlasi vetra. Osim u pojedinacnim radovima, studija Atlas vetrova AP Vojvodine objavljena je krajem 2008. godine kao rezultat projekta Atlas vetrova na teritoriji AP Vojvodine . Zbog periodine smene godinjih doba, vrednosti na svim kartama vetra odnose se na prosek u toku jedne godine. Najvea gustina snage vetra je u podruju Jugoistonog Banata, koje predstavlja region sa znaajnim tehniki iskoristivim potencijalom vetra.

NEDOSTACI U RASPOLOIVIM PODACIMA O VETRU Kada je u pitanju kvantitet, gustina mree meteorolokih stanica na kojima se meri vetar, sa aspekta kriterijuma Svetske meteoroloke organizacije o generalnoj mrei, moe se rei da je u redu.

Meutim, kada se radi o podacima potrebnim za analize i simulacione modele u oblasti korienja energije vetra, sa podacima iz ovakve mree se ne moe dobiti detaljna slika o lokalnim karakteristikama pojedinih podruja. Ovaj nedostatak se moe ispraviti epizodnim i marrutnim merenjima, kao i savremenim metodama kontrole i interpolacije podataka.

Profilnih merenja na visokim stubovima je kod nas bilo u toku vie godina u Vini, u Boru, zatim pokuaja u Ramu. Na mnogo mesta u dugom periodu vremena, vrena su pilot balonska merenja, merenja pomou SODAR-a i merenja pomou vezanih balona sondi. Nije bilo organizovanog ni sistematskog arhivirawa tih podataka.Velike koliine podataka, itave arhive, su nestajale prilikom raznih reorganizacija i preseljenja, a najsveiji je primer ukidanje Saveznog hidrometeorolokog zavoda (2003.).

Tako je danas teko rei, da li je ita od toga sauvano i koliko je kvalitetno.Kada je u pitanju kvalitet podataka sa registrirnih instrumenata vetra, on nije na najsavremenijem nivou, ali je ipak glavni problem doi do svih, makar i nekvalitetnih podataka, pa digitalizovati jo raspoloive arhivske registrirne trake. Digitalizovani podaci se mogu poboljati savremenim metodama kontrole. Tako bi se spasli jo postojei podaci u ije je realizovanje uloen veliki rad i sredstva u predhodnom vremenu.PLANOVI ZA RAZVOJ KORIENJA VETRA U SRBIJINacrtom Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije predvideno je u tacki 13 izgradnja i koricenje obnovljivih izvora elektricne energije, izmedu kojih i energije vetra. Procenjeno je da energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji iznosi preko 3,83 miliona toe godinje (toe - tona ekvivalentne nafte), od cega se oko 5% (0,19 miliona toe god.) iznosi udeo energije vetra.

U programu su predvidena 3 cilja, koji definiu kreiranje podsticajnog regulatornog okvira za vece koricenje OIE (obnovljivih izvora energije), donoenje i sprovodenje finansijskih i nefinansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja koricenja OIE. U tom sklopu neke aktivnosti se direktno odnose na energiju vetra, kao aktivnosti u sklopu treceg cilja: Utvrdivanje realnog potencijala energije vetra, Formiranje baze podataka i katastra OIE, Stvaranje strucnjaka u oblasti OIE, ali i indirektno Rad na harmonizaciji domacih propisa, koji se odnose na oblast OIE sa propisima EU, Zakon o poljoprivrednom zemljitu, Uredba o povlacenim proizvodacima elektricne i toplotne energije i biogoriva i dr.

Na kraju, programom je dat plan izgradnje kapaciteta i proizvodnje energije i biogoriva u postrojenjima, koja koriste OIE u kom se predvida izgradnja prvih vetroelektrana u 2009. Godini kapaciteta 2 MW i zatim dalja izgradnja po 8 MW/god. do 2012. god., odnosno ukupno 26 MW.

Ovim planom je zacrtana izgradnja ukupno 87 MW novih kapaciteta do 2012. god. Za proizvodnju elektricne energije iz OIE (26 MW vetroelektrana i 61 MW malih hidroelektrana), to bi doprinelo dobijanju oko 486 GWh/god. od 2012. god. (~110 GWh/god. iz vetra i ~375 GWh/god. iz vode), odnosno cinilo oko 0,8% potronje elektricne energije u 2012. god. (ako se pretpostavi godinji rast potronje od 7%/god., tj. sa postojecih oko 40.000 GWh u 2006. god. na oko 60.000 GWh u 2012. god.).

Medutim, u Srbiji postoji ozbiljan, ali neiskoricen energetski potencijal u energiji vetra. Vetar se po vaecim kriterijumima za ekonomicnu eksploataciju, moe eksploatisati na povrini od oko 500 km. Pri stepenu razvoja tehnologije iz 2002. god., mogu se instalisati vetrogeneratori ukupnog kapaciteta oko 1.300 MW, to je oko 15% ukupnog energetskog kapaciteta Srbije. Ovi kapaciteti mogu da proizvode oko 2,3 TWh elektricne energije godinje.

OSNOVNI ELEMENTI ENERGETSKE POLITIKE/STRATEGIJE SRBIJE do 2015.

U novo nastalim uslovima drutveno-ekonomskih reformi u Srbiji i intencije nae zemlje za njeno ukljuivanje u panevropske integracije, nametnuta je potreba da se razvoj celine energetskog sistema, koji ine energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije, u okviru Strategije dugoronog razvoja energetike Srbije, usaglasi sa politikom i ciljevima dugoronog privredno-ekonomskog razvoja Srbije. U svetlu do sada ostvarenih promena i urgentnoj potrebi za svojevrsnu rehabilitaciju i modernizaciju energetske infrastrukture i uvoenje novih pravila za rad, poslovanje i razvoj energetskih subjekata, a posebno u svetlu budue integracije energetskih sektora Srbije u regionalno i panevropsko trite elektrine energije i prirodnog gasa, nametnula se potreba izrade dokumenta: Strategija razvoja energetike Srbije, do 2015. godine.

Globalni ciljevi nove Energetske politike i Strategije razvoja energetike Srbije, promovisani u Zakonu o Energetici proistekli su iz namere da se, u novim okolnostima u zemlji i okruenju, u okviru odabranih Prioritetnih razvojnih aktivnosti u celini energetskog sistema, uspostave kvalitativno novi uslovi rada, poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potronje energije, koji e podsticajno delovati na privredno-ekonomski razvoj zemlje, zatitu ivotne sredinu i meunarodne integracije, ukljuujui i bre ukljuenje nae zemlje u EU.

Da bi postavljeni ciljevi bili realno ostvarivi, ova Strategija polazi od postojeeg stanja u celini energetskog sistema Srbije i uvaava mogunosti i ogranienja koji proistiu iz raspoloivih energetskih resursa i tehnolokih i proizvodnih performansi energetskih proizvodnih sistema, odnosno strukture energetskih usluga u sektorima potronje energije, a posebno ekonomskog razvoja relevantnih privrednih sektora Srbije, sa stanovita energetskih potreba i ekonomske moi da svojim razvojem podstiu usklaeni razvoj celine energetskog sistema Srbije. U tom svetlu, bez obzira na znaajno poboljanje tehnolokog stanja i operativnih performansi energetskih proizvodnih postrojenja i objekata (ostvareno tokom protekle 4 godine), u narednom kratkronom periodu, 6 do 7 godina, sigurnost i ekonominost snabdevanja privrede i graana elektrinom i toplotnom energijom, moe se obezbediti pre svega sa uspeno sprovedenim programima tehnoloke modernizacije proizvodnih objekata za ova dva vida energije, a zatim programima za racionalnu upotrebu energenata i poveanje energetske efikasnosti od proizvodnje do mesta potronje, ukljuujui i programe za intenziviranje selektivnog korienja novih obnovljivih izvora energije, kojima Srbija objektivno raspolae.

Osim specifinih tehnoloko-sektorskih ogranienja u pojedinim delovima energetskih proizvodnih sistema i sektorima potronje energije, postoje i druga ogranienja: objektivna-prirodna u pogledu raspoloivih resursa energije zatim nametnuta-politika u pogledu pristupa energetskog sektora Srbije za korienje naeg najveeg resursa lignita, lociranog na Kosovsko-Metohijskim bazenima, kao i ekonomsko-razvojnih u smislu nepoeljne, iako mogue stagnacije privredno-ekonomskog razvoja Srbije u narednom periodu. Neka od navedenih ogranienja mogu da uspore najavljenu reformu energetskih delatnosti u Srbiji, a time i ogranie mogunosti za ulaganja u modernizaciju postojeih i gradnju novih energetskih izvora, na bazi domaih energetskih resursa i odloe reavanja problema zatite ivotne sredine, u kontekstu opte prihvaenih obaveza iz Kjoto protokola i integracije naih energetskig sektora u regionalna i evropska trita energije.

Kljune elemente nove energetske politike Srbije ine: Osnovni ciljevi, Prioritetni programi odabrani sa stanovita ostvarenja ciljeva i odgovorajue drutvene-dravne Mere i Instrumenti kojim se omoguuje realizacija odabranih Prioriteta. U okviru ovog odeljka detaljno se obrazlau osnovni ciljevi Strategije i prioriteti nove energetske politike, sa opisom neophodnih mera i odgovarajuih instrumenata za ostvarenje ciljeva/realizaciju prioriteta. Ovi instrumenti su ''olieni'' u novim zakonodavnim i institucionalnim okvirima za rad i poslovanje energetskih subjekata i u reorganizovanju postojee strukture energetskih javnih preduzea i njihovom radu i poslovanju, najpre u trino-regulisanim uslovima, a potom na liberalizovanom i konkurentno-slobodnom energetskom tritu. Kao logistika podrka ovim instrumentima predvieno je donoenje specifinih programa, kao to su Programi Energetske efikasnosti, Novih obnovljivih izvora energije, Zatite ivotne sredine, Nauno-istraivakog i tehnolokog razvoja, Usmerenog obrazovanja i usavravanja kadrova za postojee i sasvim nove aktivnosti u energetskim delatnostima, ukljuujui i uvoenje savremenog Sistema energetske statistike i donoenje dodatne-specifine energetske regulative za obavljanje energetskih delatnosti u novim uslovima, kako u zemlji tako i u okruenju. Navedeni Programi predstavljaju osnovne premise kako za ostvarivanje ciljeva Politike/Strategije razvoja energetike Srbije, tako i za stvaranje ambijenta za dostizanje samoodrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje. Navedeno oekivanje proistie iz saznanja, da smo trino osposobljeni subjekti energetskih proizvodnih sistema i poveanja ekonomske efektivnosti i energetske efikasnosti upotrebe/korienja energije uz prihvatljivi nivo ugroavanja ivotne sredine, mogu da omogue navedeni razvoj Srbije u narednom periodu.

POTEKOE REALIZACIJE IZGRADNJE VETROPARKOVAU Srbiji bi za dve godine mogao da bude izgraen prvi vetropark. Planirano je da prve vetrenjae, ukupne snage od oko 400 megavata, budu sagraene u Iniji, Kovinu, Planditu i Vrcu. Investitori najavljuju da e u njih biti uloeno oko 700 miliona evra. Da bi, meutim, Srbija (jedna od tri drave u Evropi koja nema nijedan vetrogenerator na mrei) poela da proizvodi struju iz vetra neophodno je da novi zakon o energetici rei pitanje ugovora o otkupu elektrine energije sa EPS-om, odnosno da se investitorima prue garancije da e moi da ostvare pravo na povlaenu (fid-in tarifu) u trenutku kada se obezbeuje finansiranje projekata, a ne u asu kada se izgradi vetropark.

Kako stvari sada stoje, samo investitorima koji prvi investiraju u izgradnju vetroparkova ukupne instalisane snage od 450 megavata garantuje se da e svu proizvedenu elektrinu energiju u prvih 12 godina moi da plasiraju po povlaenoj ceni od 9,5 evrocenti za kilovat-as. Samo od njih e EPS biti duan da otkupi svu proizvedenu struju po zagarantovanoj ceni, to za ostale ne vai.

Investitori okupljeni u Srpsku asocijaciju tvrde da je vetar dobar resurs za proizvodnju struje u Srbiji, jer bi se na ovaj nain godinjeproizvelo oko 2,5 milijardi kilovat-asova, to je oko 10 odsto sadanje proizvodnje, te da su oni spremni da uloe oko 1,5 milijardi evra za izgradnju vetrogeneratora u Srbiji ukupne instalisane snage od 1.000 megavata.

Za izgradnju jednog vetroparka od 100 megavata treba godinu do godinu i po dana, ako su dobri uslovi, a od momenta kada pone proizvodnja struje, investicija se otplauje u narednih 12 godina kroz povlaene cene (fid-in tarife)

ZakljuakVetar predstavlja neiscrpan ekoloki izvor energije iji globalni potencijal viestruko prevazilazi svetske potrebe za elektrinom energijom.

Globalni razvoj drutva u budunosti e u ogromnoj meri zavisiti od stanja u oblasti energetike. Problemi sa kojima se suoavaju u manjoj ili veoj meri sve zemlje sveta su povezani sa obezbeivanjem energije i ouvanjem ivotne sredine. Eksplozija ljudske populacije na zemlji uzrokuje stalno poveanje potreba za energijom, naroito elektrinom energijom. Trend rasta potreba na globalnom nivou iznosi oko 2,8 % godinje. Sa druge strane, trenutna struktura primarnih izvora elektrine energije ne moe na globalnom nivou obezbediti takav trend poveanja proizvodnje elektrine energije. Razlog za to su aktuelni ekoloki problemi direktno uzrokovani sagorevanjem fosilnih i nuklearnih goriva, na kojima se bazira sadanja proizvodnja elektrine energije u svetu. Osim toga, postojea dinamika kojom se eksploatiu fosilna goriva e u bliskoj budunosti dovesti i do iscrpljenja njihovih rezervi.

Direktna posledica ovih oprenih uslova proizvodnje i potronje je stalni porast cene elektrine energije, ime se, ve na sadanjem nivou, stvara ekoloki i ekonomski opravdana potreba ukljuivanja alternativnih izvora u globalnu strategiju razvoja energetike. Ovakvi energetski tokovi su primorali visokorazvijene zemlje da ulau ogroman kapital i angauju veliki broj strunjaka u razvoj sistema za korienje obnovljivih izvora elektrine energije (vetroelektrane, solarne elektrane, elektrane na biomasu i biogas, geotermalne elektrane, ...). Kao rezultat takvog ulaganja osvojena je tehnologija i razvijena industrija za tehniki pouzdanu konverziju nekih primarnih obnovljivih izvora. Osim toga, meunarodni protokoli i obaveze o smanjenju emisije CO2 (Kyoto protokol) i lokalni ekoloki problemi primorali su Vlade mnogih zemalja da razliitim subvencijama podstiu izgradnju ekoloki istih elektrana koje koriste obnovljive izvore. Ovakva politika dovela je do izuzetne popularizacije i fantastinog trenda poveanja udela pojedinih obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji elektrine energije. Od svih obnovljivih izvora najveu stopu razvoja u poslednje dve decenije ima vetroenergetika.

Prelazak na obnovljive energije usporen je nejasnoama oko ekonominosti ovih resursa. Pri utvrivanju ekonominosti ne uzima se dovoljno u obzir vrednost zdrave sredine i ljudskog zdravlja. Najnovija ekonomska istraivanja pokazuju da ak i ako se ignoriu efekti na sredinu i zdravlje energija vetra je ve danas ekonominija i od zemnog gasa.

U nekim dravama, koje imaju skromnije klimatske resurse od naih, konvertovana energija sunca i vetra povezana je u javnu elektro-distributivnu mreu. Time je eliminisana potreba za izgradnjom rezervoara, ime je znaajno poveana ekonominost. Potrebno je da Srbija uredi postojee zakone i dozvoli zainteresovanim investitorima da iskoriste energiju vetra i tako pobolja svoje stanje u elektroprivredi i samim tim i itavo privredi i ekonomiji. Literatura Atlas vetrova AP Vojvodine, studija, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2008.

Elektroprivreda Srbije, TEKON, RHMZ Srbije, 2002.

Mogunost korienja energije vetra za proizvodnju elektrine energije,

Plan razvoja prenosnog sistema do 2014. godine, JP Elektromree Srbije EMS

Projekat "Atlas energetskog potencijala sunca i vetra Srbije".TD-7042B, 2007, Ministarstvo nauke Srbije, Institut za multidisciplinarne studije

Studija energetskog potencijala Srbije za korienje sunevog zraenja i energije vetra (NPEE, Evidencioni broj EE704-1052A), Institut za multidiscipinarna istraivanja i Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine, 2009

Uspostavljanje ekoloke mree u AP Vojvodini Pregled stanja, analiza i mogunosti Zavod za zatitu prirode Srbije, 2009.

Zlatanovi M., Korienje energije vetra u Srbiji- Prirodni uslovi i praktina politika, Jefferson Institute, 2009

http://www.hidmet.gov.rs

http://www.centrala.org.rs/knjiga%20liber%20perpetuum/03Energija_vetra_Wind_Energy.pdf

http://www.eps.rs/Pages/Article.aspx?lista=Sitemap&id=68

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=3243&Itemid=1&month=6&year=2012

http://www.merz.gov.rs/cir/dokumenti-list/8/127

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zakon-ukocio-vetrenjace.lt.html

http://www.hidmet.gov.rs

http://www.centrala.org.rs/knjiga%20liber%20perpetuum/03Energija_vetra_Wind_Energy.pdf

http://www.eps.rs/Pages/Article.aspx?lista=Sitemap&id=68

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=3243&Itemid=1&month=6&year=2012

Zlatanovi M., Korienje energije vetra u Srbiji- Prirodni uslovi i praktina politika, Jefferson Institute, 2009, str 5-8

http://www.merz.gov.rs/cir/dokumenti-list/8/127

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zakon-ukocio-vetrenjace.lt.html