E N C I K L O P E D I J A N A R O D N I H M E T O D A L E ^ E NJ A

SANKT PETERBURG, 1994.

1

DEO PRVI

NA^INI LE^ENJA BEZ MEDIKAMENATA I FIZIOTERAPIJA

Na~ini le~enja bez medikamenata TERAPIJA SOKOVIMA(POVR}E, JAGODI^ASTO VO}E I VO}E)

1. Le~enje sokovima od povr]a i vo]a

Svima je znana va`nost I korist vo]a I povr]a za organizam ~oveka a posebno za bolesnog. “Op[irna I duboka ispitivanja koja su se izvodila tokom mnogih godina u svetskim nau~nim ustanovama dala su mogu]nost nau~nicima da sa punom sigurno[]u konstatuju da su vo]e i povr]e sami po sebi najva`nije i izuzetno dragocene namirnice u ishrani, a sokovi dobijeni od njih sadr`e skoro sve komponente sve`eg vo]a i povr]a”.*

Postojanje organskih kiselina, biostimulatora, organskih mikroelemenata, mno[tvo soli i vitamina, a tako\e i drugih supstanci izaziva reflekse lu~enja pljuva~ke u usnoj [upljini. Vo]e i sokovi od vo]a pove]avaju aktivnost fermenata i razmenu materija, a njima je svojstveno i dejsvo op[teg ja~anja organizma koje je vezano za varenje i usvajanje hrane. Gore navedeno ukazuje na lekovita svojstva vo]a i povr]a.

Sokovi od vo]a, jagodi~astog vo]a i povr]a

Povr]e i vo]e imaju veliki zna~aj u na[oj ishrani i samim tim za na[e zdravlje. Oni su izvori ne samo vitamina i mineralnih soli, ve] sadr`e tako\e celulozu, organske kiseline, pektinska jedinjenja, aromati~ne supstance i etarska ulja. Oni sadr`e veliki broj vitamina C, B1, B2, B6, E i A. Sem toga oni imaju lekovito dejstvo u le~nju mnogih bolesti.

Prema sadr`aju vitamina, povr]e i vo]e se deli na slede]e grupe:

Prva grupa. Povr]e i vo]e koje daje organizmu ~oveka uglavnom vitamin ‘C’, a tako\e i mineralne supstance, [e]er, celulozu, vitamine A i B2.

U ovu grupu spadaju paradajz, limun, pomorand`e, grejpfrut, kupus (posebno kiseli), ribizla, [umske jagode, paprika, malina, ba[tenska jagoda, zeleni per[un.

Druga grupa. Povr]e i vo]e koje uglavnom snabdevaju ~ovekov organizam kariotinom. Povr]e i vo]e ove grupe snabdevaju organizam mineralnim supstancama, vitaminom C, [e]erom, celulozom, vitaminom B2.

2

U ovu grupu spadaju mrkva, paradajz, dinja, kajsije, tikva, praziluk, prokola, zelene mahune gra[ka i pasulja, zelen per[una, crvena paprika.

Tre]a grupa. Povr]e i vo]e koje sadr`I male koli~ine mineralnih supstanci i vitamina koji su rastvorivi u vodi i pozitivno deluju na razmenu materija u organizmu (vitamin C i vitamini grupe B).

* Samsonova A.N., U[eva V.B. Sokovi od vo]a i povr]a, M. Prehrambena industrtija, 1976.

U ovu grupu spadaju cvekla, krastavci, celer, glavi~asti luk, rotkva, per[un, jabuke, kru[ke, [ljive, tre[nje i gro`\e.

Po[to je povr]e i vo]e ~esto zaprljano mikrobima, a ponekad i hemijskim supstancama (sredstvima za za[titu biljaka), prvu obradu treba izvoditi veoma detaljno.

Da bi pripremljeni napitak sa~uvao hranljivu vrednost izvorne sirovine potrebno je:

1. Povr]e i vo]e predvi\eno za obradu detaljno pregledati otkidaju]i pokvareno i uvelo.

2. Detaljno prati povr]e i vo]e ispod mlaza. Posebnu pa`nju obratiti na jagodi~asto vo]e koje se veoma zaprlja od zemlje i mikroba koji se u njoj nalaze. Dobro je ove plodove prati ~etkom.

3. Povr]e i vo]e koje se ne sme obra\ivati sa koricom, oprati, a zatim ise]i sa njih koricu (tanak sloj) o[trim ner\aju]im no`em.

4. O~i[]eno povr]e brzo oprati da ne bi izgubilo dragocene supstance (o~i[]eno povr]e se ne pere).

5. Vo]e i povr]e predvi\eno za pripremu prirodnih sokova prera\ivati brzo i neposredno pre pripreme.

Sokove treba pripremati samo od sve`eg vo]a i povr]a i odmah piti.

Kako pripremati sokove u ku]nim uslovima *

Njih treba praviti samo od sve`eg, neo[te]enog povr]a i vo]a i odmah piti. Sovjetski nau~nici su ustanovili da su sokovi dobijeni centrifugom ili na centrifugalnom sokovniku bolji od sokova dobijenih drugim metodama, npr. pomo]u prese. Na centrifugalni na~in sok se priprema 3-4 puta br`e, manje oksidira. Tako u soku od jabuka dobijenom na ovaj na~in koli~ina flavonoida mo`e biti za tri puta, a antocijanina (supstance pigmenta) za 10 puta vi[e nego u soku dobijenom presovanjem. Sem toga ovako dobijen sok sadr`I do 10 procenata tkiva plodova i, ustvari, je biljni nektar. U njega prelazi znatno veliki broj FAS (fiziolo[ki aktivnih supstanci), zbog ~ega je i korisniji za organizam. Sok treba upotrebiti odmah po pripremanju.

^ak i kratkotrajno ~uvanje u fri`ideru ubrzava vrenje i kvarenje proizvoda, mada se njegov ukus ne mora promeniti. Konzervirani sokovi deluju manje aktivno pd sve`ih.

U kojoj koli~ini se mogu piti sokovi ?

3

Sokovi se mogu piti onoliko koliko se piju sa zadovoljstvom, ne prisiljavaju]i se. Po pravilu za dobijanje vidljivih rezultata potrebno je piti u najmanjoj meri 600 ml. dnevno.

Potrebno je imati u vidu da [to vi[e pijemo sokova time br`e posti`emo `eljene rezultate.

* Ivan~enko V.A. Biljke i funkcije. Biologija, 1984./6. M. “Znanje”

Kako se mo`emo sa~uvati od uticaja hemijskih supstanci koje se koriste u poljoprivredi

Utvr\eno je da se hemijske supstance koje se primenjuju u poljoprivredi protiv [teto~ina sakupljaju u celulozi i da otrovi ne uti~u na enzime, atome i molekule povr]a i vo]a.

Dobro je poznato da se nepostojanje pravilnog odnosa u prirodnim jeftinim namirnicama nalazi u direktnoj zavisnosti od odgovaraju]eg nedostatka ili nepostojanja elemenata u tlu na kojem su rasle.

Drobljenjem povr]a osloba\aju se elementi iz celuloze, cede]i sok otrovne supstance ostaju vezane u celulozi. Ovakav sok sadr`I sve enzime, atome i molekule elemenata koji ulaze u sastav vo]a i povr]a i oslobo\en je od hemikalija.

Na taj na~in na[li smo odgovor na pitanje kako da se sa~uvamo od uticaja otrovnih hemijskih supstanci koje se tako mnogo upotrebljavaju u ~itavom svetu. Razume se, upotrebom salata ne mo`emo se odbraniti od hemikalija. U tom slu~aju treba nastojati da se kupuju namirnice koje nisu prskane hemikalijama ili upotrebljavati one koje smo sami uzgajili.

1. SOKOVI OD POVR}A

Sok od prokolice

Smesa soka od prokolice sa sokom od mrkve, salate i mahuna daje spoj elemenata koji poma`e da se uspostave funkcije pankreasa. Utvr\eno je da su ovi sokovi izuzetno korisni kod dijabetesa.

Ipak oni donose korist samo u slu~ajevima kada se koncentrovani skrob i [e]er isklju~uju iz ishrane a creva redovno ~iste od taloga klizmom.

Sok od kupusa

Upotrebom soka od kupusa za~u\uju]e brzo zarasta ~ir na duodenumu (dvanaestopala~nom crevu). Jedina neprijatnost je

4

~esto stvaranje gasova. Sa istim uspehom mo`e se upotrebljavati sok od mrkve koji je znatno ukusniji.

Sok od kupusa ima izuzetno dejstvo ~i[]enja i smanjivanja telesne te`ine. Stvaranje gasova u crevima obja[njava se time [to sok od kupusa razla`e sakupljene u crevima produkte truljenja hemijskom reakcijom. Klizme poma\u odstranjvanje kako gasova tako i produkata truljenja koji izazivaju gasove.

Ako se posle uzimanja soka od kupusa stvaraju ve]e koli~ine gasova ili se ose]aju smetnje, onda je to posledica velikog toksi~nog stanja u crevima.

U tom slu~aju preporu~uje se pre upotrebe ve]e koli~ine ovog soka o~istiti creva uzimaju]I svakodnevno sok od mrkve ili smesu sokova od mrkve i spana]a u toku dve ili tri nedelje uz svakodnevno ~i[]enje klizmom.

Prime]eno je da kada je organizam u stanju da primi sok od kupusa ovaj deluje kao idealno sredstvo za ~i[]enje, posebno kod gojaznosti.

Smesa sokova od mrkve i kupusa stvara izuzetan izvor vitamina ‘C’ kao sredstvo za ~i[]enje, a posebno kod infekcije desni koja izaziva paradentozu.

Sok od kupusa je veoma efikasan i primenjuje se kod otoka i opstipacije (zatvora). Po[to je opstipacija osnovni uzrok osipa ko`e on nestaje upotrebom ovog soka.

Dodavanje soli kupusu ne samo da uni[tava njegovu dragocenost nego je i [tetno.

Sok od kupusa upotrebljava se kod hroni~nog gastritisa, posebno pri smanjenoj kiselosti, ~ira `eluca i duodenuma, bolesti jetre i slezine, kod gojaznosti.

Uzima se 1 - 2 ~a[e dva do tri puta dnevno jedan sat pre jela.

Sok od krompira

Sirovi krompir sadr`i lako usvojivi [e]er koji se prilikom kuvanja pretvara u skrob. Osobe koje pate od veneri~nih bolesti i osobe sklone polnom uzbu\enju ne treba da jedu krompir.

Sok od sve`eg krompira dobro ~isti ~itav organizam. U sastavu sa sokom od mrkve i sokom od celera veoma dobro poma`e kod poreme]aja varenja, nervnih o[te]enja - npr. kod I[ijasa, kao i kod gu[avosti. U ovim slu~ajevima svakodnevna upotreba 500 gr. soka od mrkve, krastavca, cvekle i krompira veoma ~esto daje pozitivne rezultate u kratkom roku, pod uslovom da se isklju~e iz ishrane sve mesne namirnice.

Sok od limuna

Limun je veoma bogat mineralnim solima, a posebno vitaminom ‘C’ i limunskom kiselinom, zato je njegova primena

5

veoma va`na za organizam. On ima jako antimikrobno i antisepti~ko dejstvo. Tako se, npr. u ju`nom Egiptu gde su rasprostranjene [korpije, seosko stanovni[tvo ~esto podvrgava njihovom ujedu, a zatim jednostavno uzimaju limun, seku ga na polovine od kojih jednu stavljaju na mesto ujeda a drugu sisaju i sve prolazi.

Sok od limuna se koristi kod ateroskleroze, bolesti `eluda~no-stoma~nog trakta, kamena u mokra]nim kanalima, poreme]aja metabolizma, hemoroida, groznice. Ovaj sok se mo`e piti dodavanjem u sok od polovine limuna u pola ~a[e tople vode 2 - 3 puta dnevno. Sok od limuna se dodaje u salate od sve`eg povr]a bez dodavanja kuhinjske soli.

Sok od limuna razbla`en u vodi (0,5 limuna na 0,5 ~a[e tople vode) koristan je za ispiranje kod angine, upalnih procesa sluzoko`e usta i `drela. Tako\e se ovaj sok koristi kao lek za spoljnu upotrebu kod gljivi~nih obolenja ko`e.

Kod kamena `u~ne kese pije se 10-12 ~a[a i oko 1,5 l. smese sokova od mrkve, cvekle i krastavca dnevno. Za dan-dva po~inju napadi jakog bola od po 10-15 minuta. Posle 6-7 dana nastupaju krize jakog bola, zatim se bol smanjuje i ubrzo prolazi, a kamen nestaje. Kod veoma jakih bolova treba se obratiti lekaru radi uzimanja analgetskih lekova.

Sok od lucerke

Jedna od najbogatijih hlorofilom biljaka jeste lucerka. Upotreba lucerke u ishrani daje ~oveku zdravlje, snagu i energiju do duboke starosti, a pri tom je otpornost organizma na infekcije fenomenalna.

Sok od sve`e lucerke je veoma jak i zato ga je bolje piti u smesi sa sokom od mrkve. U tom slu~aju korist koju daju ovi sokovi pojedina~no pove]ava se. Isti~emo da ovakva kombinacija dobro poma`e kod ve]ine sr~nih obolenja, kao i kod bolesti arterija.

Hlorofil dobro poma`e kod poreme]aja disajnog sistema, posebno kod plu]a i [upljina u lobanji. Uzrok zaraze [upljina i bolova, a tako\e bronhijalna i astmati~na stanja uklju~uju]I i polensku kijavicu jeste sluz.

Sok od mrkve, lucerke i lo]ike (vrsta salate) dopunjava neophodnim supstancama ishranu korena kose. Svakodnevno uzimanje smese ovog soka (0,5 l.) u znatnoj meri ]e pobolj[ati rast kose.

Sok od sve`e mrkve

Zavisno od stanja ~oveka sok od sve`e mrkve mo`e se piti od 0,5 do 3-4l. dnevno. Ovaj sok poma`e da se sav organizam dovede u normalno stanje. On je najbogatiji izvor vitamina ‘A’ kojeg organizam brzo apsorbuje. U ovom soku nalaze se u velikoj koli~ini vitmini ‘B’, ‘C’, ‘D’, ‘E’, ‘K’. Sok od mrkve pobolj[ava apetiti, varenje hrane i strukturu zuba.

6

Majke koje doje decu radi pobolj[anja kvaliteta mleka treba da piju svakodnevno puno soka od mrkve.

Sve`i sok od mrkve je prirodni rastvara~ kod bolesti ~ira i raka. On pove]ava otpornost na infekcije, pove]ava otpornost `lezda i [upljina lobanje i disajnih organa. Ovaj sok [titi nervni sistem i nema sebi ravnog u pove]anju energije i snage.

Suva ko`a, dermatitis, (upala ko`e) i druga ko`na obolenja tako\e se javljaju kao posledica nedostatka u organizmu onih elemenata ishrane koji se nalaze u sve`oj mrkvi. Ovo se tako\e odnosi na bolesti o~iju kao [to su infekcije, konjuktivitis itd.

Kao sredstvo borbe protiv ~ira i tvorevina raka sok od sve`e mrkve je ~udo na[ega veka. Ipak, potrebno je da bude pripremljen pravilno (dobro isce\en iz celuloze) i da svaka hrana koja sadr`I koncentrovani [e]er, skrob i bilo koje bra[no `itarica bude potpuno isklju~ena.

Ovaj sok naro~ito dobro hrani OPTI^KI sistem. Nije manje efikasan sve`i sok od mrkve u le~enju ~ira i raka. Tkivo oslabljeno od ‘gladovanja’ ]elija a koje se zove ~ir ili tvorevina raka, mo`e se vratiti u znatno zdravije stanje uz primenu soka od mrkve.

Sok od krastavaca

Krastavci su sigurno najbolje diureti~ko sredstvo. Pored toga krastavci imaju i druge dragocene osobine kao [to je pospe[ivanje rasta kose, a tako\e ja~aju krvne sudove i srce.

Krastavci sadr`e vi[e od 40% kalijuma, 10% natrijuma, 7,5% kalcijuma, 20% fosfora, 4,7% hlora.

Dodavanje soka od krastavca soku od mrkve veoma blagotvorno deluje kod reumatskih obolenja, koja se javljaju kao posledica mokra]ne kiseline u organizmu. Uz dodatak ovakvoj smesi izvesne koli~ine soka od cvekle ubrzava se ukupni proces delovanja.

Sadr`aj kalijuma u krastavcima ~ini ga veoma dragocenim kod visokog i niskog krvnog pritiska.

Sok od krastavaca poma`e kod lo[eg stanja zuba i desni, kao i kod paradentoze.

Na[im noktima i kosi posebno je potreban spoj elemenata koji se nalazi u sve`em soku od krastavaca radi spre~avanja pucanja i opadanja kose.

Sok je koristan i kao profilaksa prenapregnutih miokarda. On umiruje I ja~a nervni sistem, spre~ava aterosklerozu i pobolj[ava pam]enje. Uzima se do 100ml ~istog soka. Njegovo delovanje se poja~ava kombinacijom sa drugim sokovima, npr. od ribizle, jabuke grejpfurta (2:2:1:1) ili od paradajza.

Sok od masla~ka

Ovaj sok je jedan od najdragocenijih tonika i sredstava za ja~anje. On je neophodan za neutralizaciju suvi[ne kiselosti i za normalizaciju baznog sastava organizma. Sve`i sok od masla~ka

7

dobijen od listova i korena u spoju sa sokom od mrkve i listova repe poma`e kod bolesti ki~me i drugih bolesti kostiju, a tako\e daje ~vrstinu zubima, spre~avaju]i samim tim paradentozu i njihovo kvarenje.

Sok od paprike (zelene)

Ovaj sok sadr`i izobilje silicijuma neophodnog noktima i kosi, a tako\e potpoma`e rad lojnih `lezda i `u~nog kanala.

U sastavu sa sokom od mrkve (od 25-60%) daje izvanredne rezultate u ~i[]enju ko`e od pega.

Osobe koje pate od gasova u stomaku, od kolika, spazma creva dobijaju veliko olak[anje upotrebom 50ml ovog soka svakodnevno.

Sok od per[una

Per[un je zelen, a njegov sok jedan od najja~e deluju]ih sokova zato ga nikada ne treba piti posebno vi[e od 30-60ml. Bolje je tu koli~inu pome[ati sa sokom od mrkve, salate, spana]a ili celera.

Sve`i sok od per[una ima svojstva neophodna za razmenu kiselina i odr`avanje normalne funkcije nadbubre`ne i [titne `lezde. Elementi koje on sadr`i nalaze se u takvom me\usobnom odnosu koji doprinose ja~anju krvnih sudova, posebno kapilara i arterija.

Ovaj sok je odli~no sredstvo kod obolenja urinarno-polnog trakta i veoma poma`e kod postojanja kamena u bubrezima i `u~noj kesi, mokra]noj be[ici, kod nefritisa, kada se nalaze belan~evine u mokra]i i kod drugih bolesti bubrega. Uspe[no se koristi i kod vodene bolesti.

Tako\e je koristan i kod obolenja o~iju i o~nog nerva, kod pojave gnojavosti ro`nja~e oka, katarakte, konjuktivitisa. Mlitavost zenice na svim etapama efikasno se le~i uzimanjem sve`eg soka od per[una pome[anog sa sokom od mrkve, celera i lo]ike (endivije).

Sok od per[una u kombinaciji sa sokom od cvekle uspe[no se primenjuje kod bolnih menstruacija. Spazam izazvan menstrualnim poreme]ajima veoma ~esto sasvim nestaje pri redovnom uzimanju ovog soka. Uz to se iz ishrane izuzimaju skrob, [e]er i meso.

Sok se uzima zajedno sa sokom od mrkve 1: 3 kada treba brzo oja~ati vid oslabljen napornim radom o~iju. Ovaj sok tako\e pobolj[ava disanje i rad srca. Ne treba ga piti kod upale bubrega. Koristi se i kod visokog krvnog pritiska.

Koli~ina soka od per[una za jednu upotrebu ne sme prelaziti jednu supenu ka[iku.

Sok od rotkve

Ovaj sok se dobija od listova i korena i nikada ga ne treba piti posebno jer izaziva jaku reakciju.

8

U spoju sa sokom od mrkve on poma`e da se obnovi sluzoko`a organizma. On je veoma efikasan kada se uzima 1 sat nakon uzimanja soka od hrena. Ovaj sok umiruje, isceljuje i ~isti organizam od sluzi koju je rastvorio sok od hrena.

Sem toga on poma`e obnavljanju sluzoko`e.Obi~no u ve]ini slu~ajeva nije potrebno otklanjati sluz

operacijom, Operacijom se otklanja odre\ena koli~ina sluzi, a postoperativni period kao rezultat bi]e negativan.

U tom cilju bolje je iskoristiti sos od hrena i limuna koji daje odli~an rezultat. Uzrok stvaranja sluzi je prekomerna upotreba mleka i mle~nih proizvoda, koncentrovanog skroba, hleba i prekrupe.

Sok od repe

Nijedno povr]e ne sadr`i tako visok procenat kalcijuma kao list repe.

Zato je ovaj sok izuzetna hrana za decu i lica koja pate od omek[anosti zuba i kostiju. Me[anjem soka od lista repe sa sokom od mrkve i masla~ka dobijamo jedno od najefikasnijih sredstava za ja~nje zuba i svih ostalih ko[tanih tkiva u organizmu.

Sadr`aj kalijuma u listu repe je tako visok da daje ovom soku svojstvo pove]anja baznog sastava organizma, posebno ako se ovaj sok pome[a sa sokom od mrkve i celera. Zato je on izvrsno sredstvo za smanjivanje kiselosti. List repe sadr`i veliki procenat natrijuma i gvo`\a.

Sok od cvekle

Sok od cvekle je najdragoceniji sok za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i za pobolj[anje krvi uop[te.

Za `ene je on izuzetno koristan ako se pije najmanje 0,5 l.dnevno pome[an sa sokom od mrkve.

Sam sok od cvekle u koli~ini od jedne vinske ~a[e mo`e izazvati reakciju ~i[]enja, a tako\e i malu nesvesticu ili mu~ninu. Iskustvo je pokazalo da je bolje u po~etku piti smesu u kojoj preovladava sok od mrkve, a zatim postepeno pove]avati koli~inu soka od cvekle dok organizam bolje ne podnese njegovo o~i[]avaju]e korisno delovanje. Obi~no je dovoljno uzimati 1-1,5 ~a[u ovog soka dva puta dnevno.

U toku menstrualnog poreme]aja sok od cvekle je veoma koristan, posebno ako se u tom periodu sok pije u malim koli~inama, najvi[e 50-100ml. dva do tri puta dnevno.

U toku klimaksa ovakav postupak daje mnogo ve]i konstantni efekat nego lekovi od sinteti~kih hormona.

Najpozitivnije delovanje ovog soka je to [to sadr`I vi[e od 50% natrijuma i samo 5% kalcijuma. Ovakav odnos je dragocen radi podr[ke rastvorivosti kalcijuma kada se usled upotrebe kuvane hrane u organizmu sakuplja neorganski kalcijum u krvnim

9

sudovima, npr. kod pro[irenosti vena ili njihovog otvrdnjavanja, kod zgru[avanja krvi i drugih poreme]aja rada srca.

Sadr`aj kalcijuma u crvenoj cvekli obezbe\uje op[tu ishranu za sve fiziolo[ke funkcije organizma, a sadr`aj hlora je izuzetno organsko sredstvo za ~i[]enje jetre, bubrega i `u~ne kese, koje tako\e stimuli[e rad limfnog sistema ~itavog organizma.

Smesa soka od mrkve i cvekle je najbolji prirodni graditelj ]elija krvi, posebno crvenih krvnih zrnca.

On stimuli[e stvaranje eritrocita, pobolj[ava pam]enje posebno kod ateroskleroze, [iri krvne sudove. Kod hipertonije on je jedno od najboljih prirodnih sredstava. Nezamenljiv je kod malokrvnosti, pobolj[ava op[te stanje organizma.

Ovaj sok ja~a nervni sistem kod neuroza i nesanice.Sok je bolje ostaviti na nekoliko sati u fri`ideru, skinuti penu i

upotrebljavati u smesi sa sokom mrkve u odnosu 1:4. Ma\arski nau~nici smatraju da pobolj[anje stanja bolesnika koji boluju od malignih tumora mo`e dati upravo ovaj sve`i sok. Oni savetuju da se sok od cvekle uzima najvi[e 100 ml. dnevno.

Sok od celera

Suvo vrelo vreme lak[e se podnosi ako se ujutru popije ~a[ica sve`eg soka od celera, a isto toliko danju izme\u uzimanja obroka. On normalizuje temperaturu tela i mi se ose]amo lepo.

Sme[a soka od celera sa drugim sokovima izuzetno je korisna i daje fenomenalne rezultate kod avitaminoze i drugih bolesti.

Kod poreme]aja nerava koji se pojavljuju kao rezultat degeneracije omota~a nerava upotreba soka od mrkve i celera potpoma`e njihovo obnavljanje.

Ako u hrani koja se uzima nema dovoljno sumpora, gvo`\a i kalcijuma ili pak, postoji velika koli~ina tih elemenata ali su oni u li[enom `ivotne snage neorganskom obliku, onda se mogu izazvati poreme]aji kao [to su astma, reumatizam, hemoroidi i tsl.

Ovaj sok pove]ava tonus, pobolj[ava apetit, diureti~ki i laksativni efekat. On se posebno preporu~uje ugojenim osobama sa poreme]enom razmenom materija i osobama koje se brzo zamaraju. Sok sadr`I vitamine ‘C’, ‘B1’, ‘B2’, ‘PP’. Za profilaksu dovoljno je uzimati 1-2 kafene ka[I~ice tri puta dnevno 1/2 sata pre jela, svega do 10ml na dan. Preporu~uju se smese sokova mrkve, cvekle, celera u odnosu 8: 3: 5, mrkve, kupusa, celera 1: 4 : 5, mrkve, celera, rotkve 8: 5: 3.

Sok od viline metle ([paroge) (Asparagus officinalis)

Sok od viline metle je veoma efikasan kao diureti~ko sredstvo, posebno sa sokom od mrkve, po[to ne mo`e imati jaku reakciju na bubrege ako se pije posebno.

Ovaj sok je veoma efikasan kod bolesti bubrega i `lezda. Kod malokrvnosti i dijabetesa ovaj sok je koristan zajedno sa drugim sokovima i slu`i za le~nje tih bolesti.

10

Po[to ovaj sok doprinosi raspadanju kristala oksalne kiseline u bubrezima i u ~itavom abdomenu, veoma je koristan kod reumatizma, neuritisa i tsl. Uzrok reumatizma su, naravno, produkti varenja koji se dobijaju upotrebom mesa i mesnih proizvoda koji stvaraju velike koli~ine mokra]ne kiseline. Konstantna upotreba namirnica `ivotinjskog porekla optere]uje bubrege i druge organe lu~enja, a kao rezultat sve manja koli~ina mokra]ne kiseline se izdvaja iz organizma i, naravno, njenu ve]u koli~inu apsorbuju mi[i]i.

Kao posledica toga javlja se reumatizam.Takvo stanje je jedan od uzroka bolesti prostate. U takvim

slu~ajevima sok od viline metle zajedno sa sokovima od krastavca i mrkve dobro poma`e.

Sok od mahuna

Ovaj sok je posebno koristan dijabeti~arima. Dijabetes je bolest izazvana nepravilnom ishranom, i to upravo prekomernom upotrebom koncentrovanog skroba i [e]era.

Dokazano je da injekcije insulina nisu sredstvo za le~enje ove bolesti. Dijabetes nije nasledna bolest, ona se mo`e izazvati upotrebom velike koli~ine ugljenih hidrata.

Utvr\eno je da sok mahuna i prokolice sadr`i elemente koji obezbe\uju normalno lu~nje insulina za sadr`aj organa za varenje.

Sok od paradajza

Sve`i sok od paradajza je jedan od najkorisnijih sokova koji ima alkalnu reakciju, pod uslovom ako se pri tom ne uzimaju koncentrovani [e]er i skrob, u suprotnom, reakcija ]e biti kisela.

Paradajz sadr`i dovoljno visok procenat limunske i jabu~ne kiseline, a tako\e i izvestan procenat oksalne kiseline. Sve ove kiseline su korisne i neophodne u procesima razmene materija, ako se nalaze u organskom obliku. Ako se paradajz kuva ili konzervira onda ove kiseline postaju neorganske i kao takve [tetne za organizam. U nekim slu~ajevima stvaranje kamena u bubrezima i mokra]nom kanalu je direktna posledica upotrebe kuvanog ili konzerviranog paradajza, posebno sa skrobom ili [e]erom.

Ovaj sok dobro stimuli[e stvaranje `eluda~nog soka, pobolj[ava rad srca. Uzimanjem ~a[e soka obezbe\ujemo polovinu dnevne potrebe za vitaminima ‘A’ i ‘C’. Ovaj sok se ~esto koristi u smesi sa sokom od jabuke, tikvice i limuna (2 : 4 : 2 : 1), posebno pri skidanju kilograma.

Sok od hrena

Sok od hrena se ne koristi po[to su u takvom obliku etarska ulja veoma jaka i zato se preporu~uje upotreba hrena u obliku ka[ice uz dodavanje soka limuna dva puta dnevno po pola kafene ka[i~ice.

11

Takva sme[a poma`e razlaganje sluzi u mestima u kojima se sakuplja bez o[te]enja sluzoko`e.

Sem toga ka[ica od hrena sa limunom je jako diureti~ko sredstvo, posebno dragoceno kod otoka i vodene bolesti.

Po pravilu najzadovoljavaju]I rezultati posti`u se upotrebom ka[ice hrena sa limunom u odnosu 2-3 limuna (sok) i 150 gr. hrena.

Sok od cikorije - endivije

Cikorija ima hranljive supstance koje su konstantno neophodne na[em opti~kom sistemu. Dodaju]I ovom soku sok od mrkve, per[una i celera snabdevamo mi[i]ni sistem o~iju, koji daje za~u\uju]e rezultate u ispravljanju defekata vida.

250-300 ml. smese ovakvog soka svakodnevno ~esto obnavlja vid do normalnog u toku nekoliko nedelja i u mnogim slu~ajevima otklanja potrebu za no[enjem nao~ara.

Sok od [tavlja (konjsko zelje (Rumex))

Sok od [tavlja izuzetno poma`e kod aktiviranja lenjih creva. Ovo povr]e je bogato oksalatom kalijuma koji je dragocen za organizam u njegovom organskom obliku. Nikada ne treba upotrebljavati kuvan [tavalj.

{tavalj sadr`i posebno veliku koli~inu gvo`\a i magnezijuma koji su konstantno neophodni krvi, i ogramnu koli~inu elementa za ~i[]enje - fosfora, magnezijuma, silicijuma, sumpora koji su neophodni svim delovima organizma od glave do peta.

Ukupnost ovih elemenata ~ini sok od [tavlja veoma dragocenim za ishranu svih `lezda tela.

Smesa sokova od mrkve, cvekle, i krastavaca

Kamen i pesak u `u~noj kesi i u bubrezima javljaju se kao prirodan rezultat nemogu]nosti organizma da izbaci nakupljeni kalcijum, koji se obrazovao kao posledica upotrebe koncentrovanog skroba i [e]era.

Sok od jednog limuna u smesi sa 0,5 ~a[e tople vode nekoliko puta dnevno i 0,5 ~a[e smese soka od mrkve, `umenice i krastavca (3-4 puta dnevno) poma`e u nestajanju kamena i peska u bubrezima u toku nekoliko dana ili nedelja (zavisno od dimenzija i koli~ine kamenja).

Nave[]emo samo jedan od mnogobrojnih primera: mu[karac od oko 40 godina patio je 20 godina od ~estih o[trih bolova. Lekari su konstatovali kamen u `u~noj kesi [to je i potvr\eno rendegenskim snimkom. Samo je njegov strah od operacije ostavio njegovu `u~nu kesu tamo gde ona mora da bude.

Saznav[i o uspesima terapije sa sokovima i pro~itav[i jedno od starih izdanja doktora Uokera obratio se autoru. Ovaj mu je rekao da brzo le~nje sokovima mo`e izazvati o[trije bolove od onih koje je imao ranije, da ]e oni trajati od nekoliko minuta do jednog

12

sata a zatim posle rastvaranja kalcijuma sasvim nestati. On je po~eo da pije 10-12 ~a[a tople vode dodaju]I sok od jednog limuna u svaku ~a[u vode i oko 1,5 l. smese sokova od mrkve, cvekle i krastavca u toku dana. Slede]eg dana po~eli su napadi u`asnog bola po 10-15 minuta svaki. Pred kraj nedelje nastupila je kriza u toku koje se valjao po podu od najja~ih bolova. Odjednom bol je uminuo i ubrzo po[to je kamenje iza[lo izazvalo je reakciju u obliku prljav[tine u mokra]i. Te no]i on je postao potpuno drugi ~ovek, ose]aju]i se za 20 godina mla\e i ~ude]i se jednostavnosti ~udotvornog delovanja prirode.

Smesa sokova od mrkve, cvekle i krastavca daje nam izuzetno sredstvo za isceljuju]e ~i[]enje `u~ne kese, jetre, a tako\e prostate i drugih polnih `lezda.

U to vreme neophodno je uzdr`avati se, bar neko vreme, od upotrebe koncentrovanog [e]era i skroba, kao i mesa da bi se dala mogu]nost organizmu da pre\e u normalno stanje.

VO}E I JAGODI^ASTO VO}E Poznato je da su lekovita dejstva biljaka uslovljena mnogim

faktorima. Znanje o lekovitim svojstvima ove ili one biljke omogu]ava da se ono iskoristi u le~nju odre\ene bolesti.

Od ogromnog broja biljaka - iscelitelja opisa]emo lekovite osobine samo nekih. To je vo]e i jagodi~asto vo]e.

Jestive biljke razlikuju se od nejestivih po tome [to ne sadr`e otrovne i jako deluju]e supstance (od kojih mnoge nalaze primenu u medicini).

Jestive biljke su osnovni izvor ugljenih hidrata, posebno dragocenih masti (koje sadr`e nezasi]ene masne kiseline), mnogih vitamina i drugih biolo[ki aktivnih supstanci, kojih nema u hrani `ivotinjskog porekla, koje imaju lekovita i profilakti~ka svojstva. Dalje se opisuju lekovita svojstva vo]a, jagodi~astog vo]a i povr]a, kao i njihova primena.

Kajsije

Kajsija sadr`I 20-27% [e]era, organske kiseline, salicinsku, jabu~nu, limunsku, provitamin ‘A’ (karotin), vitamine ‘C’ i ‘B12’. Kajsije su bogate solima kalijuma (305 mg% sadr`i se u sve`im plodovima i 1717 mg% u su[enim), gvo`\a. Kajsije imaju lekovito dejstvo kod bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, kod gojaznosti. Su[ene kajsije su i diureti~ko sredstvo.

One su bogate fosforom I magnezijumom koji su neophodni organizmu za aktivan rad mozga. Nedavno su nau~nici jasno utvrdili njihov pozitivan uticaj na krvne sudove mozga. Kajsije pobolj[avaju pam]enje I pove]avaju radnu sposobnost mozga, bogate su mikro kalijumom neophodnim za srce, a tako\e pove]avaju hemoglobin u krvi koji doprinosi otpornosti organizma I poma`u kod anemije.

13

Lubenice

Lubenice sadr`e vitamine C, PP, B1, B2, karotin, celulozu, pektine, ugljene hidrate, soli kalijuma. One blagotvorno deluju kod bolesti bubrega (I kod kamena), kod bolesti srca I krvnih sudova, uz to I kod povi[enog krvnog pritiska, kao I kod atonije crevnog sistema. Lubenice izuzetno utoljuju `e\ prilikom groznice I doprinose izbacivanju otrovnih supstanci iz organizma.

Lubenice su nezamenljivo diureti~ko sredstvo kod otoka vezanih za obolenja srca I krvnih sudova, kao I bubrega. Sok od lubenice ne samo da izbacuje iz organizma suvi[nu te~nost, nego ga I opskrbljuje lako usvojivim [e]erom. Celuloza lubenice pospe[uje peristaltiku probavnih organa, ubrzava izbacivanje vi[ka holesterola. Dijetologija smatra da se dnevno mo`e uzimati 2 - 2,5kg lubenice. Na primer kod postojanja kamena u bubrezima alkalnost mokra]e pod uticajem supstanci koje se nalaze u lubenici pove]ava se, soli prelaze u rastvorivo stanje I izbacuju se zahvaljuju]I diureti~kom efektu. U ovakvom slu~aju treba nastojati da se ujedna~eno uzima lubenica, ~ak I no]u.

Nema bolje hrane za bolesnike od skleroze, kostobolje, artritisa I dijabetesa od lubenice.

Bela repa

Nezaslu`eno zaboravljena prehrambena I lekovita biljka. Sadr`I do 10% [e]era, 2% belan~evina, vitamine C, B1 I B2, pektine I slu`I kao dobar izvor gvo`\a za organizam. Sok od bele repe deluje kao sredstvo za iska[ljavanje. Primenjuje se I kod anemije sa deficitom gvo`\a, ateroskleroze, kod upalnih procesa plu]a. Sok od bele repe upotrebljava se I spolja kod gnojnih obolenja ko`e I kod opekotina jer ima izuzetno antimikrobno delovanje zbog prisustva fitoncida.

.Gro`\e

Gro`\e je bilo poznato po svojim visokim lekovitim svojstvima jo[ u Mesopotamiji I Vavilonu pre 5500 godina. U Rusiju je gro`\e uvezeno 1613.g. I od tada njegova popularnost raste.

Gro`\e sadr`I kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, kobalt, vitamine C, P, PP, B1, B6, B12, karotin. Gro`\e je bogato I ugljenim hidratima (18-20%), organskim kiselinama (jabukovom, salicinskom, limunskom, ]ilibarskom, mravljom I dr.).

Gro`\e je efikasan diuretik, laksativno sredstvo I sredstvo za iska[ljavanje, korisno kod bolesti bubrega, plu]a, jetre, kostobolje I hipertonije, a tako\e se upotrebljava I kao sredstvo za op[te ja~anje.

Sorte gro`\a kao [to su Izabela, Muskat, Kabarne, Hamburg imaju izra`eno antimikrobno dejstvo.

14

Sok od gro`\a ima toniziraju]e delovanje. Koristan je kod iscrpljenosti nervnog sistema I op[te iscrpljenosti. Bogat je glukozom, ima diureti~ko svojstvo, kao I svojstvo sredstva za izazivanje znojenja. Smanjuje sadr`aj holesterola u krvi. Ovaj sok se pije jedan sat pre jela tri puta dnevno. Po~inje se od polovine ~a[e soka a pred kraj kursa posle 1-1,5 mesec koli~ina soka dosti`e 2 ~a[e za jednokratno uzimanje. Ne sme se uzimati u ve]im koli~inama ukoliko postoji sklonost ka dijareji, dijabetesu, gojaznosti, ~iru `eluca I hroni~noj upali plu]a.

Vi[nja

Nju su upotrebljavali jo[ prvobitni ljudi. Vi[nju su kultivisali u Kijevskoj Rusiji, odakle se pro[irila u Suzdaljskoj I Vladimirskoj kne`evini, a u Moskvi je poznata od XVII veka.

U SNG vi[nja posle jabuka zauzima drugo mesto po rasprostranjenosti.

Sadr`I glikozu I fruktozu, vitamine C, B1, PP, karotin, organske kiseline, bakar, kalijum, magnezijum, gvo`\e, pektine.

Vi[nja ima lekovito dejstvo kod malokrvnosti, bolesti plu]a, bubrega, kod ateroskleroze, opstipacije. Sok od vi[nje pogubno deluje na izaziva~e dizenterije, gnojnih infekcija - stafilokoka I streptokoka.

Sok od nara

Sok od nara je koristan zbog svog delovanja na op[te ja~anje organizma, koje je vezano za njegov uticaj na varenje I usvajanje hrane. On je biogeni stimulator koji le~I bolesti pankreasa. Upotrebljava se kod malokrvnosti, u slu~aju potrebe ~I[]enja krvi. Pije se po 0,5-1 ~a[e soka tri puta dnevno 30-40 minuta pre jela. Potrebno je po[tovati odgovaraju]u dijetu. Kurs le~enja traje 2-4 meseca, zatim treba napraviti pauzu u trajanju od jednog meseca I ponoviti kurs, ali treba imati u vidu da on ima vezivni efekat I mo`e u nekim slu~ajevima izazvati opstipaciju.

Sok se tako\e uzima kod `eluda~no-stoma~nih poreme]aja posle infekcijskih bolesti I posle operacije kao sredstvo za op[te ja~anje.

.Grejpfrut

Sazrevaju]I u decembru plodovi grejpfruta izuzetno ~uvaju svu svoju dragocenost do jula. Poznati su njegovi visoki hranljivi I lekoviti kvaliteti - pobolj[anje varenja, sni`avanje krvnog pritiska, normalizacija rada jetre, obnavljanje snaga organizma. Grejpfrut je dostojan saradnik limuna, ~ak ga unekoliko I prema[uje po[to ima prijatan ukus: treba samo znati da se sva gor~ina nalazi u pregradama izme\u delova koje treba otkloniti.

Kod ateroskleroze, hipertonije I zamora uzimati po 0,25 ~a[e, 20-30 minuta pre jela, a kod nesanice po 0,5 ~a[e pred spavanje.

15

Sok se uzima I u slu~ajevima slabog apetita I kod poreme]aja procesa varenja.

Kru[ka

Kru[ka je poznata od praistorijskog vremena. Ova kultura se pojavila u drevnoj Gr~koj pre tri hiljade godina. U Rusiju je kru[ka dospela iz Vizantije, a u Podmoskovlju su po~eli da je gaje od XVI veka.

Kru[ka sadr`I vitamine C I B1, [e]er, celulozu, organske kiseline. Ima diureti~ko I antimikrobno dejstvo, korisna je kod postojanja kamena u bubrezima I kod infekcije mokra]nih puteva.

Dinja

Dinja je bogata [e]erom (do 13%), vitaminima - C, PP, karotinom, gvo`\em I celulozom. Korisna je kod opstipacije, ateroskleroze, hemoroida, bolesti krvi, bubrega, srca I krvnih sudova.

Postoje podaci o umiruju]em (sedativnom) delovanju dinje na centralni nervni sistem.

Vrtna jagoda

Vrtna jagoda poseduje izuzetne hranljive I lekovite osobine. Bila je poznata ljudima kamenog doba. Ali kultura vrtne jagode po~ela se [iriti u Evropi tek od po~tka XVIII veka, u Rusiji od vremena cara Alekseja Mihailovi~a.

Vrtna jagoda sadr`I [e]er (do 15%), vitamine: C, grupe B ,karotin, celulozu, pektine, kobalt, gvo`\e, kalcijum, fosfor, mangan, limunsku, jabukovu I salicinsku kiselinu. Vrtna jagoda deluje kao faktor na op[te ozdravljenje organizma. ^uveni poznavalac narodne fitoterapije M.A. Nosalj pi[e: “Kod skleroze, povi[enog krvnog pritiska, opstipacije, stoma~nih obolenja I dijareje - vrtna jagoda je efikasno sredstvo.

Mnogi oblici starih zapu[tenih ekcema, (gnojni ekcemi I ekcemi sa pukotinama, krastama I ~irevima neprijatnog mirisa) koji se nisu izle~ili raznim skupim sredstvima, uspe[no su izle~eni jagodom.

Iz li~ne prakse I posmatranja dolazim do zaklju~ka da se ona treba I mora jesti tako mnogo da bi tre]e nedelje toliko dosadila da ~ovek mora naterati sam sebe da je jede. Dajite je deci, dajite mnogo. Ne `alite novac za nabavku jagoda. Ne smatrajte je za besmislicu ili luksuz, ve] je smatrajte za neophodnu. “

Vrtna jagoda normalizuje poreme]enu razmenu materija, poma`e kod bolesti srca, krvnih sudova, `eluda~no-stoma~nog trakta. - ~ira `eluca, upale `u~ne kesice I kamena u njoj, kod stoma~nih infekcija, kod bolesti bubrega, malokrvnosti, Bazedove bolesti jer blagotvorno deluje na razmenu joda u [titnoj `lezdi. Ova

16

jagoda poseduje antimikrobnu aktivnost u odnosu na uzro~nike stoma~nih infekcija, streptokoke I viruse gripa.

Ogrozd

Ogrozd ili “severno gro`\e” poznat je u Rusiji od XII. veka. Sadr`i [e[er (do 14%), organske kiseline, pektine, tanin. Lekovitu dragocenost ogrozda pove]avaju bakar, gvo`\e, fosfor, vitamini grupe B, C, P, i karotin.

Ogrozd ima blagotvorno dejstvo na metabolizam, a tako\e je dobro diureti~ko I laksativno sredstvo, poma`e kod anemije izazvane deficitom gvo`\a.

Maline

Malina sadr`I [e]era (9-10%), gvo`\e, bakar, kalijum, pektine, celulozu, tanin, organske kiseline - jedna od njih je salicinska koja deluje na sni`avanje temperature, vitamine C, B1, B12, PP.

Kao lekovito sredstvo malina se koristila jo[ u drevnoj Gr~koj i u Rimu.

Malina je korisna kod malokrvnosti I bolesti `eluda~no-stoma~nog trakta, kod ateroskleroze, bolesti bubrega, hipertonije. Fitonicidi maline su pogubni za stafilokoke, za kvasne I plesne gljivice.

U narodnoj medicini plodovi I sok maline upotrebljavaju se kao sredstvo za izazivanje znojenja I smanjenje temperature kod prehlade I groznice.

Sok od breskve

Sok od breskve uzima se kod poreme]aja sr~anog ritma, malokrvnosti, bolesti `eluca sa smanjenom kiselo[]u, kod opstipacije. Uzima se po 0,5 ~a[e soka 15-20 minuta pre jela.

Indikovan je kod alergijskih stanja, dijabetesa, gojaznosti.

Oskoru[a

Oskoru[a se od najstarijih vremena korisi kao lekovita biljka. U njoj se nalaze vitamini C, P, K, E, karotin, glikoza I fruktoza, organske kiseline, tanin.

Oskoru[a je lekovita kod hipertonije, ateroskleroze, poseduje diureti~ko delovanje I doprinosi obnavljanju krvi. Sok od oskoru[e se u narodnoj medicini koristi kod hemoroida, gastritisa sa smanjenom kiselo[]u.

Fitoncidi oskoru[e su pogubni za stafilokoku, salmonelu, plesne gljivice. Iz oskoru[e je izdvojena sorbinska kiselina koja ima baktericidna svojstva I koja se primenjuje u konzervaciji sokova I povr]a.

17

Sve`I plodovi I sok od oskoru[e primenjuje se kod dizenterije (po 100 gr. plodova uzimati tri puta dnevno 20-30 min. pre jela)

Sok od isce\enih plodova piti po 1/4 ~a[e 2-3 puta dnevno 30 min. pre jela.

Oskoru[a sa crnim plodovima

Poslednjih godina oskoru[a sa crnim plodovima sti~e sve ve]u popularnost. I to je pravedno. U njoj se nalaze vitamini C, B1, E, P, PP, karotin, [e]er (do 8%) organske kiseline, mangan, bakar, bor, jod, magnezijum, gvo`\e.

Oskoru[a crnih plodova je efikasna kod hipertonije I ateroskleroze. U klinikama Omskog medicinskog iznstituta 70 bolesnika sa hipertonijom le~ili su sokom od crne oskoru[e. Sok je davan po 50 ml. tri puta dnevno u toku 1-1,5 meseca. Kod ve]ine bolesnika (75%) u potpunosti su prestale glavobolje, pobolj[ao se san, arterijski pritisak krvi spustio se do normale.

Fitoncidi crne odkoru[e spre~avaju razvoj stafilokoka I klica dizenterije.

{ljive

{ljive zaslu`uju pa`nju kao lekovite. One su prirodni hibrid ranke I divlje [ljive. One sadr`e do 16% [e]era, pektine, kalijum, vitamine C, B1, PP, karotin, organske kiseline. {ljive (posebno su[ene) imaju izra`eno laksativno I diureti~ko delovanje, imaju lekoviti uticaj kod ateroskleroze, upale `u~ne kese, bolesti jetre, srca, bubrega I povi[enog krvnog pritiska.

Bundeva

Bundeva je jedno od najboljih diureti~kih sredstava od jestivih biljaka.Ona sadr`I soli kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvo`\a, a tako\e [e]er, vitamine C, B1, B2, PP, karotin, belan~evine, celulozu. Iz bundeve je izdvojena supstanca koja spre~ava razvoj klice tuberkuloze. Seme od bundeve je popularno sredstvo protiv glista. Bundeva je posebno korisna kod bolesti srca, bubrega, gojaznosti, hepertonije, opstipacije I upale `u~ne kesice.

Crna ribizla

Crna ribizla je izuzetno korisna, posle [ipuraka zauzima drugo mesto po sadr`ini vitamina C, (do 300mg%). Ona tako\e sadr`I vitamine B1, PP, karotin, kalijum, gvo`\e, limunsku, jabukovu I druge organske kiseline, pektine, tanin, [e]er (do 16%).

Crna ribizla lekovito deluje kod ~ira `eluca, gastritisa sa smanjenom kiselo[]u, ateroskleroze, bolesti bubrega, poreme]aja metabolizma, malokrvnosti.

Fitoncidi crne ribizle su aktivni u odnosu na stafilokoke, gljivice, uzro~nike dizenterije I difterije. Vodena tinktura crne ribizle

18

za 10 puta uve]ava antimikrobnu aktivnost tetraciklina, penicilina, biomicina I drugih antibiotika. Sok od crne ribizle uni[tava viruse gripa A2 i B.

Crna ribizla primetno pove]ava imunitet. Eksperimentalno crna ribizla je za 5 puta pove]ala broj pre`ivelih `ivotinja koje su bile zara`ene stafilokokom.

Borovnica

Borovnica po sadr`aju mangana prevazilazi sve drugo jagodi~asto vo]e, vo]e I povr]e. U njoj su sadr`ani vitamini C, B1, B2, karotin, tanin, pektini, [e]er (5-6%), jabu~na, kininska, ]ilibarska I mle~na kiselina.

Borovnica ima [iroku primenu kod bolesti `eluda~no-stoma~nog trakta, gastritisa `eluca sa smanjenom kiselo[]u, kod stoma~nih infekcija, hepatitisa, a tako\e I malokrvnosti, kamena u bubrezima, kostobolje, reumatizma, ko`nih bolesti. Po[to borovnica pobolj[ava vid preporu~uje se osobama,~ija profesija zahteva dobar vid.

Borovnica sni`ava koncentraciju [e]era u krvi I zato je korisna kod dijabetesa. Dugo uzimanje sve`ih borovnica poma`e kod opstipacije.

Fitoncidi borovnice pogubno deluju na klice dizenterije, stafilokoka, uzro~nike difterije I stoma~nog tifusa.

Jabuke

Najrasprostranjenija vo]ka u na[oj zemlji je jabuka. Nju ~ove~anstvo poznaje od najstarijih vremena. Jabuku su poznavali u Egiptu, Palestini, Gr~koj, Rimu. U Rusiji prvi vo]njaci jabuka pojavili su se u Kijevu na teritoriji Kijevsko-Pe~orske lavre za vreme Jaroslava Mudrog.

Jabuke sadr`e vitamine C, B1, B2, P, E, karotin, mnogo kalijuma, gvo`\a, mangana, kalcijuma, pektina, [e]era, organskih kiselina.

Izuzetno su sredstvo protiv skleroze. Efikasne su protiv stoma~nih infekcija, bolesti srca, bubrega, hipertonije, gojaznosti, malokrvnosti, kostobolje, kamena u bubrezima. U ovom poslednjem slu~aju preporu~uje se da se pije napitak priprmljen od su[ene kore jabuka (1 supena ka[ika pra[ka od kore na ~a[u vrele vode). Kisele sorte jabuka preporu~uju se kod dijabetesa.

Fitoncidi jabuka aktivni su u odnosu na izaziva~e dizenterije, stafilokoka, virusa gripa ‘A’. Antimikrobna aktivnost ploda pove]ava se od periferije ka centru.

Lekari preporu~uju upotrebu jabuka u periodu posle infarkta.

Sok od jabuka

Ovaj sok dobro u~vr[]uje sistem srca I krvnih sudova, koristan je za ljude koji se bave umnim radom. Postoji u njemu prili~no

19

dosta elemenata koji stvaraju krv. Kod gojaznosti pravi se smesa sokova : od jabuke - 100ml., od dinje - 50ml., od paradjza - 5ml., od limuna 25ml. Koristi se tako\e kod avitaminoze I malokrvnosti. U slu~ajevima ateroskleroze, hipertonije, gojaznosti, bolesti `u~ne kese uzimati po 0,5 ~a[e 15-30 min. pre jela. Kisele sorte uzimaju se kod bolesti `eluca sa sni`enom kiselo[]u I kod opstipacije.

Neke divlje jestive biljke koje imaju lekovita svojstva

Poznato je mnogo biljaka koje imaju visoka prehrambena I lekovita svojstva, ali u kulturu nisu uvedene. Mogu]nosti da se iskoristi flora jo[ nisu iscrpljene. Naprimer, samo u Sibiru izbrojano je oko 250 vrsta jestivog bilja ne ubrajaju]I pe~urke I vodene biljke.

To je ogroman izvor prehrambenih I lekovitih resursa. Nave[]emo podatke o nekim jestivim divljim biljkama koje

imaju lekovita svojstva.

I\irot (vodeni bo`ur)Sadr`I askorbinski kiselinu, smolu, skrob, etarska ulja,

(kamfor), tanin. On poja~ava sekreciju solne kiseline u `elucu, sni`ava arterijski pritisak (ako je povi[en), deluje sedativno I slu`I kao dobro srdestvo za iska[ljavanje.

I\irot je koristan kod gastritisa sa smanjenom kiselo[]u, kod bolesti plu]a, poreme]aja jajnika, kod patolo[kog klimaksa I kod sni`ene potencije.

I\irot se koristi kao aromati~ni dodatak prilikom pe~enja hleba, kao I kod pravljenja vo]nih sokova.

Beli glog

U jestivim plodovima nalaze se flavonoidi, organske kiseline, me\u njjima askorbinska, karotin, pektini, fruktoza, skrob, saponini.

Iz belog gloga dobija se dragoceno sredstvo za srce koje pobolj[ava rad sr~anog mi[I]a. Koristan je kod ateroskleroze, hipertonije, aritmije srca I sr~ane slabosti.

U ishrani se koriste plodovi belog gloga. Od su[enih samlevenih plodova pome[anih sa maslacem dobija se koristan I ukusan fil za kola~e. Plodovi sa li[]em mogu se koristiti za ~aj.

Kupina

Plodovi kupine sadr`e glukozu, fruktozu, vitamin C, karotin, organske kiseline, tokoferole.

Plodove kupine u nekim zemljama, naprimer u Poljskoj koriste kod upale zglobova, bolesti bubrega I mokra]ne be[ike, kod dijabetesa I kolitisa. Ona tako\e poseduje dejstvo op[teg ja~anja organizma.

Od plodova kupine sprema se slatko, sirup, vo]ni sok I fil za kola~e. Li[]e se mo`e kuvati umesto ~aja, a takav napitak je koristan kod bolesti `eluca I jetre.

20

Kalina ([ibikovina)

Plodovi sadr`e [e]er, vitamin C, pektine, organske kiseline, a me\u njima baldrijanovsku I izobaldrijanovsku kiselinu koje imaju izra`eno sedativno dejstvo na centralni nervni sistem. Ovi plodovi tako\e imaju diuretizko dejstvo kao I izazivanje znojenja, poja~avaju kontrakcije srca, poma`u kod bolesti `eluca.

Plodovi kaline imaju gorkast ukus I mogu izazvati povra]anje, zato ih treba brati posle prvih mrazeva kada gor~ina nestaje. Od njih se prave sokovi, slatko, kompoti.

Kopriva

Kopriva sadr`I vitamine C, K, B2, karotin, pantotensku kiselinu, hlorofil, soli gvo`\a, kalijuma, kalcijuma, sumpor, [e]er, belan~evine.

Kopriva pove]ava zgru[avanje krvi, pove]ava koli~inu hemoglobina I eritrocita, smanjuje koncentraciju [e]era u krvi, daje diureti~ki efekat, kao I efekat br`eg zarastanja rana I op[teg ja~anja organizma. Korisna je kod krvarenja, anemije, ateroskleroze, bolesti bubrega I mokra]ne be[ike, jetre I `u~ne kese, kod hemoroida, tuberkuloze, poreme]aja razmene materija u periodu oporavljanja.

Kopriva je dragocena prehrambena namirnica. Od mladih listova sprema se ukusna I hranljiva ~orba, kao I salata. Sem toga, li[]e se posoljeno koristi, kao [to to rade na Kavkazu, u obliku za~ina za jela od mesa.

^I~ak

Koren ~I~ka sadr`I polisaharide, insulin koji se pretvara u fruktozu u kiseloj sredini, belan~evine, etarska ulja, tanin, vitamin C.

^I~ak deluje kao izaziva~ znojenja, a tako\e I kao diuretik. Ekstrakt iz korena normalizuje sastav krvi, smanjuje u njoj koncentraciju [e]era, a njegovi alkaloidi spre~avaju rast malignih tumora.

U hrani se koristi koren biljke koji ima lekovito dejstvo kod kostobolje, reumatizma, upale `u~ne kese, bolesti `eluca.

Koren ~I~ka dinsta se na masno]I, pe~e I koristi za pripremanje predjela, a od mladih se priprema salata.

Medunika

U njoj su orkriveni mangan, soli kalijuma, gvo`\a, kalcijuma, vitamin C, karotin, rutin.

Medunika deluje protiv upala, kao diuretik, ubrzava zarastanje rana, stimuli[e stvaranje krvi, aktivira delovanje vitamina B1, reguli[e rad `lezda sa unutra[njim lu~enjem.

21

Medunika se koristi kod bolesti plu]a, bubrega, krvi I kao sredstvo za zarastanje rana. Od nje se prave predjela I salate.

Masla~ak

Jestivo li[]e masla~ka sadr`I karotin, vitamine C, B2, holin, nikotinsklu kiselinu, kalcijum, kalijum, mangan, gvo`\e, fosfor.

Masla~ak poma`e kod hroni~nih bolesti jetre, kamena u `u~noj kesi I u bubrezima, kod ateroskleroze, I kod upalnih procesa bubrega.

Od li[]a masla~ka sprema se salata (sakuplja se do pojave stabaoceta u maju) prethodno se prelije osoljenom vodom radi otklanjanja gor~ine. Od prokuvanih listova priprema se pire.

Na`alost, masla~k ima neprijatnu osobinu - apsorbuje iz izduvnih gasova olovo, [to ga ~ini neupotrebljivim za ishranu ako se sakuplja u blizini puteva I `elezni~kih pruga.

Rusoma~a (~obanska torbica)

Ova biljka sadr`I vitamine C, K, holin, organske kiseline. Rusoma~a poma`e kod krvarenja, kod bolesti jetre, bubrega, kod poreme]aja razmene materija, lenje peristaltike creva I patolo[kog klimaksa.

U ishrani se mo`e koristiti li[]e. Poznavaoci tvrde da su posebno ne`nog ukusa mladi izdanci. Od njih se pravi salata, spremaju ~orbe, peku se sa mesom. Li[]e se mo`e ostavljati I du`e soljenjem I su[enjem.

Bor - obi~an

Igli~asto li[]e sadr`I vitamine C, K, B2, P, karotin, tanin, organske kiseline, skrob. Pupoljci bora imaju diureti~ko dejstvo, a tako\e poma`u kod iaka[ljavanja.

LE^ENJE PROIZVODIMA P^ELARSTVA

Proizvodi p~elarstva

^ovek se poslednjih godina sve vi[e obra]a prirodi I njenim korisnim pojavama, kao, naprimer, lekovitim biljkama, raznim korisnim prirodnim namirnicama, me\u njima I p~elarstva: med, propolis, mle~, polen itd.

Propolis

Jo[ od prastarog doba propolis je poznat kao lekovito sredstvo.Propolis poseduje antisepti~ko, regenerativno I

antibakterijsko svojstvo. Zato medicina koristi slede]a biolo[ka I farmakolo[ka dejstva propolisa: baktericidno, antibioti~ko,

22

antivirusno, antigljivi~no, antitoksi~no. Narodna medicina uveliko koristi ovaj ~udotvorni produkt p~elarstva.

Med

Ovaj produkt p~elarstva ima bogat sadr`aj glukcida, koji se sa gledi[ta hemije dele na glikozu, glukozide I ozane.

Sastav meda: fruktoza - 36 %, glikoza 32 %, saharoza - 2 %, disaharid - 8 %, , voda - 20 %, mineralne soli - 2 %.

Zahvaljuju]I bogatom sadr`aju ugljenih hidrata med predstavlja veoma va`nu energetsku namirnicu u ishrani. Med treba da upotrebljavaju svi: odrasli, posebno kod velikih fizi~kih naprezanja, sportisti, deca u periodu rasta I starije osobe. Sa terapeutske ta~ke gledi[ta vrednost meda obja[njava se sa tri faktora: prirodom [e]era, prisustvom polena I mle~a u medu, uticajem antibiotika iz tela p~ele. Med se kao medikament preporu~uje ljudima svih doba - od bebe do duboke starosti. Kod ovih poslednjih med se preporu~uje kod svih o[trih bolova ((trbu[ni tifus, bolesti disajnih puteva, `utica) za zasla\ivanje ~aja. Velike doze meda preporu~uju se bolesnicima sa sr~anim nedostacima. Poznati kardiolozi preporu~uju primenu mednih rastvora sa ubrizgavanjem insulina za stimulaciju miokarda. Med se preporu~uje svim ljudima kod kojih sa godinama stari sr~ani mi[I] I modifikuje se u ve]em ili manjem stepenu.

Polen

Analiza ovog produkta je pokazala da on sadr`I 27 elemenata: natrijum, kalijum, nikal, titan, vanadijum, hrom, fosfor, cirkon, berilijum, bor, cink, olovo, srebro, arsen, kalaj, galijum, stroncijum, barijum, uranijum, silicijum, aluminijum, magnezijum, mangan, molibden, bakar, kalcijum, gvo`\e.

Polen se preporu~uje kod fizi~ke isrpljenosti, anemije I u periodu oporavka bolesnika. Ipak, pre po~etka kursa le~enja treba se konsultovati sa lekarom. Neki medicinski stru~njaci upozoravaju da uzimanje velike koli~ine polena mo`e izazvati poreme]aj ravnote`e vitamina u organizmu. Zato je posle isteka kursa le~nja potrebno napraviti pauzu. Polen daje dobre rezultate u slu~ajevima depresije I impotencije. On regiuli[e funkcije stomaka kod dijareje I opstipacije.

Koli~ina hemoglobina raste veoma brzo I uvek je izra`eno znatno pobolj[anje op[teg stanja, a sve to zbog njegovog antianemijskog delovanja.

Mle~

Visoko hranljivi produkt sa visokim sadr`ajem proteina I vitamina. Mle~ povoljno deluje na ko[tanu sr`, uve]ava pre~nik eritrocita istovremeno sa pove]anjem broja retikulocita I koli~ine hemoglobina, a tako\e sa promenom sadr`ine gvo`\a u krvi.

23

U terapeutskoj praksi optimalna doza mle~a iznosi 5 - 10 mg. Zahvaljuju]I sadr`ini proteina, aminokiselina, vitamina,

etarskih ulja, ugljenih hidrata I acetil-holina mle~ se preporu~uje za le~enje neurastenije, anemije, reumatizma, bronhitisa, opadanja kose.

P~elinji otrov

P~elinji otrov - je izlu~evina otrovnih `lezda p~ela. On se lu~I iz kon~aste `lezde aparata sa `aokom kod radne p~ele. Tim otrovom ona parali[e svoje neprijatelje. Apitoksin je, ustvrai, `u]kasta gusta te~nost kisele reakcije. Ima o[tar miris, gorka je I vru]a. Neki ljudi lo[e ili sasvim ne podnose ujed p~ele I prinu\eni su da tra`e medicinsku pomo].

Hemijski sastav za sada nije u potpunosti prou~en. Otrov sadr`I masne supstance, belan~evine I mikroelemente. Od njega se proizvodi niz medicinskih preparata.

PROPOLISPropolis - novo le~enje iz porodice p~ela

Svima su poznata ~udesna ozdravljuju]a svojstva p~elinjeg meda, polena, koji p~ele sakupljaju sa biljaka u cvetu, p~elinjeg otrova I mle~a. A o propolisu se malo zna.

Poslednjih godina od strane progresivnih nau~nika-lekara iz riznice narodne medicine uzeto je novo, neobi~ne efikasnosti lekovito sredstvo - propolis ili p~elinji lepak.

Na drugoj Lenjingradskoj nau~noj konferenciji o primeni produkata p~elarstva u medicini I veterinarstvu nau~nici-lekari iz Kazanja, Lenjingrada, Odese, Simferopolja I drugih gradova podneli su 20 referata o ~udesnim, pora`avaju]im po svojoj lekovitoj snazi svojstvima propolisa. Tamo gde nikakva, najvernija medicinska sredstva ne poma`u preparati sa propolisom su le~ili, davali velika olak[anja bolesnicima.

Propolis poseduje najvi[e baktericidno I antimikrobno dejstvo (sposobnost ubijanja mikroba izaziva~a bolesti). Ako su u pro[losti lekari - vidari le~ili propolisom samo rane i ~ireve, u sada[nje vreme lekari imaju]I znanje, laboratorije, sredstva za analizu I sintezu obznanili su dijapazon njegovih lekovitih svojstava I delovanja.

Propolisom se le~e sve ko`ne bolesti, obi~ne rane I rane koje dugo ne zarastaju, ko`ni ~irevi, ~ir `eluca I duodenuma, ginekolo[ke bolesti upalnog karaktera, hemoroidi, kijavica, grip, neuritis, radikolitis (I[ijas), tuberkuloza (za 4 - 10 meseci).

I sada p~ele `ive]I u ramnim ko[nicama, automatski, instiktivno prekrivaju svojim lepkom-propolisom zidove, dno, plafon ko[nice, zaptivaju njime rupice I pri~vr[]uju ramove sa sa]em uz zidove I plafon ko[nice. Slu~ajno dospele insekte u ko[nicu okivaju I nemaju]I snage da ih izvuku iz ko[nice prekrivaju ih slojem lepka a

24

mrtva `ivotinja mi[, zmija I sl. godinama le`I balsamovana u tom ~udesnom sarkofagu bez truljenja I razlaganja.

I, eto, propolis - jedno od ~uda iz porodice p~ela razumom na[uh progresivnih lekara sigurno ulazi u praksu medicine, le~e]I najte`e bolesti ~oveka I olak[avaju]I njegove patnje.

Na osnovu materijala druge Lenjingradske konferencije, a tako\e I materijala mnogih [tampanih izvora sastavljena je bele[ka o pripremanju najjednostavnijih preparata propolisa I le~enja propolisom. Mast na vazelinu, svinjskoj masti, ribljem ulju I salu (za mazanje I utrljavanje).

10 % mast:Za opekotine I promrzline1. Za hemoroide2. Kod kijavice - uno[enjem u nos na 15-20 min.

tamponom od vate ili [tapi]em, ili po 2-4 kapi te~nog preparata u svaku nozdrvu 4 puta dnevno.

3. U ginekologiji: kod upalnih procesa - kolpitisa, endocervitisa, kod ranice grli]a materice itd. U vaginu se stavlja tampon sa propolisnom ma[]u da dobro nalegne na povr[inu ranice. Tampon se uklanja posle 10-12 sati. Le~enje 10-12 dana.

15% mast: 1. Za brzo zarastanje rana, posekotina I ozleda koje dugo

ne zarastaju, gnojnih rana I kod modrica od udara.2. U dermatologiji: kod bubuljica, ospe, gnojavica, ko`nog

svraba, ranica I ~ireva sluzoko`e nosa, usta, upale kapaka.3. Kod jakih opekotina I promrzlina (posle 10% masti).

20% mast:1. Kod gljivi~nih obolenja2. Kod ekcema3. Kod furunkula (potko`ni ~ir), crnog pri[ta

30-40% mast1. Kod crvenog vetra (mazanje I utrljavanje)

2. Kod I[ijasa I o[te]enja perifernog nervnog sistema (ekstremiteta) utrljavati I zagrevati.

Propolis - produkt p~elarstva

Propolis (od gr. pro + polis) - p~elinji lepak - (zaptivati, lepiti) je lepljiva smolasta supstanca prijatnog mirisa, zelenkasto-braonkaste boje koju sakupljaju I proizvode p~ele.

To nije prehrambeni produkt; p~ele ga koriste za premazivanje otvora u ko[nici, za smanjivanje ulazno-izlaznog otvora na ko[nici, za poliranje ]elija u sa]u I njihovo u~vr[]ivanje, pokrivaju njime unutra[njost [to doprinosi boljem ~uvanju toplote

25

gnezda, balsamuju [teto~ine koje dospeju u ko[nicu. U jesen, pripremaju]I se za zimu, p~ele ga u velikim koli~inama ostavljaju.

Poreklo I hemijski sastav propolisa nisu sasvim prou~eni. Ipak, mnogi tvrde da osnovni deo propolisa p~ele sakupljaju sa lepljvih pupoljaka drve]a, koji izlu~uju smolaste supstance I sa polenskih zrna. Sastav p~elinjeg lepka (propolisa nije isti; u proseku on sadr`I : smola I balsama oko 55%, etarskih ulja oko 10% , voska oko 30%, polena oko 5%, a sem toga u njegov sastav ulaze I aromati~ne supstance.

Propolis, kao [to je gore istaknuto, poseduje visoko antimikrobno dejstvo, spre~ava razvoj procesa truljenja, uni[tava mikrobe. Zahvaljuju]I ovim osobinama on od davnina ima [iroku primenu u medicini kod le~enja ko`nih bolesti, tuberkuloze u obliku propolisne masti ili alkoholnog rastvora.

Koristi se I u veterinarstvu u le~enju `ivotinja, a sem toga ima I niz tehnolo[kih primena, posebno u industriji boja I lakova za izradu laka kojim se prekrivaju povr[ine `I~anih muzi~kih instrumenata I drvenog posu\a - ~a[e, ka[ike, ~inije; nalazi primenu I pri izradi plasti~nih proizvoda.

Propolis se uzima struganjem dletom sa gornjih I bo~nih gredica rama. Treba ga sakupljati pregledav[I ko[nicu, jer se za njega lepi velika koli~ina razli~itog otpada, [to je veoma dobra sredina za parazite.

Prilikom sakupljanja propolisa vosak se obavezno odvaja. Propolis treba ~uvati u tamnoj prohladnoj prostoriji, a tako\e treba uzeti u obzir da prilikom njegovog stajanja dolazi do izvesne promene hemijskog sastava, mada zna~ajnije smanjenje njegovih antimikrobnih delovanja nije otkriveno.

Pri smanenjivanju temperature (ni`e od nule) propolis postaje izuzetno krt, otvrdne kao kolofonij. Temperatura topljenja je 65 C, potpuno se topi u etaru, I slabo u alkoholu.

Priprema kreme

Vazelin ili vazelin sa limunom, lanolin, riblju mast, topljeni maslac I sl. zagrejati do klju~anja u emajliranoj posudi, skloniti sa vatre I dodati sitni narezan propolis. Smesa se neprekidno me[a u trajanju od 30 min. na temperaturi od 80 C I u vrelom stanju cedi se kroz jedan sloj gaze I razliva po teglicama. Mast se ~uva nekoliko godina.

Propolis na topljenom maslacu 10% koncentracije

1. Kod ~ira `eluca I dvanaestopala~nog creva uzimati 1-1,5 sat pre jela po 10-15 gr.(ka[I~ica za kafu). U toku le~nja biti na strogoj dijeti, uzimati usitnjenu hranu da bi se izbegla povreda ~ira. Le~enje traje 3 - 4 nedelje.

Mo`e se tako\e uzimati ekstrakt propolisa po 20 kapi u vodi.2. Kod bolesti plu]a, tuberkuloze plu]a I upale krajnika 2 - 3

puta dnevno po 10 - 15 gr. propolisa na topljenom maslacu 1 - 1,5

26

sat pre jela. Le~enje kod tuberkuloze od 4 - 10 meseci. U toku le~nja koncentraciju pove]ati sa 10 do 15%.

Priprema propolisa na topljenom maslacu

1 kg. maslaca zagrejati do klju~anja, skinuti sa vatre, dodati izrezan propolis 100 - 150 gr. u zavisnosti od koncentracije I me[ati 20 - 30 min. na temperaturi 80C.

Primena ekstrakta propolisa

Ekstrakt: 20gr. usitnjenog propolisa na 10 ml. 70% alkohola ostaviti da odstoji tri dana na sobnoj temperaturi I s vremena na vreme promu]kati fla[icu sa sadr`ajem. Posle tri dana ekstrakt procediti kroz jedan sloj gaze.

Ekstrakt propolisa uzima se kod tuberkuloze (umesto propolisa na maslacu), kod upale krajnika, kod upale srednjeg uha, (ukapa se tri puta dnevno po tri kapi). Kod ~ira `eluca I duodenuma uzima se po 20 kapi u toploj vodi ili mleku 1 - 1,5 sat posle jela 2 - 3 puta dnevno.

Samo propolis

1. Za otklanjanje `uljeva: lepinjce od ~istog propolisa veli~ine zrna gra[ka staviti na `ulj i zaviti. Posle tri dana skinuti a `ulj otse]i.

2. Kod gripa I angine: kako kod bolesti tako I preventivno, par~ence propolisa veli~ine zrna gra[ka dr`ati u ustima povremeno prebacuju]I sa jednog kraja na drugi, no]u skloniti iznad desni. Dr`ati 24h.

3. Kod zubobolje: dr`ati par~ence propolisa veli~ine zrna gra[ka pored korena obolelog zuba.

Preparati od propolisa ubijaju izaziva~e tuberkuloze, difterije, sifilisa, patogenih gljivica, streptokoka, stafilokoka idr.

Etarsko ulje propolisa po snazi anesteti~kog delovanja prevazilazi delovanje kokaina za 5,5 puta, novokaina za 52 puta.

Farmakolo[ki komitet Ministarstva zdravlja SNG ozakonio je primenu propolisa u stomatologiji u obliku 2 - 4% rastvora za lokalnu primenu. Alkoholni rastvor propolisa koristi se kao analgetik prilikom pojave osetljivog dentina (zubne kosti) utrljavanjem vatnim tamponom u trajanju od nekoliko minuta. Anestezija traje 10 - 15 min., komplikacija nema. Docent Karimov pi[e:”Propolis ili p~elinji lepak ima [iroku primenu u medicini I uop[te nije [tetan za organizam ~oveka. Prilikom unutra[nje primene masti na propolisu konstatuje se op[te pobolj[anje, dobro raspolo`enje, dobar san I dobar apetit”.

Primena propolisa u le~enju nekih bolesti

Le~enje bronhitisa, upale sluzoko`e nosa I du[nika

27

Na~in inhalacije propolisom koji se mo`e koristiti u ku]nim uslovima sastoji se u slede]em: 60gr. propolisa I 40gr. voska staviti u aluminijumsku [olju zapremine 300ml., a zatim ovu u drugu veliku posudu sa vrelom vodom. Propolis I vosak se rastope u takvim uslovima, fitoncidi propolisa sa parom se podi`u. Preporu~uje se ovakvu inhalaciju izvoditi ujutro I uve~e po 10-15 min.

Propolis u le~enju upale vagine I grli]a materice

Prilikom le~enja upale vagine I grli]a materice koja je izazvana trihomonisom, patogenim gljivicama ili me[ovitim bakterijskim infekcijama koristi se 3% rastvor propolisa u 96% etil-alkoholu.

Baktericidno dejstvo frakcije etil-alkohola - 3mg/ml hranljive sredine: ispitano na “stafilokokus piogenes”.

Le~enje traje 7 - 10 dana, preparat se koristi jednom dnevno.

Upala sluzoko`e usne [upljine

Upala sluzoko`e usne [upljine veoma je rasprostranjeno obolenje, koje zahteva dugo le~enje. Dobar rezultat dao je novi preparat pripremljen na osnovu propolisa.

Na~in pripremanja preparata:50gr. dobro o~I[]enog I usitnjenog propolisa preliti sa 60ml.

70% etil-alkohola I 20 ml. etra. Ovu smesu ostaviti nekoliko dana u posudi od tamnog stakla, dobro zatvorenu I povremeno promu]kati. Posle rastvaranja smesu procediti kroz gazu, a dobijeni filtrat koristi se kao osnovni preparat za le~enje. Mo`e se koristiti bez dodatne obrade, ali ako se `ele ukloniti tvrde supstance smesu treba ostaviti na jo[ nekoliko dana. Takva te~nost se koristi za pravljenje slede]ih preparata:

Filtrat propolisa 50gr.Med sa 2% mle~om 5gr.Riblja mast 2gr.Dobijena smesa se dobro izme[a I sipa u posudu od tamnog

stakla. Pre primene preparata sluzoko`u koliko je mogu]e prosu[iti. @uti tanak sloj koja se stvara otporan je u toku 24 sata, postepeno ga pljuva~ka rastvara.

Na~in primene: obolelo mesto detaljno o~istiti peroksidom vodonika I prosu[iti mlazom toplog vazduha, zatim pincetom naneti nekoliko kapi rastvora preparata dok se ne stvori celoviti tanak sloj. Posle toga obolelo mesto se ponovo su[I slabim mlazom toplog vazduha; pri tom alkohol I etar isparavaju. Stvara se tanak sloj koji ima ulogu za[titnog “zavoja”, koji jestabilan u naredna 24 sata. Ovaj postupak se ponavlja svakodnevno u toku 3-4 dana do potpunog izle~enja.

Angina

28

Najefikasnije sredstvo protiv angine u bilo kom stadijumu - jeste propolis. Brzo poma`e samo propolis visokog kvaliteta; on treba da izazove u ustima ose]aj pe~enja I malu utrnulost jezika. U svim ostalim slu~ajevima neo~I[]eni vosak koji se daje kao propolis I ima jak cvetni miris je bezvredan. Za le~enje angine potrebno je polako `vakati posle jela par~e propolisa veli~ine nokta. U toku dana potrebno je pojesti oko 5gr. Ako se uzima propolis angina prolazi za dva dana bez komplikacija, koje su karakteristi~ne za ovu bolest.

Ispiranje vodenim ili alkoholnim rastvorom propolisa

Za pripremu alkoholnog rastvora propolisa (njega uvek treba imati u ku]noj apoteci) treba usitniti 10gr. dobrog propolisa I pome[ati ga sa 100ml. alkohola, dr`ati na tamnom mestu (obavezno na sobnoj temperaturi, jer propolis gubi svoje osobine prilikom hla\enja) u trajanju od jedne nedelje. Ako je potrebno hitno pripremiti rastvor, onda veoma isitnjen propolis pome[ati sa alkoholom (1:10), staviti na paru I zagrejati do 40C, ne vi[e. Posle toga u toku nekoliko sati povremeno promu]kati fla[icu sa smesom. ^uvati rastvor propolisa u tamnoj fla[ici. Za dobijanje vodenog rastvora za ispiranje alkoholni rastvor treba pome[ati sa toplom vodom: 10ml.alkoholne smese na 10ml vode. Za malu decu koli~inu alkoholnog rastvora treba smanjiti do 5ml. Sa tinkturom od propolisa (nekoliko kapi) korisno je u toku bolesti piti ~aj sa medom.

Upala gornjovili~ne [upljine

Uzavreti vodu u loncu, dodati 0,5 ka[I~ce 30% tinkture propolisa, uviti se I disati neko vreme iznad lonca.

Le~enje bolesnika sa jakim I hroni~nim kolitisom

U le~enju jakog I hroni~nog kolitisa koristi se 20% rastvor propolisa u 70% etil-alkoholu. Uzima se po 40 kapi alkoholnog rastvora propolisa u ~a[I tople vode ili mleka jedan sat pre jela tri puta dnevno. Potrebno je biti na dijeti. Trajanje kursa 20-30 dana.

Le~enje jakih upala srednjeg uha propolisom

Hroni~na gnojna obolenja srednjeg uha opasna su zbog komplikacija koje izazivaju, po[to mogu dovesti do gubitka sluha.

Za le~enje hroni~nih obolenja I jakih upala srednjeg uha koristi se 30% alkoholni rastvor propolisa u 70% alkoholu. Detaljno o~istiti u[I od gnoja, umetnuti u slu[ni kanal umo~ene u rastvor propolisa cev~ice od gaze lako ih pritiskaju]i. Slede]eg dana ponoviti proceduru. Prose~no trajanje le~enja je 10-15 dana (zavisno od te`ine

29

procesa). Smatra se da je proces uminuo ako je [upljina uha suva I nema lu~enja mesec dana po zavr[etku le~enja.

Le~enje nagluvosti propolisom

Za le~enje nagluvosti koristi se 30-40 % alkoholna tinktura propolisa u smesi sa biljnim uljem (najbolje maslinovo ili od kukuruza) u odnosu 1:4. Mu]kanjem smese dobija se ujedna~ena te~nost - uljano - alkoholna emulzija propolisa.

Pre upotrebe te~nost treba promu]kati. Le~enje se izvodi uno[enjem u slu[ni kanal cev~ica od gaze, natopljenih emulzijom.

Deci starijoj od 5 godina - svakodnevno uve~e u trajanju od 10-12 sati (10-14 procedura), odrasli - svaki drugi dan 36-38 sati (10-12 procedura).

Hroni~ni prostatitis

Propolis ima dobar terapeutski efekat u le~enju hroni~nog prostatitisa I otklanja njegove simptome antibakterijskim dejstvom, a tako\e I izra`enim anesteti~kim, protivoupalnim, resorbsuju]im I regenerativnim delovanjem

Za le~enje se koristi ‘suppositorius’ - u obliku sve]ice od ekstrakta propolisa koji se dobija isparenjem (40gr. propolisa I 200ml. 96% alkohola. ‘Sve]ice’ se unose u rektum jednom dnevno u ve~ernjim satima.

Le~enje se satoji od dva do tri kursa u trajanju od po 30 dana sa jdnomese~nim intervalom izme\u njih.

Hroni~ni faringitis (upala grla)

Hroni~na upalna obolenja sluzoko`e `drela veoma su rasprostranjena. Bolesnici koji pate od ove hroni~ne bolesti ~esto se `ale na suvo]u u grlu, grebanje, ose]aj stranog tela u `drelu, na suv ka[alj, na sakupljanje lepljive sluzi uz istovremenu suvo]u.

Propolis uti~e na tok biolo[kih procesa u tkivima organizma, poseduje antimikrobno, protivupalno I anesteti~ko dejstvo. Tako\e aktivira proces obnavljanja.

Uzimati ekstrakt propolisa u odnosu jedan deo ekstrakta na dva dela glicerina ili ulja I dobro pome[ati. Kod hroni~nog faringitisa sluzoko`u nosa, usta `drela, prethodno je dobro o~istiv[I od sluzi, premazati dobijenom smesom u toku 10-15 dana jednom dnevno. Za jednu aplikaciju potrebno je 2-2,5 gr.

Primena propolisa kod bolesti ~ira

Propolis se koristi u le~enju ~ira `eluca I duodenuma.Preporu~uje se primena propolisa u dva lekovita oblika - u

obliku alkoholnog rastvora I prpolisa na ulju. Koristi se 10% alkoholni rastvor na 70% alkoholu.

30

Za pripremanje propolisa na ulju: 10gr. o~I[]enog isitnjenog propolisa pome[ati sa 100gr. zagrejanog na pari nesoljenog maslinovog ulja. Ekstrakt propolisa se dobija zagrevanjem na pari u trajanju 5-10 min. posle ~ega se filtrira u vrelom stanju kroz jedan sloj gaze stalno me[aju]i. U toku ovog procesa ne preporu~uje se dovoditi propolis di klju~anja.

Alkoholni rastvor propolisa uzima se po 15-20 kapi u vodi ili mleku tri puta dnevno 1-1,5 sata pre jela u trajanju 18-20 dana. U slu~aju potrebe terapiju ponoviti posle 1-2 nedelje.

Potrebno je strogo po[tovati dozu: velike doze mogu izazvati slabljenje apetita, smanjenje op[teg tonusa, tromost, pove]anje leukocita u krvi.

Propolis na ulju uzima se po 1 ka[I~icu za kafu u podgrejanom mleku tri puta dnevno 1-1,5 sata pre jela. Trajanje kursa le~enja je isto. Kontraindikovana je upotreba propolisa na ulju kod bolesti jetre.

Na~in inhalacije propolisom u ku]nim uslovima

Za inhaliranje je potrebno 60gr. propolisa I 60gr. voska staviti u emajliranu ~iniju zapremine 200-300ml. , a potom staviti na lonac sa vodom koja vri. ^im se pojavi para iz ~inije po~eti sa inhalacijom po 10-15min. u trajanju od 10-15 dana dva puta dnevno, ujutru I uve~e. Dobar rezultat daje ova metoda u le~enju bronhitisa, tuberkuloze, angine, kijavice, gripa, upale grla.

.Le~enje medom Nesanica, neurastenija

^a[a tople vode sa 1 supenom ka[ikom meda uve~e. Deluje sedativno, izaziva dubok san, reguli[e stoma~ne funkcije. Uz to treba dodati da nema boljeg sredstva za spavanje od meda.

Hipertonija

1 supena ka[ika meda, 1 supena ka[ika soka od cvekle, 1 supena ka[ika soka od mrtkve, 1 ~a[a soka od hrena (izrendani hren prethodno je stajao u vodi 36 sati), sok od jednog limuna. Sve pome[ati, uzimati po 1 supenu ka[iku dva puta dnevno 1 sat pre jela. Kurs le~enja traje 1,5 mesec.

Iz narodne medicine do nas su do[li recepti sme[a sa medom, koji se primenjuju u cilju smanijivanja arterijskog pritiska kod hipertonije. Prvi recept: pome[ati po jednu ~a[u soka od mrkve, hrena I meda sa sokom jednog limuna. ^uvati u staklenoj posudi sa zaptivenim poklopcem u prohladnoj prostoriji. Uzimati po 1-2 kaf. ka[. tri puta dnevno 1 sat pre jela ili 2-3 sata posle uzimanja hrane. Drugi recept: u sadr`aj po prvom receptu dodati ~a[u soka od cvekle. Uzimati po 1 supenu ka[iku tri puta dnevno; u odnosu na uzimanje hrane kao u prethodnom receptu. Trajanje le~enja 1,5-2 meseca.

31

Grip

1 sup.ka[. meda, 1 sup.ka[. [ipuraka, 1 sup. ka[. ribizli, 1 sup.ka[. maline preliti sa 10ml. vrele vode. Ostaviti 15 minuta. Piti tri puta dnevno po 0,5 ~a[e pre jela.

Dobro sredstvo protiv gripa sa izra`enim rinitisom jeste smesa od izrendanog belog luka sa prirodnim medom u odnosu 1:1 (uzima se uve~e 1 sup. ka[. I zapija toplom vodom).

@eluda~no-stoma~ne bolesti

1 sup.ka[. meda, 1 sup.ka[. runolista preliti sa 250ml vrele vode I ostaviti 30 minuta. Piti po 2 sup.ka[. tri puta dnevno. Pri smanjenoj kiselosti uzimati 2 sata pre jela.

Kolitis

Alen Kajas (1968) predla`e slede]I recept: 180gr. meda, 50gr. polena I 800ml vode. Rastvoriti med u hladnoj vodii stalno me[aju]I dodavati polen. Ostaviti smesu na nekoliko dana na sobnoj temperaturi dok se ne pojave znaci fermentacije.

Uzima se po 1/2-2/3 ~a[e pre jela. Trajanje le~enja 1-1,5 meseca. Mo`e se uzimati polen u ~istom obliku po 1 kaf.ka[.tri puta dnevno. Nema nus-pojava

Za kolitis se jo[ preporu~uje uzimanje meda 80-100gr za 24 sata, rastvorenog u jabukovom soku ili u hladnoj vodi tri puta dnevno pre uzimanja hrane. Sem ovog efekta poma`e I u otklanjanju opstipacije.

Upala krajnika

Ispirati usnu [upljinu I grlo rastvorenim u vodi medom; otklanja upalu krajnika, ~isti zube I ~ini ih belim (1 sup.ka[. meda na ~a[u vode).

Neuroza srca, neurastenija, histerija

Kod neuroze srca, neurastenije, histerije uporedo sa poznatim medikamentima, [iroku primanu ima prirodni med. Kod neurastenije S. Mladenov (1976.) preporu~uje uzimanje cvetnog meda po 100-120gr. dnevno u toku 1-2 meseca; ujutru I uve~e po 30 gr. posle ru~ka 40-60gr. Pola sata pre spavanja med treba rastvoriti u ~a[I vode na sobnoj temperaturi. 1-2 nedelja nakon po~etka le~enja kod bolesnika po~inje da se pojavljuje dubok san, ose]anje vedrine I pove]ana radna sposobnost.

Nezadr`avanje mokra]e kod dece

32

U 0,5 ~a[e prokuvane tople vode rastvoriti 1 kaf.ka[. meda. Piti dva puta dnevno pre jela.

Podmla\ivanje lica

1 kaf.ka[. meda, jedno umu]eno belance, 2 sup.ka[. bra[na. Dobijena masa stavlja se na o~I[]enu ko`u lica I dr`I 10 min. Ispira se vodom.

Bolesti jetre

1 kg. meda pome[ati sa 1 kg. crne ribizle. Uzimati po 1 kaf.ka[. 30 min. pre jela dok se smesa potro[i.

U cilju le~nja, a I preventivno kod bolesti jetre preporu~uje se uzimati ujutru (30-50gr), uz dodavanje mle~a (1/2 kaf.ka[.), a posle ru~ka supenu ka[iku meda sa 1 kaf.ka[. polena. Efikasno dejstvo ima smesa od 1 ka[. meda sa jabukovim sokom; uzimati ujutru I uve~e.

I[ijas, reumatizam

Izrezati u korenu rotkve [upljinu I nasuti je medom. Za 4 sata sok je gotov. Utrljati u obolelo mesto.

Crveni vetar

Par~e od prirodne svile crvene boje, veli~ine dlana isitniti pocepati na sitne par~I]e I pome[ati sa prirodnim medom, a zatim podeliti na tri dela. Ujutru, 1 sat pre izlaska sunca staviti masu na obolelo mesto I zaviti. Slede]eg jutra ponoviti postupak, a zatim sve do ozdravljenja.

Skleroza

Izrendati na sitnoj trenici luk I ocediti sok. ^a[u soka od luka pome[ati sa ~a[om meda I dobro izme[ati. Ako se med u[e]erio lagano zagrejati na pari. Uzimati po 1 sup. ka[. tri puta dnevno 1 sat pre jela ili za 2-3 sata posle jela. Uzima se I kod ateroskleroze, posebno kod skleroze mozga.

Tuberkuloza

a) P~elinji lipov med 100gr., svinjsku mast 100gr., maslac nesoljeni 100gr., sok aloje (ili agave) 150gr., kakao u prahu 50gr.

Aloju pre rezanja ne zalivati dve nedelje. U emajliranoj posudi rastopiti mast, maslac, med. Kada se sve istopi (ne dozvoliti da klju~a) skloniti posudu I dodati ostale komponente. Dobro prome[ati. ^uvati u staklenoj tegli u hladnjaku. Uzimati po 1 sup.ka[. ove smese rastvorene u vrelom mleku. Piti ujutru I uve~e.

33

Uzimati du`e vreme. Primenjuje se kod tuberkuloze I kod upornog bronhitisa.

b) Lipov med 1200gr. list aloje sitno iseckan 1 ~a[a, maslinovog ulja - 100gr., pupoljak breze - 25gr., lipov cvet 10gr., voda 2 ~a[e.

Med istopiti u emajliranoj posudi ne dozvoljavaju]I da klju~a. Dodati u med aloju. Zagrevati 5-10 min., procediti. Kada se med ohladi dodati tinkturu od pupoljaka I lipe. Dobro prome[ati. Smesu naliti u tamne teglice I u svaku dodati jednake koli~ine maslinovog ulja. Pre upotrebe promu]kati. Uzimati po 1 sup.ka[. tri puta dnevno.

Neki korisni recepti sa medom

Potrebno je ista]I da se efekat meda poja~ava u sastavu sa tinkturama I odvarom od podbjela, plodova maline, cveta lipe, kamilice, eukaliptusa I drugih lekovitih biljaka. U nastavku slede tinkture I odvari I njhova primena.

Tinktura cveta lipe sa medom

Uzmite 10gr. cveta lipe (tri sup.ka[.) I prelijte sa 200ml.vrele vode u emajliranoj posudi, poklopite I stavite 15 minuta na pari, ostavite da se ohladi, a zatim procedite. U dobijenu tinkturu dolijte vrelu vodu da se ukupno dobije 200ml. I u njoj rastopite 1 sup.ka[. meda.

Uzimati toplo po 1,5-1 ~a[e 2-3 puta dnevno kao sredstvo za izazivanje znojenja, a tako\e I sni`avanje temperature kod prehlada.

Tinktura cveta lipe I plodova maline sa medom

Uzmite po 1 sup.ka[ cveta lipe I plodova maline, prelijte ih sa dve ~a[e vrele vode I pustite da klju~a 5min., ostavite da se ohladi, procedite I rastopite u tome dve 2 sup.ka[. meda. Uzimati toplo po pola ~a[e 3-4 puta dnevo kao antipiretik I kao protivupalno sredstvo kod prehlade I gripa.

Tinktura lista eukaliptusa sa medom

Uzmite 0,5l tinkture lista eukaliptusa pripremljene u odnosu 1:10I rasrvorite u njoj 2 sup.ka[. meda. Dobijeni rastvor koristi se kod kva[enja rana, kompresa I kupki.

Tinktura podbjela s medom

Uzmite 5gr. lista pdbjela (1 sup.ka[.), prelijte ~a[om vrele vode u emajliranoj posudi, poklopite I ostavite 15 minuta na pari, ostavite da se ohladi I procedite. U dobijenu koli~Inu dodajte vrelu vodu da se dobije 200gr., a zatim rastvorite 1 sup.ka[. meda. Piti po 1/3 ~a[e 2-3 puta dnevno kao sredstvo za iska[ljavanje, protiv

34

upala, protiv mikroba, kod bolesti disajnih organa, laringitisa, upale du[nika, akutnog I hroni~nog bronhitisa, upale plu]a.

Tinktura kamilice sa medom

Pripremite tinkturu od cvetova kamilice 1:10, za to je potrebno 25 gr. (6 sup.ka[.) suvih cvetova, prelijte ih u emajliranoj posudi sa 50ml vrele vode, zatvorite I ostavite 15min. da klju~a na pari. Ostavite da se ohladi, procedite I dodajte u preostalu koli~inu proklju~alu vodu da se ukupno dobije 500ml. Rastvrotite zatim 2 sup.ka[. meda I koristite za ispiranje: kod angine, stomatita idr., kod kompresa, ~ireva I ranica, kao I za klizmu kod kolitisa. Tinktura se mo`e ptiti po 1/3 ~a[e posle jela kao protivupalno, antisepti~ko, spazmoliti~ko sredstvo kod spazma creva I kod dijareje.

Tinktura runolista sa medom

Pripremite tinkturu od runolista (priprema se isto kao I od kamilice, odnos 1:10), rastvorite u njoj med (na 1 ~a[u tinkture 1 sup.ka[.) I koristite za ispiranje, kva[enje I komprese kod gnojnih rana koje dugo ne zarastaju, ~ireva, opekotina I tsl. Pije se po 1/3 ~a[e 2-3 puta dnevno posle jela kao protivupalno sredstvo kod ~ira `eluca I duodenuma.

Primena meda u kozmetici

Med se koristi u sastavu maski radi spre~avanja bora I ~I[]enja ko`e lica I ruku. Neophodna je primena ~istog meda ili u spoju sa drugim supstancama (glicerina, soka od limuna, `umanceta I dr.).

Pre nano[enja maske potrebno je prethodno o~istiti ko`u lica vodom ili nekim drugim sredstvom.

Dalje slede uputstva I neki recepti za pipremu maski od meda i njihova primena prema predlogu K.A. Kuzmine.

1. U jedno sirovo `umance dodati 1 sup.ka[. glicerina ili meda I pome[ati. Dobijenu masau naneti na ko`u lica I ostaviti 10-15 min. Oprati vodom. Ovakva maska se mo`e koristiti svakodnevno pre jutarnje toalete. Maska se preporu~uje kod suve ko`e, spre~ava bore.

2. 100 gr. meda pome[ati sa sokom 1 limuna. Dobijenu masau naneti na ko`u lica I ostaviti 10-15 min., oprati hladnom vodom. Preporu~uje se kod suve I normalne ko`e.

3. 2 sup.ka[. bra[na pome[ati sa umu]enim belancetom I dodati 1 kaf.ka[. meda. Dobijena masa u obliku testa nanosi se na o~I[]enu ko`u lica i dr`I 10-15min. Ispira se obi~nom vodom. Maska se preporu~uje za spre~avanje bora kod suve I normalne ko`e.

4. Pome[ati 25ml. alkohola I 25ml.vode (po 2 sup.ka[.) I dodati 100gr. malo zagrejanog meda. Sve dobro izme[ati dok se

35

dobije ujedna~ena masa. Masku dr`ati na ko`I lica 10-12 min. Ovakva maska ~isti ko`u lica, dezinfikuje I omek[ava.

5. 90gr. bra[na od je~ma, 35gr. meda I jedno penasto umu]eno belance. Maska se nanosi na 10-15min. Preporu~uje se za spre~avanje bora kod suve I normalne ko`e.

Veoma je korisna za ko`u lica I “medena vodica” (1 sup.ka[. meda na 2 ~a[e tople vode). Preporu~uje se u toku 5-7min prati njom lice pre spavanja posle ~ega se ispira vodom bez sapuna. “Medena vodica” omek[ava ko`u lica, ~ini je bar[unastom I u izvesnoj meri otklanja bore. Med u smesi sa drugim supstancama dobro omek[ava ko`u ruku, otklanja suvo]u I perutanje, ~ini je ne`nom I prijatnom. Evo jednog od takvih najvi[e kori[]enih recepata:

glicerin - 3 sup.ka[.te~ni ni[ador - 1kaf.ka[.boraks - na vrh no`amed - 1 kaf.ka[.voda - 0,5 ~a[eSve prome[ati, a pre upotrebe promu]kati.

Najjednostavniji oblici o~itovanja primesa u medu

^esto se prime]uju na pijacama, posebno u poslednje vreme, slu~ajevi u kojima se medu dodaju razli~ite primese I dodaci, kao npr, sirup od [e]era, skrobna ili melasa od cvekle I dr.

Takve primese u medu, kao [to su skrob, [e]er I drugo lako se otkrivaju. Za to je potrebno rastvoriti med u vodi. Ako je med bez primesa dobija se rastvor malo mutan, bez taloga. Ako u medu ima skroba dodavanjem u ovaj rastvor nekoliko kapi tinkture joda oboji]e ga u plavu boju.

Neke druge primese mogu se otrkriti delovanjem na talog nekom kiselinom ili sir]etom; u tom slu~aju proiste]I ]e penu[anje zbog izdvajanja ugljendioksida.

Za otkrivanje u medu melase od krompira I [e]era ili cvekle potrebno je u specijalnim laboratorijama obaviti slo`enija ispitivanja.

P~elinji mle~

P~elinji mle~ - je tajna alotrofskih `lezda p~ela radilica kojeg proizvode za ishranu li~inki I koji omogu]uje njihov brz rast I razvoj.

Li~inka mlade p~ele hrani se ovim mlekom samo prva tri dana, a njen prose~an `ivotni vek je 45 dana. Matica se hrani mlekom u toku ~itavog `ivota koji traje 4-5 godina.

Za normalan rast I razvoj organizma ~oveka neophodne su nezamenljive aminokiseline koje organizam ne mo`e sam sintetizovati ve] ih mora dobijati u gotovom obliku. Mle~ sadr`I nezamenljive kiseline (arginin, histidin, valin, metil-amin, triptofan I dr.). Sadr`I biolo[ki aktivne supstance (acetilholin, holinesterezu),

36

vitamine B1, B2, B3, B6, B12, C, H, PP, E, nikotinsku kiselinu, biotin idr.

Biotin je pored ostalog neophodan za normalnu razmenu masti; vitamin E stimuli[e polne funkcije. Od mikroelementa koji se nalaze u mle~u posebnu pa`nju zaslu`uju gvo`\e, mangan, cink I kobalt koji su neophodni za normalan krvotok (doprinose regeneraciji I stvaranjju crvenih krvnih zrna). Pantotenska kiselina u~vr[]uje I pobolj[ava rast kose, zarastanje opekotina, ~ireva I rana.

Mle~ tako\e ima baktericidno dejstvo, sadr`I 40-45% belan~evina, 20% slobodnih aminokiselina, 20% ugljenih hidrata, 13-15% masti.

Biolo[ka uloga I delovanje mle~a

Ja~a organizam, deluje antimikrobno, protiv radijacije, stimuli[e imunitet I metabolizam, normalizuje arterijski pritisak, stanje krvnih sudova I funkcije otgana.

Efikasan je kod neurastenije, iznemoglosti, depresije, psihi~ke I fizi~ke prenapregnutosti, ateroskleroze, stenokardije, encefalitisa, gojaznosti I iscrpljenosti organizma. Preporu~uje se njegova primena posle hiru[kih intervencija, poro\aja sa velikim krvarenjem I kod anemije. Preparati mle~a preporu~uju se tako\e, u le~enju gripa I pneumonije.

Upotreba

Kao preventivno sredstvo uzima se po jedna kapsula 30 min. pre jela 2-3 puta dnevno u toku 10-20 dana. Kurs se mo`e ponoviti posle 2-3 meseca.

Po`eljno je kapsulu sa mle~om staviti ispod jezika ujutru ne ustaju]I iz postelje I le`e]I na desnoj strani. Potrebno je le`ati da se kapsula ne proguta, U `elucu mle~ gubi svoju aktivnost.

^uvati na suvom, prohladnom I zaklonjenom od svetlosti mestu na temperaturi najvi[e 14 C. Rok trajanja je dve godine.

Napomena: u slu~aju poja~ane osetljivosti na mle~ konsultovati se sa lekarom.

Postoji ~itav niz klini~kih posmatranja koja potvr\uju terapeutski efekat* le~enja mle~om; bolesnika koji pate od bolesti srca I krvnih sudova, hipertonije, stenokardije.

Pozitivan efekat mle~a kod takvih bolesti u vezi je sa nestajanjem ateroskleroti~nih promena nastalih na zidovima krvnih sudova zbog smanjenja koli~ine holesterola u krvi. Mle~ je propisivan po 20gr. (ispod jezika) 3 puta dnevno u toku 10-20 dana.

Pozitivan lekoviti efekat** postignut je propisivanjem mle~a (10-20 mg dva puta dnevno) bolesnicima sa artitisom donjih ekstremiteta.

POLEN (cvetni prah)

37

Lekovita svojstva polena koji p~ele donose u ko[nicu dobro su prou~ena, ali, verovatno, nikada niko ne]e mo]I re]I da su njegove tajne u potpunosti otkrivene. Jedno od najboljih istra`ivanja na tom polju je knjiga francuskog nau~nika Alena Kajasa “Polen” , izdata 1968.g.

* Mi[~enko E.D., 1960.** Zajcev G.I., Perjadin V.T. 1961.

Iz te knjige se mo`e saznati o ulozi polena u regulisanju I balansiranju normalnog procesa razmene materija u organizmu. Mnoge komponente polena, npr. rutin uti~u na pove]anje otpornosti zidova kapilara, pobolj[avaju rad srca.

Autor pi[e da upotrebom polena bilo koja bolest u kratkom roku slabi ili nestaje. On obja[njava da je mi[ljenje o alergi~nosti polena pogre[no. “Alergiju mo`e izazvati polen kojeg raznosi vetar, ali p~ele sakupljaju]I ga dodaju mu nektar I izlu~evine koji razaraju alergene”.

U prodavnicama p~elarstva prodaje se polen u dva oblika u smesi sa medom I u granulama. Po[to je polen vrlo hidroskopi~an za njega je vlaga opasna, razara ga I ~ini, ~ak, [tetnim za organizam. Zato je ~uvanje polena sa medom veoma slo`eno (to je mogu]e samo kratko vreme). Polen u granulama (Pribalti~ke proizvodnje) ~uva se bolje I lak[e za primenu. Alen Kajas je isticao da polen treba da uzimaju svi ljudi, ne samo bolesni. Ipak, ovaj produkt je koncentrovan, zato je dovoljno uzimati ga u toku meseca nekolika puta godi[nje, posebno po~etkom sezone po 1 kaf.ka[., najbolje na[te, pome[ati ga sa medom I zapiti vodom. Ne preporu~uje se uzimanje polena uve~e ili kasno no]u.

Polen obavezno mora biti sve`: posle godinu dana ~uvanja on gubi 75% od svoje vrednosti, a posle dve godine postaje beskoristan. ^uva se u hladnjaku na temperaturi 9 C. Polen - je biolo[ki stimulator koji izuzetno deluje na polne hormone, kako mnogi smatraju.

Prilikom uzimanja polena treba smanjiti koli~inu hrane, posebno `ivotinjskih belan~evina. Postoje istra`ivanja koja dokazuju da 20gr. polena odgovara 1kg.mesa, ali to je bezbroj puta dragoceniji produkt belan~evina.

Poznati stru~njak u p~elarstvu N.P.Jori[ rekao je: “41gr. polena sadr`I toliko dnevnih doza vitamina P (rutina), da mo`e sa~uvati nekoliko ljudi od izlivanja krvi u mozak, mre`nja~u oka I srce”.

Polen - mu[ki elemenat cveta - je prirodni, visokokvalitetni, koncentrovani, hranljivi I biolo[ki aktivni produkt za ishranu.

Polen sadr`I sve osnovne supstance neophodne za izgradnju, razvoj I postojanje `ivog organizma: belan~evine, masti, ugljene hidrate, vitamine, aminokiseline, glikozid-rutin, antibiotike, stimulator rasta I dr. Polen je I polufabrikat p~ele koji ima ogroman zna~aj u o~uvanju zdravlja ~oveka.

38

Indikacije za primenu

Polen se primenjuje kao koncentrovani produkt u ishrani u cilju dopunjavanja obi~nih namirnica ishrane onim supstancama kojih u njima ima malo ili ih uop[te nema, a ~ovekovom organizmu su neophodne.

Sem toga polen se koristi u medicini:- pobolj[ava apetit,- pobolj[ava stanje organizma kod mr[avosti,- kod bolesti stoma~nog trakta,- deluje kao antibiotik,- pobolj[ava psihi~ko I neurasteni~no stanje organizma,- pobolj[ava op[te stanje organizma,- vra]a fizi~ku snagu,- pozitivno deluje na rast,- kod bolesti dece,- kod bolesti prostate.

Na~in primene I doziranje

Dnevnu dozu treba uzimati 10-15 min. pre jela ujutru ili posle drugog obroka (posebno deca I bolesna iscrpljena lica). Ne uzimati uve~e ili kasno no]u.

Doza za odrasle - 20 tableta po 0,5gr. dnevno, udarna doza - 40 tableta po 0,5gr. dnevno.

Doza za decu od 3-5 godina - 12 tableta po 0,6gr. dnevno; od 6-12 god. - 16 tableta po 0,6gr. dnevno. Posle 12 god. - kao za odrasle. Trajanje uzimanja JEDAN mesec. Mo`e se ponoviti nekoliko puta u toku godine, posebno po~etkom svake sezone. Ponekad je potrebno I ~e[]e, npr. kod prostatitisa, prave]I povremeno pauze.

Preporu~uje se polen kod hipertonije. N. P. Jori[ (1958.g) u tom cilju propisivao je bolesnicima polen u smesi sa medom u odnosu 1:1 i 1: 2 po 1 kaf.ka[. tri puta dnevno I dobio je dobre rezultate u le~enju.

P~elinji otrov

Primena p~elinjeg otrova u cilju le~enja u narodnoj medicini mnogih zemalja od Istoka do Zapada zasnivana je na prostim ogledima I posmatranjima. Npr. dokazano je da ljudi koji se bave p~elarstvom retko obolevaju od kostobolje I reumatizma.

P~elinji otrov je opasan (toksi~an) kako za ~oveka tako I za `ivotinje I insekte, po[to u velikim dozama izaziva oduzetost.

Bez obzira na to [to otrov mo`e izazvati te[ke posledice, ~ak I smrtne slu~ajeve, u umerenim dozama on je va`no sredstvo za le~enje niza bolesti koje se te[ko le~e medikamentima.

Le~enje p~elinjim otrovom treba izvoditi u ~istom obliku ili u kompleksu sa medikamentima, aili pod kontrolom lekara. Postoji

39

veliki broj slu~ajeva koji potvr\uju visoku efikasnost le~enja otrovom.

Uno[enje p~elinjeg otrova izvodi se pomo]u uboda - ujeda p~ele ili podko`nom injekcijom apitoksina, ponekad lokalno - pomo]u krema koje sadr`e p~elinji otrov.

Prema specijalnoj [emi * za ujede se koriste isti delovi tela kao I za uno[enje supstanci putem injekcija; spoljne povr[ine ramena I bedara. Prvog dana bolesnik se podvrgava ujedu jedne p~ele, drugog dana - dve, tre]eg - tri I tako do 10 dana u toku kojih ]e bolesnik dobiti 55 ujeda. Posle toga je potreban prekid 3-4 dana, a zatim svakodnevno po tri ujeda. U toku drugog kursa le~enja (1,5 mesec) bolesnik treba da dobije oko 150 ujeda, a za dva ukupno 200 ujeda p~ela.

* {emu je predlo`io N.P. Jori[.

Preciznija doza p~elinjeg otrova dobija se uno[enjem putem injekcija po 0,1; 0,2; 0,3 ml.[to odgovara 1,2, 3 ujeda. Ova metoda daje dobre rezultate u le~enju bolesti perifernog nervnog sistema.

P~elinji otrov se obi~no dobro podnosi, 1-5, ~ak I 10 ujeda istovremeno kod zdravog odraslog ~oveka naj~e[]e izaziva samo lokalnu reakciju u obliku crvenila ili otoka, ose]aja peckanja. 200-300 ujeda istovremeno izaziva te[ku intoksikaciju organizma, ~iji je karakteristi~n simptom jak poreme]aj u radu srca I krvnih sudova.

Sl. 2. Le~enje p~elinjim ujedima. (cifre ukazuju na dane le~enja).

Deca su najosetljivija na ovaj otrov, zatim starije osobe, `ene, a tako\e I lica sklona alergijskim reakcijama Za lica sklona poja~anoj reakciji na p~elinji otrov ova metoda je kontraindikovana.

Kod bolesti perifernog nervnog sistema, reumatizma, reumatidnog artritisa preporu~uje se le~enje u kompleksu p~elinjim otrovom I mle~om. Pri tom se farmakolo[ki efekat poja~ava, a tako\e I odbambene snage organizma.

Stara metoda le~enja reumatizma ujedima p~ela

Ruski vidari su od davnina le~ili svoje pacijente ujedima p~ela. Lekari zvani~ne medicine u nizu zemalja po~eli su da primenjuju ovaj na~in le~enja kod te`ih slu~ajeva reumatizma.Tehnika le~enja ovom metodom je krajnje jednostavna. Treba uzeti p~elu za krila i staviti na bolno mesto. Ona skoro uvek odmah ujeda. Slede]I ujed treba izvesti posle 24 h na rastojanju 4-8cm od mesta prvog ujeda. Prvi dan jedan ujed, slede]I dva, zatim tri I tako do 5 dana. Posle toga bolesnik se odmara dva dana, a zatim se broj ujeda smanjuje svaki dan po jedan. Ako bolesnik sve ~e[]e ose]a bol, onda posle nedelju dana ponoviti terapiju. Posle drugog kursa le~enja bolesniku je potrebno

40

dve nedelje odmora pre nego [to se podvrgne I tre]em, ako on bude potreban [to je veoma retko.

NE@ELEJNI EFEKTI PRILIKOM LE^ENJA MEDOM I DRUGIM PRODUKTIMA P^ELARSTVA - KONTRAINDIKACIJE

Postoji ne mali broj slu~ajeva nepodno[enja meda. Takve pojave se manifestuju naj~e[]e u obliku povi[ene temperature, alergijskih reakcija (koprivmja~a, svraba ko`e, kijavice, glavobolje, poreme]aja u `eluda~no-stoma~nom traktu, gu[enja). Nj~e[]e se one o~ituju kod ljudi sa povi[enom osetljivo[]u prilikom prvog uzimanja meda ili drugog p~elinjeg produkta (p~elinjeg otrova I t. sl.- takozvana idiosinkrazija. Za takve ljude med je kontraindikovan. Ipak, ponekad se mo`e manifestovati nepodno[enje samo neke vrste meda.

U takvim slu~ajevima potrebno je odabrati vrstu meda koja se bolje podnosi I bez nus pojava.

Nepodno[enje meda I drugih produkata p~elarstva mo`e se utvrditi pomo]u prethodnog sakupljanja podataka. To se mo`e posti]I pomo]u proba (sli~no kao sa osetljivo[]u na antibiotike grupe penicilina).

Osnovne kontraindikacije u primeni meda I drugih produkata p~elarstva: a) hiperosetljivost na njih - idiosinkrazija; b) ograni~enje ugljenih hidrata (odnosi se na med) u slu~ajevima kada se bolesnicima prema vrsti bolesti ono propisuje; c) uno[enje meda putem inhalacije (disajnim putevima) bolesnicima sa pove]anim emfizemom plu]a, bronhijalnom I sr~anom astmom, “plu]nog srca”, miokardita, o[te]enja sr~anog zaliska, tuberkuloze plu]a.

MUMIO

Jedan broj nau~nika smatra da mumio, ili kako ga ponekad nazivaju “planinski vosak” * ulazi u sastav produkata divlje medonosne p~ele. Ovaj produkt primenjuje se u narodnoj medicini od davnina. O lekovitim svojstvima mumio znao je I pisao jo[ Avicena (Ibn Sina).

U narodnoj drevnoj medicini mumio je upotrebljevan kod najrazli~itijih traumatskih povreda. U poslednje vreme mumio je privukao pa`nju medicinskih stru~njaka.

U Uzbekistanu je bila organizovana specijalna ekspedicija uz u~e[]e geologa I medicinskih stru~njaka u traganju za mumiom. Balzam srednjeazijskih planina otkriven je tada u pe]inama na 2000-3000m nadmorske visine.

Poslednjih godina na stranicama novina I ~asopisa pojavila se re~ “mumio”, kojeg nazuvaju ~udotrvornim balzamom - eliksirom. Uistinu, takvo mi[ljenje je postojalo u pro[losti kod Isto~nih naroda, pa I sada mumio kao lekovito sredstvo ima [iroku primenu u nekim

41

azijskim zemljama. To je I privuklo pa`nju sovjetskih nau~nika I nateralo ih da se bave prou~avanjem ovog balzama.

Prvi [iroki ciklus nau~nih istra`ivanja bila je doktorska disertacija doktora medicinskih nauka ta[kentskog hirurga A.{.{akirova. Doktor je izu~avao mumio, ispitivao njegovo delovanje na `ivotinjama I u klinici kod preloma kostiju. Potvr\en je visok efekat ovog preparata koji je doprinosio br`em zrastanju preloma I pobolj[anju op[teg stanja bolesnika. Istra`ivanja {akirova utemeljila su po~etak prou~avanja mumioa I u drugom oblastima medicine. Interesovanje za mumio - za smolastu supstancu koja se nalazi u planinama, raste iz godine u godinu. Drevni lekari pripisivali su mu mnoge isceliteljske sposobnosti. Sada se u nizu klinika na[e zemlje mumio koristi za ubrzavanje zarastanja kostiju posle preloma, kao I u le~enju drugih bolesti. Ipak, do sada poreklo mumioa ostaje zagonetka. O tome postoji mnogo hipoteza. Neki istra`iva~i povezuju prirodu mumioa sa razli~itim oblicima mikroorganizama, drugi ga smatraju za med divljih p~ela, za sok duda, I ~ak, za ekskremente razli~itih `ivotinja.

* Kuzmina K.A. “Le~enje p~elinjim otrovom I medom”, Saratov 1981.

Izvod iz doktroske disertacije A.{. {akirova ~uva se u biblioteci Lenjina u Moskvi.

… “Prema tvr\enju drevnih medicinskih stru~njaka najkvalitetniji mumio je crne boje, ima sjaj I mekan je. Miri[e sli~no nafti, ali ima osobit I specifi~an miris. Pod mumiom oni podrazumevaju razli~ite prirodne tvorevine na stenama pe]ina koje li~e na smolaste supstance, ili po njihovim saop[tenjima: - p~ele zatvarju svoj med I otvore na ko[nicama voskom I prekrivaju zalepljeno mesto ne~im crnim sa jakim mirisom trave, li~I na vosak, ili - mumio proizvode od trava , ili - to je produkt vrenja u gnoju.

U sada[nje vreme postoji nekoliko teorija o poreklu mimioa: jedna je - poti~e od nafte, druga biogenog je porekla (razlaganjem ekstrakta gnojiva razli~itih `ivotinja, razlaganjem smole duda, li[ajeva I drugih biljaka, razlaganjem voska divljih p~ela). Nedavno su na[e ekspedicije utvrdile da je mumio nastao sakupljanjem, ima boju od braon do crne, specifi~nog je mirisa. Balzam curi iz pukotina planinskih naslaga, sakuplja se na svodovima I zidovima pe]ina, ~esto vise]I sa svodova u obliku ledenih visuljaka.

Vi[e od 70 izvora sa saop[tenjima o mumiou prona[ao je A. {. {akirov u literaturi iz pro[losti. Mumio, kako se navodi u rukopisima isto~nih znalaca, daje snagu ~itavom organizmu, a posebno srcu. Njega su tako\e koristili kod bolesti jetre, `eluca, tuberkuloze, bronhijalne astme, paralize, upalnih procesa, poma`e tako\e kod trovanja, ujeda [korpiona, ~ireva, elefantijaze, mucanja, resorbuje tumore, normalizije funkcije organa, poja~ava polne funkcije, poma`e kod glavobolje, migrene, dijabetesa daje op[te ja~anje organizmu. Izuzetno poma`e kod zarastanja kostiju I rana. “Samo mumio spasava od smrti” - glasi stara isto~na poslovica.

42

Mumio* - je na ukus gorka tvrda masa tamno-braon ili crne boje, sa sjanom povr[inom. Zagrevanjem mumio smek[ava. U sastav ovog produkta ulazi mnogo organskih supstanci I najrazli~itijih mikroelemenata. To je viskozna lepljiva masa, koja od toplote ruku postaje mek[a, ima smolast specifi~an miris, u vodi se rastvara sa malim talogom.

U svom sastavu mumio sadr`I oko 28 hemijskih elemenata, 30 makro I mikro-elemenata, a tako\e I 10 razli~itih oksida metala, 6 aminokiselina, niz vitamina - B12, P, B1 I dr. eteri~na ulja, p~elinji otrov, smolaste supstance od kojih svaka ima sposobnost da uti~e na odgovaraju]e procese razmene u organizmu I da poja~ava regenerativne procese u pojedinim tkivima. Kao protivupalno, antitoksi~no I sredsvo za op[te ja~anje organizma, kao sredstvo za obnavljanje smanjene funkcije perifernih nervnih zavr[etaka ili centara mozga, pozitivno u~estvuje u biosintezi ]elije DNK, [to dovodi do poja~anog deljenja I pove]anja koli~ine ]elija.

Mumio lekovito deluje na mnoge bolesti I taj mehanizam delovanja je veoma slo`en, vi[estrano deluje na sve funkcije organizma, na njegove razli~ite procese I tsl. (npr. u bilo kom farmaceutskom leku spaja se samo 5-6 elemenata, hemijski izabranih ve[ta~kim putem, a ovde je 50 komponenata koje je priroda odabrala).

*Iz nau~nih radova {akirova, Ismajlova, Vi[njevskog, Nuralijeva I dr.

Za odre\ivanje kvaliteta mumio potrebno je gnje~iti ga: dobrog kavliteta se pri tom brzo razmek[ava, a nekvalitetan ostaje tvrd.

U uzbekistanskom nau~no-istra`iva~kom instututu za traumatologiju I ortopediju izu~avana je primena mumioa u le~enju. Posmatranja ve]e grupe bolesnika sa inficiranim prelomima kostiju, sa opekotinama I ranama koje dugo ne zarastaju, pkazala su da mumio poseduje visok lekoviti efekat.

Mumio je doprinosio ne samo br`em zrastanju I srastanja ko[tanog tkiva, ve] je istovremeno kod bolesnika normalizovao krv, pobolj[avao op[te stanje, poja~avao san I apetiti, nestajali su bolovi, brzo je dolazilo do obnavljanja funkcija povre\enog ekstremiteta.

Mumio se preporu~uje jednom dnevno - ujutru na[te po 0,15-0,20gr. Kurs le~enja traje 10 dana posle ~ega se preporu~uje pauza od 5-10 dana, posle ~ega se nastavlja sa le~enjem. Broj terapija kre]e se od 3-4.

Doze mumijoa za decu: u uzrastu od 3 meseca do 1 godine - 0,01-0,02g. do 9 god. - 0,05, 9-14 god. 0,1 gr. dnevno.

Lekovita svojstva mumio potvr\ena su prou~avanjem lekara u nizu ustanova u zemlji. U sada[nje vreme u trajanju od nekoliko godina nastavlja se prou~avanje mumioa u Lenjingradskom hemijsko-farmaceutskom institutu, na katedri za farmakologiju I

43

tehnologiju lekova, a tako\e I u Moskovskom hemijsko-farmaceutskom institutu, u Ta[kentu, Du[anbeu, Samarkandu I dr. gradovima.

Ovo skupo sredstvo koristi se u narodnoj medicini I na klinikama u Tad\`ikistanu, u Ta[kentu I na Kavkazu.

Kod redovnog I pravilnog uzimanja mumioa uspeh ]e uvek biti obezbe\en. U narodnoj medicini mumuio veli~ine zrna p[enice (0,15-0,2gr.) preporu~uju uzimati dva puta dnevno.

U toku le~enja mumiom uzimanje alkohola je kontraindikovano.

Kontrsindikacija pri uzimanju u umerenim dozama nema, ve], naprotiv, odbrambeno-za[titne snage su pozitrivne, nestaje ose]aj umora, pobolj[ava se op[te stanje organizma, dobija se I obnavlja potro[ena snaga I energija.

Neki istra`iva~I u poslednje vreme smatraju da, po[to mumio sadr`I u sebi biolo[ki aktivne supstance, njegova primena je kontraindikovana za bolesnike starijeg doba, jer smatraju da te biolo[ki aktivne supstance razvijaju (umno`avaju) ]elije mogu]ih tumora, ako one postoje u organizmu starijih ljudi.

Najdragocenije lekovito sredstvo - mumio `ivotno se opravdalo I potvrdilo tokom stole]a, a njegova primena je nau~no osnovana eksperimentima klini~ke primene na bolsenicima.

Uzima se unutra uz neposrednu pripremu sa sokom, vodom, medom, ~ajem, mlekom, itd., jer se dobro rastvara.

Koristi se tako\e spolja, mazanjem ukapanjem sa raznim sokovima, alkoholom, medom. Itd.

Dalje navodimo dozoranje I primenu mumioa u le~nju raznih bolesti pri ~emu se posti`u dobri rezultati.

Neki podaci o mumiou (iz drugih izvora)

Specifi~na te`ina mumioa iznosi - 2,13. U vodi se u potpunosti rastvara pri ~emu se dobija boja jako skuvanog ~aja. Isparavanjem vode sa rastvorom mumioa ostaje lepljivi ekstrakt koji gori bez ~a\i I ostavlja 3,6% pepela. Na vazduhu se zgu[njava I postaje tvr\i, zagrevanjem se smek[ava.

Mumio su [iroko koristili medicinski radnici na Istoku u le~enju nervnih bolesti, srca I krvnih sudova, `eluda~no-stoma~nog trakta, a tako\e kod bolesti jetre, slezine, plu]a, kod preloma, za stimulisanje za[titnih I regenerativnih procesa u organizmu.

Mumio je netoksi~an. Rezultati ispitivanja su potvrdili osnovanost primene mumioa u le~enju gnojnoupalnih procesa.

Pri ispitivanju radiaktivnosti mumioa dobijeni su rezultati koji su skoro jednaki indeksima fona, tj. njegova radiokativnost je bezna~ajna, zato se on mo`e koristiti u medicini. Posebnu vrednost radioaktivnost mumioa ima kao regenerator ko[tanog tkiva.

Mumio ima [iroku primenu u Indiji u le~enju astme, tuberkuloze, hroni~nog bronhitisa, kamena u mokra]nim putevima, vodene bolesti, dijabetesa, parazitskih obolenja ko`e I kao

44

antiseptik. Po mi[ljenju lekara iz Indije mumio je veoma efikasno sredstvo u le~enju dijabetesa. U tom cilju koristi se mumio - nestaje `e\, ose]aj goru[ice, umor I pove]ava se asimilacija [e]era. Preporu~uje se njegova primena sa mlekom ili vo]nim sokom. U Burmi mumio pd nazivom }as-Tum (krv iz planine) smatraju za sredstvo koje ja~a organizam, protiv tuberkuloze, a tako\e I za sredstvo koje doprinosi dugove~nosti. Koriste ga kod bolesti `eluda~no-stoma~nog trakta I kao sredstvo za iska[ljavanje. U stara vremena lekari su ga koristili kao sredstvo protiv artritisa, tumora I raznih upalnih procesa. Postoje razli~ite vrste mumioa (indijski, burmanski, mongolski, japanski I drugi). Obi~no su sli~ni po kvalitetu hemijskog sastava ali se razlikuju prema odnosu pojedinih sastavnih komponenata.

Primena mumioa po {akirovu

Deca do 14. g. - 0,05g. odrasli - 0,2-0,5 g. jednom dnevno na[te 1-2 sata pre jela. Piti sa ~ajem, mlekom, medom. Svega za le~enje 6 gr., kurs le~enja 7-10 dana - napraviti prekid 10 dana, a zatim ponoviti terapiju jo[ dva puta.

Le~e se bolesti nervnog sistema, uha, ko`ne I bolesti `eluca, prelomi. Kod reumatizma zglobova, posle I[~a[enja, istezanja, preloma I sl. - 0,5-0,75g. sa ru`inim ili nekim drugim uljem, dodati 3-4 `umanca. Mo`e se koristiti I spolja I unutra po 0,2g. jednom dnevno na[te. Posle 10 dana pauze ponoviti terapiju.

A.A. {akirov je ispitivao na `ivotinjama da li mumio ima negativan uticaj na ove ili one unutra[nje organe I da li ima kancerogenih svojstava. Pokazalo se I u tom smislu da mumio ne izaziva degeneraciju tkiva. Mumio nije toksi~an ni radioaktivan. Biohemijska ispitivanja su potvrdila da poja~avanje razmene materija pod uticajem mumioa.

On pove]ava tonus, stimuli[e `ivotne funkcije, pozitivno deluje na rad `eluca, na funkcije nekih endokrinih organa I jetre, antibaktericidan je I izuzetno efikasan kod infekcija I bolesti od radioaktivnog zra~enja.

Bolesti I recepti

^ir `eluca, bolesti stoma~no-`eluda~nog trakta, organa za varenje

(`eludac, jetra, slezina), mokra]ne be[ike (kod zadr`avanja

mokra]e) kolitis, gastritis

1. Piti - po`eljno je na[te, 1-2 puta dnevno, ujutru I uve~e pre spavanja u toku 20-25 dana u toku prvog kursa le~enja I posle pauze od 10 dana ponoviti kurs u slu~aju zapu[tenog stanja bolesti.

Potrebna koli~ina mumioa za jednokratnu upotrebu - 0,02-0,4-0,5g. u zavisnosti od telesne te`ine: do 70kg.-0,2g.; 80kg.-0,3g., do 90kg.-0,3-0,4g.; vi[e od 90kg. - 0,4-0,5g.

45

Po`eljno je rastopiti mumio u mleku: 1:20 (2-3 supene ka[ike, mo`e I u vodi, dodati po ukusu med, mo`e se naizmeni~no rastvarati mumio u sokovima od vo]a, povr]a ili u `umancetu). Potrebna koli~ina mumioa za jedan kurs le~enja iznosi 0,2-0,5g. tj. 10-25g. (zavisno od telesne te`ine).

U toku le~enja ~ira `eluca, stoma~no-`eluda~nog trakta I organa za varenje (jetre, slezine) posebno po[tovati na~in ishrane I umerenost u hrani. Uzimanje alkohola je kontraindikovano.

2. Kod povreda, ako je povre\ena jetra pije se 0,2g. mumio sa 0,1-0,2g. jermenske gline, sa 0,5g. [afrana, sa sokom od masline ili sa sokom od lista cikorije.

3. Kod bolesti jetre I bubrega 3g. mumio rastviriti u 3l. prokuvane vode. Piti po 20 ml. rastvora tri puta dnevno 30 min. pre jela. Po`eljno je posle toga popiti sok od [e]erne repe. 10 dana piti rasrtvor, tri dana odmarati. Za terapiju potrebno 15g mumioa.

4. Atonija creva (opstipacija) - 2g. mumio na 1l. prokuvane vode - piti na[te po 100ml. rastvora 10 dana.

5. Kod bolesti mokra]ne be[ike I mokra]nih kanala piti tri puta dnevno po 0,2g. mumio sa toplim mlekom, a uve~e rastvorom od 1g. mumio u 100g. tople vode uraditi ispiranje. Za terapiju potrebno 15g. mumioa.

Dispepsija (goru[ica, mu~nina, podrigivanje, povra]anje)

Piti po 0,2g. mumioa sa mlekom ili medom, ili rastvoriti u supenoj ka[iki ~aja ili vode 2 puta dnevno, ujutru I uve~e pre spavanja u toku 24-2 6 dana. Izle~enje dolazi od 10-15 dana.

Upalne I alergijske hroni~ne bolesti, angina, prehlada,upala gornjih disajnih puteva, kijavica, ka[alj

1. Uzimati mumio po 0,2-0,3g. sa mlekom ili medom ujutru na[te I uve~e pre spavanja (u odnosu 1:20), a tako\e uve~e premazivati povr[ine

koje su pod upalom, nozdrve, grlo tim istim rastvorom I ispirati grlo (kod angine).

Potrebno je svega 1-3 kursa le~enja, zavisno od vrste bolesti. Kurs traje 25-28 dana sa prekidom od 10 dana.

2. Kod bolesti gornjih disajnih puteva: astme, izbacivanja krvi ka[ljem, angine, nekih bolesti organa za varenje, jetre, bubrega, kod polne nemo]I, mumio se me[a sa gove\im ili svinjskim salom, sa sokom od per[una, kima ili sa `umsncetom, sa uljem od kokosa ili neke druge lekovite biljke.

Krvarenja iz nosa

46

1. Ukapati u svaku nozdrvu smesu od 0,1g. mumioa I kamforovog ulja u odnosu 1:5, 1:8 (po 0,2g. za jedan tretman). Nestaje posle dva kursa le~enja u trajanju od 25 dana po kursu sa prekidom od 10 dana.

2. Od bolesti nosa, posebno krvarenja, mumio le~i. Pri tom se me[a sa kamforovim uljem ili sa sokom od majorana I ukapa u nos.

Gnojni otitis, upala srednjeg uha, osabljenost sluha

1. Ukapanje mumioa po 0,4g u smesi sa uljem, u odnosu 1:10 dva puta dnevno ujutru I uve~e, zatim, tako\e uzimanje po 0,2-0,3g. u smesi sa mlekom ili medom poja~ava oticanje gnoja I pobolj[ava protivupalnu funkciju.

2. 0,35g. pome[ati sa ~istim ru`inim uljem, dodati malo soka od nezrelog gro`\a I zakapati u uho. To poma`e kod gluvo]e, ~ira I gnoja u uhu. Mumio se tako\e me[a sa nesoljenim svinjskim salom I ukapa u uho. To poma`e kod uro\ene gluvo]e.

3. Upala srednjeg uha. Rastvor mumio - 2g. na 10ml. vode. Umetati tampon u uho. Ponoviti nekoliko puta.

Upala vena

Uzimati po 0,25-0,3g.dva puta dnevno u toku 25 dana sa mlekom ili medom, a zatim napraviti prekid u trajanju od 10 dana. Smanjuje se ose]aj bola,stepen otoka I obima bolesnog ekstremiteta, pove]ava se broj eritrocita, normalizuje se ROE, a tako\e I leukociti, nestaju I drugi simptomi bolesti, pove]ava se sadr`aj hemoglobina.

Dijabetes

Dijabetes - piti dva puta dnevno (ujutru jedan sat pre jela, uve~e pre spavanja) po 0,2g. mumioa u rastvoru; 10 dana piti - 5 dana odmarati. Za jedan kurs le~enja potrebno je 10-12g. mumioa.

Glavobolja, migrena, groznica, nesvestica,epilepsija, paraliza facijalnog nerva

1. Danju uzimati mumio po 0,2-0,3g.u smesi sa mlekom ili medom u odnosu 1:20 dva puta dnevno - ujutru na[te I uve~e pre spavanja u toku 25 dana, a kod zapu[tenih slu~ajeva ponoviti posle 10 dana pauze.

2. Kod glavobolje, migrene, epilepsije, paralize tela ili facijalnog nerva uzimati po 0,07g. mumioa pome[anog sa sokom ili odvarom majorana, a kod letargije sa odvarom ~ubrike.

3. Glavobolja - piti po 0,2g. mumio uve~e 10 dana; - 5 dana odmarati.

Mucanje

47

Potrebna je smesa mumioa sa medom u odnosu 1:5; 1:8; po 0,2g ekstrakta. Le~enje je potrebno izvoditi u toku 4 meseca. Tako\e premazivati jezik sa rastvorom mumioa u medu.

Krvarenje iz plu]a

Uzimati u smesi po 0,2g. mumioa sa sirupima (od vi[nje, breskve itd.) u odnosu 1:20 za jednokratnu upotrebu 2-3 puta dnevno. Potrebna su 2-3 kursa le~enja po 25 dana uz pauze od po 10 dana. Kod te`ih oblika bolesti le~enje nastaviti. Mo`e se uzimati mumio u smesi sa mlekom I medom u istom takvom proporcionalnom odnosu.

Bronhijalna astma

Uzimati mumio po 0,2-0,3g sa mlekom ili medom ujutru na[te i uve~e pre spavanja u proporciji 1:20, a tako\e izvoditi I ispiranje usta I grla. Potrebno je 1-3 kursa le~enja u zavisnosti od te`ine bolesti. Jedan kurs traje 20-25 dana sa jednom pauzom od 10 dana.

.Prelomi kostiju, zglobova, povrede grudnog ko[a,

udari, istezanje mi[I]a, ko`ni ~irevi, fistule, otoci, opekotineposekotine, reumatizam

1. Uzimatai preparat u dozama 0,2-0,5g. istovremeno sa masiranjem povre\enog mesta; terapija sa uzimanjem traje 25-28 dana, a zatim pauza od 10 dana. Po mogu]nosti premazivanje izvoditi bez pauze.

2. Kod udara sa povredama grudnog ko[a I unutra[njih organa preporu~uje se uzimanje preparata po 0,2g. sa odvarom kima.

3. 0,5g. mumioa pome[ati sa ru`inim uljem I piti, a tako\e I prelom premazivati. Kosti srastaju veoma brzo.

Reumatizam zglobova

1. Kod reumatizma zglobova, posle name[tanja I[~a[enja, kod istezanja, preloma, udara I povreda isto~nja~ki medicinski stru~njaci preporu~uju analogne recepte: od 0,5-0,75g mumioa pome[ati sa ru`inim uljem ili po `elji sa drugim uljem. Smesu piti samu ili pome[anu sa `umancima 3-4 jajeta. Istom smesom prekriti povre\eni deo tela.

2. Bolovi u zglobovima - 100 gr. meda pome[ati sa 0,5g. mumioa. Uve~e stavljati kompres a ujutru piti 1 sat pre jela po

48

0,2g. 10 dana svakodnevno. Pauzirati 5 dana. Za kurs je potrebno 6 g., a za potpuno izle~enje 2-3 kursa.

Bolesti perifernih nervnih zavr[etaka (I[ijas, neuritis)

1. Utrljavanje (u trajanju od 5-6min.) 8-10% rastvora preparata u bolesne delove tela (najbolje alkoholni) u toku 20 dana, a posle pauze od 10 dana nastaviti. Istovremeno uzimati mumio sa mlekom I medom u proporciji 1:20 (0,2g.). Istovremeno blago masiranje obolelog dela tela daje br`e sni`avanje tonusa upaljenog mi[I]a, nestaje ose]aj bola I drugi simptomi bolesti.

2. I[ijas. 2g. mumioa pome[ati sa 2g. meda, utrljati I ostaviti no]u kao oblogu. Ponoviti 5-6 puta.

Ekcemi ekstremiteta

Potrebno je u 5-6% rastvoru mumioa na pari zagrevati ruke ili noge, a tako\e istovremeno piti po 0,2 g. ujutru I uve~e pre spavanja sa sokom od ribizle. (Parenje ekstremiteta najbolje je tako\e izvoditi uve~e 30-35 min. pre spavanja u toku 25 dana, a zatim napraviti pauzu 10 dana). Ova bolest tra`I strpljiv I redovan tretman. Kod ekcema je mogu]e umesto parenja izvoditi utrljavanje I masa`u obolelih delova sa rastvorom mumioa u ulju ili alkoholu.

Neplodnost kod mu[karaca I `ena, smanjena polna funkcija, hipolepermija (nekvalitetna sperma)

Uzimati po 0,2-0,3g. mumioa zajedno sa sokom od mrkve ili borovnice ujutru na[te I uve~e pre spavanja u odnosu 1:20. Terapija traje 25-28 dana. @eljeni rezultati posti`u se I me[anjem mumioa sa `umancetom ili sa sokom lekovitih biljaka. Poja~anje polne funkcije o~ituje se ve] 6-7 dana od po~etka terapije.

@enske bolesti, poreme]aji u tkivu `enskih polnih organa

(vaginalne ranice I ranice grli]a materice, ostali upalni procesi)

1. Pre I posle menstruacije na erozivno mesto stavlja se tampon dobro natopljen 4% rastvorom mumioa. Terapija traje 3-4 nedelje posle ~ega se terapija ponavlja ako je to potrebno. Uporedo sa navedenim na~inom le~enja preporu~uje se da se mumio pije jednom dnevno, [to skra]uje vreme le~enja.

U toku le~enja preporu~uje se tako\e apstinencija. Po`eljno je le~enje izvoditi uve~e pre spavanja.

2. Ranica materice - rastvor 2,5gr. mumioa na 100ml. vode. Tamponi uve~e.

49

Upala mle~nih `lezda

Piti mumio po 0,2-0,3gr. sa mlekom ili medom na[te I uve~e pre spavanja (u proporciji 1:20). Prvih 5-6 dana uzimati mumio 3-4 puta dnevno, a onda kao [to je opisano.

Gnojno-upalne I inficirane rane, opekotine, gnojni ~irevi

1. Premazivati rane 10% rastvorom mumioa ili 2-5% emulzijom mumioa.

2. Opekotine I ~ireve mazati sa rastviorom 3gr. mumioa u 200ml. vode.

Ko[tano-tuberkulozni procesi (karli~no-bedrenog zgloba, kolena, ki~me)

Uzimati po 0,1-0,2gr. sa mlekom ili medom (u proporciji 1:20) dva puta dnevno u toku 25 dana I posle desetodnevne pauze ponoviti terapiju.

Hipertonija

Kod hipertonije - uzimati jednom dnevno uve~e jedan sat posle jela 0,15-0,2g. u rastvoru sa vodom u trajanju od 10 dana, zatim odmarati 5 dana I ponovo nastaviti. Posle utro[enih 6g. mumioa napraviti pauzu mesec dana, a zatim ponoviti jo[ 2-3 kursa.

Kamen u `u~noj kesi

Na 1l. vode 1g. mumioa. Piti tri puta dnevno 30 min. pre jela. 10 dana piti, 5 dana pauza. Za kurs le~enja potrebno je 12 gr. mumioa.

Hemoroidi

Piti dva puta dnevno (ujutru na[te, uve~e pre spavanja) po 0,2g. mumioa za jednu upotrebu. Obavezno istovremeno premaziviti anus u dubini do 10 cm. (mumio sa medom u proporciji 1:5 ili 1:8).

Mumio piti 25 dana I posle desetodnevne pauze ponoviti terapiju, a premazivanje izvoditi po 3-4 meseca I nakon toga praviti pauzu od mesec dana. Kod zapu[tenih hemoroida izle~enje se posti`e nakon 6-8 meseci ili ranije.

Paradentoza, desni, zubi, sluzoko`a usne [upljine, lokalne upalne reakcije

50

1. Piti mumio po 0,2gr. 1-2 puta dnevno (obavezno uve~e pre spavanja) u toku 25 dana sa mlekom, medom ili sa vodom (proporcija 1:20) uz istovremenu aplikaciju sa 5% rastvorom mumioa.

2. Paradentoza - 2,5gr. mumioa na 100 ml. vode. Ispirati ujutru I uve~e, rastvor progutati.

Cistitis (upala mokra]ne be[ike)

U ~a[I vrele vode rastvoroti 2-3gr. mumioa I izvesti ispiranje. Otklanja bolove I pe~enje u roku od 10 minuta.

Glaukom

Piti po 0,2gr. mumioa 2-3 puta dnevno 30 min. pre jela; 10 dana piti, 5 dana pauzirati, a zatim ponoviti jo[ 3-4 ovakve terapije.

Opadanje kose, ]elavost

1. 1% rastvor mumio (1gr. na 100ml. vode) u tinkturi od ~I~ka ili nane. Smesu 50% i 50% korena ~I~ka ili nane, 1 supenu ka[iku na ~a[u vrele vode skuvati kao ~aj. Jednom dnevno utrljavati u ko`u glave.

2. 3gr. mumioa rastvoriti u 150ml. vode, dodati 150g. destilovane vode I utrljavati u ko`u glave jednom dnevno.

Alergija

Mumio je jedno od jakih sredstava za le~nje alergije. Mumio se rastvara u koncentraciji 1g. na 1l. tople vode (dobar mumio se rastvara odmah bez zamu]enja). Uzimati ujutru jednom dnevno: deca od 1-3g. po 50ml.; 4-7g. po 70ml. 8g. I starija po 100ml. rastvora.

Ako je alergija veoma jaka piti rastvor I danju ali umanjiti dozu za polovinu. Mumio ima diureti~ko I laksativno delovanje.

Delovanje mumioa je ~esto veoma jako: ~ak I otoci sluzoko`e grla koji dovode do hrkanja, kod male dece npr. prolaze prvih dana le~enja. Ali ne treba se zadovoljiti tim brzim rezultatima. Potrebno je izvesti le~enje u trajanju od najmanje 20 dana. Ako se uzima po 100ml rastvora (1g. na 1l. vode) onda je 1g. mumioa dovoljan za deset dana.

Avicena je preporu~ivao le~enje po 20 dana dva puta godi[nje u prole]e I u jesen.

Kod bronhijalne astme veoma dobro poma`e mumio rastvoren u odvaru sladi]a. (Gospino bilje). U 500ml. sladi]a rastvoriti 0,5g. mumioa. Piti po 200ml. odvara jednom dnevno - ujutru. (deci do 8g. umanjiti koli~inu). Odvar ~uvati u hladnjaku; posle dva dana spremiti novu koli~inu.

51

S A D R @ A J

NA^INI LE^ENJA BEZ MEDIKAMENATA I FIZIOTERAPIJA

Na~ini le~enja bez medikamenata TERAPIJA SOKOVIMA(POVR}E, JAGODI^ASTO VO}E I VO}E)

Le~enje sokovima od povr]a i vo]aSokovi od vo]a, jagodi~astog vo]a i povr]aKako pripremati sokove u ku]nim uslovima U kojoj koli~ini se mogu piti sokoviKako se mo`emo sa~uvati od uticaja hemijskih supstanci koje

se koriste u poljoprivredi

1. SOKOVI OD POVR}ASok od prokolice Sok od kupusaSok od krompiraSok od limuna Sok od lucerkeSok od sve`e mrkveSok od krastavacaSok od masla~ka Sok od paprike (zelene)Sok od per[unaSok od rotkveSok od repeSok od cvekleSok od celeraSok od viline metle ([paroge) (Asparagus officinalis)Sok od mahunaSok od paradajzaSok od hrenaSok od cikorije - endivijeSok od [tavlja (konjsko zelje (Rumex))Smesa sokova od mrkve, cvekle, i krastavaca

2. VO}E I JAGODI^ASTO VO}EKajsijeLubeniceBela repaGro`\eVi[njaSok od nara GrejpfrutKru[kaDinjaVrtna jagodaOgrozd

52

MalineSok od breskveOskoru[aOskoru[a sa crnim plodovima{ljive BundevaCrna ribizlaBorovnicaJabukeSok od jabuka

Neke divlje jestive biljke koje imaju lekovita svojstva

I\irot (vodeni bo`ur)Beli glogKupinaKalina ([ibikovina)Kopriva^I~ak MedunikaMasla~ak Rusoma~a (~obanska torbica)Bor - obi~an

LE^ENJE PROIZVODIMA P^ELARSTVAProizvodi p~elarstvaPropolis MedPolenMle~P~elinji otrov

PROPOLISPropolis - novo le~enje iz porodice p~elaPropolis - produkt p~elarstvaPriprema kremePropolis na topljenom maslacu 10% koncentracijePriprema propolisa na topljenom maslacuPrimena ekstrakta propolisaSamo propolis

Primena propolisa u le~enju nekih bolestiLe~enje bronhitisa, upale sluzoko`e nosa I du[nikaPropolis u le~enju upale vagine I grli]a matericeUpala sluzoko`e usne [upljineAnginaIspiranje vodenim ili alkoholnim rastvorom propolisaUpala gornjovili~ne [upljineLe~enje bolesnika sa jakim I hroni~nim kolitisomLe~enje jakih upala srednjeg uha propolisom

53

Le~enje nagluvosti propolisom Hroni~ni prostatitis Hroni~ni faringitis (upala grla)Primena propolisa kod bolesti ~iraNa~in inhalacije propolisom u ku]nim uslovima

Le~enje medomNesanica, neurastenijaHipertonijaGrip@eluda~no-stoma~ne bolestiKolitisUpala krajnika Neuroza srca, neurastenija, histerijaNezadr`avanje mokra]e kod decePodmla\ivanje licaBolesti jetreI[ijas, reumatizamCrveni vetarSklerozaTuberkuloza

Neki korisni recepti sa medomTinktura cveta lipe sa medomTinktura cveta lipe I plodova maline sa medomTinktura lista eukaliptusa sa medomTinktura podbjela s medomTinktura kamilice sa medomTinktura runolista sa medomPrimena meda u kozmeticiNajjednostavniji oblici o~itovanja primesa u meduP~elinji mle~Biolo[ka uloga I delovanje mle~aUpotreba

POLEN (cvetni prah)Indikacije za primenuNa~in primene I doziranjeP~elinji otrovStara metoda le~enja reumatizma ujedima p~ela

NE@ELEJNI EFEKTI PRILIKOM LE^ENJA MEDOM I DRUGIM PRODUKTIMA P^ELARSTVA - KONTRAINDIKACIJE

MUMIO Neki podaci o mumio (iz drugih izvora)Primena mumioa po {akirovuBolesti I recepti

54

^ir `eluca, bolesti stoma~no-`eluda~nog trakta, organa za varenje

(`eludac, jetra, slezina), mokra]ne be[ike (kod zadr`avanja mokra]e) kolitis, gastritisDispepsija (goru[ica, mu~nina, podrigivanje, povra]anje)Upalne I alergijske hroni~ne bolesti, angina, prehlada,upala gornjih disajnih puteva, kijavica, ka[aljKrvarenja iz nosaGnojni otitis, upala srednjeg uha, osabljenost sluhaUpala venaDijabetesGlavobolja, migrena, groznica, nesvestica,epilepsija, paraliza facijalnog nervaMucanjeKrvarenje plu]aBronhijalna astmaPrelomi kostiju, zglobova, povrede grudnog ko[a, udari, istezanje mi[I]a, ko`ni ~irevi, fistule, otoci, opekotineposekotine, reumatizamReumatizam zglobovaEkcemi ekstremitetaNeplodnost kod mu[karaca I `ena, smanjena polna funkcija, hipolepermija (nekvalitetna sperma)@enske bolesti, poreme]aji u tkivu `enskih polnih organa (vaginalne ranice I ranice grli]a materice, ostali upalni

procesiUpala mle~nih `lezdaGnojno-upalne I inficirane rane, opekotine, gnojni ~ireviKo[tano-tuberkulozni procesi (karli~no-bedrenog zgloba,

kolena, ki~me)HipertonijaKamen u `u~noj kesiHemoroidiParadentoza, desni, zubi, sluzoko`a usne [upljine, lokalne

upalne reakcijeCistitis (upala mokra]ne be[ike)GlaukomOpadanje kose, ]elavostAlergija

55

DEO PRVI

NA^INI LE^ENJA BEZ MEDIKAMENATA I FIZIOTERAPIJA

Na~ini le~enja bez medikamenata TERAPIJA SOKOVIMA(POVR}E, JAGODI^ASTO VO}E I VO}E)

1. Le~enje sokovima od povr]a i vo]a

Svima je znana va`nost I korist vo]a I povr]a za organizam ~oveka a posebno za bolesnog. “Op[irna I duboka ispitivanja koja su se izvodila tokom mnogih godina u svetskim nau~nim ustanovama dala su mogu]nost nau~nicima da sa punom sigurno[]u konstatuju da su vo]e i povr]e sami po sebi najva`nije i izuzetno dragocene namirnice u ishrani, a sokovi dobijeni od njih sadr`e skoro sve komponente sve`eg vo]a i povr]a”.*

Postojanje organskih kiselina, biostimulatora, organskih mikroelemenata, mno[tvo soli i vitamina, a tako\e i drugih supstanci izaziva reflekse lu~enja pljuva~ke u usnoj [upljini. Vo]e i sokovi od vo]a pove]avaju aktivnost fermenata i razmenu materija, a njima je svojstveno i dejsvo op[teg ja~anja organizma koje je vezano za varenje i usvajanje hrane. Gore navedeno ukazuje na lekovita svojstva vo]a i povr]a.

Sokovi od vo]a, jagodi~astog vo]a i povr]a

Povr]e i vo]e imaju veliki zna~aj u na[oj ishrani i samim tim za na[e zdravlje. Oni su izvori ne samo vitamina i mineralnih soli, ve] sadr`e tako\e celulozu, organske kiseline, pektinska jedinjenja, aromati~ne supstance i etarska ulja. Oni sadr`e veliki broj vitamina C, B1, B2, B6, E i A. Sem toga oni imaju lekovito dejstvo u le~nju mnogih bolesti.

Prema sadr`aju vitamina, povr]e i vo]e se deli na slede]e grupe:

Prva grupa. Povr]e i vo]e koje daje organizmu ~oveka uglavnom vitamin ‘C’, a tako\e i mineralne supstance, [e]er, celulozu, vitamine A i B2.

U ovu grupu spadaju paradajz, limun, pomorand`e, grejpfrut, kupus (posebno kiseli), ribizla, [umske jagode, paprika, malina, ba[tenska jagoda, zeleni per[un.

Druga grupa. Povr]e i vo]e koje uglavnom snabdevaju ~ovekov organizam kariotinom. Povr]e i vo]e ove grupe snabdevaju organizam mineralnim supstancama, vitaminom C, [e]erom, celulozom, vitaminom B2.

56

U ovu grupu spadaju mrkva, paradajz, dinja, kajsije, tikva, praziluk, prokola, zelene mahune gra[ka i pasulja, zelen per[una, crvena paprika.

Tre]a grupa. Povr]e i vo]e koje sadr`I male koli~ine mineralnih supstanci i vitamina koji su rastvorivi u vodi i pozitivno deluju na razmenu materija u organizmu (vitamin C i vitamini grupe B).

* Samsonova A.N., U[eva V.B. Sokovi od vo]a i povr]a, M. Prehrambena industrtija, 1976.

Sok od celera

Suvo vrelo vreme lak[e se podnosi ako se ujutru popije ~a[ica sve`eg soka od celera, a isto toliko danju izme\u uzimanja obroka. On normalizuje temperaturu tela i mi se ose]amo lepo.

Sme[a soka od celera sa drugim sokovima izuzetno je korisna i daje fenomenalne rezultate kod avitaminoze i drugih bolesti.

Kod poreme]aja nerava koji se pojavljuju kao rezultat degeneracije omota~a nerava upotreba soka od mrkve i celera potpoma`e njihovo obnavljanje.

Ako u hrani koja se uzima nema dovoljno sumpora, gvo`\a i kalcijuma ili pak, postoji velika koli~ina tih elemenata ali su oni u li[enom `ivotne snage neorganskom obliku, onda se mogu izazvati poreme]aji kao [to su astma, reumatizam, hemoroidi i tsl.

Ovaj sok pove]ava tonus, pobolj[ava apetit, diureti~ki i laksativni efekat. On se posebno preporu~uje ugojenim osobama sa poreme]enom razmenom materija i osobama koje se brzo zamaraju. Sok sadr`I vitamine ‘C’, ‘B1’, ‘B2’, ‘PP’. Za profilaksu dovoljno je uzimati 1-2 kafene ka[I~ice tri puta dnevno 1/2 sata pre jela, svega do 10ml na dan. Preporu~uju se smese sokova mrkve, cvekle, celera u odnosu 8: 3: 5, mrkve, kupusa, celera 1: 4 : 5, mrkve, celera, rotkve 8: 5: 3.

Sok od viline metle ([paroge) (Asparagus officinalis)

Sok od viline metle je veoma efikasan kao diureti~ko sredstvo, posebno sa sokom od mrkve, po[to ne mo`e imati jaku reakciju na bubrege ako se pije posebno.

Ovaj sok je veoma efikasan kod bolesti bubrega i `lezda. Kod malokrvnosti i dijabetesa ovaj sok je koristan zajedno sa drugim sokovima i slu`i za le~nje tih bolesti.

Po[to ovaj sok doprinosi raspadanju kristala oksalne kiseline u bubrezima i u ~itavom abdomenu, veoma je koristan kod reumatizma, neuritisa i tsl. Uzrok reumatizma su, naravno, produkti varenja koji se dobijaju upotrebom mesa i mesnih proizvoda koji stvaraju velike koli~ine mokra]ne kiseline. Konstantna upotreba namirnica `ivotinjskog porekla optere]uje bubrege i druge organe lu~enja, a kao rezultat sve manja koli~ina

57

mokra]ne kiseline se izdvaja iz organizma i, naravno, njenu ve]u koli~inu apsorbuju mi[i]i.

Kao posledica toga javlja se reumatizam.Takvo stanje je jedan od uzroka bolesti prostate. U takvim

slu~ajevima sok od viline metle zajedno sa sokovima od krastavca i mrkve dobro poma`e.

Sok od mahuna

Ovaj sok je posebno koristan dijabeti~arima. Dijabetes je bolest izazvana nepravilnom ishranom, i to upravo prekomernom upotrebom koncentrovanog skroba i [e]era.

Sok od breskve

Sok od breskve uzima se kod poreme]aja sr~anog ritma, malokrvnosti, bolesti `eluca sa smanjenom kiselo[]u, kod opstipacije. Uzima se po 0,5 ~a[e soka 15-20 minuta pre jela.

Indikovan je kod alergijskih stanja, dijabetesa, gojaznosti.

Oskoru[a

Oskoru[a se od najstarijih vremena korisi kao lekovita biljka. U njoj se nalaze vitamini C, P, K, E, karotin, glikoza I fruktoza, organske kiseline, tanin.

Oskoru[a je lekovita kod hipertonije, ateroskleroze, poseduje diureti~ko delovanje I doprinosi obnavljanju krvi. Sok od oskoru[e se u narodnoj medicini koristi kod hemoroida, gastritisa sa smanjenom kiselo[]u.

Fitoncidi oskoru[e su pogubni za stafilokoku, salmonelu, plesne gljivice. Iz oskoru[e je izdvojena sorbinska kiselina koja ima baktericidna svojstva I koja se primenjuje u konzervaciji sokova I povr]a.

Sve`I plodovi I sok od oskoru[e primenjuje se kod dizenterije (po 100 gr. plodova uzimati tri puta dnevno 20-30 min. pre jela)

Sok od isce\enih plodova piti po 1/4 ~a[e 2-3 puta dnevno 30 min. pre jela.

Oskoru[a sa crnim plodovima

Poslednjih godina oskoru[a sa crnim plodovima sti~e sve ve]u popularnost. I to je pravedno. U njoj se nalaze vitamini C, B1, E, P, PP, karotin, [e]er (do 8%) organske kiseline, mangan, bakar, bor, jod, magnezijum, gvo`\e.

Oskoru[a crnih plodova je efikasna kod hipertonije I ateroskleroze. U klinikama Omskog medicinskog iznstituta 70 bolesnika sa hipertonijom le~ili su sokom od crne oskoru[e. Sok je davan po 50 ml. tri puta dnevno u toku 1-1,5 meseca. Kod ve]ine bolesnika (75%) u potpunosti su prestale glavobolje, pobolj[ao se san, arterijski pritisak krvi spustio se do normale.

58

Fitoncidi crne odkoru[e spre~avaju razvoj stafilokoka I klica dizenterije.

{ljive

{ljive zaslu`uju pa`nju kao lekovite. One su prirodni hibrid ranke I divlje [ljive. One sadr`e do 16% [e]era, pektine, kalijum, vitamine C, B1, PP, karotin, organske kiseline. {ljive (posebno su[ene) imaju izra`eno laksativno I diureti~ko delovanje, imaju lekoviti uticaj kod ateroskleroze, upale `u~ne kese, bolesti jetre, srca, bubrega I povi[enog krvnog pritiska.

Reumatizam zglobova

1. Kod reumatizma zglobova, posle name[tanja I[~a[enja, kod istezanja, preloma, udara I povreda isto~nja~ki medicinski stru~njaci preporu~uju analogne recepte: od 0,5-0,75g mumioa pome[ati sa ru`inim uljem ili po `elji sa drugim uljem. Smesu piti samu ili pome[anu sa `umancima 3-4 jajeta. Istom smesom prekriti povre\eni deo tela.

2. Bolovi u zglobovima - 100 gr. meda pome[ati sa 0,5g. mumioa. Uve~e stavljati kompres a ujutru piti 1 sat pre jela po 0,2g. 10 dana svakodnevno. Pauzirati 5 dana. Za kurs je potrebno 6 g., a za potpuno izle~enje 2-3 kursa.

Bolesti perifernih nervnih zavr[etaka (I[ijas, neuritis)

1. Utrljavanje (u trajanju od 5-6min.) 8-10% rastvora preparata u bolesne delove tela (najbolje alkoholni) u toku 20 dana, a posle pauze od 10 dana nastaviti. Istovremeno uzimati mumio sa mlekom I medom u proporciji 1:20 (0,2g.). Istovremeno blago masiranje obolelog dela tela daje br`e sni`avanje tonusa upaljenog mi[I]a, nestaje ose]aj bola I drugi simptomi bolesti.

2. I[ijas. 2g. mumioa pome[ati sa 2g. meda, utrljati I ostaviti no]u kao oblogu. Ponoviti 5-6 puta.

Ekcemi ekstremiteta

Potrebno je u 5-6% rastvoru mumioa na pari zagrevati ruke ili noge, a tako\e istovremeno piti po 0,2 g. ujutru I uve~e pre spavanja sa sokom od ribizle. (Parenje ekstremiteta najbolje je tako\e izvoditi uve~e 30-35 min. pre spavanja u toku 25 dana, a zatim napraviti pauzu 10 dana). Ova bolest tra`I strpljiv I redovan tretman. Kod ekcema je mogu]e umesto parenja izvoditi utrljavanje I masa`u obolelih delova sa rastvorom mumioa u ulju ili alkoholu.

Neplodnost kod mu[karaca I `ena, smanjena polna funkcija, hipolepermija (nekvalitetna sperma)

59

Uzimati po 0,2-0,3g. mumioa zajedno sa sokom od mrkve ili borovnice ujutru na[te I uve~e pre spavanja u odnosu 1:20. Terapija traje 25-28 dana. @eljeni rezultati posti`u se I me[anjem mumioa sa `umancetom ili sa sokom lekovitih biljaka. Poja~anje polne funkcije o~ituje se ve] 6-7 dana od po~etka terapije.

@enske bolesti, poreme]aji u tkivu `enskih polnih organa

(vaginalne ranice I ranice grli]a materice, ostali upalni procesi)

1. Pre I posle menstruacije na erozivno mesto stavlja se tampon dobro natopljen 4% rastvorom mumioa. Terapija traje 3-4 nedelje posle ~ega se terapija ponavlja ako je to potrebno. Uporedo sa navedenim na~inom le~enja preporu~uje se da se mumio pije jednom dnevno, [to skra]uje vreme le~enja.

U toku le~enja preporu~uje se tako\e apstinencija. Po`eljno je le~enje izvoditi uve~e pre spavanja.

2. Ranica materice - rastvor 2,5gr. mumioa na 100ml. vode. Tamponi uve~e.

Upala mle~nih `lezda

Piti mumio po 0,2-0,3gr. sa mlekom ili medom na[te I uve~e pre spavanja (u proporciji 1:20). Prvih 5-6 dana uzimati mumio 3-4 puta dnevno, a onda kao [to je opisano.

Gnojno-upalne I inficirane rane, opekotine, gnojni ~irevi

1. Premazivati rane 10% rastvorom mumioa ili 2-5% emulzijom mumioa.

2. Opekotine I ~ireve mazati sa rastviorom 3gr. mumioa u 200ml. vode.

Ko[tano-tuberkulozni procesi (karli~no-bedrenog zgloba, kolena, ki~me)

Uzimati po 0,1-0,2gr. sa mlekom ili medom (u proporciji 1:20) dva puta dnevno u toku 25 dana I posle desetodnevne pauze ponoviti terapiju.

Hipertonija

Kod hipertonije - uzimati jednom dnevno uve~e jedan sat posle jela 0,15-0,2g. u rastvoru sa vodom u trajanju od 10 dana,

60

zatim odmarati 5 dana I ponovo nastaviti. Posle utro[enih 6g. mumioa napraviti pauzu mesec dana, a zatim ponoviti jo[ 2-3 kursa.

Kamen u `u~noj kesi

Na 1l. vode 1g. mumioa. Piti tri puta dnevno 30 min. pre jela. 10 dana piti, 5 dana pauza. Za kurs le~enja potrebno je 12 gr. mumioa.

Hemoroidi

Piti dva puta dnevno (ujutru na[te, uve~e pre spavanja) po 0,2g. mumioa za jednu upotrebu. Obavezno istovremeno premaziviti anus u dubini do 10 cm. (mumio sa medom u proporciji 1:5 ili 1:8).

Mumio piti 25 dana I posle desetodnevne pauze ponoviti terapiju, a premazivanje izvoditi po 3-4 meseca I nakon toga praviti pauzu od mesec dana. Kod zapu[tenih hemoroida izle~enje se posti`e nakon 6-8 meseci ili ranije.

61

Netradicionalne metode fizioterapije

DISANJE PO SISTEMU BUTEJKOVE@BA PRVA

U bolesti dubokog disanja spadaju:1. Bronhijalna astma, astmati~ki bronhitis, emfizem plu]a,

pneumoskleroza, hipertonija “malog kruga” (bolest srca)2. Hipertonija, stenokardija, poreme]aj cirkulacije krvi u

mozgu, stara~ki dijabet, hroni~ni nefritis, skleroza krvnih sudova mozga.

3. Ishod nabrojanih bolesti - jeste skleroza pojedinih organa koja se zavr[ava mo`danim udarom, infarktom miokarda.

Glavno kod svih ovih bolesti je:1. Povi[en tonus glatkih mi[I]a I njihov spazam.2. Krajnji rezultat ovih bolesti je hipoksija tkiva. Dakle, ove bolesti su posledica poreme]aja tkivnog disanja.

One ~ine pribli`no 70-80% svih bolesti arterijskog pritiska.Odavde se mo`e zaklju~iti da je bolest pomeranje `ivotno

va`nih konstanti izvan granica fiziolo[kih normativa. {to je va`nija konstanta, utoliko je sa ve]om precizno[]u organizam odr`ava na nepromenjenom nivou.. Cilj sistema spoljnog disanja je odr`avanje na neophodnom nivou O2 I CO2 u alveolama.

Koja je konstanta va`nija za organizam: O2 ili CO2 ? U vazduhu ima 21% O2, ako se koli~ina O2 smanji do 15% ili pove]a do 80%, organizam prakti~no na to ne reaguje.

Ako se, pak, promeni koli~ina CO2 za 0,1% u ovu ili onu stranu, organizam to odmah prime]uje I nastoji da vrati CO2 u normalu.

Prema tome CO2 je za 60-80 puta va`niji za organizam od O2, a funkcija spolja[njeg disanja mo`e se odrediti prema nivou CO2 u alveolama. Nedovoljna funkcija spolja[njeg disanja dovodi do pove]anja CO2 u alveolama, a prekomerna funkcija do njegovog smanjenja.

62

Kod zdravog ~oveka volumen spolja[njeg disanja je 5 litara. A kod astmati~ara 10-15 litara. Tako kod astmati~ara nije oslabljeno disanje ve] poja~ano. Bronhijalna astma je za[titna reakcija organizma od poja~anog disanja, reakcija koja je usmerena na to da zadr`I CO2 na nivou 6,5%, jer kod astmati~ara CO2 iznosi 4-4,5%.

Simptomi hiperventilacije:

1. Prekomerna uzrujanost nervnog sistema koja se odra`ava kao razdra`nost, plahovitost, neosnovan strah.

2. Vegetativni poreme]aji - znojenje, malaksalost.3. Iscrpljenost ili gojaznost koji su povezani sa poreme]ajem

regulacije razmene masti ili druge razmene materija.4. Hipertireoza.

Sve [to je kod bolesnika bilo u vezi sa hiperventilacijom, normalizacijom disanja po metodi VND (voljna normalizacija disanja) u po~etku se pogor[ava, a zatim nestaje (mr[avi se popravljaju, ugojeni mr[ave itd.). Pametni energi~ni ljudi se izle~e. Simptomi bronhijalnog spazma - ose]aj pritiska iza grudne kosti: hroni~ni bronhitis, ~este prehlade, obolevanja itd. Hiperventilacija - je svojevrsna nezasitost za vazduhom. Kod astmati~ara disanje nema pauza (nema automatskog zadr`avanja pri izdisanju), kod njih se duboko udisanje smenjuje sa brzim izdisanjem, a pri tom dolazi do odstranjivanja CO2 iz organizma, njegova koli~ina pada ispod normale (6,5%) a glatki mi[I]I bronhija ose]aju sni`avanje CO2 ~ak I za 0,5%; oni poku[avaju da zaustave otklanjanje CO 2 - I de[ava se naredni napad astme.

Normalno disanje zdravog ~oveka jeste lagani plitak udisaj (2-3 sek), lagani izdisaj (3-4 sek.), a zatim pauza (3-4 sek.) u toku kojih plu]a odmaraju posle izdisaja. Sva pa`nja treba da je usmerena na smanjenje dubine udisaja I na pove]anje pauze posle izdisaja. Pored toga neophodno je povremeno izvoditi maksimalna zadr`avanja disanja. {to ~e[]a zaustavljanja (posebno kod napada astme) to je bolje. Astmati~arima se preporu~uje da zaustavljaju disanje nakon 5 min. hipertoni~rima na 15 min. U po~etku je trajanje zaustavljanja disanja kratko - do 10 sek., a zatim se produ`ava. Kod zdravog ~oveka ono traje minut I vi[e. Trening treba po~eti od 5-8 sati dnevno sa pauzama 1-1,5 sat. ZAUSTAVLJANJE DISANJA IZVODI SE SAMO POSLE IZDISAJA.

Za vreme treniranja treba paziti da udisaj bude plitak tj. nepun, da se grudni ko[ ne bi podizao I za sve vreme ostao ose]aj nedostatka vazduha.

Prilikom izvo\enja zaustavljanja disanja po`eljno je zatvarati nos, a posle zaustavljanja praviti mali udisaj. @ene mogu da naprave steznik, a mu[karci da vi[e pritegnu kai[. Ako se napadii de[avaju no]u, onda otprilike 1 sat pre napada treba ustati I izvesti

63

trening disanja. Ujutru se ve`ba izvodi jo[ jednom. Kod nastupa se posle svaka 3-4 udisaja izvodi maksimalno zaustavljanje na izdisaju (bez velikog naprezanja). Zaustavljanje disanja brzo otklanja napad.

{ema VND po Butejko K.T.

Udisaj Izdisaj Pauza Zaustavljanje disanja Prvi deo je lak, Drugi deo je te`ak, voljni, lekoviti `eljeni udisaj. kontrolni voljni, lekoviti `eljeni udisajUdisajPuni izdisajDodatni izdisajiPauza =1/10 maks. zaustavljanja. Potrebni udisaj.

VE@BA DRUGA

Reakcija ozdravljenja (razbijanje bolesti)

Svaka bolest po~inje na mahove, u obliku kriza. Naprimer, bronhijalna astma (mada se ona priprema godinama), hipertonija, stenokardija itd. Ponekad simptomi hiperventilacije po~inju u detinjstvu (spazmofilija, pneumonija, veliki ka[alj, difterija itd.). Bolest po~inje sa krizom I mora se zavr[ti sa krizom. Astma se razbija napadom astme, stenokardija napadom stenokardije, hipertonija skokom A/P itd. Zaustavljanje I u~estanost disanja su dva pokazatelja koja odre\uju bolest I treba ih konstantno pratiti. Ose]anje bolesnika ovde nije va`no. U toku razbijanja bronhijalne astme napadi su lak[I I kra]I I izlu~uje se velika koli~ina sputuma, kod stenokardije umesto tupog bola pojavljuje se ose]aj pe~enja iza grudne kosti. Pre razbijanja bolesnik ose]a otpor (neprijatno je trenirati disanje), odvratnost, strah, skra]uje se zaustavljanje, ubrzava se disanje, pokazatelji postaju lo[iji.

Op[ti simptomi razbijanja: nesanica, glavobolja, mu~nina, povra]anje, ga\enje prema hrani, slabost, apatija, bolovi u lisnim mi[I]ima nogu, u grudnom ko[u, u vratu, [um u u[ima, pulsacija, poreme]aj stolice - retka, ~ak sluzava - 2 nedelje.

Kod astmati~ara se poja~va ka[alj sa obilnim gnojnim sputumima. Bolovi razli~itog karaktera u svim delovima tela, u bubrezima I jetri, ~esto mokrenje, pe~nje, `e\, sijalizam. Ko`ne pojave - svrab, koprivnja~a, otoci. Smanjuje se ote~enost, smanjuje se telesna te`ina, bolovi u desnima, o~nim [upljinama, u dlanovima I tabanima. Krvarenje iz desni, nosa, poja~ava se menstruacija.

U sputumu se pojavljuje krv (kod bolesnika sa vaskularnim obolenjima u toku jednog meseca), kijavica, temperatura do 40 C, kod ve]ine astmati~ara groznica.

Stolica - crna, odvija se promena u mre`I kapilara crevnog trakta, pove]ava se A/P, posebno kod koronarnih bolesnika koji su

64

imali pritajenu hipertenziju. Pogor[anje ovih simptoma ukazuje na to da su oni vezani sa dubokim disanjem.

Svi stari prelomi kostiju po~inju jako da bole. Razbijanje mo`e po~eti nakon 24 sata od po~etka ve`bi, a mo`e posle mesec dana.

Vreme razbijanja zavisi od te`ine I starosti bolesti, kao I od toga kako bolesnik ve`ba. Simptomi se ne pojavljuju istovremeno. Ono [to je trajalo godinama nestaje danima. Ako bolesnik promeni okolinu ili mesto boravka razbijanje se mo`e ponoviti. Zbog toga je po`eljno ostati na jednom mestu u toku jedne godine (ciklus razbijanja) Posle razbijanja bolesti stanje bolesnika odmah se pobolj[ava. U toku razbijanja bolesti mogu se davati lekovi, ali polovinu doze. Izbegavati belan~evine. Ako je bolesnik prima hormone, onda u toku razbijanja mogu se davati hortizonski hormoni, sr~anim bolesnicima slabiji preparati za srce.

Kod pojave odvratnosti prema hrani ne zaboravljati jesti, ne preporu~uje se uzimanje mle~ne hrane kao I pile]e I riblje supe I ~orbe.

Ne gutati sluz, ispirati usta obi~nom vodom, ne ograni~avati koli~inu te~nosti, izbegavati mineralne vode. Kod gojaznih bolesnika podr`avati gladovanje, izbegavati [e]er. Po`eljno je uzimati namirnice malo obarene I u toku meseca pro[irivati takav meni. U toku razbijanja bolesti obavezno nastaviti sa treniranjem disanja, ina~e ]e se razbijanje odugovla~iti I mo`e se pretvoriti u pogor[anje. Kod te`ih bolesnika ako nema o[te]enja jetre, davati hlorni kalijum (po 0,5g. tri puta dnevno), kuhinjsku so smanjiti do 5g. Davati namirnice sa fosforom (p[enica, heljda). Treniranje disanja pre spavanja izvoditi na stomaku

VE@BA TRE}A

Ujutru obavezno izvoditi zaustavljanje - proveravati sebe (tako ~itavog `ivota). Ako se zaustavljanje skra]ije zna~I pribli`ava se bolest.

Svetski rekord u zaustavljanju je - 5 minuta; Ka[alot 150 min. Joge - 30 min, ali to je ve] vrsta sporta a ne normalno disanje.

Za pneumonije koje se ponavljanju za[titna reakcija je astma, ali pneumonija prestaje, a napadi astme izazivaju duboko disanje I vode do plu]no-sr~ane insuficijencije. Pojavom plu]no-sr~ane insuficijencije napadi astme prestaju (za[titni sindrom ~uvanja CO2), ali ve] je kasno, to vodi u smrt. Smrt nastupa ne zbog astme, ve] od plu]no-sr~ne insuficijencije.

Ako jutarnje zaustavljanje raste onda se broj sati za treniranje mo`e smanjiti do 2 sata - 1 sat ujutru I 1 sat uve~e.

Barijere I te[ko]e

65

1-va barijera - 30-40 sek. u toku kojih krv iz plu]a prolazi mali krug I deo velikog kruga I dolazi do tkiva. Ako se ta barijera pro\e onda ]e zaustavljanje 50-60 sek. biti lako.

2-ga barijera - 70 sek. u toku kojih krv prolazi ~itav veliki krug I vra]a se u plu]a. Ovo je tako\e te[ko prekora~iti.

Slede]e barijere su posle 50 sek.3-]a barijera - 120 sek.4-ta barijera - 180 sek.5-ta barijera - 240 sek.6-ta barijera - 600 sek. itd.

Malo istorije

Zemlja je ro\ena pre oko 4,5 mlijarde godina; tada jo[ nije bilo atmosfere. Tada je po~ela sublimacija gasova (degazacija) I isparivih elementa na povr[inu Zemlje (azot, vodonik, ugljendioksid).

Ovaj proces degazacije geosfere traje I do sada. U to vreme CO2 u vazduhu jo[ nije bilo.

Pre oko dve milijarde godina po~eo je da se pojavljuje prvi `ivot, bez kiseonika ili anaerobni `ivot. Takav `ivot postoji I sada. Anaerobni procesi traju do 1 milijarde godina u sredini u kojoj je bilo mnogo CO2, ali nije bilo kiseonika. Organske supstance koje su se pojavile (vodene biljke) po~ele su da izdvajaju O2 kao otpad svog postojanja i kao rezultat toga u zemljinoj atmosferi po~eo je da se sakuplja kiseonik. Nivo kiseonika u atmosferi po~eo je da se pove]ava a nivo uglendioksida da se smanjuje. U sada[nje vreme nivo kiseonika iznosi 21%, a nivo CO2 = 0,03%.

Kada je sadr`aj O2 u vazduhu I u vodi iznosio 1%, a CO2 - 7% po~ela je da se pojavljuje `iva ]elija. Ona je po~ela da apsorbuje kiseonik iz vazduha I da izdvaja ugljendioksid (biljke ~ine obrnuto). Kao rezultat u atmosferi se pojavila ravnote`a, a na Zemlji se pojavio novi proces - aerobna faza disanja ili kiseoni~no disanje.

Vazduh koji nas okru`uje sadr`I 250 puta manje ugljene kiseline nego [to je potrebno.

Zbog toga vazduh koji nas okru`uje, ako ga udi[emo punim plu]ima, postaje otrovan za na[e ]elije. Spasava nas za[titna prepreka - ko`a koja je nepropustiva za gasove I bronhije koje imaju ko`ast izgled. Utoliko pre forsirano disanje vodi nas ka propasti.

Biolo[ka uloga kiseonika I ugljendioksida

Kiseonik je u[ao u na[ `ivot kasno, on je neophodan u procesima oksidacije u cilju zadovoljavanja energetskih sklopova organizam.

Ako se u tkivima smanji nivo kiseonika ona ne]e stradati, a smanjenje koli~ine ugljovodoni~ne kiseline dovodi do paralize. Ugljendioksid se u organizmu reguli[e sistemom disanja, vaskularnomotornim centrom, njegov sadr`aj je povezan sa procesima razmene. PH krvi reguli[e se sadr`ajem ugljendioksida

66

(va`an faktor). Ako se di[e ~ist vazduh onda se javlja bolest plu]a - itiroticijalna pneumonija. U planinama ima manje kiseonika, zato se tamo obi~no le~e astmati~ari. Verovatno je astmati~arima dovoljno 15% kiseonika, a ne 21% kao u atmosferi.

VE@BA ^ETVRTA

Evolucija disanja u patogenezi (ploda)

Svih devet meseci `ivota u utrobi u krvi ploda kiseonika ima tri puta manje nego u krvi odraslog ~oveka. Ka`u da je plod modar. Takav normalan sadr`aj kiseonika u krvi ploda u potpunosti obezbe\uje razvoj tkiva.

Visok sadr`aj kiseonika vodi tkiva ka propasti. U arterijskoj krvi odraslog ~oveka ima 97% kiseonika, u venoznoj - 70%, u plodu - 30%. Sistem disanja spaja se sistem krvotoka ve] u tre]oj etapi evolucije. Ova dva sistema su se pojavila da bi obezbedila pravilnu razmenu u organizmu, da bi odredila nivo ugljendioksida I kiseonika u organizmu. Sadr`aj ugljendioksida reguli[e se u alveolama sa precizno[]u do 0,1%. Sadr`aj kiseonika se mo`e promeniti I pri tom se ni[ta su[tinski ne]e desiti.

O va`nosti CO2 u sistemu regulacije disanja mo`e se suditi prema koncepciji Anjuhina. Sav sistem disanja reguli[e se sa CO2. Najva`nija konstanta u sistemu regulacije disanja jeste CO2. Prilikom dubokog disanja iz organizma se odstranjuje CO2 I javlja se o[te]enost vitalnih organa. Radi spre~avanja ove pojave organizam aktivira za[titni mehanizam (adaptacija) od gubitka CO2.

Za[tite od gubitka CO21. Polipi na sluzoko`I nosa ometaju duboko disanje.2. Alergijski vazomotorni rinitis3. Laringitis4. BronhospazamKriti~ni nivo CO2 u alveolama iznosi 4,75%. Ako se taj nivo

smanji nastupa bronhijalni spazam. U periodu bez napada CO2 u alveolama je 4,75%; bronhijalni spazam u izvesnom stepenu ga pove]ava, ali ne normalizuje. Tonus bronhija je va`an faktor u regulaciji alveola.

Glatki mi[I]I bronhija reguli[u disanje. Koncepcija Anohina sastoji se u slede]em: ako je sadr`aj CO2 blizu normale onda njegovu dalju regulaciju u organizmu ostvaruje centar za disanje, ako je, pak sadr`aj CO2 smanjen onda se uklju~uje ‘havarijski’ sistem - bronhijalni spazam. Nivo CO2 deluje na muskulaturu bronhija ve] posle 20 sekundi. Neujedna~ena ventilacija alveola daje sliku pokretnih [umova. Ako je bronhija koja hrani alveole u spazmu, onda vazduh razdire alveolu I proizilazi spontani pneumotoraks. Kod bolesnika sa bronhospazmom prozra~nost bronhija se smanjuje, javlja se ne samo bronhospazam nego I o[te]enost plu]nog tkiva - pneumoskleroza.

67

U toku `ivota menja se sastav ]elija. Samo se nervna ]elija ne menja, ferment reguli[e resorpciju stvorenih o`iljaka na tkivima.

VE@BA PETA

Za[tita od gubitka CO2 (nastavak)

5-ta barijera. Usled pneumoskleroze smanjuje se propustljivost ]elijske membrane [to ote`ava izbacivanje CO2.

6-ta barijera. Krvni sudovi malog kruga pri hiperventilaciji kod bolesnika se su`avaju. Alveole I kapilari koji su ranije zapljuskivani krvlju postaju grublji, sada krv ide u mali krug prolaze]I pored alveola. Razvija se o[te]enje plu]nog tkiva za[ti]enog od hiperventilacije.

7-ma barijera - funkcionalna, vezana je sa funkcijama sudova malog kruga. Razvija se plu]na hiperventilacija, pojavljuje se spazam arterije, pove]ava se A/P malog kruga I jo[ vi[e krvi se ubacuje u mali krug, a kao rezultat pojavljuju se funkcionalni poreme]aji I krv koja proti~e kroz njih se ne pro~I[]ava.

Simptomi plavila astmati~ara obja[njavaju se: spazmom bronhija, spazmom arterije, pove]anjem A/P u malom krugu. Proizilazi pove]anje koli~ine neoksidirane krvi u velikom krugu I ~ovek postaje modar.

8-ma barijera - genodinami~ka, vezana za reakciju velikog kruga krvotoka. Prilikom dubokog disanja A/P kod hipertoni~ara prvih 3-5 sek. se sni`ava, a zatim se ponovo pove]ava, a zdravog ~oveka duboko disanje dovodi do hipotoksije I prelazi u [ok. Zatim mo`e nastupiti smrt. Hipotonija je prva etapa hipertonije.

Smisao hipertonije je u tome da kroz sudove prolazi manje krvi I tada ]e se CO2 manje ispirati I zadr`ava]e se u tkivima.

9-ta barijera - spazam glatkih mi[I]a arterijskih krvnih sudova. U spazmu je sav arterijski sistem, posebno arterije po[to su tamo zidovi manji I oni su kao slavine koje reguli[u priliv krvi.

VE@BA {ESTA

CO2 deluje na glatke mi[I]e dvojako: a) centralno delovanje, b) periferno ili lokalno delovanje. Ta dva delovanja su direktno suprotna. Centralno delovanje je - su`avanje sudova, lokalno - pro[irenje. {to dalje od centra utoliko je manji centralni uticaj a ve]I periferni (lokalni). Lokalni uticaj na sudove smanjuje njihov tonus, opu[ta ih. Lokalno delovanje manifestuje se dugo I ~vrsto. Pri hiperventilaciji pojavljuje se spazam ~itavog tela, a kod smanjenja hiperventilacije sudovi se [ire. Duboko disanje ~istog kiseonika gore je nego vazduha, tj. brzo nastupa hipoksija mozga. Koli~ina O2 u tkivima direktno je proporcionalna koli~ini CO2 u tkivu I krvi. {to je vi[e CO2 u tkivima I krvi, utoliko je vi[e O2 I obrnuto. Odre\uju]I faktor je CO2, ali se ne mo`e re]I [to je vi[e O2 utoliko je vi[e CO2.

68

{to je dublje disanje utoliko manje O2 dospeva u organizam I obrnuto, [to je manje disanje, utoliko vi[e O2 dospeva u organizam.

Vazduh se kvari od otrovnih produkata koji se izdvajaju u proizvodnji a ne zbog toga [to je negde vi[e CO2 a negde manje. (CO2 ima u vazduhu svega 0,03%, a u organizmu ~oveka 4,5% I vi[e). Neznatna otstupanja atmosferskog CO2 nemaju nikavu ulogu. Da bi se pove]ao sadr`aj O2 u tkivima treba pove]ati CO2 u krvi. Samo kod jake pneumonije treba davati O2 po[to tada plu]a skoro uop[te ne rade I O2 je neophodan, ali davati ga treba ne ~esto jer on o[te]uje tkiva.

Kod spazma sudova ni u kom slu~aju ne davati spazmolitike (dibazol, aufilin idr.) jer oni momemtalno otklanjaju spazam sudova I samim tim poja~avaju izdvajanje CO2 [to dovodi do infarkta, apopleksije (mo`dani udar) ili druge patologije. {to je vi[e O2 u krvi utoliko su u`I sudovi.

Spazam sudova izaziva smanjenje CO2 I pove]anje O2. CO2 je osnovni faktor pokretanja sudova. Ako je u alveolama u krvi O2 manje od normalnog onda kiseonik treba davati, ako je normalan - ne treba jer to pove]ava potrebu za kiseonikom.

Prate]I faktor Verigo-Veri

Ako se u krvi smanji CO2 onda krv po~inje ~vrsto da zadr`ava O2 I ne predaje ga u tkiva. Oksidirani hemoglobin postaje slaba kiselina, a obnovljeni - slaba baza kada u krv dodaju CO2 ugljena kiselina rastvara oksidirani hemoglobin I krv daje svoj kiseonik u tkiva.

{to je dublje disanje utoliko manje O2 odlazi u tkiva - drugi faktor hipoksije tkiva. Tre]I faktor hipoksije - poreme]aj rada fermenata disanja. Ovaj faktor smanjuje CO2 u tkivima, izaziva poreme]aj u razmeni materija u tkivima, po[to se izaziva hipoksija tkiva bez obzira na spazam sudova smanjuje sadr`aj CO2 u tkivima. Hipoksija tkiva je opasna jer naru[ava razmenu materija u ]elijama I samim tim ih o[te]uje.

Svi dole nabrojani simptomi hipoksije tkiva javljaju se kao posledica nedostatka CO2 u tkivima. Ovde spadaju: ateroskleroza, nefritis, astma, rinitis, migrena, koprivnja~a, otoci kvinkea, ekcem. Ti simptomi nestaju normalizovanjem CO2.

Alergijska teorija bronhijalne astme

Traganje za alergenom je - neopravdan trud. Sama alergija je sekundarni simptom hiperventilacije.

Faktori koji su vezani za smanjenje CO2 u krvi:Prvi faktor - spazam glatkih mi[I]aDrugi faktor - o[te]enje tkiva krvnih sudova pove]anje njihove

propustljivosti.

69

Zidove krvnih sudova o[te]uje nedostatak CO2. Pri hiperventilaciji CO2 dospeva kako u arterijalnu tako I u vensku krv, odakle se I pojavljuje upala vena.

Tre]I faktor. Pove]anje holesterola. Sinteza holesterina odvija se samo u jetri I samo 1/5 njegova dospeva iz hrane. Holesterin - to je biogeni izolator za obavijanje ]elija u cilju o~uvanja u njima CO2. Pri o[te]enju zidova sudova u o[te]enja dospeva holesterin I tamo se sakuplja.

CO2 reguli[e talo`enje holesterina. Smanjivanje CO2 za 1/10 u alveolama I u krvi pove]ava sadr`aj holesterina za 10%

^etvrti faktor. Pove]anje zgru[avanja krvi. Ovaj faktor je uzrok mnogih bolesti.

Hipertonija

Pove]anje A/P - je kompenzacioni faktor hipoksije (nedostatak kiseonika u tkivu) tkiva. Ve]ina lekara dr`I se mi[ljenja da se pritisak pove]ava sa godinama, ali to nije ta~no.

Hipertonija I stenokardija se koriguju. Prose~ni A/P ne zavisi od starosti I iznosi 130/80 (`ivotna konstanta). Kod `ena su ove cifre ni`e za 5mm. Hroni~na hiperventilacija dovodi do smanjenja CO2, a ono do naredne patologije.

Etiologija

1-vi faktor - pojam o koristi dubokog disanja.2-gi faktor - negativne emocije I nervni sistem. Posebno su

[tetne neodreagovane negativne emocije, one znatno poja~avaju duboko disanje.

3-]I faktor - nepostojanje sredstava za naprezanje - hipodinami~ka bolest. To je bolest nepostojanja konstantnog fizi~kog rada.

4-ti faktor - poja~anje disanja u horizontalnom polo`aju. Bolje spavati u fotelji, vi[e sedeti, hodati, stajati. U snu se disanje poja~ava.

5-ti faktor - na[e navike - kafa, ~aj, nikotin - poja~avaju disanje. Cigarete smanjuju CO2 u toku 1-1,5 sata za 0,25%.

6-ti faktor - belan~evine I masti poja~avaju disanje, vegetarijanska jela - smanjuju.

7-mi faktor - gladovanje smanjuje disanje.8-mi faktor - intoksikacija te[kim metalima (`iva, olovo).9-ti faktor - hroni~ne infekcije - streptokoke I stafilokoke.10-ti faktor - spavanje na le\ima poja~ava disanje (normalno

spavanje je na stomaku ili na levom boku).

VE@BA SEDMA

Disanje smanjuju mentol, validol, menta, bromidi, odoljen (Valeriana officinalis), sedativi. (Srdstvo za iska[ljavanje `ivovlak -

70

bokvica). Kod zdravih ljudi disanje u snu se smanjuje. Bolest hiperventilacije je polietiolo[ka.

Patogeneza hipertonije

Kod hiperventilacije CO2 u krvi je smanjen, odakle proizilazi spazam arterijskih krvnih sudova. U kapilarima O2 odlazi I tkivo uzima vi[e O2. Procedure sa vodom smanjuju disanje, a pri tom temperature vode treba da bude prijatna. Fizi~ke ve`be su neophodne, ali bez dubokog disanja. Sun~anje se preporu~uje u martu, aprilu, septembru I oktobru kada je sunce slabije.

Centar za disanje se mo`e kontrolisati snagom volje. Hiperventilacija smanjuje CO2 u nervnim ]elijama [to dovodi do njihovog razdra`ivanja, poja~avanja njihove osetljivosti, ja~e se primaju emocije. Poja~anje disanja smanjuje CO2 - circulus vitiosus.

Kod astmati~ara hiperventilacija dovodi do o[te]enja plu]a. U krvi se smanjuje sadr`aj CO2, a to razdra`uje centar za disanje, on poja~ava disanje I dovodi do smanjenja CO2 u alveolama, izaziva hipoksiju krvi. Hipoksija krvi neprestano razdra`uju]I centar za disanje, poja~ava disanje I kao rezultat dolazi do pneumonije, pneumoslkeroze, emfizema. Nema astme bez emfizema. Prvi nastup astme priprema se godinama.

Zadr`avanje posle izdisaja je osnovni pokazatelj astme, hipertonije, stenokardije.

Na~ini pove]anja zadr`avanja

1. Kori[]enje simptoma (kotrljanje o~ima uvis).2. Skretanje pa`nje (samomasa`a, milovanje).3. Pokreti klizanja4. Primena procedura sa vodom.5. Zadr`avanja na sve`em vazduhu.6. Potpuno opu[tanje mi[I]a pred zadr`avanjem I njihovo

naglo naprezanje pred kraj zadr`avanja.

Paradoksi u disanju

1. Duboko disanje koje je smatrano za panaceju svih bolesti, nasuprot - jeste izvor svih bolesti.

2. {to je disanje dublje utoliko je manje kiseonika dospeva u ]elije organizma.

3. {to je vi[e ugljene kiseline u ]elijama organizma, utoliko je vi[e kiseonika.

4. {to je dublje disanje utoliko je ~ovek bolesniji. 5. U~initi disanje dubljim je lako (zatvara se circulus vitiosus,

ili drugim re~ima pojavljuje se pozitivna suprotna veza) a u~initi ga povr[inskim je te[ko.

6. Znati normu svog disanja je veoma va`no, ali nigde o tome nije pisano.

71

7. Kod zdravih ljudi u snu disanje postaje re\e, I obrnuto, kod bolesnih postaje dublje.

8. Kod fizi~kog optere]enja CO2 se kod zdravih pove]ava, kod bolesnih smanjuje.

ELEKTROTERAPIJA*

Za le~enje elektroterapijom izra\uje se od ebonita koluti] pre~nika 110mm I debljine 10mm. Sa gornje strane pri~vrsti se ru~ica od ebonita ili drveta. Prilikom trenja ebonita o telo stvaraju se biostruje. Biostruje emituje I telo. Obrazuje se bujica biostruja koja deluje na bolesno mesto.

Metoda le~enja

Ideja otkri]a - “Elektromagnetna biostimulacija kontraplazmati~nog metabolizma pri smanjenoj reakciji organizma” - sastoji se u uvo\enju dodatne bioplazmati~ne elektroenergije kroz ko`u masiranjem ko`e u trajanju od 15 minuta.

Negativna punjenja stati~ke struje koluti]a od ebonita prelaze u bioplazmu organizma stvaraju]I u njemu biostruje 5-8-10 mA, ~ija energija preko molekula stimuli[e nervne funkcije ]elija.

* Iz teksta objavljenog u ~asopisu “Niva”, No1-2, 1978. O izumu Gon~arova P.T.

Uzeti koluti] tako da prsti dodiruju gornji deo I staviti na obolelo mesto. Izvoditi lako trenje o telo u smeru kretanja kazaljke na satu.

Ako proceduru ne izvodite sami ve] neko drugi, onda za stvaranje zatvorenog kola on jednom rukom dr`I koluti] a drugom dodiruje telo bolesnika bilo gde - pokreti su kru`ni. Radi boljeg klizanja posuti po telu talk ili de~ji puder. Jedna seansa le~nja traje najvi[e 15 min.; za decu najvi[e 10 min.; za sr~ane bolesnike - 10 min.

Praksa le~enja

PANARICIUM - gnojni ~ir na ekstremitetima. Le~nje se izvodi ovako: terapeut koji izvodi seansu treba da u svoj dlan uzme bolesnikov prst a drugom rukom iznad njegove [ake da izvodi masa`u koluti]em od ebonita.

Vreme trajanja je 15 min. Posle 3-12 dana ~ir ]e nestati. Potrebe za operacijom nema. Posle masiranja 3-5min. ose]aju se laki udari u dlan, a bolesnik oseti trzanje u obolelom prstu. Bol nestaje. Masiranje se izvodi jednom dnevno. Posle procedure staviti koluti] na obolelo mesto, povezati zavojem I dr`ati svu no].

UPALA SREDNJEG UHA. Utvr\eno je da je najtopliji prst na ruci srednji. Onaj ko izvodi le~enje treba da srednji prst (prethodno

72

umiven) stavi u uho bolsesnika a drugom rukom da izvodi kru`ne pokrete koluti]em po ~elu bolesnika, levom obrazu, podbratku, desnom obrazu u trajanju od 15min. Ponavljati do prestanka bolova (3-10 dana).

Posle procedure staviti koluti] na uho I povezati maramom. U toku procedure bolesniku se spava. Posle 4-7min. podi]I koluti] iznad tela na 1-2mm I nastaviti kretanje u vazduhu. Oseti]ete lako probadanje, nastaviti jo[ jedan minut, zatim opet masirati telo 8-10 min.

EPIDEMIJA GRIPA. Pre epidemije gripa izvoditi masa`u lica (kao kod upale uha) po 15 min., a zatim staviti koluti] na usta I na nos po 3-5min. Ako to niste uradili pre epidemije onda u slu~ju bolest izvoditi ovakve procedure.

OPSTIPACIJA, KOLITIS. Terapeut izvodi kretanje koluti]em po stomaku obavezno u smeru kretanja kazaljke na satu. Posle 2-3min. mo`e se pojaviti kr~anje u stomaku, pu[tanje gasova, a posle 10-15min. potreba za pra`njenjem. Jednu ruku terapeut mo`e staviti ispod krstiju ili dodirivati bilo koji deo tela. Procedura traje 15min. Posle 10 dana prekinuti terapiju na 5 dana, a posle toga po potrebi. Ovakve procedure se mogu izvoditi sa decom slabog apetita.

APENDICITIS. Veoma oprezno I samo kod po~etnih bolova. Kod slabih bolova u desnoj preponi mo`e se izvoditi laka masa`a 10-15min. Koluti] se mo`e ostaviti ~itavu no]. Terapeut prilikom tretmana dr`I jednu ruku na krstima.

KAMEN U BUBREGU I MOKRA}NIM KANALIMA. Masirati krsta 10-15min. Pokrete izvoditi u obliku malih krugova Drugu ruku terapeut dr`I ispod pupka. Kamenje se rastvara ili razmek[ava I izbacuje u obliku peska. Broj procedura - 10-15.

^IR @ELUCA. Sitni kru`ni pokreti, ruka terapeuta na krstima ili naspram `eluca. Masirati obavezno u smeru kretanja kazaljke na satu 10-15min.

UPALA PLU}A. Potpoma`e izbacivanje sluzi I iska[ljavanje. Masirati lopatice 10-15min.; druga ruka je na grudima.

ASTMA, TE{KO DISANJE. Kao kod upale plu]a. Mogu se napraviti plo~ice debljine 2mm u nizu od 15 komada I nositi kao ogrlica oko vrata. Masa`u izvoditi svaki drugi dan - grudi I lopatice; jedan dan grudi - slede]I - lopatice 10-15min.

NOLESTI JETRE. Masa`a jetre sa strane stomaka, druga ruka na krstima. Po`eljno je jednu no] prespavati sa koluti]em. Seansa traje 10-15min.

ARTRITIS. Terapeut izvodi masa`u stomaka ili le\a kru`nim pokretima koluti]a, dr`e]I ga u desnoj ruci, a levom rukom dodiruje prste levog stopala bolesnika (zatvaranje elektri~nog kola) - 5min. nastavljaju]I sa masa`om. Zatvaraju]I kolo dr`ati desnu a onda levu ruku. U slu~aju samomasa`e izvoditi kru`ne pokrete na obolelim zglobovima. No]u priviti koluti] od ebonita na najbolnijem zglobu.

I{IJAS. Masirati krsta 10-15min. Dobro je nositi pojas od plo~ica ebonita debljine 3-4mm. Nositi ispod ode]e do samog tela. Masirati I nositi pojas do prestanka bolova. No]u priviti uz najbolnije mesto na ki~mi.

73

UPALA GORNJOVILI^NE {UPLJINE. Masirati lice kao kod upale srednjeg uha 10-15min, ostaviti koluti] no]u u predelu ~ela I nosa.

^MI^AK NA OKU. Kod crvenila ili kod jo[ nepuklog ~ira masirati lice I oko oka 10-15min. Kad se ~ir otvori protrljati dlanom koluti]I staviti na oko preko gaze 10-15min.

FURUNKUL. (potko`ni ~ir). Terapeut treba da stavi ruku na furunkul prekriven gazom, a drugom rukom da masira deo tela u blizini ~ira. Masa`a se mo`e izvoditi I samostalno ako je dostupno bolno mesto. U po~etku gnojenja ili crvenila dok jo[ ima otvrdnu]a mo`e se masirati nabolnije mesto 10-15min. Na dan kada ovla`I I probije pa do zarastanja seansa traje 7-10 min.

MIOZIT. Masa`a ramena 10-15min. - 5-7 procedura. No]u priviti koluti] uz bolno mesto.

POSLE INFARKTA. Mo`e se koristiti ebonit, ali vrlo oprezno. Pri lakom probadanju u predelu srca prekinuti sa masa`om dva dana a zatim nastaviti u trajanju od 5-10min.

TROMBOFLEBIT (upala vena). Tromb - upaljeni ili pocrveneli deo ili u njegovoj blizini masirati. Mo`e se na oboleli deo navu]I pojas od ebonita ili priviti no]u uz bolno mesto koluti] od ebonita.

GANGRENA. Posle 10-15 procedura po 15min. pojavljuje se ose]aj topline na bolnom mestu. Masiranje - kao [to je ranije re~eno.

HEMOROIDI. Napraviti sve]u od ebonita, a zatim nju I anus premazati vazelinom I lagano je uvu]I unutra. Da sve]a ne bi ispala privezati je za ivicu zavojem a drugim krajem oko tela. Kod pukotina ili bolnog uno[enja staviti je izme\u debelog mesa 2-4 no]I, a zatim unutra. Proceduru izvoditi do prestanka bolova ili krvarenja. Prestaje opstipacija I stolica je meka.

UPALA KRAJNIKA, ANGINA. Masira se grlo, lice, ~elo po 10-15min. Mogu se napraviti ogrlice od ebonita I nositi na vratu. Isto tako le~I se laringit, faringitis, tonzilitis, konjuktivitis, upala gornjovili~ne [upljine, upala glasnih `ica.

HIPOTONIJA. Masira se vrh ramnea, potiljak, potilja~ni deo glave, prednji deo glave - do 10min. Posle 10 dana pauza.

HIPERTONIJA. Lako masiranje lica, najvi[e 10min. U slu~ju probadanja u predelu srca prekinuti.

UTRNULOST EKSTREMITETA, BOLESTI ZGLOBOVA. Masirati obolele zglobove. Posle 10-15 dana napraviti pauzu 5-7 dana.

^uvati ebonit od direktnog izlaganja sun~evim zracima zbog ~ega on stari I postaje zelen. Prilikom trljanja dlanovima ebonit ima miris gume, [to potvr\uje njegovov ebonentno poreklo.

GLAVOBOLJA, ZUBOBOLJA, HIPERTONIJA, BOLESTI I-og II-og STEPENA, RESPIRATORNA I VIRUSNA OBOLENJA, UPALA GORNJOVILI^NE {UPLJINE i t.sl. Masiranje lica koluti]em kru`nim pokretima (~elo, levi obraz, podbradak, desni obraz) u smeru kretanja kazaljke na satu. Grip - dva puta dnevno po 15min. Sve ostalo jednom dnevno 15min. Kod jakog gripa no]u priviti uz grudi ili uz lopaticu (kod pneumonije) koluti] od ebonita.

Lekoviti koluti] Gon~arova za elektroterapiju

74

Lagano masirati ko`u, kru`no, ne`no, bez pritiskanja. Kod pojave neprijatnih ose]aja prekinuti.

Procedura traje 15min. Dr[ku koluti]a prilepiti ili pri~vrstiti navojem. Radi boljeg klizanja uzeti talk. Prati toplom vodom I sapunom.

Dimenzije koluti]a su 110mm pre~nik, 1cm debljina. Otstupanja u mm nisu bitna.Terapija - 10 dana, zatim se mo`e ponoviti. Ne izlagati ebonit suncu -stari I postaje zelen. Trenjem daje miris nagorele gume.

TERAPIJA METALIMA *

Poslednje godine 20. veka odlikuju se traganjem za nespecifi~nim na~inima le~enja, jer savremena medikamentna terapija, posebno sedativni hormoni I antibiotici doveli so do bolesti od lekova. Pojava takvih bolesti naterala je medicinske stru~njake da se okrenu le~enju lekovitim biljem, akumpunkturom, masa`om po ta~kama I drugim na~inima za pove]anje otpornosti organizma. Jo[ Aristotel je znao za terapiju metalima. Aristotel je pisao da stavljanje bakra na udareno mesto spre~ava pojavu modrice, da bakar le~I otoke, a tako\e I ~ireve. U drevnoj Gr~koj bakar je primenjivan u le~nju gluvo]e I upale krajnika. U Francuskoj u dana[nje vreme bakrom le~e poreme]aje sluha.

Ruski lekar Grigorjev bavio se pitanjem kako zadr`ati delovanje metala pri metaloterapiji, tj. ako se metal dugo dr`I na telu stvara se toplota, bol, crvenilo, ~irevi. Nekoliko desetina godina kod nas se radi na prou~avanju uticaja metala na organizam `ivotinja I ~oveka, ali je do sada metaloterapija malo prou~ena I prakti~no se ne koristi, izuzev nekoliko lekara u gradovima Rusije koji koriste bakar u le~nju.

Prilikom kontakta bakra, zlata, cinka, olova sa ko`om ~oveka struja ide od metala ka ko`i. Prilikom kontakta srebra I kalaja ide u suprotnom pravcu, tj. od ko`e ka metalu. Metali imaju sposobnost privla~enja I odbijanja. Pred medicinskim stru~njacima pojavio se zadatak: koliko vremena se mo`e dr`ati metal na bolnom mestu. Prou~avanje le~enja metalima po~elo je sredinom 19.v. ali do sada nisu definisani nikakvi zakoni.

Od 1958. god. Safanova, a od 1975. god. drugi lekari po~eli su da primenjuju bakarne diskove kod ko`nih bolesti. Oni su primenjivali aplikacije od bakra samo onda kada postoji “hvatanje” metala I ko`e (priljubljivanje metala uz ko`u), po[to su primetili da organizam na bolesnom mestu privla~I metal I dr`I ga, a kada to nije potrebno organizam odbija metal.

Potrebno je prekinuti terapiju metalima kada se definitivno odbija metal. U tom cilju izvodi se provera.

Prilikom propisivanja metaloterapije prvo se detaljno odredi dijagnoza. Bolesnici se ~esto obra]aju lekaru povodom sekundarnog obolenja (npr. tromboflebit), ali lekar je du`an da na\e primarnu bolest (ozleda). Metal se u po~etku stavlja na dva dana ili

75

samo no]u radi provere. Pri tom je potrebna opreznost na reakciju bolesnika na metal. Tako je npr., jednom bolesniku stavljen metal, “hvatanja” sa ko`om nije bilo I pri~vrstili su ga flasterom. Zato je potrebno rukovoditi se slede]im: ako u datom mestu postoji ”hvatanje” sa metalom onda se on mo`e stavljati, ako ga nema onda I ne treba. Kod hroni~nih bolesti posebno je va`na manifestacija primarnog `ari[ta, iako ono ne uznemirava po[to stavljanje bakra na sekundarno `ari[te mo`e isprovocirati bolest ili se ne]e dobiti o~ekivani efekat.

* Iz referata Safanove Nine Mihailovne u Instututu za balneologiju 19.02.82.

Primarno `ari[te u tom slu~aju daje signale ugro`enosti. Dakle, prilikom le~enja neophodna je detaljna dijagnoza (na]I pravo `ari[te).

Naprimer, jedna `ena posle bezuspe[nog le~enja obratila se lekaru koji je le~io metaloterapiom. Utvr\eno je da je pre 15 godina udarila krsta I kao posledica ostala je ograni~enost pokreta. Stavili su joj sa obe strane od krsta 7 bakarnih diskova veli~ine monete .tj. bakarno-aluminijumsku leguru; posle 17 dana ona je plesala ali, ipak, posle tri meseca stanje se pogor[alo I ponovo je izvedena terapija. Pogor[anje se ponavljalo nekoliko puta do potpunog izle~enja. Uop[te, kod hroni~nih bolesti potrebno je povremeno stavljati metalne diskove jer centralni nervni sistem “pamti” gde je bila bolest. Aplikacje bakra sni`avaju temperaturu, otklanjaju bol, obnavljaju krv, deluju bakteriolo[ki, aktiviraju razmenu vode I minerala, pobolj[avaju san, umiruju centralni nervni sistem, aktiviraju delovanje insulina u krvi, poja~avaju funkcije, leukocita.

Aplikacije bakra apsorbuju dobro]udne tumore (otvrdline u mle~nim `lezdama, miome materice, mastitise I dr.), le~e tuberkulozu, sve upalne procese u organizmu (hroni~ni otitis, hroni~ni bronhitis, pneumoniju, upalu mokra]ne be[ike, upalu bubrega, upalu gornjovili~ne [upljine, infekcijski artritis, kamen u bubregu, upalu `u~ne kese, dijabetes, ko`ne bolesti I dr.). Tako\e le~I I[ijas, folikularni konjuktivit, povrede razli~itog porekla, srce I sistem krvnih sudova (vene, tromboflebit), pobolj[ava stanje posle infarkta, gastroenterolo[ke bolesti (tj. bolesti `eluda~no-stoma~nog trakta, ~ir `eluca I duodenuma, gastritis, kolitis). Aplikacije bakrom obnavljaju sluh, otklanjaju [um u u[ima, otklanjaju postoperativne kile, hemoroide, pobolj[avaju postoperativno stanje, le~e reumatoidni artrit.

U Moskvi u poliklinici No 150 otorinolaringolog OTROKO le~I bolesnike bakrom. Pedijatar BELOVA za le~enje beba primenjuje beskontaktni na~in le~enja bakrom - kroz podmeta~ od gaze. Safanova je iz Kijeva dobila zvani~ni dokument od lekara dru[tva “Spartak” o efikasnosti le~enja metaloterapijom modrica, povreda, I[ijasa.

Bolesnik sa otklonjenim bubregom I upalom mokra]nih kanala le~en je metaloterapijom. U predelu mokra]ne be[ike stavljeno je 20 moneta. Slede]eg dana temperatura se smanjila, stanje se pobolj[alo.

76

U Instututu u Donjecku utvr\eno je da bakar prolazi kroz ko`u I pri tom dezinfikuje. Bakar u organizmu ve`e toksine, lepi bakterije I pri tom stvara te[ko rastvoriva jedinjenja.

Primer: Od tuberkuloze bubrega izle~en je bolesnik, kojem je lekar stavljao bakarne diskove u predelu bubrega.

Primer: Kod folikularnog konjuktivitisa devoj~ici koja je bolovala od njega, stavljene su monete u uglove o~iju I njen vid se normalizovao.

Prilikom delovanja bakarnih diskova u organizmu se aktiviraju leukociti. Bakar le~I brzo. Ako se kod pneumonije preko no]I stave bakarne monete, do jutra ]e temperatura spasti.

Primer: @enu je bolela ruka, nije mogla da je savije; po~eli su je le~iti (primarno `ari[te infekcijskog artritisa), stavili su bakar posle ~ega je ruka otekla, pojavila se temperatura, ali ubrzo je sve pro[lo.

Primer: Bolesnica je 15 godina patila od kamena u bubregu. U toku tri meseca ona je nosila ispod pojasa (samo danju) dve bakarne monete; kada se smanjila diureza I normalizovao ROE le~enje je prekinuto.

Bakar dobro ubla`ava bol kada su u bubrezima oksalati. Ako boli srce stavlja se moneta u klju~nu jamicu I proba se: dali “sedi” ili ne. Ako “sedi” treba je nositi 24h. prilepiv[I flasterom 10 dana. Bolovi nestaju.

Zbog udara nogu ~esto se javlja tromboflebit, ali de se ne bi pojavljivao potrebno je u cipelu staviti bakarnu monetu. Bakar dobro le~I varikozno pro[irenje vena. Monetu treba prilepiti uz nogu I treba je nositi dok ne po~ne da se kotrlja pod petu. Kod udara u grudi pojavljuju se otvrdnu]a. Na njih treba staviti monete. Isto tako mo`e se izle~iti miom materice. Monete se stavljaju u dno stomaka.

Bakar otklanja [tetan uticaj radijacije prilikom zra~enja bolesnika koji boluju od raka. Bakarne monete le~e hemoroide. Pri tom monetu treba staviti ivicom, neposredno na analni otvor, a drugu monetu malo vi[e I pridr`avati je mi[I]ima debelog mesa, ali polako da se monete me]usobno ne dodiruju.

Bakar le~I postoperativnu kilu jer umanjuje ~vrstinu spojenog tkiva.

Kod hroni~nih bolesti potrebne su ponovne terapije bakrom u toku no]i. Bakar le~I gluvo]u. Za to je potrebno jednu monetu prilepiti na ispup~enu kost iza uha, drugu uz uho sa strane lica. Prilikom le~enja monete se stavljaju prema tome kako se “hvataju” za ko`u.

Kod pojave “kucanja” u u[ima moneta se stavlja pozadi na vrat.

Po[to bakar smanjuje delovanje insulina onda se u toku le~enja dijabetesa mo`e smanjiti doza insulina.

Kod bolova posle preloma kostiju, aluminijum koji se nalazi u monetama iz 1961. godine doprinosi izgradnji spojnog ko[tanog tkiva I ubla`ava bol.

Bakar otklanja nesanicu po[to umiruju]e deluje na centralni nervni sistem, daje bodrost organizmu, otklanja glavobolju.

77

Primer: Potrebno je trenirati “lepljenje” monete na ko`i. Slu~aj `ene koju je bolelo koleno. Trebalo je staviti 6 moneta; prilepila se samo jedna, ostale su stavljene I privijene uz koleno. Postepeno I one su se prilepile I dr`ale dve nedelje a zatim su se, kada je do[lo do izle~enja same odvojile.

Kod udara od bakarnih moneta pojavljuje se pirivremeno pogor[anje a zatim sve prolazi.

Glavobolja prolazi za 15-20 min. posle stavljanja moneta na ~elo, slepoo~nice, potiljak, zavisno od toga gde se glavobolja manifestuje. Le~enje bakrom olak[ava postinfarktno stanje, a pri infarktu treba ga stavljati u deo- jamicu ispod klju~ne kosti.

Za le~enje bakrom koriste se monete proizvodnje iz 1961. Ta moneta se naziva MAG-1 (bakarno-aluminijeva legura), a tako]e I bakarne plo~e [irine 50-60 mm I debljine u odnosu 1 prema 10. Primenjuje se vakuum bakar MV, ali samo od listova a ne od `ice. Dimenzije monete ili plo~ice odabiraju se tako da ne bude praznog prostora izmedju njih I ko`e po[to se u tom slu~aju mo`e na takvim mestima pojaviti lokalno krvarenje, koje kasnije prestaje. Metal koji se primenjuje povremeno treba obgoreti ili umo~iti u slan rastvor.

Doktor IVAN^ENKO proverio je metode metaloterapije I utvrdio da su one vrlo efikasne.

Kod ishemije srca treba stavljati aplikacije od bakra na vratni deo u toku 4 dana. Kod op[te iscrplenosti u jutarnjim satima treba stavljati bakarne plo~ice na aktivniju ta~ku “HE-GU” I na bolnu ta~ku “UZU-SAN-LI”.

Obja[njenje: Bolna ta~ka “HE-GU” nalazi se pored radijalnog dela osnove prvog ~lanka ka`Iprsta (u jamici izme\u ka`iprsta I palca sa spoljne strane [ake), bolna ta~ka “UZU-SAN-LI” nalazi se ispod ~a[ice kolena, prema unutra od golenja~e.

Drevna medicina Kine, Japana I Indijskih joga tvrdi da u `ivom organizmu energija te~e, a njeno zadr`avanje u nekom kanalu I nedeostatak u drugom dovodi od poreme]aja harmonije u organizmu I do pojave bolesti (poreme]aji energije u ovim kanalima).

Sve bolesti se dele na dva tipa: bolesti pozitivnog tipa (upale) I bolesti negativnog tipa (hroni~ne I one koje stvaraju zlo]udne tumore).

Medicinski stru~njaci su izgubili iz vida da kretanje elektri~ne energije u organizmu ide po kanalima.

U drevna vremena tromboflebit su le~ili bosim hodanjem po rosi. Time su otpu[tali elektroenergiju u zemlju.

Delovanjem preko aktivnih ta~aka na stanje bolesti pozitivnog tipa pove]ava pomak u stranu normalizacije.

Zlato I srebro mogu le~iti bolesti negativnog tipa, bakar vi[e le~I bolesti pozitivnog tipa. Do toga dolazi zato [to je elektri~ni potencijal bakra jednak elektri~nom potencijalu ~ovekovog tela.

Bolesne aktivne ta~ke tela imaju sni`en elektri~ni potencijal I one propu[taju smer struje istog znaka. Na taj na~in bakar sam bira potrebnu bolnu ta~ku. To je velika prednost u odnosu na

78

akupunkturu gde je potrebno precizno znati gde se nalazi aktivna ta~ka.

Primer: Bolesnik je imao povredu - dvostruki prelom golenja~e. Prilepio je flasterom na nozi 6 moneta od po tri kopejke. Stajale su dve nedelje a onda ih je skinuo, tj. bol I otok su nestali. Kada su se simptomi ponovili on je ponovo prilepio 9 moneta I sve tegobe su pro[le.

Metoda aplikacije plo~icama mo`e se koristiti u le~enju svih doba starosti, trudnica, male dece, starih. Metal se stavlja na nekoliko dana, zatim pravi pauza do dve nedelje, a onda jo[ jednom aplikacije.

Prilikom ponavljanja terapije mo`e se stavljati drugi metal. Prose~no vreme no[enja metala je 3-5 dana. Monete ili plo~ice se stavljaju na aktivne ta~ke na ko`u, tamo gde se ose]a najve]a bolna osetljivost za datu bolest.

MAGNETNA TERAPIJA

Brige oko jubileja nisu omele profesora V.I. Klasena da se priprema za predstoje]I turnir u tenisu. Evo ve] 40 godina on spada u neizostavne u~esnike u takmi~enju najboljih tenisera. Leti on trenira pet puta nedeljno a zimi dva puta. Ponekad ga, istina, mu~I levo koeno. Zglobovi - to ide sa godinama. Od bolova se on oslobodi za dva dana. Uzima obi~an, u obliku potkovice magnet I pokre]e ga sa obe strane kolena 15min. ujutru I 15min. uve~e. Pred kraj drugog dana sve neprijatnosti prolaze.

Prirodno je objasniti ova ~uda hipnoti~kom terapijom, pretpostaviti da je osobenjak-profesor poverovao u lekovita dejstva magneta. Poznato je koliko dobro deluje na ~oveka bilo koje sredstvo ako on poveruje u njega. Ali profesor Klsen nema potrebe da sebe ube\uje da poveruje, dovoljno je to [to on ta~no zna lekoviti uticaj magnetnog polja - jer namagnetisana voda je njegova nau~na specijalnost.

^itav ~ovekov `ivot - ka`e profesor - povezan je sa vodom. Mi sami se sastojimo od nje, kontaktiramo sa njom na svakom koraku, ali o njoj znamo pora`avaju]e malo I ne zato [to je ne prou~avamo. Ipak, predmet ovih istra`ivanja je toliko nepostojan, tako neo~ekivano menja svoje osobine, a veliki BORNAL je jednom uzviknuo: “Voda je najstarija od tajni koja uvek stavlja u ]orsokak fizi~are I hemi~are”. Doda]u da moraju ostati za~u\eni I nau~nici drugih specijalnosti. U mnogim laboratorijama potvr\ene su promene fizi~ko-hemijskih I biolo[kih ososbina vode koja je obra\ena magnetnim poljem, ultrazvukom, elektri~nim poljem, degazacijom, zamrzavanjem I odle\ivanjem. Te promene se svode pre svega na aktiviranje vode koje je u najve]oj meri zanimljivo. Ipak, ne treba gubiti iz vida dva neprijatna momenta: nepotpunost reprodukcije eksperimenta I nedovoljnu teoretsku osnovanost hipoteza o uzrocima promena osobina vode.

Utoliko pre praksa kriterijume istine - ne `eli da ~eka dok teoreti~ari argumentuju uzroke. Ona uporno kuca na vrata

79

zahtevaju]I hitne mere. Ne `eleti ~ekati je prirodno I opravdano. ^ekanje stvara mnogo molbi za pomo]. Evo jedne takve konkretne molbe: “Ispri~ajte, molim vas, o namagnetisanoj vodi. Ka`u da je veoma korisna. Veoma bih `eleo da znam ne pri~e, ve] mi[ljenje stru~njaka. Kako magnetisati vodu u ku]nim uslovima, koji je dozvoljeni napon polja prilikom magnetisanja vode, mo`e li se piti takva voda? Znalci sami prave postrojenja za magnetisanje vode. Meni su pokazali crte` u gruboj formi: dve magnetne plo~e, izme\u njih dimagnetna cev~ica pre~nika 4mm. Ovaj sistem se montira na izlazu iz slavine. Prolaze]I kroz njega obi~na vodovodna voda se magneti[e. Sa po[tovanjem. Anatolij Karpuhin, Jalta”.

Da, prolaze]I izme\u magnetnih polova obi~na voda poprima interesantne osobine. Polje navodnjeno takvom vodom daje prinos za 15-20% ve]I od standardnog. Beton ume[an sa namagnetisanom vodom dobija pove]anu ~vrsto]u I otpornost na niske temperature. Namagnetisana voda skida talog sa parnih kotlova. I, naravno, konstantovan je uticaj namagnetisane vode na ~oveka.

Doktor medicinskih nauka Jevgenije Vsailjevi~ Utehin je 1971.g. pre[ao iz Lenjingrda u So~I na insistiranje lekara urologa koji je smatrao da je njemu, Utehinu, koji je patio od kamena u bubrezima, potrebno da se odrekne nevske vode. Prelazak Utehina se podudario sa nekim njegovim preorijentacijama u njegovim nau~nim interesivanjima. Jevgenija Vasiljevi~a zainteresovalo je delovanje magnetnih polja na ~oveka I on je ubrzo stao na ~elo odelenja za magnetnu terapiju sanatorijuma u So~iju. U svojoj ku]I on je namontirao na slavini standardni ure\aj za magnetnu obradu vode “CO-2” - ljeningradske proizvodnje za vrtlare-amatere. Magnetni napon polja u ovom sistemu iznosi 1000 erstera (100 militesla), [to u potpunosti odgovara prihva]enim sanitarnim normama. “Svoju bolest sam davno, davno zaboravio - ka`e doktor Utehin. Pesak je oti[ao, kamenje se rastvorilo. Kod mene u ku]I se upotrebljava samo namagnetisana voda, druge jednostavno nema, nina[ta se ne `alimo, pritisak svi imaju normalan. Mojoj majci je 85 godina I ona tako\e ima A/P normalan, dobro pam]enje I dobro se ose]a”.

Pored ostalog profesor V.I. Klasen sasop[tava da je tako\e patio od kamena u bubrezima. Pre 15 godina on je odredio sebi terapiju u trajanju od 1,5 meseca - uzimanje namagnetisane vode. Od kamena nije ostalo ni traga. Kod ku]e profesor pije obi~nu vodu kakvu I mi I vi pijemo, ali recidiva bolesti nije bilo.

Profesor je oprezan. On smatra da je Utehin unekoliko rizikovao prave]I u svojoj ku]I postrojenje za konstantno magnetisanje vode za pi]e. “Osobine takve vode ~esto su podvrgnute promenama - ka`e on. Jedan od faktora promenljvosti je sun~ev vetar, magnetne bure. Ko zna kako ]e oni uticati na vodu svaki put. Za sada nema podataka o negativnom delovanju na ~oveka, ali ispitivanja je ipak malo da bi se preporu~ilo potpuno kori[]enje namagnetisane vode. Ja bih se ograni~io savetom da se izvode dvomese~ne terapije uzimanja takve vode. Tako postoji puno garancija o sigurnosti, a korist je tako\e nesumnjiva”.

80

O svojstvima magnetne vode saznalo se ne danas, ne iznenada. Pre 70 godina kod nas je prevedena knjiga Francuza @urvila o ovom fenomenu. Zatim se na njega zaboravilo I eto sada se on prou~ava intenzivno. Poslednjih godina odr`ano je nekoliko nau~no-prakti~nih konferencija I simpozijuma o magnetnoj terapiji I osobinama namagnetisane vode, objavljeno je dosta radova. Najistaknutiji rad je monografija V.I. Klasena “Magnetisanje vodenih sistema” (Moskva, 1982.) Nau~ni radovi, ako se pi[u sa nadahnu]em, ~itaju se sa interesovanjem ~ak I ako nisi stru~njak za tu oblast. O svojoj vodi Klasen pi[e kao o `ivom bi]u - dobrom, jakom, ali I kapricioznom I ne uvek razumljivom: “ A sada o korozionoj aktivnosti nevske vode. Pod uticajem magnetne obrade ova agresivnost u odnosu na gvo`\e smanjuje se za 50%. Ili: “Voda koja sadr`I primese ima memoriju na razli~ita fizi~ka delovanja”.

Memorija magnetne vode nije mnogo duga. Ona pamti delovanje polja otprilike 24 sata. Pretpostavlja se da je njeno lekovito delovanje povezano sa pove]anjem propustljivosti biolo[kih membrana i sa baktericidnim karakteristikama. Biljkama ona poma`e da bolje apsorbuju hranljive supstance tla; ~oveku - da ~isti krvne sudove od stranih jedinjenja. A ako je to tako onda magnetna voda mora da postane neprocenjiva pomo] kod fizi~kih ve`bi znatno pove]avaju]I njihovu efikasnost.

Nepostojanost svojstava, a tako\e I memorije namagnetisane vode povezuje se sa tim [to u razli~itim geografskim ta~kama na[a obi~na voda ima najrazli~itije primese od kojih I zavisi stepen namagnetisanosti.

Ali sama ~injenica lekovitog uticaja takve vode je neosporna. U Rostovskom oblasnom dispanzeru primenili su provereni na~in “placebo” : bolesnicima su propisivane dve vrste kupki - sa namagnetisanom vodom I obi~nom, ali navodno aktiviranom konstantnim magnetima. O~igledan efekat dala je samo namagnetisana voda.

Evo jo[ samo niz primera koji uklju~uju ve] postoje]e iskustvo lekovitig delovanja namagnetisane vode.

Zahvaljuju]I terapiji sa namagnetisanom vodom (10 seansi po 10 minuta svaka) S.V. Utehin uspeva da smanji arterijski pritisak (do 30mm), otklanja glavobolje, bolove u predelu srca, poreme]aje sna, umor.

Magistar nauka R.I. Mihajlova u Centralnom nau~no-istra`iva~kom institutu za stomatologiju utvrdila je da ispiranje namagnetisanom vodom doprinosi otklanjanju zubnog kamenca, paradentoze, gnojnih upala. Namagnetisana voda spre~ava stvaranje naslaga na zubima, ~isti gle\, spre~ava krvarenje desni.

V. V. Lisin I E. I. Ivanov (Saratov) konstatovali su pobolj[anje stanja bolesnika od arteroskleroze posle kori[]enja namagnetisane vode. Profesor E. M. {imkus (Simferopolj) dobio je na klinici veoma ohrabruju]e rezultate u le~enju kamena u mokra]nim kanalima. S. I. Dov`inski (Sratov) postigao je zna~ajan uspeh kori[]enjem ovakve vode u le~nju bolesti ko`e.

81

Zadivljuju ne samo lekoviti kvaliteti namagnetisane vode, nego I lako]a sa kojom se dobijaju ti kvaliteti. Potrebno je da obi~na voda u optimalnom re`imu prese~e energetske linije magneta I ona postaje u toku 24 sata “`iva voda”. Optimalni re`im - to je dovoljno jak mlaz vode iz slavine, prose~an napon polja, temperatura uobi~ajenog dijapazona (od najhladnije do vrele). “Voda koja je pro[la obradu magnetnim poljem, ~iji napon ne prelazi 2000 erstera (200 militesla) odgovara sanitarnim normama - ka`e doktor Utehin. U nekim gradovima takva voda dospeva iz parnih kotlova kroz vodovodnu mre`u u stanove stambenih zgrada. Na centralizovan na~in magneti[e se tako samo vrela voda. Koliko ja znam tako se radi u So~iju, Saratovu I nekim drugim gradovima”.

Hteo bih da ka`em o jo[ jednoj za~u\uju]oj varijanti HO - o odmrznutoj vodi. Od davnina je poznato da su najbolje livade - planinske, natopljene takvom vodom. Upravo ovde su cvetovi jarkih boja, najgu[]a I najso~nija trava. Krave koje se poje odmrznutom vodom daju rekordne koli~ine mleka, koko[ke nose vi[e jaja. Posle duge zime `edno piju vodu koja izbija ispod snega vrapci I vrane, jeleni I konji, psi I ma~ke. Agronomi su zasejali dve jednake parcele: jednu semenom p[enice slabog kvaliteta I drugu isto takvim semenom, ali koja je dobila na dan sejanja navodnjavanje u trajanju od 1,5 sata odmrznutom vodom. Sa svakog hektara kontrolne parcele dobijeno je po 11, a sa ogledne 18,3 metri~ke cente p[enice.

Laboratorijska ispitivanja su pokazala da se odmrznuta voda razlikuje od obi~ne pre svega po svojoj strukturi koja je sli~na sa molekularnom strikturom leda. Sli~nu strukturu ima I voda koja je povezana sa ]elijskom protoplazmom na[eg organizma. Voda sa ure\enom strukturom aktivno u~estvuje u bioenergetskim procesima ]elije. Mogu]e je da odmrznuta voda ne samo da pove]ava fizi~ke resurse organizma, nego I spre~ava smanjivanje sadr`aja vode u ]elijama, [to je u neposrednoj vezi sa procesima starenja. Nije li u tome tajna dugove~nosti gor[taka koji konstantno piju vodu koja se sliva sa otopljenih lednika I palaninskih snegova?

Nama koji `ivimo u srednjem pojasu daleko je di belih kapa planinskih vrhova. Ali, zato postoje fri`ideri u svakoj ku]I. Oni ]e pomo]I da se dobije dovoljna koli~ina leda ~ak I u najtoplijim danima. Treba uzeti u obzir da je bolje odmrzavati vodu u ~vrsto zatvorenoj posudi, zagrevati je do sobne temperature I sem toga (u skaldu sa podacima O. A. Lastkova) memorija sve`e odmrznute vode vremenom slabi. Za 12 sati njena biolo[ka aktivnost se smanjuje otprilike za polovinu, pribli`no istom brzinom sa kojom pada aktivnost namagnetisane vode.

Treba se nadati da magnetno polje tek po~inje svoju lekovitu karijeru. Leninjigra\anin S.A. Fefer napravio je komplete malih magneta. To su svojevrsni aplikatori koji se primenjuju kod razli~itih ostolo[kih bolesti (bolesti kostiju), bolesti krvnih sudova idr. Oni fakti~ki dupliraju delovanje magnetne vode I potvr\eni su od strane Ministarstva za zdraclje SSSR-a kao lekovita I preventivna sredstva. Svojstva ovih malih magneta ~udna su I neo~ekivana.

82

Naprimer, ako se lovi riba na mamcu sa pri~vr[]enim uz njega malim elasti~nim magnetom, onda se zagrizanje ~esto pove]ava I do nekoliko puta.

Evo kako radi mali magnet. A najve]I - to je na[a Zemlja. Promene u magnetnom polju Zemlje povezane su pre svega sa sun~evom aktivno[]u. Osniva~ heliobiologije A.L. ^I`evskiu u svojoj poznatoj knjizi “Zemaljski eho sun~evih bura” nabrojao je 27 zemaljskih pojava I procesa koji zavise od periodi~ne aktivnosti Sunca. Na tom spisku su: prinos krmnog bilja, kvalitet vina, migracija insekata, nivo kalcijuma u krvi, rasprostranjenost psihopatskih pojava, u~estanost nesre]nih slu~ajeva, nervna osetljivost, pogor[anje u toku bolesti, [irenje epidemija, vekovno I godi[nje kretanje nataliteta I smrtnosti.

Posmatranja I eksperimenti poslednjih godina pokazali su da je ~ovek veoma osetljiv na slabe magnetne uticaje. Ta delovanja ne fiksiraju na[I organi za ~ula I zbog toga su za nas veoma zagonetna. Ali, hladni instrumenti registruju magnetne atake dovoljno precizno, a nau~nici ve] umeju da neutrali[u suvi[nu sun~evu aktivnost.

Doktor E. V. Utehin opremio je tri odelenja sa ure\ajima koji neutrali[u sun~eve eksplozije. Teleks postavljen u moskovskom nau~no istra`iva~kom institutu za primenjenu geofiziku otkucava prognozu magnetne bure, a dan uo~I te bure u ova odelenja preme[taju najte`e bolesnike. Na njih bure nisu uticale.

Ipak, ne treba misliti da su magnetna polja samo [tetna. Jo[ je ^I`evski primetio da slabljenje magnetnog polja skra]uje `ivot oglednih pacova. U na[e vreme poznata grupa rostovskih istra`iva~a (L. Garkavi, E. Kvakina I M. Ukolova) otkrila je da je dvomese~no delovanje magnetnim poljem na mozak oglednih `ivotinja znatno ih podmladilo, pove]alo njihovu pokretljivost I bodrost.

Magnet poma`e kod preloma

Srastanje kostiju znatno se mo`e ubrzati ako se na zonu preloma deluje toroidnim poljem konstantnog prstenastog magneta pre~nika oko 50mm. Takav magnet mo`e se na]I u starim 1-3 vatnim dinami~kim glavicama zvu~nika I u ure\ajima za magnetnu obradu vode tipa CO-2, CO-3. Potrebno je izvu]I neo[]te]en magnet.

Na\ite ~istu plasti~nu kutiju, pri~vrstite uz nju tako\e plasti~nu ru~icu du`ine 120-150mm. Prstenasti magnet stavite u kutiju I zalepite lepkom tipa “Moment -1”, “Feniks”; ure\aj je gotov, ostaje da se otklone sitne ~estice magnetne legure jer su one toksi~ne za ko`u.

Delovanje se ostvaruje kru`nim preme[tanjem instrumenta u smeru kretanja kazaljke na satu (vidi sl.) po 20 minuta 2-3 puta dnevno. Polivinu vremena magnet treba da je okrenut prema telu jednom povr[inom, zatim drugom. Magnetno polje prodire bez gubitaka kroz gips I ode]u [to pojednostavljuje postupak. Nakon 15-25 dana u ve]ini slu~ajeva prestaju bolovi I otok, aktiviraju se

83

regenerativni procesi u mekim tkivima I krvnim sudovima. Ponovne terapije sa magnetom u ku]nim uslovima mogu se ponoviti u slu~aju potrebe u intervalu 1-1,5 mesec.

(Sl.4. Magnetni instrument za prelome)Kontraindikacije: magnetna polja mogu biti kontraindikovana

kod hipertonije, infarkta, mo`danog udra, timora, bolesti krvi I osteomijelitisa.

Magnetna narukvica

Magnetna narukvica smatra se za nemedikamentni metod profilakse I le~nja putem delovanja visokogradijentnog magnetnog polja na biolo[ki aktivne ta~ke korena [ake. Potrebno je ista]I da je ova metoda dozvoljena za primenu u medicinskoj praksi od strane Ministarstva za zdravlje SSSR jo[ 1988.g. (Sl. 5. Projekcija organa na korenu [ake. Sl.6. Magnetna narukvica). Ovakve narukvice su ne[kodljive I predvi\ene su za dugo kori[]enje. Dobro se uklapaju sa refleksoterapijom I sportskim treniranjem.

Potrebno je ista]I da se magnetna terapija primenjuje kod korekcije stanja srca I krvnih sudova, po~etne hipertonije, glavobolje, bolesti disajnih organa, medikamentne toksikoze, premora, stresnih stanja, kod poja~avanja adaptacionih funkcija pri aklimatizaciji, heliomagnetnim otstupanjima I naglim vremenskim oscilacijama. Magnetna narukvica uti~e na dobro raspolo`enje, poja~ava tonus organizma, stabilizuje arterijski pritisak.

Narukvica se stavlja na zglob korena [ake leve ili desne ruke. Predvi\ena je za dugo no[enje danju kod pogor[anja op[teg stanja.

Prema podacima drevne kineske medicine na zglobu korena [ake nalaze se `ivotno va`ne ta~ke meridijana, kao [to je prikazano na crte`u.

No[enje narukvice je kontraindikovano u trudno]I (bilo koje vreme), kod infarkta miokarda, infekcijskih bolesti, sistemskih bolesti krvi I individualnog nepodo[enja.

Veoma je va`no ista]I da se ne preporu~uje dr`anje magnetne narukvice blizu jakih magnetnih izvora I zajedno sa preciznim instrumentima.

Lekoviti magnetni pojas*

Lekoviti magnetni pojas se mo`e efikasno iskoristiti za le~enje I profilaksu bolesti motornog I nervnog sistema, kao I sistema srca I krvnih sudova.

Namena I oblast primene

Pojas sa elasti~nim magnetima mo`e se koristiti za le~enje I profilaksu slede]ih bolesti:

ARTROZA - ARTRITIS KRSNO-KI^MENIH ZGLOBOVA - preporu~uje se no[enje u ovom predelu po 30 minuta 3-4 puta dnevno. Le~enje traje 14-21 dan.

84

BOLNE MENSTRUACIJE - preporu~uje se no[enje u predelu iznad stidne kosti 1-2 sata dnevno 1-2 dana.

OSTEOHONDRITIS KI^ME - preporu~uje se no[enje 30 minuta dnevno 10-15 dana.

I{IJAS - preporu~uje se no[enje na bolnom mestu (ta~ka izlaza obolelih zglobova) do prestanka bolova, ali ne du`e od 6-7 dana. Posle pauze od 4-5 dana le~enje se mo`e ponoviti.

Kod svih gore nabrojanih bolesti doza lekova mo`e se smanjiti za 1/3 od po~etne ili u potpunosti prekinuti.

Kontraindikacije- sve vrste elektroterapije,- trudno]a (bilo koje vreme),- sistemske bolesti krvi,- individualno nepodno[enje.

Odr`avanje pojasaDozvoljeno je pranje pojasa prethodno izvadiv[I iz d`epova

magnete. Posle pranja staviti magnete u le`I[ta glatkom (radnom) stranom prema telu. (Sl.7. Magnetni lekoviti pojas)

Magnetne klipse (nau[nice)*

Magnetne klipse (nau[nice) se tako\e primenjuju kao nemedikamentna metoda le~enja I profilakse putem aurikularne magnetne terapije I akumpresure u ambulantskim I ku]nim uslovima.

* Dozvoljena primena od strane MZ SSSR 1986.g.Namena I oblast primene

Magnetne klipse (nau[nice) su ne[kodljive I slu`e za vi[ekratno kori[]enje. Dobro se uklapaju sa refleksoterapijom I sportskim treniranjem.

Aurikularna magnetna terapija I akupresura primenjuju se za korekciju stanja srca I sistema krvnih sudova, kod glavobolje, vrtoglavice, hipertonije u po~etnom stadijumu, kod bolesti disajnih organa I prehlade, kod medikamentne toksikoze, mu~nine, iscrpljenosti, stresnih stanja, premora, za poja~anje adaptacionih funkcija pri aklimatizaciji, heliomagnetnim otstupanjima I naglim vremenskim promenama.

Klipse se stavljaju na ta~ke projekcije unutra[njih organa na u[noj [koljki, prikazane su na slici 9.

(Sl. 8 Projekcija unutra[njih organa na u[noj [koljki). (Sl. 9. Magnetne klipse).

Nazivi biota~aka koje se nalaze na u[noj [koljki

1. Prsti nogu (oblast golenice I stopala) 29. Ramenski zglob

2. Materica 30. Lopatica

85

3. I[ijasni nerv 31. Vrat4. Debelo crevo 32. Ta~ka than-mon5. Slepo crevo 33. Debelo meso6. Tanko crevo 34. Hemoroid7. Dijafragma 35. Spoljni polni organi8. Usta 36. Mokra]ni kanal9. Du[nik 37. Donji deo

rektuma10. Srce 38. Jednjak11. Plu]a 39. “Kozli]” uha12. Tri dela trupa 40. Grlo13. Vid 1: 41. Nos14. Jezik 42. Nadbubre`na `lezda15. O~I 43. Nosna [upljina16. Prsti [ake 44. Vid 217. Koren [ake 45. Testis (mo[nice)18. Koleno 46. Ta~ka za

regulaciju 19. Bubrezi disanja20. Stomak 47. ^elo21. Pankreas 48, 49 analgetske

ta~ke22. Lakat 48. Ta~ka protiv bolova23. Jetra prilikom va\enja gornjih

zuba24. Rame 49. Ta~ka protiv bolova 25. Oblast grudi prilikom va\enja

donjih zuba26. @eludac 50. Unutra[nji deo

uha27. Slezina 51. Krajnici28. Vratni deo ki~me

Ako se u toku 5-10 minuta ne postigne efekat potrebno je klipse okrenuti za 180, tj promeniti polarnost.

Kod dugog no[enja magnetnih klipsi preporu~uje se jednom u toku sata izvo\enje 10-15 obrtnih pokreta za 90-120 u odnosu na osu magneta.

Ove klipse su dugotrajne jer nivo magnetne indukcije traje vi[e od 10 godina.

Ne preporu~uje se dr`anje klipsi zajedno sa preciznim instrumentima I ~asovnicima.

Kontraindikacije:- trudno]a (bilo koje vreme),- sistemske bolesti krvi,- infarkt miokarda,- infekcijske bolesti,- individualno nepodno[enje.Ovakve klipse se proizvode u na[oj industriji I ima ih u prodaji.

86

MAGNETNA VODASnaga magnetnih kupki

Doktor medicinskih nauka E. Utehin napisao je u “Sovjetskoj industriji” 14 novembra 1984.g. slede]I tekst o snazi magnetnih kupki.

“Namagnetisana voda postaje biolo[ki aktivna I zato mo`e da deluje terapeutski.

Eksperimenti su pokazali da popijena namagnetisana voda pove]ava propustljivost biolo[kih membrana ]elija tkiva, smanjuje koli~inu holesterina u krvi I jetri, reguli[e arterijski pritisak, pobolj[ava metabolizam, poma`e izbacivanje peska iz bubrega. Konstatovani su pozitivni rezultati u le~enju namagnetisanom vodom bolesnika koji boluju od ekcema I drugih ko`nih bolesti. 1990.g. na Svesaveznoj konferenciji o magnetnoj biologiji I magnetnoj terapiji detaljno je razmaatrano pozitivno delovanje kupki I turbulentne podvodne masa`e na bolesnike sa dugotrajnim pneumonijama, nespecifi~nim infekcijskim poliartritom, reumatoidnim artritom I nekim drugim bolestima zglobova.

Po[to namagnetisana voda normalizuje poreme]enu razmenu holesterina kod ateroskleroze I pozitivno uti~e na tok bolesti, niz nau~nika preporu~uje da se ovakva voda pije ne samo u cilju le~enja ve] I preventivno protiv ateroskleroze.

Potrebno je ista]I da se fizi~ko-hemijska svojstva pri magnetnoj obradi menjaju u ve]em stepenu u vodi u kojoj je rastvoreno vi[e soli, dakle I njeno lekoviti delovanje bi]e ve]e. Na osnovu ovoga u sanatorijumima u So~iju 1973.g. prvi put je po~ela primena metode le~enja namagnetisanom morskom vodom. Kupke su propisivane bolesnicima koji su patili od hipertonije. Posle izvedenog kursa le~enja kod ve]ine bolesnika nestale su glavobolje, [um u u[ima, brzo zamaranje I bolovi u predelu srca. Skoro kod svih pacijenata pao je arterijski pritisak I normalizovao se san. U dana[nje vreme mineralne kupke sa namagnetisanom vodom primenjuju se u mnogim banjama u zemlji. Ipak, potrebno je organizovati takve kupke u ku]nim uslovima.

Potrebno je kupiti ure\aj za magnetnu obradu vode UMOV - 4008 (sl.10)

(Sl. 10. Ure\aj za magnetnu obradu vode. Sastoji se od ku]I[ta, dve kratke cevi I kompleta magneta).

Ovaj ure\aj je predvi\en za magnetnu obradu vode za ba[te, ali se mo`e koristiti I za navedene kupke.

Ure\aj se montira na crevo unutra[njeg pre~nika 20mm I voda se prolaze]I kroz ure\aj magneti[e. Pritisak vode koja prolazi kroz ure\aj ne sme prelaziti dve atmosfere, [to u potpunosti odgovara za njenu primenu u ku]nim uslovima.

Napomena: U cilju izbegavanja demagnetizacije konstantnih magneta ure\aj ne sme do]I u dodir sa ~eli~nim I od livenog gvo`\a predmetima, ne sme se udarati.

(Sl. 11. Ure\aj za rastvaranje morske soli u vodi)

87

Zatim je potrebno nabaviti ili napraviti jednostavnu spravu za rastvaranje morske soli u vodi. Na sl. No 11. prikazana je takva sprava. Ku]I[te (kutija) ne sme biti od metala.

Kako organizovati kupku Potrebno je imati slede]e:1. Ure\aj za magnetnu obradu vode.2. Spravu za rastvaranje soli.3. Crevo otvora 20 mm.4. Morsku so (prodaje se u apotekama).Na taj na~in kada se otvori slavina voda prolazi kroz spravu

za rastvaranje morske soli, zatim kroz ure\aj za magnetnu obradu vode, posle ~ega izlazi slana namagnetisana voda. Potrebno je da voda iz slavine te~e sporo da bi mogla da se rastvori so. Tako\e, voda ne treba da bude vrela. Povremeno otvarati spravu I dodavati morsku so.

^OVEK I MAGNETNE BURE

Magnetne bure*, padanje atmosferskog pritiska, promena temperatura nepovoljno deluju na zdravlje ljudi.

Ve]ina ljudi ose]a predstoje]u promenu vremena. Uo~I promene ljudi oslabljenog zdravlja ose]aju bol u zglobovima, srcu, glavobolju, slabo spavaju itd.

Srce I sistem krvnih sudova

Za vreme magnetnih bura ose]a se pogor[anje stanja bolesnika koji pate od bolesti srca I krvnih sudova, pove]ava se arterijski pritisak, pogor[ava se koronarni krvotok. Magnetne bure izazivaju u organizmu ~oveka koji pati od kardio-vaskularnih bolesti pogor[anja (infarkt miokarda, mo`dani udar, hipertoni~nu krizu itd.). * Mizun J.G. , Mizun M.G. Magnetne bure I zdravlje, Moskva, 1990

Sada kad mi unapred prepoznajemo dolazak magnetnih bura mo`emo I spre~iti ova pogor[anja. Da bi sa~uvali ~ovekov organizam od pogor[anja zdravlja potrebno je jo[ pre nastupanja nepovoljnog vremena bilo kojim sredstvima ja~ati zdravlje. To se posti`e ne samo medikamentima.

Disajni organi

Magnetne bure nepovoljno deluju na bolesnike koji pate od bolesti disajnih organa. Pod uticajem magnetnih bura menja se bioritam. Stanje nekih bolesnika pogor[ava se pre magnetnih bura, a drugih posle. Adaptacija takvih bolesnika u uslovima magnetnih bura je vrlo mala.

Centralni nervni sistem

88

Za vreme magnetnih bura zapa`a se pogor[anje stanja ljudi koji pate od psihi~kih bolesti. Pove]ava se broj nesre]nih slu~ajeva I traumatskih povreda u saobra]aju.

Centralni I vegetativni sistem veoma su osetljivi na geofizi~ke pojave.

Druge bolesti

{to dalje na Sever utoliko je ja~a uzburkanost magnetnog polja za vreme magnetnih bura. Raste broj prevremenih poro\aja, toksikoza, broj obolelih od raka, pogor[anja bolesti o~iju.

Kako sa~uvati zdravlje u vreme nepovoljnih uticaja

Glavno pravilo sastoji se u tome da se pove]avaju rezervne mogu]nosti organizma. Da se ne bi reagovalo na meteorolo[ke uslove potrebno je konstantno ja~ati zdravlje I koristiti ne samo medikamente, ve] se baviti fizi~kim ve`bama, pravilno organizovati re`im rada, odmora I ishrane.

Le~enje medikamentima

Kod bolesnika koji pate od ishemije srca naru[ava se adaptacija na nove, te`e uslove. Takvim bolesnicima se preporu~uje uo~I magnetnih bura primena medikamenata - psihovegetativnih I sedativnih.

U sastav lekova uklju~iti aspirin I preparate nikotinske kiseline. Bolesnici sa ishemijom ne smeju koristiti fizikalnu terapiju.

Bolesnicima koji pate od kardio-vaskularnih bolesti preporu~uje se: 1. Za vreme magnetnih bura ograni~iti fizi~ko optere]enje.2. Pove]ati dozu lekova koje je lekar propisao.3. Uvesti preparate kao [to su tinktura od odoljena, sr~anika,

bo`ura.4. U vezi sa poja~anjem zgru[avanja krvi I poja~anjem funkcije

trombocita preporu~uje se primena aspirina, trentala, nikotinske kiseline.

5. Po[to se za vreme magnetnih bura ubrzavaju procesi oksidacije potrebno ih je kompenzovati antioksidantima (glitaminska I askorbinska kiselina).

Za spre~avanje pogor[anja hipertonije I ishemije srca uo~I neprijatnih geofizi~kih I meteorolo[kih dana preporu~uje se:1. U periodu magnetnih bura I u prole]no-zimskom I jesenjem

periodu uzimati odoljen, sr~anik I sli~ne preparate “Trioksizon”, “Tazepan”.

2. Radi poja~anja preventivne terapije osobe sa izra`enom disfunkcijom hipotalamusa treba da uzimaju “piroksan”, “aminorin”, “beta-adrenoblokatore”.

89

3. Bolesnici sa simptomima hipoksije mozga I cerebralno-cirkularne insuficijencije zbog vratnog oko[tavanja ili ateroskleroze za vreme magnetnih bura treba da koriste preparate koji pobolj[avaju krvotok u mozgu “kavinton”, “komplamin”, “eufilin”, “gizenton”, “cinarizin” zajedno sa analginom ili aminopirinom I blagom masa`om vratnog dela.

4. Bolesnici od ishemije srca treba da pove]aju dozu nitrata (“nitrong”, “nitrosorbid”) do 5-7 puta u toku 24 sata, smanjuju]I je u toku mirnih dana do 1-2 puta.

Fizi~ke ve`be

Fizi~ke ve`be doprinose pove]anju izdr`ljivosti organizma prema uticajima neprijatnih spoljnih faktora I ja~anju adaptacije organizma. Fizi~ko optere]enje pobolj[ava metabolizm I cirkulaciju, aktivira procese obnavaljanja, ishrane organa, ja~a nervni sistem.

Predla`emo kompleks ve`bi.Ve`ba No 1. Po~etni polo`aj - stoje]I, ruke na bedrima.

Udahnuti polako I umereno duboko, uvu]I stomak, naglo I jako izdahnuti.

Ve`ba No 2. Isti po~etni polo`aj. Izdahnuti naglo I jako, maksimalno uvu]I stomak, zadr`ati disanje 6-8 sekundi. Opustiti mi[I]e trbu[ne duplje.

Ve`ba No 3. Po~etni polo`aj - sede]I na podu sa skupljenim nigama. Le\a su ispravljena, ruke na kolenima. Glava je spu[tena, o~I zatvorene, mi[I]I lica, vrata, ramena, ruku I nogu potpuno su opu[teni. Udahnuti sporo, umereno duboko I ponovo zadr`ati disanje 1-2 sekunde.

Ve`ba No 4. Polako udahnuti, 1-2 sek. zadr`ati disanje - 2 sek. Ponoviti nekoliko puta.

Ostale ve`be.1. Brzo hodanje u mestu ili tr~anje.2. Ruke sa espanderom izvu]I napred, rastegnuti espander I

udahnuti, opustiti I izdahnuti. Ponoviti 15 puta. 3. Postaviti noge [ire od ramena, ruke sa espanderom podi]I

iznad glave. Istegnuti espander, sagnuti se napred, nadole.4. Le`e]I na le\ima stavti ruke iza glave. Sesti I dohvatiti rukama

prste na ispru`enim nogama, uvu]I stomak, a zatim savijanje - izdisanje. Ponoviti 15-20 puta.

5. Le`e]I na le\ima ispru`iti ruke du` tela. Podi]I ispru`ene noge I nastavljaju]I kretanje dodirnuti prstima nogu pod iznad glave.

6. Noge u [irini ramena, ruke iza glave, laktovi ustranu. Ne pokre]u]I telo napred ili nazad preneti te`inu tela na jednu nogu. Napraviti pokret sedanja I izdahnuti.

77AKUPRESURA

Akupresura je dalji razvoj akupunkture. Ona koristi iste ta~ke (I meridijane) kao I akupunktura, ali se umesto igala koriste palac I ka`iprst. Efekat je isti.

90

Pritiskanje na prave ta~ke osloba\a od mnogih nevolja.Akupresura ne samo da ubla`ava bol ve] I skra]uje vreme

bolesti, otklanja funkcionalne poreme]aje organa, elimini[e organske posledice neuroza (uznemirenost, uzrujanost, kao I stanja stresa).

Svako ko ispunjava pravila akupresure koja se lako pamte mo`e pomo]I sebi.

Poznavanje najva`nijih ta~aka na telu I lekovite indikacije - to je ono [to treba da zna bolesnik.

Akupresura otklanja bol I le~I bolesti koje su izazvane poreme]ajima nervnog sistema, a to je u na[e grozni~avo vreme - svaka druga bolest.

Ali, pre svega, ona je pouzdano, sigurno I efikasno sredstvo protiv bola I to bez ikakvih ne`eljenih efekata.

Akupresura ne zadaje bol od uboda igle, ne izaziva krvarenja I isklju~uje uno[enje infekcije prilikom pritiskanja prstima na telo. Ona je JEDNOSTAVNA, POUZDANA I SIGURNA.

Akupresura je metoda SAMOLE~^ENJAStru~njaci - eksperti poznaju ve] 1030 ta~aka - mesta

akupunkture na ~ovekovom telu, ali istovremeno otkrivanje specijalnih, punih tajni ta~aka do sada nije zavr[eno.

Uporedo sa osnovnim linijama (meridijanima) I davno ispitanim ta~kama neprestano se otkrivaju nove “specijalne” ta~ke koje, (pri delovanju na njih, daju pozitivan efekat kod odre\enih poreme]aja funkcionalnog rada organa ~oveka. Ovde se mo`e ubrojati otkrivanje novih anesteti~kih ta~aka koje se lokalizuju delovanjem na u[nu [koljku.

Koje vrste ta~aka postoje

Mesta na kojima se nalaze ta~ka akupunkture I akupresure poznata su odavno. One se nalaze na 14 linija (meridijana) koje su ve] davno ispitane. Ti meridijani imaju odre\ene nazive kao - “Sr~ani bolesnik”, “Trostepeni zagreva~” ili “Meridijan-glavni” I pri tom uvek ukazuju na tri vrste ta~aka:

“Harmonizuju]e ta~ke” - koje se nalaze u po~etku I na kraju linije (meridijana). Delovanjem na njih medotom akupresure zapa`aju se harmonizuju]I odjeci tog delovanja u svim organima koji se odnose na taj meridijan.

“Stimulativna ta~ka” - na svakoj liniji (meridijanu) postoji samo jedna ta~ka. Akupresura ove ta~ke aktivira reakciju I funkcionalnost organa koji pripadaju ovom meridijanu.

“Umiruju]a ta~ka” - postoji tako\e samo jedna na svakoj liniji (meridijanu). Potiskuje, umiruje, otklanja stanje nervoze. Ose]aji prilikom njene akupresure su najprijatniji.

Olak[anje donosi uspe[na akupresura sistema takozvanih “Signalnih ta~aka”. Svaki osnovni organ ima svoju signalnu ta~ku. Pravilna, po svim pravilima izvedena akupresura ove ta~ke doprinosi trenutnom pobolj[anju stanja ~oveka (smanjenju ose]aja slabosti) I posebno smanjenju bola (bolnog sindroma).

91

Poslednjih godina otkriven je ~itav niz ta~aka, takozvanih “specijalnih ta~aka”, koje se odnose na strogo odre\ene bolesti.

Lekovito delovanje akupresure

Ko ho]e ili mo`e sam sebi da pomogne ne mora da zna I koristi ~itav sistem meridijana I ta~aka akupresure.

U ovom poglavlju potpuno svesno se ne navode za kori[]enje sve izvedene ta~ke. Za postizanje efikasnog le~enja dovoljno je znati gde se nalazi koja ta~ka I trajanje delovanja na nju. Akupresura poma`e protiv osnovnih bolesti sada[njosti. U njih ne spadaju bolesti kao [to su boginje, kuga, kolera ~ije su infekcije skoro pobe\ene.

U sada[nje vreme ljudi pate od prekomerne uzrujanosti, naprezanja I stresa. Kao njihova posledica javlja se iscrpljenost organizma, poti[tenost, insuficijencija srca I krvotoka, hipotonija I ravnodu[nost. Pogre[no stimulisanje nesvesnih (vegetativnih) nerava mo`e dovesti do potpune izmene funkcionisanja organa tj. do infarkta, arterioskleroze, ~ira `eluca itd. Sem toga ovde spadaju jednostavnija, ali mu~na stanja - poreme]aj sna, glavobolja, zubobolja. Sve to treba spre~iti.

Akupresura je oru`je pomo]u kojeg se ~ove~anstvo [titi od svih vrsta stresova. Ona uspostavlja ravnote`u nervnog sistema.

Koja ta~ka se odnosi na koju bolest

Svaki sistem organa ~ovekovog organizma ima ~vrstu vezu sa odre\enim ta~kama akupresure. Isto tako su ~vrste veze ta~aka akupresure sa ne`eljenim funkcionalnim poreme]ajima organizma (npr. sa visokim krvnim pritiskom, astmom ili gripoznim stanjem).

Dole su navedene slike najva`nijih ta~aka akupresure, koje prilikom delovanja na njih I zavisno od situacije, dovode do izle~enja nekih naj~e[]e manifestovanih bolesti.

To mogu biti I “Umiruju]a ta~ka” (kod poreme]aja sna) I “Stimulativna ta~ka” (kod niskog krvnog pritiska) I “Harmonizuju]a ta~ka” (kod stanja uznemirenosti I op[te nervoze) I “Signalna ta~ka” (kod bolova u zglobovima). Ipak, le~enje se ne primenjuje nezavisno od razli~itog porekla ta~ke.

Kako pravilno na]I ta~ku akupresure

Navedene slike prikazuju precizno mesta na kojima se nalaze ta~ke samo u slu~aju kada anatomski podaci sadr`e samo osnovne, op[te podatke.

Skoro uvek se de[ava da tra`ena ta~ka akupresure reaguje na jak pritisak o[trim (jasnim) bolnim signalom. (impulsom) [to je izdvaja na tra`enom delu tela.

Imaju]I u vidu individualnosti u gra\i tela I njegove razlike u praksi, ta~ke akupresure ne nalaze se kod svakog pacijenta na ta~no navedenom na slici mestu.Otstupanja mesta na kojem se

92

nalaze ta~ke mogu biti u razli~itim varijantama, zato je na slikama isprekidanim ta~kastim linijama ozna~ena veli~ina tog otstupanja, koja odra`avaju individualne karakteristike.

(Sl. 13. Mesta na kojima se nalaze ta~ke akupresure)

Kako delovati na ta~ku akupresure

Kinezi dele stepen delovanja na isceliteljske ta~ke na tri oblika:

- kod o[trih bolova I kod primarnog le~enja preporu~uje se primena lake, kru`ne masa`e ta~ke. Masa`a se izvodi vrhom ka`iprsta, a njeno trajanje je 1-5 minuta.

- kod hroni~nih bolesti, zavisno od op[teg stanja pacijenta najbolje je I najsigurnije primeniti ta~kastu masa`u umerene snage. Preporu~uje se vi[ekratna masa`a u toku dana. Trajanje akupresure do trideset sekundi (zavisno od situacije).

- jako pritiskanje izvodi se uglavnom palcem, mada su u nekim slu~ajevima mogu]e I druge varijante.

Kada se tra`ena ta~ka na\e na telu vrhom ka`iprsta ili palca lako dodirivati ko`u, zatim po~eti prstom kru`na kretanja tako da pomeraju ko`u u odnosu na tkivo ko`e ili mi[I]a u ritmu dva obrta u sekundi.

Pri tom treba obratiti pa`nju da prst stalno ostaje u istoj, potrebnoj ta~ki tela.

Kod simetri~nog delovanja na ta~ke akupresure treba biti posebno pa`ljiv

Kontraindikacije

To mo`e biti veoma redak slu~aj. Akupresura u svom elementarno pojednostavljenom obliku ne mo`e zameniti neophodno medicinsko le~enje (npr. operacija apendicitisa ili gnojnog apendicitisa) ali se mo`e primenjivati kao dopunsko le~enje koje ubla`ava bol I kao davanje prve medicinske pomo]i. Kontraindikacije akupresure su kod:

- te[kih organskih bolesti srca I krvotoka,- trudno]e, - kod jakog premora.Akupresura je kontraindikovana kod bilo kakvih lokalnih

obolenja ko`e I u takvim slu~ajevima treba sa~ekati do potpunog izle~enja ko`ne bolesti.

Prilikom iznenadne promene stanja zdravlja pacijenta I njegovog ose]anja u toku izvo\enja akupresure odmah treba prekinuti, mada se to de[ava izuzetno retko. Na taj na~in vi sve radite pravilno.

Sedite ili lezite na le\a, opustite se. Pazite da ne postoje nikakvi nadra`iva~I (razgovor sa uku]anima, telefonski poziv isl.) I privremeno se odvojte od svega. Vrh ka`iprsta lagano stavite na potrebnu ta~ku tela (tra`enu ta~ku akupresure).

93

Lagano pritiskuju]I ko`u po~nite istovremeno izvoditi kru`ne pokrete prstom, paze]I pri tom da se prst prilikom kretanja ne pomeri sa date ta~ke. Trajanje akupresure od polovine do pet minuta.

Delovanje uvek dolazi brzo I dugo se ose]a. AKUPRESURA SE MO@E PONAVLJATI NEKOLIKO PUTA U TOKU DANA.

Astma (ote`ano disanje, ka[alj, odvikavanje od pu[enja)Osobine - specijalna ta~ka.Delovanje - pritiskanje se izvodi ka`iprstom lagano u trajanju

do jednog minuta. Pritiskanje se mo`e ponoviti u bilo koje vreme.U slu~aju odvikavanja od pu[enja akupresura se izvodi

prilikom pojave `elje za pu[enjem U datom slu~aju izvodi se kratkotrajna, ali intezivna (do bola) akupresura. Po`eljno je izvo\enje ovakve terapije kod hipotonije (sni`enog krvnog pritiska)

(Sl. 14. Astma, ote`ano disanje, ka[alj.)

Bolesti o~iju (treperenje pred o~ima, podrhtavanje kapaka, bol u

o~ima)Osobine - Umiruju]a ta~kaDelovanje - laka akupresura udubljenja o~iju redosledom

obele`enim brojevima. U toku akupresure o~I su zatvorene.(Sl. 15. Bolesti o~iju)

Stimulisanje apetitaOsobine - Stimulativna ta~kaDelovanje na ta~ku stimuli[e apetit I razmenu materija.Delovanje - pritiskanje, zavisno od situacije primenjuje se

nekoliko puta u toku dana. Pre jela izvodi se ritmi~no po 20 sekundi umerenom ja~inom pritiskanjem noktom palca na male prste, naizmeni~no na obema rukama.

(Sl. 16. Stimulisanje apetita)

Slabljenje apetitaOsobine - Umiruju]a ta~kaDelovanje - pritiskanje. Primenjuje se u obliku lake masa`e

prilikom pojave apetita. Trajanje - 30 sekundi. Akupresure se izvode naizmeni~no na obema rukama. Delovanje na ta~ku slabi apetiti I reguli[e (stabilizuje) razmenu materija.

(Sl. 17. Slabljenje apetita)

Bolovi u `u~noj kesi (kolike)Osobine - Umiruju]a ta~kaDelovanje - laka akupresura ka`iprstima obeju ruku

istovremeno. Trajanje akupresure - do pobolj[anja stanja. Primena je efikasna I kao preventivno sredstvo.

(Sl. 18. Bolovi u `u~noj kesi)

Glavobolja (bolovi u potilja~nom delu)

94

Osobine - Specijalna simetri~na ta~kaDelovanje - ritmi~na I sinhronizovana jaka akupresura obema

rukama. Akupresura se mo`e izvoditi ili ka`iprstima ili palcima obe ruke.

(Sl. 19. Glavobolja (bolovi u potilja~nom delu)

Glavobolja (bolovi u ~eonom delu)Osobine - Umiruju]a (simetri~na) ta~ka.Delovanje - laka akupresura obavezno sinhronizovana sa obe

strane pomo]u pal~eva. U toku akupresure o~I obavezno ztavoriti.(Sl. 20. Glavobolja (bolovi u ~eonom delu)

Glavobolja (migrena)Osobine - Umiruju]a (simetri~na) ta~ka.Delovanje pritisnuv[I ta~ku izme\u ka`iprsta I palca na ruci

koja se masira, izvoditi laku, ritmi~nu akupresuru ka`iprstom. Trajanje akupresure do 5 minuta.

(Sl. 21. Glavobolja (migrena)

Hipertonija (povi[en krvni pritisak)Osobine - Harmonizuju]a ta~ka.Delovanje - laka akupresura ka`iprstom. Trajanje akupresure -

do 5 minuta. Obavezno mirovanje. U slu~ju du`e primene treba napraviti pauzu od nedelju dana.

(Sl. 22. Hipertonija)

Nesvestica Osobine - Harmonizuju]a ta~ka.Delovanje - jaka, intenzivna ali kratkotrajna akupresura

ka`iprstom. Ako je potrebno kombinovati sa akupresurom ta~ke (kod hipertonije), koja se izvodi noktom palca intezivnim pritiskanjem predela nokatnog udubljenja malog prsta suprotne ruke.

(Sl. 23. Nesvestica)

GripOsobine:2 - Stimulativna ta~ka3 - Umiruju]a ta~ka.Delovanje - akupresura se izvodi u lakom obliku vrhovima

ka`iprsta sinhronizovano sa obe strane. Naizmeni~no masirati svaku ta~ku u trajanju od jednog minuta.

(Sl. 24. Grip)

DistonijaOsobine - Specijalna ta~ka.Delovanje - obuhvatiti rukama stopalo I izvoditi akupresuru

palcem umerenom snagom. Akupresuru treba izvoditi ujutru ili uve~e sa dugim intervalima. Blagotvorno delovanje daje izvo\enje

95

dodatne akupresure - lako grickanje zubima (sekuti]ima) vrha jezika u ritmu - 20 x 1 sekunda.

(Sl. 25. Distonija)

@eluda~no-stoma~ni bolovi (poreme]aji `eluca)Osobine - Harmonizuju]a ta~ka.Delovanje - samo lagana, ali duga, strpljiva akupresura.

Po`eljno je izvo\enje akupresure le`e]I u postelji. Izvodi se ka`iprstima obe ruke. U izvo\enju akupresure kod dijareje obavezno sinhronizovati obe strane.

(Sl. 26. @eluda~no-stoma~ne bolesti).

@e\Osobine - umiruju]a ta~ka (jedina ta~ka na sluzoko`I u

organizmu ~oveka).Delovanje - akupresura ta~ke na sluzoko`I, koja se nalazi

otprilike na 1cm od vrha jezika, izvodi se lakim grickanjem (u ovoj ta~ki) prednjim zubima (sekuti]ima) u ritmu 20x1 sek.

Osobenost ta~ke sastoji se u tome [to do sada u organizmu ~oveka nisu odre\ene (lokalizovane) druge ta~ke na sluzoko`i.

Zato je ova ta~ka koja se nalazi na centralnoj liniji (meridijanu) tela jedinstvena.

Ni u oblasti nosa, usne [upljine I grkljana, kao ni na polnim organima ili crevima ne postoje zone akupunkture I akupresure, kao [to ne o~ituju ta~ke akupresure ni bogate nervima zone povi[enih bolnih ose]aja. Jako stimulisanje ovog regiona ostvaruje se pomo]u delovanja na nervni sistem.

ZuboboljaOsobine - Specijalna ta~ka.Delovanje - jaka, intezivna akupresura u ritmu od 10 sek.

pomo]u ka`iprsta.(Sl. 27. Zubobolja

Katar (upala) gornjih disajnih putevaOsobine - Specijalna (simetri~na) ta~ka.Delovanje - sesti mirno, zatvoriti o~i. Akupresura se izvodi

umerenom ja~inom ka`iprstima obe ruke (palci podupiru podbradak).

Trajanje akupresure - 64 kru`na pokreta (8 puta po 8 kru`nih pokreta).

(Sl. 28. Katar gornjih disajnih puteva)

Intezivna cirkulacijaKoristi se tako\e kod hipotonije (sni`enog krvnog pritiska).Osobine - Stimulativna ta~ka.Delovanje - intezivna (do bola), ali kratkotrajna akupresura

noktom palca malog prsta suprotne ruke.Kod sni`enog krvnog pritiska preporu~uje se izvo\enje

akupresure ujutru u postelji. Mirovanje obavezno.

96

(Sl. 29. Intezivna cirkulacija.)

Poreme]aji krvotoka (za~epljenje krvnih sudova, slaba cirkulacija it. sl.)Osobine - Stimulativna ta~ka.Delovanje - uhvatiti srednji prst jedne ruke ka`iprstom I

palcem druge ruke. Akupresura se izvodi pritiskanjem prose~nom ja~inom noktom palca u ritmu rada srca.

Akupresura se izvodi istovremeno na obema rukama menjaju]I posle jednog minuta srednje prste ruku.

(Sl. 30. Poreme]aji krvotoka)

Plu]na insuficijencijaOsobine - Stimulativna (simetri~na) ta~ka.Delovanje - laka, kratkotrajna akupresura palcima oberuke.

Obavezno mirovanje. (Sl. 31. Plu]na insuficijencija)

KijavicaSve ta~ke su simetri~neDelovanje - akupresura se izvodi u lakom obliku vrhovima

ka`iprsta sinhronizovano sa obe strane.Akupresura svakog para ta~aka traje jedan minut. Redosled

izvo\enja - 1-2-3-4. Akupresura poma`e tako\e kao preventivno sredstvo.

(Sl. 32. Kijavica)

ZnojenjeOsobine - Specijalna ta~ka.Delovanje - laka akupresura ka`iprstom. Trajanje - do 3

minuta.Delovanje se o~ituje brzo pri akupresuri sa desne strane, dok

je sa leve strane znatno du`e. (Sl. 33. Znojenje)

Krsni I[ijasOsobine - Harmonizuju]a ta~ka.Delovanje - izvodi se jaka akupresura pal~evima

istovremeno sa obe strane. Trajanje akupresure do dva minuta.(Sl. 34. Krsni I[ijas).

Upala vratnog nervaOsobine - Harmonizuju]a ta~ka.Delovanje - staviti ka`iprste na ta~ke, a pal~evima pritisnuti

na telo na tom mestu. Akupresura se izvodi ka`iprstima sinhronizovano sa obe strane, u po~etku lakim pritiskanjem, zatim poja~avaju]i. Po potrebi akupresuru ponoviti.

(Sl. 35. Upala vratnog nerva).

Starosni poreme]aji (prelazni period)Osobine - Harmonizuju]a ta~ka.

97

Delovanje - izvodi se laka akupresura vrhom ka`iprsta, po mogu]nosti izjutra uz po[tovanje stanja mirovanja.

(Sl. 36. Starisni poreme]aji (prelazni period)

Poreme]aji u toku menstruacijeOsobine - Harmonizuju]a ta~ka.Delovanje - laka akupresura vi[ekratno ponavljana u toku

“kriti~nih dana”. Trajanje akupresure - do pobolj[anja stanja.(Sl. 37. Poreme]aji u toku menstruacije)

Polni poreme]aji (impotencija kod mu[karaca I frigidnost kod `ena)Osobine - Specijalna ta~ka delovanje - izvodi se naizmeni~nom blagom I jakom,

intezivnom akupresurom pomo]u ka`iprsta. Po`eljno je da akupresuru izvodi partner. Mirovanje neophodno.

(Sl. 38. Polni poreme]aji (impotencija kod mu[karaca I frigidnost kod `ena)

Polni poreme]aji (slaba erekcija kod mu[karaca)Osobine - Specijalna ta~ka.Delovanje - laka akupresura ka`Iprstom. Po`eljno je izvo\enje

akupresure od strane partnera. Mirovanje neophodno.(Sl. 39. Polni poreme]aji).

Poreme]aji snaOsobine - Specijalna (harmonizuju]a)ta~ka.Delovanje - laka akupresura ka`iprstima u stanju potpunog

mirovanja. Delovanje je efikasnije sa desne nego sa leve strane.(Sl. 40. Poreme]aji sna)

Bolovi reumatske prirodeOsobine - Umiruju]a ta~ka.Delovanje - laka, ali duga akupresura (do sedam minuta)

pomo]u ka`iprsta. Akupresura se izvodi neprekidno na obema rukama.

Kod hroni~nih bolova ta~ka akupresure se bira sa bolne strane tela. Obavezno stanje mirovanja.

(Sl. 41. Bolovi reumatske prirode)

Bolovi srcaOsobine - Umiruju]a ta~ka.Delovanje - Akupresura se izvodi pal~evima lagano uhvativ[I

[aku ruke koja se masira ka`iprstom I palcem. Akupresura treba da bude laka I najbolje je izvoditi u le`e]em polo`aju. Potpuno mirovanje.

(Sl. 42. Bolovi srca)

Strah (potisnuto stanje)

98

Op[ta nervozaOsobine - Harmonizuju]a ta~ka.Delovanje - akupresura se izvodi u sede]em polo`aju

ka`iprstima obe ruke sinhronizovano. Akupresura je laka I traje do pet minuta.

(Sl. 43. Strah)

Bolovi u zglobovimaOsobine - Harmonizuju]a ta~ka.Delovanje - akupresura se izvodi ka`iprstom. Kod o[trih

bolova - samo laka akupresura. Kod hroni~nih bolesti jaka (intezivna) akupresura. Trajanje - do pojave pobolj[anja stanja.

(Sl. 44. Bolovi u zglobovima).

UmorOsobine - Stimulativna (specijalna) ta~ka.Delovanje - uhvatiti mali prst desne ruke izme\u ka`iprsta I

palca leve ruke. Vrhom palca izvodi se prema mogu]nosti jaka (dozvoljeno jaka) akupresura. Procedura traje jedan sat. Preporu~uje se ponovni postupak.

(Sl. 45. Umor)

Umor, znojenje (premorenost posle tr~anja ili dugog hodanja)Osobine - Stimulativna ta~ka.Delovanje - akupresura se izvodi prose~nom snagom pomo]u

ka`iprsta ne obuhvataju]I pri tom golenja~u noge koja se masira. Prema potrebi akupresura se ponavlja.

(Sl. 46. Umor, znojenje (premorenost posle tr~anja ili dugog hodanja)

Bol u u[imaOsobine - Harmonizuju]a ta~ka.Delovanje - laka akupresura se izvodi ka`iprstima. Rezultate

daje samo u predelu obolelog uha. Trajanje - do pojave pobolj[anja.(Sl. 47. Bol u u[ima)

MASA@A PO TA^KAMAPrincipijelne osnove masa`e po ta~kama

U osnovi masa`e po ta~kama je isti princip kao I u akupunkturi i ispaljivanju, samo sa tom razlikom [to se prilikom masa`e “`ivotne ta~ke” podvrgavaju delovanju vrhom prsta bez povrede ko`e. Ukupno je takvih ta~aka opisano oko 700, ali naj~e[]e pimenjivanih je oko 150.

Pritiskom prstima na strogo odre\ene ta~ke mo`e se dozirano I usmenreno uticati na funkcije razli~itih organa I sistema, regulisati procesi razmene I obnavljanja.

99

Za tehniku masa`e po ta~kama ne mo`e se obu~iti za nekoliko dana. To zahteva pa`nju, strpljivost, treniranje. Treba izbegavati delovanje na susedne oblasti na kojima se mogu nalaziti druge ta~ke koje se ne smeju dodorivati.

Pre masa`e protrljajte ruke. To ]e aktivirati cirkulaciju krvi u va[im rukama I zagrejati ih. Pa`ljivo napipajte ta~ku vrhom prsta. Obratite pa`nju da se prilikom pritiska na nju pojavljuje ose]aj bola ili `iganja. To je veoma va`no za pronala`enje “`ivotne ta~ke”. Pritiskanje ne sme biti grubo I naglo, ne sme ostavljati modrice. Pritiskanje treba izvoditi pa`ljivo, vertikalno u odnosu na ko`u I strogo na potrebnu ta~ku.

To mo`e biti: dodirivanje - lagano neprekidno milovanje,- lako pritiskanje pri kojem se koristi te`ina prsta ili [ake,- duboko pritiskanje pri kojem se na ko`I u predelu ta~ke

ispod prsta formira primetno udubljenje..(Sl. 48. Grip, Sl. 49. Glavobolja, Sl. 50. Rinitis, Sl. 51. Bolovi u predelu ~ela, Sl. 52. Angina, Sl. 53. Bolovi u predelu uha, Sl. 54. Bolovi u gornjovili~noj [upljini, Sl. 55. Zubobolja, Sl. 56. Bolovi u predelu ramenskog zgloba, Sl. 57. Spazmati~ni bolivi u predelu stomaka, Sl. 58. I[ijas, lumbago, Sl. 59. Bolovi u predelu lakatnog zgloba, Sl. 60. Bolovi u predelu zgloba kolena, Sl. 61. Masa`a po ta~kama kod povi[enog arteriskog pritiska).

Kretanje prsta mo`e biti horizontalno-kru`no u smeru kretanja kazaljke na satu ili vibriraju]e, ali uvek bez zaustavljanja.

Pritiskanje se izvodi jastu~I]em palca I srednjeg prsta. Koriste se dve metode:

1- umiruju]a - neprekidno delovanje ujedna~enim, laganim, kru`nim kretanjem uz postepeni porast pritiska I zadr`avanje prsta u dubini. Postupak se ponavlja 3-4 puta uz vra]anje svaki put u po~etni polo`aj ne odvajaju]I prst od ta~ke. Trajanje - 3-5 minuta.

2 - toniziraju]a - krtakotrajno jako pritiskanje I brzo, naglo odvajanje prsta od ta~ke. Trajanje 1/2-1 minut.

Pre po~etka izvo\enja masa`e po ta~kama preporu~uje se: zauzeti udoban polo`aj, opustiti se, skoncentrisati se I usredsrediti na masa`u. Pozitivan uticaj procedure o~ituje se razli~ito: kod nekog odmah, kod nekog nakon nekoliko seansi.

Masa`a po ta~kama je indikovana kako za odrasle tako I za decu stariju od jedne godine. Ali postoje I kontraindikacije: maligne I benigne neoformacije, jake groznice, aktivne forme tuberkuloze, ~ir `eluca I duodenuma, nagla iscrpljenost, bolesti krvi, trudno]a, te[ka obolenja srca, bubrega I plu]a.

Odre\ivanje ta~aka

1- Ispod 5-og vratnog pr[eljena koji je najvi[e isturen prilikom saginjanja glave napred.

2- Na tri prsta u stranu od sredine linije le\a na nivou izme\u 2-og I 3-eg grudnog pr[ljena.

3- Ispod druge ta~ke za jedan pr[ljen.

100

4- Prema spolja od nokatnog udubljenja prvog prsta na 3mm.

5- Na spoljnoj strani podlaktice iznad glavice lakatne kosti.6- Izme\u 1-og I 2-og prsta, bli`e drugom.7- Vrh temena, na liniji koja spaja vrhove u[nih [koljki.8- Na 1,5cm. prema spoljnoj strani ~eonog ugla u

kosmatom delu glave.9- Prema spolja I nagore od potilja~ne kosti.10- Na sredini izme\u obrva.11- Gornja ta~ka usne brazde.12- Tri prsta ispod spoljne ta~ke lakatnog pregiba.13- Prema napred I nagore od ugla donje vilice.14- U jamici iznad gornje usne.15- Iznad sredine obrve.16- U centru ureza grudne kosti.17- Na prednjem pregibu stope u udubljenju.18- Izme\u 2-og I 3-eg prsta noge.19- Izme\u 1-og I 2-og prsta noge.20- Prema napred I nagore od vrha “kozli]a” uha.21- U udubljenju sa zadnje strane od u[ne resice.22- Iznad sredine lopatice.23- Na sredini rastojanja izme\u ogranka grudne kosti oblika

ma~a I pupka.24- Jedan prst od pupka.25- Dva prsta ni`e od ~a[ice kolena na spoljnoj povr[ini

golenja~e.26- U udubljenju izme\u 1-og I 2-og prsta noge, iznad 19-te

ta~ke.27- U nivou struka za dva prsta sa strane od srednje linije

le\a.28- U predelu krsta.29- Unutra[nji deo podkolenske jamice.30- U centru podkolenske jamice.31- Na lakatnom zglobu.32- Tri prsta iznad pregiba lakatne kosti I korena [ake.33- U mestu prelaska lisnog mi[I]a u Ahilove `ile.

Napomena: kod gripa, angine, glavobolje (ako zahvata ~itavu glavu), rinitisa, kod spazmati~nih bolova u predelu stomaka, I[ijasa (ako je bol prisutan sa obe strane) treba masirati simetri~ne ta~ke.

Crte`I prikazuju ta~ke masa`e za svaku bolest.

Masa`a po ta~kama kod povi[enog krvnog pritiska

Ta~ke 1 I 2 masiraju se stimulativnom metodom, dubokim pritiskanjem I sa vibracijama u toku 1/2-1 minuta. To dovodi do pobolj[anja op[teg stanja I sni`enja arterijskog pritiska.

Ostale ta~ke ove grupe masiraju se umuruju]om metodom, lakim pritiskanjem I kru`no usporavaju]im tempom.

101

Masa`a po ta~kama kod aterosklerozePritiskanje sa sporim kru`nim kretanjem u toku 3-5 minuta

svake ta~ke (vidi sl. 62.).

Masa`a po ta~kama kod opstipacije

U toku izvo\enja masa`e ne smeju se uzimati laksativi. Treba izvoditi 2-3 seanse dnevno u toku dve nedelje:

- a) atoni~ne opstipacije - kao rezultat smanjenja tonusa mi[I]a creva. Masa`a se izvodi toniziraju]om metodom, dubokim pritiskanjem I sa vibracijama u toku 1/2-2 minuta.

- b) spazmati~ne opstipacije - opstipacije zbog spazma glatkih mi[I]a creva. Metoda - umiruju]a, lako pritiskanje sa kru`nim kretanjem usporavaju]eg tempa 3-5 minuta.(Sl. 62. Masa`a po ta~kama kod ateroskleroze. Sl. 63. Masa`a po ta~kama kod opstipacije. Sl.64. Masa`a po ta~kama kod spazmati~ne opstipacije.).

Masa`a po ta~kama kod polnih poreme]aja

Pre po~etka masa`e po ta~kama potrebno je posti]I ravnote`u psihi~kog stanja. Svakodnevno delovanje (2-3 puta dnevno) na ta~ke daje pozitivan uticaj na polnu funkciju.

Delovanje na ta~ke izvodi se toniziraju]om metodom, dubokim kru`nim pritiskanjem 1/2-1 minut I umiruju]om metodom, laganim milovanjem.

(Sl. 65. Masa`a po ta~kama kod polnih poreme]aja).

SADR@AJ

DISANJE PREMA SISTEMU BUTEJKO

VE@BA PRVASimptomi hiperventilacije{ema VND po Butejko K.T.VE@BA DRUGAReakcija ozdravljenja (razbijanje bolestiVE@BA TRE}ABarijere I te[ko]eMalo istorijeBiolo[ka uloga kiseonika I ugljendioksidaVE@BA ^ETVRTAEvolucija disanja u patogenezi (ploda)Za[tite od gubitka CO2VE@BA PETAZa[tita od gubitka CO2 (nastavak)

102

VE@BA {ESTAPrate]I faktor Verigo-VeriAlergijska teorija bronhijalne astmeHipertonijaEtnologijaVE@BA SEDMAPatogeneza hipertonijeNa~ini pove]anja zadr`avanjaParadoksi u disanju

ELEKTROTERAPIJAMetoda le~enjaPraksa le~enjaLekoviti koluti] Gon~arova za elektroterapiju

TERAPIJA METALIMAMAGNETNA TERAPIJAMagnet poma`e kod prelomaMagnetna narukvicaLekoviti magnetni pojasNamena I oblast primeneKontraindikacijeOdr`avanje pojasaMagnetne klipse (nau[nice)Namena I oblast primeneNazivi biota~aka koje se nalaze na u[noj [koljkiKontraindikacije

MAGNETNA VODASnaga magnetnih kupki

Kako organizovati kupku

^OVEK I MAGNETNE BURESrce I sistem krvnih sudovaDisajni organiCentralni nervni sistemDruge bolestiKako sa~uvati zdravlje u vreme nepovoljnih uticajaLe~enje medikamentimaFizi~ke ve`be

AKUPRESURAKoje vrste ta~aka postojeLekovito delovanje akupresureKoja ta~ka se odnosi na koju bolestKako pravilno na]I ta~ku akupresureKako delovati na ta~ku akupresureKontraindikacijeAstma (ote`ano disanje, ka[alj, odvikavanje od pu[enja)

103

Bolesti o~iju (treperenje pred o~ima, podrhtavanje kapaka, bol u o~ima)Stimulisanje apetitaSlabljenje apetitaBolovi u `u~noj kesi (kolike)Glavobolja (bolovi u potilja~nom delu)Glavobolja (bolovi u ~eonom delu)Glavobolja (migrena)Hipertonija (povi[en krvni pritisak)Nesvestica GripDistonija@eluda~no-stoma~ni bolovi (poreme]aji `eluca)@e\ZuboboljaKatar (upala) gornjih disajnih putevaIntezivna cirkulacijaPoreme]aji krvotoka (za~epljenje krvnih sudova, slaba

cirkulacija it. sl.)Plu]na insuficijencijaKijavicaZnojenjeKrsni I[ijasUpala vratnog nervaStarosni poreme]aji (prelazni period)Poreme]aji u toku menstruacijePolni poreme]aji (imotencija kod mu[karaca I frigidnost kod

`ena)Polni poreme]aji (slaba erekcija kod mu[karaca)Poreme]aji snaBolovi reumatske prirode

Bolovi srcaStrah (potisnuto stanje) Op[ta nervozaBolovi u zglobovimaUmorUmor, znojenje (premorenost posle tr~anja ili dugog hodanja)Bol u u[ima

MASA@A PO TA^KAMAPrincipijelne osnove masa`e po ta~kamaOdre\ivanje ta~akaMasa`a po ta~kama kod povi[enog krvnog pritiska Masa`a po ta~kama kod aterosklerozeMasa`a po ta~kama kod opstipacijeMasa`a po ta~kama kod polnih poreme]aja

DEO DRUGI

104

LE^ENJE LEKOVITIM BILJKAMA I NARODNA MEDICINA

ME{AVINE LEKOVITIH BILJAKA

U ovom poglavlju navedeni su sastav, na~in pripreme I indikacije za primenu me[avina lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju u narodnoj medicini. U ovaj spisak unete su me[avine koje su overene od strane Farmakolo[kog komiteta Ministarstva za zdravlje SSSR, neke me[avine prepooru~ene su od strane bugarskih fitoterapeuta Jordanova D., Nikolova P., Boj~inove A., a tako\e I me[avine koje je predlo`io Sokolov S.A. I Zamotajev I.P. Ukupna masa isitnjenih biljaka iznosi 100 gr. smese.

Me[avine treba pripremati od isitnjene biljne sirovine u odnosu mase koja je navedena u receptima. Lekovite biljke pa`ljivo se me[aju I pakuju u papirne paketi]e ili staklene tegle.

1) Tinktura od lekovitih biljaka ili me[avina priperama se na slede]I na~in: 10g. (1-2 supene ka[ike) sirovine staviti u emajliranu posudu, preliti sa 200ml. (1 ~a[a) vrele prokuvane vode, zagrevati (na pari) 15 minuta, hladiti 45 minuta na sobnoj temperaturi, preostalu sirovinu iscediti. Koli~inu dobijene tinkture dovesti do 200ml. dodavanjem prokuvane vode.

2) odvar se sprema na slede]I na~in: 10g. (1-2 supene ka[ike) sirovine staviti u emajliranu posudu, preliti sa 200ml. (1 ~a[a) vrele vode, pokriti poklopcem I zagrevati u klju~aloj vodi (na pari) 30 minuta, hladiti na sobnoj temperaturi 10 minuta, procediti, preostalu sirovinu iscediti. Koli~inu dobijenog odvara dovesti do 200ml. dodavanjem vrele vode.

3) Smese za inhalaciju se pripremaju na osnovu gotovih odvara ili tinktura uz njihovo razbla`ivanje prokuvanom vodom do potrebne lekovite koncentracije smese u celini, obi~no 1: 2 ili 1: 3.

4) Rastvori za kompres, ispiranje i kupke prave se na analogan na~in, mada u slu~aju potrebe za dobijanje ja~eg koncentrata po~etne tinkture I odvar za rastvaranje treba pripremati u odnosu 1: 5 I 1: 3.

5) Kupka - za pripremanje lekovite kupke tinkture I odvari se koriste 1- 2l. na kadu. Kurs le~enja kod ve]ine hroni~nih bolesti iznosi 25-35 dana. Ponovna terapija propisuje se posle 10-15 dnevne pauze, ali najvi[e jo[ dva kursa posle osnovnog le~enja. U posebnim slu~ajevima radi izbegavanja smanjenja efikasnosti ili radi spre~avanja privikavanja preporu~uje se da se kod ponovljenih terapija promeni sastav me[avine I propisuju lekovite biljke koje imaju analogne terapeutske aktivnosti.

Me[avine lekovitih biljaka.1. Vidi: na~in pripremanja tinkture. 2. Vidi: na~in pripremanja odvara.3. Vidi: na~in pripremanja smese za inhalaciju.4. Vidi: na~in pripremanja rastvora za komprese.

105

* Prim.prev. Za manje poznate lekovite biljke ili za biljke sa dvojnim nazivom na kraju poglavlja o me[avinama, naveden je spisak njihovih naziva na latinskom jeziku

Bolesti disajnih organa

1. Beli slez (koren) - 20g., sladi] (Gospino bilje) - (koren) 20g., anis (plodovi) - 20g., `alfija (li[]e) - 20g., bor obi~ni (pupoljci) - 20g.

Uzimati po 1/4 ~a[e tinkture 3-4 puta dnevno prilikom bolesti disajnih organa.

2. Beli slez (koren) - 40g. sladi] (koren) 40g. divlja miro\ija - plodovi 20g.

Uzimati po 1/4 ~a[e tinkture svaka 4 sata prilikom bolesti disajnih organa.

3. Beli slez (koren) - 40g. podbjel (belokopitnjak) - li[]e- 40g. majoran obi~ni - 20g.

Uzimati u obliku tople tinkture po 1/2 ~a[e 3-4 puta dnevno prilikom bolesti disajnih organa.

4. @ivovlak (bokvica) - li[]e - 30g., sladi] (koren) - 30g. podbjel (li[]e) - 40g.

Uzimati po 1/2 ~a[e tinkture svaka 4 sata prilikom bolesti disajnih organa.

5. Beli slez (koren) - 40g., sladi] - koren, 30g. oman - koren -30g.

Uzimati po 1/4 ~a[e tinkture svaka 3 sata prilikom bolesti disajnih organa.

6. Anis obi~ni (polodovi) - 20g. beli slez (koren) - 40g., sladi] (koren) - 40g.

Uzimati po 1/2 ~a[e tinkture svaka 3 sata prilikom bolesti disajnih organa.

7. @alfija (li[]e) - 20g., anis obi~ni (plodovi) - 20g., bor obi~ni - pupoljci - 20g., beli slez (koren) - 20g., sladi] (koren) -20g.

Uzimati po 1/3 ~a[e tinkture 3-4 puta dnevno prilikom bolesti disajnih organa.

8. Podbjel (li[]e) - 25g., anis obi~ni (plodovi) - 25g., beli slez (koren) - 25g.

Uzimati po 1/2 ~a[e tinkture 3 puta dnevno posle jela prilikom bolesti disajnih organa.

Upala du[nika I bronhija, hroni~ni bronhitis, akutni, suvi bronhitis, bronhijalni spazam

1. Podbjel (li[]e), - 10g. `ivovlak (li[]e) - 20g. barska metlica (konjski rep) - 30g., jagor~ika (jaglika) - cvetovi - 40g.

Uzimati topao napitak od tinkture ili odvara po 1/3 ili 1/4 ~a[e kod ka[lja, upale du[nika, bronhitisa, hroni~nog i suvog bronhitisa.

2. Podbjel (li[]e) - 20g., `ivovlak (list) - 30g. sladi] (koren) - 30g., dan-I-no] - 20g.

Uzimati u obliku tople tinkture ili odvara po 1/4-1/3 ~a[e pre jela tri puta dnevno kod ka[lja, upale du[nika I bronhija, hroni~nog I akutnog bronhitisa.

106

3. Divlji ruzmarin - 10 g., podbjel (li[]e) - 10g. dan-I-no] - 10g., `ivovlak (list) - 10g., kamilica (cvetovi ) - 10g., jaglika, (jagor~evina) - (nadzemni deo I koren) - 10g., anis (plodovi) - 10g. beli slez (koren) - 20g., sladi] (koren) - 10g.

Uzimati po 1/3 ~a[e u obliku tinkture ili odvara tri puta dnevno posle jela kod suvog bronhitisa.

4. Beli slez (koren) - 40g., sladi] (koren) 25g., podbjel (list) - 20g., divlja miro\ija (plodovi) - 15g.

Uzimati toplu tinkturu ili odvar po 1/4-1/3 ~a[e 3-5 puta dnevno kod akutnog I hroni~nog bronhitisa, emfizema plu]a, pneumonije.

5. Orlov nokat - 5g., timijan (maj~ina du[ica) - 10g., divlja miro\ija (plodovi) - 10g., ljuta metvica (list) - 10g., `ivovlak (list) - 15g., sladi] (koren) - 15g., podbjel (list) 20g.

Uzimati kao topao napitak od tinkture ili odvara po 1/4-1/3 ~a[e dnevno kod ka[lja, upale du[nika I bronhija, hroni~nog, akutnog I suvog bronhitisa.

6. Oman (koren) - 10g., anis (plodovi) - 10g., borovi pupoljci - 15g., neven (cvetovi) - 10g., `alfija (list) - 10g., ljuta metvica - 10g., podbjel - 10g. dan-I-no] - 10g., eukaliptus (list) - 15.

Uzimati u obliku tinkture ili odvara po 1/4-1/3 ~a[e tri puta dnevno posle jela kod vla`nog bronhitisa.

7. @alfija - 20g., timijan - 15g., kamilica (cvetovi) -15g., jasenovka (koren) - 15g., anis (plodovi) -15g., podbjel (list) - 10g., neven (cvetovi) - 10g.

Uzimati toplu tinkturu po 1/4-1/3 ~a[e 3-4 puta dnevno posle jela kod bronhitisa.

8. Sladi] (koren) - 15g., jasenovka (koren) - 15g., kamilica (cvetovi) - 20g., odoljen (koren) - 10g., sr~anik - 10g., ljuta metvica - 20g., Bogorodi~ina trava (kantarion) - 10g.

Uzimati u obliku tinkture po 1/4-1/3 ~a[e tri puta dnevno posle jela kod bronhijalnog spazma.

Bronhijalna astma, veliki ka[alj, hroni~na pneumonija

1. Anis (plodovi) - 30g., divlja miro\ija (plodovi) - 30g., seme lana - 30g., timijan - 20g.

Uzimati toplu tinkturu po 1/4-1/3 ~a[e tri puta dnevno kod bronhijalne astme, velikog ka[lja, infekcijskih bolesti bronhija.

2. Divlji ruzmarin 10g., podbjel (list) - 10g., dan-ino] - 10g., kamilica - 10g. neven (cvetovi) - 10g., sladi] (koren) - 10g., oman (koren) 10g. anis (plodovi) - 10g., ljuta metvica - 10g., `ivovlak (list) - 10g.

Uzimati po 1/3-1/4 ~a[e tinkture tri puta dnevno posle jela kod bronhijalne astme I astmati~nog bronhitisa.

3. Sladi] (koren) - 10g., dvozubica - 10g., preslica (konjski rep) - 10g., aralia (koren) - 10g., [ipak (plodovi) - 10g., `uto smilje - 10g., oman (koren) - 10g., crna jova (grozd plodova) - 10g., masla~ak (koren) - 10g., ~I~ak (koren) - 10g.

107

Uzimati po 1/3-1/4 ~a[e tinkture tri puta dnevno posle jela kao desenzibilizaciono sredstvo.

4. Timijan - 20g., podbjel - 20g., dan-I-no] - 20g., oman (koren) - 20g., anis (plodovi) - 20g.

Uzimati toplu tinkturu po 1/4-1/3 ~a[e tri puta dnevno kod bronhijalne astme I infekcijskih bolesti bronhija.

5. Anis (plodovi) - 20g., divlja miro\ija (plodovi) - 15., timijan - 20g., sladi] (koren) - 20g., bor obi~ni - 20g.

Uzimati toplu tinkturu po 1/4-1/3 ~a[e tri puta dnevno kod bronhijalne astme, infekcijskih bolesti bronhija I velikog ka[lja.

6. Beli slez (koren) - 50g., timijan - 50g.Uzimati toplu tinkturu po 1/4-1/3 ~a[e tri puta dnevno kod

bronhijalne astme, infekcijskih bolesti bronhija I velikog ka[lja.7. Bor (pupoljci) - 40g., `ivovlak (list) - 30g., podbjel (list) -

30g., Uzimati toplu tinkturu po 1/4-1/3 ~a[e tri puta dnevno kod

bronhijalne astme, infekcijskih bolesti bronhija I velikog ka[lja.8. Oman (koren) - 10g., anis (plodovi) - 10g., borovi pupoljci -

10g., neven (cvetovi) - 10g., `alfija (list) - 10g., podbjel (list) - 10g., kantarion - 10g., `ivovlak (list) - 10g., ljuta metvica - 10g., eukaliptus (list) - 10g.

Uzimati po 1/3-1/4 ~a[e tinkture tri puta dnevno posle jela kod hroni~ne pneumonije I bolesti bronhija.

Laringitis, upala du[nika, angina, tonzilitis

1. Eukaliptus (list) - 20g., neven (cvetovi) 15g., `alfija (listovi) - 15g., kamilica (cvetovi) -15g., oman (koren) - 10g., sladi] (koren) -10g., lipa (cvetovi) - 10g., divlji ruzmarin - 10g.

Za ispiranje usta I `drela kod gore navedenih bolesti.2. Eukaliptus (list) - 15g., `alfija (list) - 20g., kamilica (cvetovi)

- 10g., ljuta metvica - 10g., borovi pupoljci - 15g., oman (koren) - 20g., timijan - 10g.

Za pripremanje smese za inhalaciju kod laringitisa, upale du[nika, angine, tonzilitisa.

Prehlade

1. Koren belog sleza - 20g., podbjel - 20g., majoran - 10g.Dve supene ka[ike smese preliti sa dve ~a[e vrele vode,

ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti I piti toplo po 1/2 ~a[e svaka tri sata.

2. Malina (plodovi) - 20g., majoran 10g. Dve supene ka[ike smese preliti sa dve ~a[e vrele vode,

ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti I piti vru]u tinkturu po 1/2 ~a[e 3-4 puta dnevno kao sredstvo za izazivanje znojenja I za iska[ljavanje.

3. Malina (plodovi) - 20g., lipa (cvet) - 10g.Dve supene ka[ike smese preliti sa dve ~a[e vrele vode,

kuvati pet minuta, procediti I piti vru] odvar po 1/2 ~a[e 3-4 puta

108

dnevno kao antipiretik I kao sredstvo protiv upala kod prehlada I gripa.

Me[avine za iska[ljavanje

Sapunika (koren) - 40g., sladi] (koren) isitnjen - 10g. Na~in upotrebe: jednu ka[I~icu za kafu preliti ~a[om vrele

vode, ostaviti 30 minuta, procediti I popiti u toku dana u 3-4 navrata.

2. Divlji ruzmarin - 20g., timijan - 20g., podbjel (list) -10g., kamilica (cvetovi) - 10g., sladi] (koren) - 20g., beli slez (koren) 20g.

Uzimati u obliku tinkture ili odvara po 1/4-1/3 ~a[e 3-5 puta dnevno posle jela kao sredstvo protiv ka[lja.

3. Sladi] (koren) - 40g., lipa (cvetovi) - 60g. Uzimati vru]u tinkturu 2-3 puta dnevno po jednu ~a[u

prilikom prehlade, a tako\e I kao sredstvo protiv upala I sredstvo za izazivanje znojenja.

4. Krstu[ac (bresinja~a) (koren) - 15g., podbjel (list) - 15g., jagor~ika prole]na - 15g., anis (plodovi) 15g., ljuta metvica - 15g., kamilica (cvetovi) - 10g., `ivovlak (list) - 20g.

Uzimati 1/3-1/4 ~a[e tinkture ili odvara 3-4 puta dnevno posle jela kao sredstvo protiv upale I kao sredstvo za iska[ljavanje.

5. Jagor~ika prole]na (nadzemni deo I koren) - 10g., oman (koren) - 10g., `alfija (list) - 10g., borovi pupoljci - 10g., ljuta metvica - 10g., neven (cvetovi) -10g., `ivovlak (list) - 10g., sladi] (koren) - 10g., kantarion - 10g., timijan - 10g.

Uzimati po 1/3 ~a[e tinkture 3-5 puta dnevno posle jela kod akutnih respiratornih bolesti.

Za ispiranje kod laringitisa I angine

1. Divlja miro\ija (plodovi) - 10g., ljuta metvica (li[]e) - 30g., kamilica (cvetovi) - 30g., `alfija (list) - 30g.

Uzimati toplu tinkturu po 1/3-1/2 ~a[e za ispiranje kod laringitisa I angine.

Za ispiranje usta I grla

1. Hrast (kora) - 70g., lipa (cvetovi) - 30g.Koristiti kao tinkturu za ispiranje usta I grla kod upalnih

procesa.2. Lipa (cvetovi) - 40g., kamilica (cvetovi) - 60g.Koristiti kao tinkturu za ispiranje usta I grla kod upalnih

procesa.3. Hrast (kora) - 50g., majoran - 40g., beli slez (koren) - 10g. Koristiti kao tinkturu za ispiranje usta I grla kod upalnih

procesa.4. @alfija (list) - 25g., kantarion - 25g., zova (cvetovi) - 25g.,

hrast (kora) - 25g. Koristiti kao tinkturu za ispiranje usta I grla kod upalnih procesa.

109

5. @alfija (list) - 35g., beli slez - 30g., zova (cvetovi - 35g.Koristiti u obliku tinkture za ispiranje grla kao sredstvo za

ubla`avanje bola I upala.6. Beli slez (koren) - 20g., kamilica (cvetovi) - 20g., I\irot -

vodeni bo`ur (koren) - 10g., orlov nokat - 20g., seme lana - 30g.Primena u obliku tople tinkture za ispiranje usta I grla kod

upale sluzoko`e kao sredstvo protiv bola I upale.

Antipiretici I me[avine za izazivanje znojenja

1. Malina (plodovi) - 15g., lipa (cvetovi) - 15g., dvozubica - kozji rogovi - 15g., majoran - 15g., jagor~ika (trava I koren) - 10g., ~I~ak (koren) - 20g., zova (cvetovi) - 10g.

Uzimati po 1/3-1/2 ~a[e tinkture 3-4 puta dnevno posle jela, vru]e kao antipiretik I kao sredstvo za izazivanje znojenja.

2. a) Lipa - 20g., malina (plodovi) - 20g.b) malina (plodovi) - 20g., podbjel (list) - 20g., majoran -

10g.c) Iva - vrba (kora) - 20g., podbjel (list) - 20g., majoran.

Na~in upotrebe: 2 supene ka[ike me[avine preliti sa dve ~a[e vrele vode, ostaviti 10 minuta I piti odvar - tinkturu vru]e kod reume I gripoznog stanja.

Me[avine za plu]a

1. Beli slez (koren) - 20g., podbjel (list) - 20g., majoran 10g.

2. Sladi] (koren) - 30g., `ivovlak - 30g., podbjel (list) - 40g. Sve biljke pome[ati, isitniti uzeti dve supene ka[ike sme[e,

preliti sa 500ml klju~ale vode. Ostaviti 20 minuta pokrivenu I uvijenu posudu, piti po pola ~a[e tri puta dnevno posle jela I uve~e obavezno. Le~enje traje 10-12 dana.

3. a) Bor (pupoljci) - 20g., beli slez (koren) - 20g., anis (plodovi) - 20g., `alfija (list) - 20g., sladi] (koren) - 20g.

b) Beli slez (koren) 20g., sladi] (koren) - 20g., divlja miro\ija (plodovi) - 10g.

Na~in primene: supenu ka[iku me[avine preliti ~a[om vrele vode, ostaviti 20-30 minuta, procediti I piti po jednu supenu ka[iku 3-6 puta dnevno.

4. Beli slez (koren) - 20g., sladi] (koren) - 20g. miro\ija - 10g.

Na~in primene: supenu ka[iku me[avine preliti sa dve ~a[e vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti I piti po 1/4 ~a[e svaka tri sata kao sredstvo za iska[ljavanje.

Bolesti srca I krvnih sudova

1. Odoljen - ma~ja trava (koren) - 25g., sr~anik - 25g., kim - 25g., divlja miro\ija - 25g.

110

Uzimati po pola ~a[e tinkture tri puta dnevno kod nervne napetosti I u~estalog lupanja srca.

2. Aralia (koren) - 15g., beli glog (plodovi) -15g., [ipak - divlja ru`a (plodovi) - 15g., neven (cvetovi) - 10g., dvozubica 10g., jarebika (plodovi) - 10g., `ivovlak (list) -10g.

Uzimati po 1/4-1/3 ~a[e tinkture tri puta dnevno kao sredstvo za ja~anje organizma I stimulaciju imuniteta.

3. Ljuta metvica (list) - 30g., sr~anik - 30g., odoljen (koren) - 20g., hmelj - 20g.

Uzimati po pola ~a[e tinkture tri puta dnevno kod nervne napetosti, razdra`ljivosti I nesanice.

4. Rodiola (koren) - 20g., jagoda - 20g., [ipak (plodovi) 20g., kopriva - 20g., beli glog (plodovi) - 15g. kantarion - 10g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture 2-3 puta dnevno kao sredsvo za ja~anje organizma I imuniteta.

5. Odoljen (koren) - 30g., ljuta metvica (list) - 30g., gorki trolist - gorka detelina (list) - 40g.

Piti po pola ~a[e tinkture dva puta dnevno kod nervne napetosti I razdra`ljivosti.

6. Konjski rep - preslica 20g., dvornik - 30g., beli glog (cvetovi) - 50g.

Piti po 1/4-1/3 ~a[e tinkture 3-4 puta dnevno kod izra`enog lupanja srca, razdra`ljivosti I nesanice.

7. Odoljen (koren) - 30g., sr~anik (list) - 30g., hajdu~ka trava - spori[ - 20g., anis (plodovi - 20g.

Piti kao tinkturu po 1/3-1/4 ~a[e 2-3 puta dnevno kod bolova srca.

8. Zova crna (cvetovi) 25g., kamilica (cvetovi) - 25g., lipa (cvetovi) - 25g., ljuta metvica - 25g.

Piti vru]u tinkturu po jednu ~a[u 2-3 puta dnevno kao diureti~ko sredstvo I sredstvo za izazivanje znojenja.

9. {ipak (plodovi) - 45g., crvena borovnica (plodovi) - 15g., kopriva (li[]e) - 40g.

Piti po pola ~a[e tinkture tri puta dnevno kao vitaminsko sredstvo.

10. {ipak (plodovi) - 30g., crna ribizla (plodovi) - 10g., kopriva (li[]e) - 30g., mrkva (koren) - 30g.

Piti po pola ~a[e tinkture tri puta dnevno kao vitaminsko sredstvo

11. Ljuta metvica - 20g., pelen - 20g., divlja miro\ija (plodovi) - 20g., lipa (cvetovi) - 20g., kru[ina - pasjakovina (kora) - 20g.

Piti po jednu ~a[u tinkture ujutru I uve~e kod klimakteri~nih nervoza.

12. Sr~enjak - sr~ani koren - 25g., rusa - 25g., hajdu~ka trava - 25g., kamilica (cvetovi) - 25g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e dnevno po nekoliko gutljaja kod klimakteri~nih tegoba.

13. |ur\evak - 10g., divlja miro\ija (plodovi) - 20g., ljuta metvica (list) - 30g., odoljen (koren) - 40g.

111

Piti u obliku tinkture tri puta u toku dana po 1/4-1/3 ~a[e kod miokarditisa.

14. Odoljen (koren) - 20g., kamilica (cvetovi) - 30g., kim - 50g.Piti po pola ~a[e tinkture dva puta dnevno kod nervne

napetosti, razdra`ljivisti, nesanice.15. Kamilica (cvetovi) - 20g., ljuta metvica (list) - 20g., divlja

miro\ija (plodovi) - 20g., odoljen (koren) - 20g., kim - 20g.Piti odvar ujutru po pola ~a[e, uve~e po jednu ~a[u kod

nesanice.16. Kim - 20g., zimzelen (list) - 10g., odoljen (koren) - 20g.,

beli glog (cvetovi) 20g., bele imela - 30gPiti po 1/4-1/3 ~a[e. tinkture po nekoliko puta dnevno kod

distonije hipertoni~nog karaktera.

Ateroskleroza

1. {ipak (plodovi) - 15g., runolist - smilika - 10g., breza (list) - 10g., ljuta metvica - 10g., mrkva (plodovi) - 10g., kasija - sena (plod I list) - 10g. ~I~ak (koren) - 10g.

Piti tinkturu po 1/3-1/2 ~a[e tri puta dnevno.2. Morska trava - 10g., beli glog - 15g., jarebika (plodovi) -

15g., borovnica (list) - 10g., dvozubac - 10g., srda~ica - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., kukuruzna svila - 10g., kru[ina (kora) - 10g.

Kod ateroskleroze piti po 1/4-1/3 ~a[e tinkture posle jela tri puta dnevno.

Hipertonija

1. Grozni~ica - [I[ak (koren) - 20g., srda~ica - 15g., ljuta metvica - 15g., runolist - 15g., [ipak (plodovi) 15g., kamilica (cvetovi) - 15g.

Piti tinkturu po 1/4-1/3 ~a[e tri puta dnevno kod hipertonije 1-og i 2-og stadijuma.

2. Jarebika (plodovi) - 15g., mrkva (plodovi) - 10g., divlja miro\ija (plodovi) - 10g., odoljen (koren) 15g., konjski rep - preslica -15g., razli~ak (cvetovi) - 10g., beli glog - 15g., grozni~ica (koren) - 15g.

Piti tinkturu po 1/4-1/3 ~a[e tri puta dnevno kod hipertonije 1-og i 2-og stadijuma.

Umiruju]e (sedativne) me[avine

1. Ljuta metvica (list) - 20g., gorka detelina (list) - 20g. odoljen (koren) - 10g., hmelj - 10g.

Na~in primene: dve supene ka[ike me[avine preliti sa dve ~a[e vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti I piti dva puta dnevno ujutru I uve~e po pola ~a[e pri nervnoj napetosti I razdra`ljivosti.

2. Odoljen (koren) - 10g., nana - menta (list) - 20g., hmelj - 10g.

112

Jednu supenu ka[iku ove sme[e preliti sa dve ~a[e vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti I piti po pola ~a[e dva puta dnevno.

^ir duodenuma, gastritis, kolike, povi[ena kiselost

1. @ivovlak (list) - 20g., ljuta metvica - 10g., kantarion - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., neven (cvetovi) - 10g., masla~ak (koren) - 10g., `alfija - 10g., I\irot (koren) - 10g., gorka detelina (list) - 10g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod hroni~nog gastritisa

2. Kamilica (cvetovi) - 20g., neven (cvetovi) - 20g., bokvica (list) - 20g., hajdu~ica - 20g., dvozubica - 20g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e 3-5 puta dnevno kod akutnog gastritisa uporedo sa ispiranjem `eluca rastvorima za dezinfekciju.

3. Beli slez (koren) - 10g., sladi] (koren) - 10g., crna jova (plodovi) - 10g., neven (cvetovi) 10g., hajdu~ica - 10g., runolist - 10g., oman (koren) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., borovnica (cvetovi) - 10g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture 30 minuta pre jela tri puta dnevno kod ~ira `eluca I duodenuma sa normalnom I hipersekrecijom.

4. @ivovlak (list) - 10g., pelen - 10g., ljuta metvica - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., neven (cvetovi) - 10g., kantarion - 10g., I\irot (koren) - 10g., `alfija - 10g., masla~ak (koren) - 10g., aralija (koren) - 10g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture 30 minuta pre jela tri puta dnevno kod ~ira `eluca I duodenuma sa smanjenom `eluda~nom sekrecijom

5. Beli slez (koren) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., neven (cvetovi) - 10g., sladi] (koren) - 10g., kantarion - 10g., `uto smilje - smilika (cvetovi) - 10g., hajdu~ica - 10g., hrast (kora) - 10g., sr~anik - 10g., runolist - 10g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture 30 minuta pre jela tri puta dnevno kod hroni~nog gastritisa I normalne ili hipersekrecije.

6. Rusa - 10g., hajdu~ica - 30g., kamilica (cvetovi) - 30g., kantarion - 30g.

Piti po 2/3 ~a[e tinkture tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod pove]ane kiselosti `eluda~nog soka.

7. I\irot (korenje) - 20g., gorka detelina (list) - 20g., gor~ica - 20g., kora pomorand`e - 20g., pelen - 20g.,

Piti po 1/3-1/2 ~a[e odvara tri puta dnevno kod gastritisa.8. Odoljen (koren) - 5g., I\irot (korenje) - 10g., gorka detelina

(list) - 10g., gor~ica - 10g., kim - 10g., anis (plodovi) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., ljuta metvica (list) 15g., hajdu~ica - 20g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e odvara, toplo pola sata pre jela kod gastritisa I ~ira.

9. Lipa (cvetovi - 10g., seme lana - 20g., sladi] - Gospino bilje (koren) - 20g., I\irot (korenje) - 20g., ljuta metvica (list) - 10g., divlja miro\ija (plodovi) - 20g.

113

Piti po 2/3-3/4 ~a[e odvara tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod pove]ane kiselosti `eluda~nog soka.

10. Divlja miro\ija (plodovi) - 25g., beli slez (koren) - 25g., kamilica (cvetovi) - 25g., sladi] (koren) -25g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e odvara tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod hroni~nog gastritisa.

11. Rusa - 10g., beli slez (koren) - 30g., sladi] (koren) - 30g., volovski jezik (koren) - 30g.

Piti po 2/3-3/4 ~a[e odvara tri puta dnevno kod ~ira `eluca I duodenuma.

12. Gorka detelina (list) - 20g., divlja miro\ija (plodovi) - 20g., ljuta metvica - 20 g., hajdu~ica - 20g., gor~ica - 20g.

Piti po pola ~a[e odvara tri puta dnevno pre jela kod poreme]aja funkcije `eluca.

13. Divlja miro\ija (plodovi) - 30g., kamilica (cvetovi) - 30g., lipa (cvetovi) - 40g.

Piti po 1/2-2/3 ~a[e tinkture 2-3 puta dnevno pre jela kod ~ira `eluca I duodenuma.

14. Gor~ica - 20g., ljuta metvica - 80g.Piti po 1/2-2/3 ~a[e tinkture 2-3 puta dnevno pre jela kod

gastritisa.15. I\irot (plodovi) - 20g., divlja miro\ija (plodovi) - 20g., kim -

20g., ljuta metvica (list) - 40g. Piti po 1/3-1/4 ~a[e tinkture 3 puta dnevno pre jela kod

spazma `eluca.16. Divlja tre[nja (plodovi) - 10g., crna jova (plodovi) - 10g.,

ljuta metvica - 10g., kim - 10g., divlja miro\ja (plodovi) - 10g., slafdi] (koren) - 10g., dvornik (korenje) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., kantarion - 10g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture 10 minuta pre jela kod hroni~ne upale `eluca.

17. Kamilica (cvetovi) - 10g., divlja miro\ija (plodovi) - 10g., kim - 10g., crna jova (plodovi) - 10g., ljuta metvica - 10g., beli slez (koren) - 10g., kantarion - 10g., bokvica (list) - 10g., `uto smilje (cvetovi) - 10g., sena - kasija (list I plodovi) - 10g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture tri puta dnevno pre jela kod hroni~nog kolitisa.

18. Runolist - 10g., neven (cvetovi) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., kantarion - 10g., crna jova (ogrozd) - 10g., ljuta metvica - 10g., bokvica (list) - 10g., beli slez (koren) - 10g., hajdu~ica - 10., kim - 10g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture tri puta dnevno pre jela kod hroni~nog nespecifi~nog kolitisa.

19. Divlja miro\ija (plodovi) - 15g. I\irot (korenje) - 15g., odoljen (koren) - 20g., ljuta metvica (list) - 20g., kamilica (cvetovi) - 30g.

Piti toplu tinkturu po 1/2-3/4 ~a[e tri puta dnevno posle jela kod stoma~nog spazma.

20. Kleka (plodovi) - 10g., divlja miro\ija (plodovi) - 20g., kim - 20g., kamilica (cvetovi) - 25g., ljuta metvica (list) - 25g.

114

Piti toplu tinkturu po 1/2-3/4 ~a[e dva puta dnevno, ujutru I uve~e posle jela kod stoma~nog spazma.

21. Odoljen (koren) - 10g., divlja miro\ija (plodovi) - 10g., ljuta metvica (list) - 20g., kamilica (cvetovi) - 60g.

Piti toplu tinkturu po 1/2-3/4 ~a[e tri puta dnevno posle jela kod stoma~nog spazma I ose]aja te`ine u `elucu.

22. Anis (plodovi) - 10g., divlja miro\ija (plodovi) - 10,g, ljuta metvica (list) - 20g., kamilica (cvetovi) - 30g., kru[ina (kora) - 30g.

Piti toplu tinkturu po 1/2-3/4 ~a[e tri puta dnevno posle jela kod stoma~nih kolika.

23. Pelen - 20g., konjski rep - preslica - 30g., hajdu~ica - 30g., sr~ani koren - 20g.

Piti po 1/2- 2/3 ~a[e odvara tri puta dnevno kod dijareje.

Me[avine za `eludac

1. Kru[ina (kora) - 20g., kopriva (list) - 50g., I\irot (korenje) - 10g., odoljen (koren) - 10g.

Na~in upotrebe: Dve supene ka[ike me[avine preliti sa dve ~a[e vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti I piti po pola ~a[e ujutru I uve~e.

2. Kru[ina (kora) - 20g., anis (plodovi) - 20g., hajdu~ica - 10g., goru[I~ino zrno - goru[ica - 20g., sladi] (koren) - 30g.

Na~in upotrebe: Dve supene ka[ike me[avine preliti sa dve ~a[e vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti I piti po pola ~a[e ujutru I uve~e.

3. Borovnica (plodovi) - 20g., sr~ani koren - 10g., `uto smilje (cvetovi) - 10g., `alfija (list) - 30g., kim - 10g.

Na~in upotrebe: Dve supene ka[ike me[avine preliti sa dve ~a[e vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti I piti po pola ~a[e tri puta dnevno 15-20 minuta pre jela.

4. a) Divlja tre[nja (plodovi) - 30g., borovnica (plodovi) - 20g.b) jova - 20g., ivulja - 10g.

Na~in upotrebe: 1 supenu ka[iku me[avine preliti ~a[om vrele vode, kuvati 10 minuta, ohladiti, procediti I piti po pola ~a[e 3-4 puta dnevno.

Me[avine za regulisanje rada creva

1. I\irot (korenje) - 10g., kru[ina - 30g., ljuta metvica (list) -20g., kopriva (list) - 20g., masla~ak (koren) - 10g., odoljen (koren) - 10g.

Piti po pola ~a[e odvara dva puta dnevno, ujutru I uve~e kao sredstvo za regulsanje rada creva.

2. Kru[ina (kora) - 30g., ljuta metvica (list) - 20g., kopriva (list) - 30g., I\irot (korenje) - 10g., odoljen - 10g.

Piti po pola ~a[e odvara dva puta dnevno, ujutru I uve~e kao sredstvo za `eludac koje reguli[e rad creva.

3. Kru[ina (kora) - 20g., anis (plodovi) - 20g., hajdu~ica - 10g., goru[ica (zrno) - 20g., sladi] (koren) - 30g.

115

Piti po pola ~a[e odvara dva puta dnevno, ujutru I uve~e kao sredstvo za regulsanje rada creva.

Laksativne me[avine kod opstipacije

1. a) Kru[ina (kora) - 30g., hajdu~ica - 10g., kopriva (list) - 20g.

b) sena (list) - 30g., kru[ina (kora) - 20g., kru[ina (kora) - 20g., pasjakovina (plodovi) 20g., anis (plodovi) - 30g., sladi] (koren) - 30g.

c) kru[ina (kora) - 40g., sladi] (koren) - 5g., korijander (plodovi) - 5g.

Na~in optrebe: 1 supenu ka[iku me[avine preliti ~a[om vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti I piti uve~e po 1/2-3/4 ~a[e kod opstipacije.

2. Zova crna (cvetovi) - 50g., pasjakovina (plodovi) - 50g.Piti po jednu ~a[u odvara dva puta dnevno posle jela, ujutru I

uve~e kod opstipacije.3. Kru[ina (kora) - 50g., crna zova (cvetovi) - 20g., divlja miro\

ija (plodovi) - 20g., anis (plodovi) - 10g.Piti po ~a[u odvara posle jela kod opstipacije. 4. Kru[ina (kora) - 60g., anis (plodovi) - 10g., divlja miro\ija

(plodovi) - 10g., sladi] (koren) - 20g.Piti po 1/4- 1/3 ~a[e odvara dva puta dnevno pre jela kod

opstipacije.5. Kru[ina (kora) - 15g., sladi] (koren) - 15g., divlja miro\ija -

plodovi) - 15g., beli slez (koren) - 25g., seme lana - 30g.Piti po 1/2-2/3 ~a[e tinkture uve~e posle jela kod opstipacije

izazvane atonijom creva.

Dijareja

1. {tavalj - konjsko zelje - 50g., dvornik (korenje) - 50g.Piti po 1/4-1/3 ~a[e odvara tri puta dnevno kod dijareje.2. Divlja tre[nja (plodovi) - 60g., borovnica (plodovi) - 40g.Piti po 1/4-1/2 ~a[e odvara 3-4 puta dnevno kod dijareje.3. Jova crna (plodovi) - 70g., dvornik (korenje) -30g.Piti po 1/4-1/2 ~a[e odvara 3-4 puta dnevno kod dijareje.4. Sr~ani koren - 10g., ivulja (korenje) - 40g.Na~in primene: dve ka[I~ice za kafu preliti ~a[om vrele

vode, ostaviti 30 minuta, procediti I piti u toku dana u 3-4 navrata.5. {tavalj (koren) 25., ivulja (korenje) - 25g.Na~in primene: dve ka[I~ice za kafu preliti ~a[om vrele

vode, ostaviti 30 minuta, procediti I piti u toku dana u 3-4 navrata.6. Borovnica (plodovi) - 25g., sr~ani koren 12,5g., `uto smilje

(cvetovi) - 12,5g., `alfija (list - 37,5g. kim - 12,5g.Piti po pola ~a[e odvara 3-4 puta dnevno 15 minuta pre jela.7. Sr~ani koren - 20g., dvornik (korenje) - 80.Piti po 1/4-1/3 ~a[e odvara 3-4 puta dnevno kod dijareje.8. Divlja tre[nja (plodovi) -30g., borovnica (plodovi) - 20g.

116

Na~in primene: Dve supene ka[ike me[avine preliti sa dve ~a[e vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti I piti po 1/4-1/2 ~a[e tri puta dnevno.

9. Jova crna - 40g., ivulja (korenje) - 20g.Na~in primene: Dve ka[I~ice za kafu preliti ~a[om vrele

vode, ostaviti 20 minuta, procediti I piti 3-4 puta dnevno.

Upale bubrega I mokra]nih kanala

1. Neven (cvetovi) - 20g., kopriva (list) - 10g., ze~ji trn (koren) - 15g., hajdu~ica - 20g., divlja miro\ija (plodovi) - 10g., konjski rep - 10g., breza (list) - 15g.

Uzimati po 1/4-1/3 ~a[e tinkture 3-4 puta dnevno kao diureti~ko sredstvo I sredstvo protiv upala kod hroni~nih upalnih procesa bubrega I mokra]nih kanala.

2. Konjski rep - 30g., sr~ani koren - 30g., bokvica (list) - 20g.Piti po 2/3-3/4 ~a[e tinkture uve~e, toplo kod upale bubrega I

mokra]nih kanala. 3. Zova crna (cvetovi) - 25g., kantarion - 25g., kamilca

(cvetovi) - 25g., lipa (cvetovi) - 25g. Uzimati po ~a[u, dve tinkture uve~e, toplo kod upale

bubrega I mokra]nih kanala.4. Breza (list) - 15g., crvena borovnica (list) - 15g., ~aj za

bubrege - 10g., sladi] (koren) - 15g., kantarion - 15g., kamilica (cvetovi) - 15g., neven (cvetovi) - 15g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture 3-4 puta dnevno kod upalnih procesa mokra]nih kanala.

5. {ipak (plodovi) - 25g., ze~ji trn - ma~ac (koren) - 25g., gorocvet - adonis - 25g., kleka (plodovi) - 25g..

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture toplo, tri puta dnevno kao diureti~ko sredstvo I sredstvo protiv upala.

Bolesti bubrega I mokra]nih kanala

1. Kleka (plodovi) - 60g., divlja miro\ija (plodovi) - 20g., sladi] (koren) - 20g.

Piti po 1/4-1/2 ~a[e odvara tri puta dnevno kao diureti~ko sredstvo. Kontraindikovan je u trudno]I I kod akutnih upala bubrega I mokra]nih kanala.

2. Ze~ji trn (koren) -25g., per[un (koren) -25g., sladi] (koren) -25g., kleka (koren) - 25g.,

Piti po 1/4-1/3 ~a[e odvara tri puta dnevno kao diureti~ko sredstvo. Kontraindikovan je u trudno]I I kod akutnih upala bubrega I mokra]nih kanala.

3. Divlja miro\ija (plodovi) - 10g., zova crna (cvetovi) - 10g., kim - 10g., adonis - 10g., per[un (koren) - 30g., kleka (plodovi) - 30g.

Piti po 1/4-1/3 ~a[e odvara tri puta dnevno kao diureti~ko sredstvo. Kontraindikovan je u trudno]I I kod akutnih upala bubrega I mokra]nih kanala.

117

Hroni~ni glomerulonefritis hroni~~ni pyelonefritis

1. ^aj za bubrege - 15g., bokvica (list) - 15g., preslica - 10g., hajdu~ica - 10g., neven (cvetovi) - 20g., dvozubica - 15g., [ipak (plodovi) - 15g.

Piti po 1/4-1/3 ~a[e tinkture 3-4 puta dnevno kod hroni~nog glomerulonefritisa.

2. ^aj za bubrege - 15g., bokvica (list) - 15g., preslica - 10g., hajdu~ica - 10g., neven (cvetovi) - 20g., dvozubica - 15g., kopriva (list) -15g.

Piti po 1/4-1/3 ~a[e tinkture 3-4 puta dnevno kod hroni~nog glomerulonefritisa.

3. ^aj za bubrege - 20g., medve\e gro`\e - planika (list) - 10g., preslica - 10g., sladi] (koren) - 15g., neven (cvetovi) - 15g., kamilica (cvetovi) - 15g., bokvica (list) - 15g.

Piti po 1/4-1/3 ~a[e tinkture 3-4 puta dnevno kod hroni~nog pielonefritisa.

4. Seme lana - 40g., ze~ji trn (koren) - 30g., breza (list) -30g.Piti po 1/4-1/3 ~a[e tinkture nekoliko puta dnevno kod

hroni~nog pielonefritisa.5. Jagoda [umska (list) - 10g., kopriva (list) - 20g., breza (list) -

20g., seme lana - 50g.Piti po 1-2 ~a[e tople tinkture u nekoliko navrata dnevno kod

pielonefritisa.

Kamen u mokra]nim kanalima

1. Anis (plodovi) - 10g., per[un - 20g., rusoma~a - 10g., kleka (plodovi) - 15g., medve\e gro`\e 15g., ze~ji trn (koren) - 15g., masla~ak (koren) - 15g. Kod kamena u mokra]nim kanalima piti po 1/3-1/2 ~a[e toplog odvara 2-3 puta dnevno.

2. {ipak (plodovi) - 20g. kleka (plodovi) - 20g., breza (list) - 20g., bro]evina (koren) - 40g.

Piti po 1/4-1/3 ~a[e tinkture tri puta dnevno kao diureti~ko sredstvo kod postojanja kamena u mokra]nim kanalima.

3. Bro]evina (koren) - 20g., ze~ji trn - 15g., breza (list) -10g., ~aj za bubrege - 15g., preslica - 10g., kamilica (cvetovi) - 15g., miro\ija ba[tenska (seme ) - 15g.

Kod kamena u mokra]nim kanalima piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture 3-4 puta dnevno.

4. Kopriva (list) - 20g., I\irot (korenje) - 15g., ljuta metvica - 10g., preslica - 15g., crna zova (cvetovi) - 10g., kleka (plodovi) - 15g., [ipak (plodovi) - 15g.

Kod kamena u mokra]nim kanalima piti po 1/3-1/2 ~a[e toplog odvara 2-3 puta dnevno.

5. Bro]evina (koren) - 30g., ze~ji trn (koren) - 20g., seme lana - 50g.

Piti uve~e po jednu ~a[u toplog odvara kod kamena u mokra]nim kanalima.

118

6. Breza (list) - 20g., ze~ji trn (koren) - 20g., kleka (plodovi) - 20g., rusa - 20g., sr~ani koren - 20g.

Piti uve~e po jednu ~a[u toplog odvara kod kamena u mokra]noj be[ici I mokra]nim kanalima.

Hepatitis I ciroza jetre

1. Divlja miro\ija (plodovi) - 10g., kim - 10g., kru[ina (kora) - 20g., ljuta metvica (list) - 20g., hajdu~ica - 20g., gor~ica - 20g.

Piti po 1/4-1/3 ~a[e tinkture tri puta dnevno pola sata pre uzimanja jela kao sredstvo koje reguli[e stolicu kod hepatitisa.

2. Kru[ina (kora) - 20g., gorka detelina (list) - 15g., lincura (koren) - 15g., rusa - 15g., ~I~ak (koren) - 20g., ljuta metvica (list) - 15g.

Piti po 1/2- 3/4 ~a[e odvara tri puta dnevno pola sata pre uzimanja jela radi odr`avanja redovne stolice kod hepatitisa.

3. Kantarion - 10g., konopljika - povrati] (cvetovi) - 10g., hajdu~Ica - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., ~I~ak (koren) - 10g., [ipak (plodovi) - 10g., `alfija- 10g., oman (koren) - 10g., dvornik - 10g., dvozubica - 10g.

Piti kao tinkturu ili odvar po 1/3-1/2 ~a[e tri puta dnevo, pola sata pre jela kod hroni~nog hepatitisa I ciroze jetre.

Holecistoza I holangitis (upala `u~ne kese, upala `u~nog kanala)

1. Kantarion - 25g., masla~ak (koren) - 15g. kim (cvetovi) - 15g., gorka detelina 15g., kamilica (cvetovi) - 15g., gor~ica -15g.

Piti po jednu ~a[u tinkture dva puta dnevno pola sata pre jela kod holecistoze I holangitisa

2. @utikovina (plodovi) - 20g., breza (list) - 20g., kleka (plodovi) - 20g., pelen - 20g., hajdu~ica - 20g.

Piti po jednu ~a[u tinkture dva puta dnevno pola sata pre jela kod holecistoze I holangitisa.

3. @uto smilje (cvetovi) -20g., hajdu~ica - 20g., pelen - 20g., divlja miro\ija (plodovi) -20g., ljuta metvica (list) - 20.

Piti po pola ~a[e tinkture ~etiri puta dnevno 15 minuta pre jela kod holecistoze I holangitisa.

4. Ljuta metvica (list) - 20g., pelen - 20g., odoljen (koren) 20g., kantarion - 30g., hmelj - 10.

Piti po jednu do dve ~a[e tinkture dva do tri puta dnevno pola sata pre jela kod holecistoze I holangitisa

5. Adonis - 20g., preslica - 30g., hajdu~ica - 30g., rusa - 20g.Piti po pola ~a[e odvara dva puta dnevno pola sata pre jela

kod hepatitisa sa poreme]enim krvotokom i sa otocima.6. Gorka detelina (list) - 20g.lincura (koren) - 20g., masla~ak

(koren) -30g., ljuta metvica (list) 30g.Piti po 1/3-1/2 ~a[e odvara tri puta dnevno pola sata pre jela

kod bolesti `u~ne kese.

119

Cistitis

Breza (list) - 25g., medve\e gro`\e (list) -25g. kukuruzna svila - 25g., sladi] (koren) - 25g.

Pti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture tri puta dnevno kod cistitisa.

Kamen u `u~noj kesi I `u~nim kanalima

@uto smilje (cvetovi) -10g., kukuruzna svila - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., masla~ak (koren) - 10g. divlja miro\ija (plodovi) - 10g., pelen - 10g., neven (cvetovi) - 10g. konopljika (cvetovi) - 10g., ljuta metvica - 10g., rusa - 10g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture pola sata pre jela tri puta dnevno kod postojanja kamena u `u~noj kesi I `u~nim kanalima.

Me[avine za ubrzano lu~enje `u~I

1. @uto smilje (cvetovi) - 40g., detelina (list) - 30g., ljuta metvica (listovi) - 20g., koriander - 10g.

Na~in upotrebe: dve supene ka[ike me[avine preliti sa dve ~a[e vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti I piti po pola ~a[e tri puta dnevno 20 minuta pre jela kod `utice I upale `u~nih kanala.

2. @uto smilje (cvetovi) - 40g., gorka detelina (list) - 30g., ljuta metvica (list) - 20g., koriander - 20.

Na~in primene: dve supene ka[ike me[avine preliti sa dve ~a[e vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti I piti po pola ~a[e tri puta dnevno 20-30 minuta pre jela.

3. Ljuta metvica (list) - 10g., pelen - 10g., `uto smilje (cvetovi) - 20g., kru[ina (kora) - 10g., masla~ak (koren) - 10., bro]evina (koren) - 40.

Piti 1/2-3/4 ~a[e odvara pola sata pre jela tri puta dnevno kao sredstvo za izazivanje lu~enja `u~i.

4. Kru[ina (kora) - 10g., divlja miro\ija (plodovi) - 10g., `uto smilje (cvetovi) - 20g., ljuta metvica (list) - 20g., hajdu~ica - 20g., pelen - 20g.

Piti po jednu ~a[u odvara 2-3 puta dnevno pola sata pre jela kod postojanja kamena u `u~noj kesi.

5. Kim - 20g., kru[ina (kora) - 20g., angelika - an\eoski koren (koren) - 20g., ljuta metvica (list) - 20g., `alfija - 20g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e odvara tri puta dnevo pola sata pre jela kod kamenca u `u~noj kesi.

6. Rusa - 10g., masla~ak (koren) - 20g., dvornik - 15g., kukuruzna svila - 15g., kantarion - 20g., dan-I-no] - 10g., anis (plodovi) - 10g.

Piti po 1/3-1/4 ~a[e odvara tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod kamenca u `u~noj kesi.

7. @uto smilje (cvetovi) - 30g., revanj (koren) - 20g., hajdu~ica - 50g.

Piti po 2/3-3/4 ~a[e tinkture jednom u 24 sata, najbolje uve~e kod kamenca u `u~noj kesi.

120

Me[avine za ubrzano lu~enje `u~I kod `utice

@uto smilje (cvrtovi) - 40g., gorka detelina (listovi) - 30g., ljuta metvica (listovi) - 20g., koriander - 10g.

Piti 1/3-1/2 ~a[e odvara tri puta dnevno 30 minuta pre jela kao sredstvo za ubrzano lu~enje `u~I kod `utice.

Hroni~ni pankreatitis

^I~ak (koren) - 10g., pelen - 10g., oman (koren) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g. neven (cvetovi) - 10g., kantarion - 10g., runolist - 10g., preslica - 10g., dvozubica - 10g., `alfija - 10g.

Piti 1/3-1/2 ~a[e odvara tri puta dnevno 30 minuta pre jela kod hroni~nog pankreatita.

Dijabetes

1. List bokvice - `ivovlaka velikog - 20g., list borovnice - 20g., list koprive - 20g., li[]e masla~ka - 20g.

Supenu ka[iku me[avine preliti ~a[om vrele vode I kuvati 2-3 minuta, ostaviti da stoji 10-15 minuta, procediti. Piti po pola ~a[e 20 minuta pre jela 3-4 puta dnevno.

2. List masla~ka - 20g., list cikorije - 20g., kopriva - 20g., orlina lekovita - 20g., list od oraha - 20g.

Supenu ka[iku me[avine preliti sa dve ~a[e vrele vode (400ml), kuvati 2-3 minuta, ostaviti da stoji 5-10 minuta, procediti. Piti po tri supene ka[ike tri puta dnevno 15 - 20 minuta pre jela.

3. Orlina lekovita - 25g., mahune - boranija - 25g. , list borovnice - 25g., koren masla~ka - 25g., list koprive - 25g.

Supenu ka[iku me[avine preliti ~a[om vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta, piti 3-4 puta dnevno po jednu ~a[u tinkture pre jela.

4. List crvene borovnice - 20g., list crne borovnice - 20g., orlina - 20g., kora kru[ine - 10g., list breze - 10g.

Koru kru[ine isitniti I kuvati 20 minuta, a ostale delove me[avine preliti sa 300ml vrele vode, kuvati tri minuta, zatim pome[ati I piti po 1/3 ~a[e 2-3 puta dnevno pre jela.

5. List crne borovnice - 20g., list crvene borovnice - 20g., list masla~ka - 20g., orlina - 25g., kopriva - 20g.

Supenu ka[iku me[avine preliti sa 300ml vrele vode, prokuvati pet minuta, procediti. Piti po pola ~a[e 2-3 puta dnevno 20 minuta pre jela.

6. List jagode - 15g., list cikorije - 20g., dvornik - 10g., list masla~ka - 15g.

Supenu ka[iku me[avine preliti ~a[om vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostaviti da stoji jedan sat. Procediti I piti po 1/3 ~a[e pre jela.

121

7. Ivulja (koren) - 10g., preslica - 10g., [ipak (plodovi) - 10g., dvozubica - 10g., oman (koren) -10g., crna borovnica (list) - 20g., kantarion - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., ljuta metvica - 10g.

Piti po 1/3 ~a[e tinkture pre jela tri puta dnevno kod dijabetesa.

8. List masla~ka - 20g., list kupine - 10g., list ljute metvice 5g., list crne ribizle 15g.

Supenu ka[iku me[avine preliti sa ~a[om vrele vode, kuvati pet minuta, ostaviti da stoji jedan sat. Procediti I piti po 2-3 ka[ike pre jela tri puta dnevno.

9. Kukuruzna svila - 10g. cvet `utog smilja - 5g., list borovnice - 5g., isitnjeni plodovi [ipka - 10g.

Supenu ka[iku me[avine preliti sa 300ml vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostavi da stoji jedan sat, procediti I piti po 1/3 ~a[e tri puta dnevno posle jela.

10. U Svesaveznom nau~no-istra`iva~kom Institutu za lekovite biljke razra\ena je me[avina lekovitih biljaka pod nazivom “afrazepin” koja je odobrena za primenu u na[oj zemlji od 1986.g. Me[avina se satoji od sedam lekovitih biljaka.

Izdanci borovnice - 20g., mahune pasulja - 20g., koren aralije - 10g., preslica - 15g., plodovi [ipka - 15g., kantarion - 10g., cvetovi kamilice - 10g.

Me[avina svestrano deluje na organizam, doprinosi sni`enju [e]era u krvi, pobolj[ava glikolne funkcije organizma, daje efekat op[teg ja~anja organizma kao I protivupalnog delovanja. “Afrazepin” se priprema u obliku vodene tinkture. U skladu sa uputstvom 10g. me[avine staviti u emajliranu posudu I preliti sa dve ~a[e vrele vode, (400ml), zagrevati na pari 15 minuta, hladiti na sobnoj temperaturi 45-50 minuta, procediti.

Piti tinkturu po 1/3 ~a[e dva-tri puta dnevno pola sata pre jela u toku 20-30 dana. Posle 10-15 dana kurs le~enja se mo`e ponoviti. U toku godine mogu se provoditi po 3-4 ovakva kursa. Kontraindikacija u primeni “afrazepina” nema.

Kod konstantne primene lekovitih biljaka mo`e se razviti navika organizma I onda se u izvesnom stepenu aktivnost fitopreparata smanjuje I zbog toga se preporu~uje pravljenje intervala izme\u terapija po 15-20 dana.

Ako se bolesnik dijabeti~ar le~I samo dijetom I fitoterapijom potrebno je detaljno kontrolisati stanje razmene ugljenih hidrata da bi se blagovremeno spre~io mogu]I poreme]aj (dekompezacija dijabetesa).

Diureti~ke me[avine I me[avine za izazivanje znojenja

1. Crvena borovnica (list) - 20g., anis (plodovi) - 20g., podbjel (list) - 20g., lipa (cvetovi) - 20g., malina (plodovi) - 20g.

Piti vru] odvar uve~e po 1/3-1/2 ~a[e kao diureti~ko sredstvo I sredstvo za izazivanje znojenja.

2. Lipa (cvetovi) - 50g., malina (plodovi) - 50g.

122

Piti vru] odvar uve~e po jednu ~a[u kao diureti~ko sredstvo I sredstvo za izazivanje znojenja.

3. Malina (plodovi) - 40g., podbjel (list) - 40g., majoran - 20g. Piti vru]u tinkturu uve~e po jednu ~a[u kao diureti~ko

sredstvo I sredstvo za izazivanje znojenja.Kleka (plodovi) - 20g., angelika (koren) - 20g., razli~ak (cvet)

- 20g.Na~in primene: supenu ka[iku me[avine preliti sa dve ~a[e

vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti I piti 3-4 puta dnevno po 1 supenu ka[iku 15-20 minuta pre jela.

4. Kleka (plodovi) - 20g., angelika (koren) - 20g., razli~ak (cvetovi) - 20g.

Na~in primene: supenu ka[iku me[avine preliti sa dve ~a[e vrele vode, kuvati 10 minuta, procedti I piti 3-4 puta dnevno po jednu supenu ka[iku 15-20 minuta pre jela.

5. Breza (list) - 30g., preslica - 30g. Na~in primene: dve supene ka[ike me[avine preliti sa dve

~a[e vrele vode, ohladiti, procediti I piti po savetu lekara.6. a) Medve\e gro`\e (list) - 20g., dvozubica - 10g., hajdu~ica

- 20g., dvornik - 20g. b) crvena borovnica (list) - 20g., kukuruzna svila - 20g.,

breza (list) - 20g. v) kleka (plodovi) - 30g., preslica - 30g., breza (pupoljci) -

30g.Na~in primene: supenu ka[iku me[avine preliti ~a[om vrele

vode, ostaviti da stoji 20-30 minuta, procediti I piti po pola ~a[e 3-4 puta na dan.

7. Mdve\e gro`\e (list) - 30g., razli~ak (cvet) - 10g., sladi] (koren) - 10g.

Na~in primene: supenu ka[iku me[avine preliti ~a[om vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta, ohladiti, procediti I piti 3-4 puta na dan po jednu supenu ka[iku 15-20 minuta pre jela.

8. Medve\e gro`\e (list) - 40g., sladi] (koren) - 10g., kleka (plodovi) - 10g.

Na~in primene: supenu ka[iku me[avine preliti ~a[om vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti I piti 3-4 puta na dan po jednu supenu ka[iku 15-20 minuta pre jela.

9. Kleka (plodovi) - 20g., preslica - 20g., pirika (korenje) - 10g.Na~in primene: supenu ka[iku me[avine preliti sa dve ~a[e

vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti I piti 3-4 puta na dan po jednu supenu ka[iku 15-20 minuta pre jela.

10. Breza (list) - 50g., preslica - 50g.Piti po pola ~a[e tinkture 3-4 puta dnevno kao diureti~ko

sredstvo.11. Kleka (plodovi) - 40g., angelika (koren) - 30g., razli~ak

(cvetovi) - 30g.Piti tinkturu po 1-2 supene ka[ike 3-4 puta dnevno kao

diureti~ko sredstvo.

123

12. Razli~ak (cvetovi) - 10g., medve\e gro`\e (list) - 20g. per[un (koren) - 10g., breza (pupoljci) - 10g., gorka detelina (list) - 40g., oman (koren) - 10g.

Piti po pola ~a[e odvara tri puta dnevno 15-20 minuta pre jela kao diureti~ko sredstvo.

13. Medve\e gro`\e (list) - 60g., razli~ak (cvetovi) - 20g., sladi] (koren) - 20g.

Piti tinkturu 1-3 supene ka[ike 3-4 puta dnevno 15-20 minuta pre jela kao diureti~ko sredstvo.

14. Kleka (plodovi) - 40g., preslica - 40g., breza (list) - 20g.Piti tinkturu po 2-3 supene ka[ike pre jela 3-4 puta na dan kao

diureti~ko sredstvo.15. Breza (list) - 50g., [ipak (plodovi) - 25g., ze~ji trn

(koren) - 25g.Piti po 1/4-1/3 ~a[e tinkture tri puta dnevno kao diureti~ko

sredstvo.16. Crvena borovnica (list) - 20g., medve\e gro`\e (list) 50g.,

~aj za bubrege - 30g.Piti po 1/4-1/3 ~a[e odvara tri puta dnevno kao diureti~ko

sredstvo.

Me[avine za vetrove

1. Ljuta metvica (list) - 20g., divlja miro\ija (plodovi) - 10g., odoljen (koren) - 20g.

Na~in primene: dve kafene ka[I~ice me[avine preliti ~a[om vrele vode, prokuvati. Piti ujutru I uve~e po pola ~a[e, toplo.

2. Kamilica (cvetovi) - 20g., menta (list) - 20g., divlja miro\ija (plodovi) - 10g., kim - 10g., odoljen (koren) - 20g.

Na~in primene: dve kafene ka[I~ice me[avine preliti ~a[om vrele vode, prokuvati. Piti ujutru I uve~e po ~a[u toplog napitka.

3. Kamilica (cvetovi) - 40g., majoran 40g.Na~in primene: dve kafene ka[I~ice me[avine preliti ~a[om

vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti I piti ujutru I uve~e ~a[u toplog napitka.

4. Kamilica (cvetovi) - 50g., kim - 25g., majoran - 25g. Piti po 1/3 ~a[e tinkture nekoliko puta na dan.5. Ljuta metvica (list) - 25g., kim - 25g., divlja miro\ija

(plodovi) - 25g., odoljen (koren) - 25g. Piti po jednu ~a[u tinkture ujutru I uve~e kao sredstvo protiv

vetrova.6. Kamilica (cvetovi) - 50g., odoljen (koren) - 40g., kim

10g.Piti po pola ~a[e tinkture ujutru I uve~e kao sredstvo protiv

vetrova.

Hemoroidi

124

1. Neven (cvetovi) - 10g., hajdu~ica - 10g., oman (koren) 15g., `alfija - 10g., kopriva - 15g., ljuta metvica - 10g., kamilica (cvetovi) -10g., rusoma~a - 10g., jablan (pupoljci) - 10g.

Piti po 1/3 ~a[e tinkture tri puta dnevno pre jela.2. Hajdu~ica - 20g., kru[ina (kora) - 20g., koriander - 20g.,

sladi] (koren) - 20g.Na~in primene: supenu ka[iku me[avine preliti ~a[om vrele

vode, ostaviti da stoji 20 minuta, procedti I piti uve~e po pola ~a[e.3. Hrast (kora) - 30g., seme lana - 30g., kamilica (cvetovI)

- 40g. Piti po 1/3-3/4 ~a[e tinkture posle jela kod opstipacije

iskomplikovane hemoroidima.4. Sena (list) - 20g., hajdu~ica - 20g., kru[ina (kora) - 20g.,

koriander - 20g., sladi] (koren) 20g., Piti po pola ~a[e tinkture uve~e kao sredstvo protiv

hemoroida.5. Kantarion - 15g., runolist -10g., ze~ji trn - 15g., dvornik -

15g., bokvica (list) - 20g., kru[ina (kora) - 10g., preslica - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g.

Piti po 1/3 ~a[e tinkture tri puta dnevno pre jela.6. Hrast (kora) - 50g., preslica - 30g., ze~ji trn (koren) - 20g.Pripremati kao odvar za kupke kod hemoroida.

Laksativne me[avine

1. Kru[ina (kora) - 60g., orlov nokat - 20g., kopriva - 20g.Piti po 1/2-3/4 ~a[e tinkture uve~e kao laksativno sredstvo.2. Kru[ina (kora) - 50g., gorka detelina (list) - 20g., orlov

nokat - 20g., kim - 20g.Piti po 1/2-3/4 ~a[e tinkture uve~e kao laksativno sredstvo.3. Kru[ina (kora) - 70g., sladi] (koren) - 10g., koriander - 10g.,

kim - 10g.109

Piti po 1/2-3/4 ~a[e tinkture uve~e kao laksativno sredstvo.4. Kru[ina (kora) - 50g., gorka detelina (list) - 20g., hajdu~ica

- 20g., kim - 10g.Piti po 1/2-3/4 ~a[e tinkture uve~e kao laksativno sredstvo.5. Kru[ina (kora) - 50g. hajdu~ica - 15g., kopriva (list) - 35g.Piti po 1/2-3/4 ~a[e tinkture uve~e kao laksativno sredstvo.6. Sena (list) - 30g., kru[ina (kora) - 30g., pasjakovina

(plodovi) - 20g., anis (plodovi) - 10g., sladi] (koren) - 10g.Piti po 1/2-3/4 ~a[e tinkture uve~e kao laksativno sredstvo.

Podagra (kostobolja)

1. ^I~ak (koren) - 25g., pirika (korenje) - 20g., dvozubica - 20g., dan-I-no] 30g., veronika - 20g.

Uzeti 40g. smese na 1 litar vode I kuvati na tihoj vatri 15 minuta. Piti po jednu ~a[u tri pita dnevno pola sata pre jela.

125

Ko`ne bolesti

1. Preslica - 30g., kamilica (cvetovi) - 30g., kantarion 40g.Piti kao odvar po 1/4-1/3 ~a[e tri puta dnevno ili koristiti za

obloge kod rana koje te[ko zarastaju.2. Neven (cvetovi) - 15g., `ivovlak (list) 15g., kamilica

(cvetovi) - 10g., `alfija - 15g., kantarion - 20g., oman (koren) - 15g., preslica - 10g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture ili odvara tri puta dnevno pree jela kod gnojnih obolenja ko`e.

3. @ivovlak (list) - 15g., koriander (plodovi) - 15g., kantarion - 20g., dvozubica - 20g., runolist - 10g., sladi] (koren) - 20g.

Piti po 1/3 ~a[e tinkture tri puta dnevno posle jela kod trofi~kih ~ireva nastalih zbog tromboflebita.

4. Kamilica (cvetovi) - 35g., orlov nokat - 35g., beli slez (list) 30g.

Uzimati u obliku ka[aste mase uvijene u tkaninu I vru] oblog stavljati na obolelo mesto kao sredstvo za ubla`avanje bola.

5. ^I~ak (koren) - 30g., oman (koren) - 30g., kantarion -40g.Piti po 2-3 ~a[e odvara dnevno za le~enje obi~nih bubuljica.6. Kru[ina (kora) - 20g., breza (list) - 15g., dan-I-no]- 15g.,

crna zova (cvetovi) - 15g., divlja miro\ija (plodovi) - 15g., sladi] (koren) - 20g.

Piti po 1/4-1/3 ~a[e odvara tri puta dnevno posle jela kod osipa ko`e izazvane hroni~nom opstipacijom.

7. Kru[ina (kora) - 25g., kopriva (list) - 25g., breza (list) - 25g., seme lana - 25g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e odvara tri puta dnevno posle jela kod osipa ko`e izazvane hroni~nom opstipacijom.

8. Sladi] (koren) - 20g., divlja miro\ija (plodovi) - 20g., kru[ina (kora) - 20g., masla~ak (koren) - 20g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e vru]e tinkture tri puta dnevno pola sata pre jela radi poja~anja funkcije probavnih organa I bubrega kod ko`nih bolesti.

9. Sladi] (koren) - 10g., ~I~ak (koren) - 15g., masla~ak (koren) - 15g., dvozubica - 30g., bro]evina (koren) - 30g.

Piti po 1-2 ~a[e odvara ujutru za le~enje eksudativne dijateze.

10. Kru[ina (kora) - 30g., sladi] (koren) - 30g., dan-ino] - 40g. Piti po 2 ~a[e odvara dnevno za le~enje eksudativne dijateze.11. Kamilica (cvetovi) - 50g., orlov nokat - 50g.Uzimati u obliku vru]e ka[ice uvijene u tkaninu I stavljati na

bolno mesto kao kompres za umirivanje bolova.12. Hrast (kora) - 50g., I\irot (korenje) - 50g. Piti kao tinkturu I pripremati od nje kupke I kompres.13. Kamilica (cvetovi) - 40g., orlov nokat 40g.Na~in primene: 3-5 supenih ka[ika preliti ~a[om vrele vode

da bi se stvorila ka[asta masa, uviti je u tkaninu I stavljati na bolno mesto kao ubla`avaju]e sredstvo.

126

Ekcem, vitiligo, neurodermitis I psorijaza

1. @alfija (list) - 10g., `ivovlak - 10g., kopriva (list) - 10g., pelen - 5g., hajdu~ica - 15g., kantarion - 15g., preslica - 15g., kukuruzni izdanci sa svilom - 10g., kleka (plodovi) - 10g.

Piti po 1/4-1/3 ~a[e tinkture tri puta dnevno pre jele kod ekcema.

2. Kopriva (list) - 10g., majoran - 10g., dvozubica - 15g., dan-I-no] - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., timijan - 10g., preslica - 10g., odoljen (koren) - 15g., sladi] (koren) - 15g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture tri puta dnevno pre jela kod neurodermitisa I ekcema.

3. Kantarion - 20g., neven (cvetovi) - 10g., `alfija - 20g., majoran - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., `ivovlak (listovi) - 15g., kopriva - 15g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture tri puta dnevno pre jela za le~enje vitiliga.

4. Dvozubica - 15g., crna zova (cvetovi) - 10g., kantarion - 15g., rusa - 5g., oman (koren) - 10g., I\irot (koren) - 15., kukuruzni izdanci sa svilom - 10g., crvena borovnica (list) - 10g., preslica - 10g.

Piti po pola ~a[e tinkture ujutru I uve~e posle jela kod psorijaze.

5. Cikorija (koren) - 20g., masla~ak (koren) - 20g., gorka detelina - 20g., divlja miro\ija (plodovi) - 20g., kru[ina (kora) - 20g.

Piti po po 2-3 ~a[e odvara dnevno za le~enje ekcema.

}elavost

1. ^I~ak (koren) - 30g., kopriva (list) -7g.Koristiti kao tinkturu za pranje kose kod ]elavosti.2. ^I~ak (koren) 15g., kantarion - 15g., dvozubica - 15g., `uto

smilje (cvetovi) - 10g., kamilica (cvetovi) - 10g., kukuruzni izdanci sa svilom - 10g., vratika (cvetovi) - 10g., aralija (koren) - 15g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture pola sata pre jela tri puta dnevno za le~enje ]elavosti.

3. @ivovlak (list) - 15g., ~I~ak (koren) -15g., neven (cvetovi) - 10g., ljuta metvica - 10g., kantarion - 15g., kukuruzni izdanci sa svilom - 10g., `uto smilje (cvetovi) - 10g., kopriva - 15g.

Piti po 1/3-1/2 ~a[e tinkture pola sata pre jela tri puta dnevno za le~enje ]elavosti.

Multivitaminske me[avine

1. {ipak (plodovi) - 40g., crna ribizla (plodovi) - 40g.Na~in primene: jednu supenu ka[iku me[avine preliti sa dve

~a[e vrele vode, ostaviti da stoji jedan sat, procediti I piti po pola ~a[e tri puta dnevno.

2. {ipak (plodovi) - 20g., jarebika (plodovi) - 40g.

127

Na~in primene: jednu supenu ka[iku me[avine preliti sa dve ~a[e vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoji 4 sata, procediti I piti po pola ~a[e tri puta dnevno.

3. Crvena borovnica (plodovi) - 20g., kopriva (list) - 30g., [ipak (plodovi) - 30g.

Na~in primene: isitniti, dobro prome[ati I 4 ka[I~ice za kafu ove me[avine preliti ~a[om vrele vode, ostaviti da stoji 3-4 sata, procediti I piti po jednu ~a[u dva-tri puta dnevno.

4. a) {ipak (plodovi) - 50g., kalina (plodovi) - 50g., b) [ipak (plodovi) - 50g., crvena borovnica (plodovi) - 50g.,

c) kopriva (list) - 30g., jarebika (plodovi) - 70g.Na~in primene: jedna supena ka[ika me[avine na jednu ~a[u

vrele vode. Kuvati 10 minuta, pokriti I umotati da odstoji 4 sata. Piti po pola ~a[e dva - tri puta dnevno.

5. Jarebika (plodovi) - 60g., malina (plodovi) - 10g., ribizla (list) - 10g.

Jednu supenu ka[iku smese preliti sa 0,5l vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoji 3-4 sata u dobro pokrivenoj posudi, procediti I piti po pola ~a[e tri puta dnevno.

6. {ipak (plodovi) - 30g., mrkva (koren) 30g., kopriva (list) - 30g., crna ribizla (plodovi) - 10g.

Jednu supenu ka[iku smese preliti sa 0,5l vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoji 4 sata u dobro pokrivenoj posudi, procediti I piti po pola ~a[e tri puta dnevno.

7. {ipak (plodovi) - 50g., ribizla (plodovi) - 50g.Jednu supenu ka[iku smese preliti sa 0,5l vrele vode, kuvati

10 minuta, ostaviti da stoji 3-4 sata u dobro pokrivenoj posudi, procediti I piti po pola ~a[e tri puta dnevno

8. {ipak (plodovi) - 25g., ribizla (list) 25g., malina (list) - 25g., crvena borovnica (list) - 25g.

Dve supene ka[ike me[avine preliti ~a[om vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da stoji 3-4 sata, procediti I piti po 1/3 ~a[e tri puta dnevno.

9. {ipak (plodovi) - 50g., malina (plodovi) - 50g. Jednu supenu ka[iku me[avine preliti ~a[om vrele vode,

kuvati 10 minuta, ostaviti 3-4 sata, procediti I piti po 1/3 ~a[e tri puta dnevno.

Gorke (apotekarske) me[avine

1. Gorka detelina (list) - 35g., gor~ica - 30g., pelen - 35g.Piti po jednu supenu ka[iku tinkture 15-20 minuta pre jela za

stimulisanje apetita.2. Pelen - 20g., I\irot (korenje) - 20g., trolist (list) - 20g.,

kim - 20g.Jednu supenu ka[iku me[avine preliti ~a[om vrele vode,

kuvati 20 minuta, procediti I piti po jednu supenu ka[iku 3-4 puta dnevno pre jela.

3. Pelen - 25g., gorka detelina (list) - 25g., gor~ica - 25g., masla~ak (koren) - 25g.

128

Piti po jednu supenu ka[iku tinkture 15-20 minuta pre jela za stimulisanje apetita.

4. Pelen - 25g., I\irot (korenje) - 25g., gorka detelina (list) - 25g., kim - 25g. Piti po jednu supenu ka[iku tinkture 15-20 minuta pre jela za stimulisanje apetita.

5. Pelen - 50g., gorka detelina (list) - 50g.Piti po jednu supenu ka[iku tinkture 15-20 minuta pre jela za

stimulisanje apetita6. a) Pelen - 20g., hajdu~ica - 20g., masla~ak (koren) - 10g.

b) pelen - 40g., hajdu~ica - 10g.Na~in primene: jednu supenu ka[iku preliti ~a[om vrele vode,

kuvati 20 minuta, procediti I piti 3-4 puta dnevno 20 minuta pre jela po jednu supenu ka[iku.

* Spisak latinskih naziva

Adonis - gorocvet (Adonis vernalis)Angelika - an\eoski koren (Angelica archangelica)Anis (Pimpinela anisum)Aralija (Aralia elata)Bela imela (Viscum abum)Beli glog (Crateagus oxicanta monogyna)Beli slez (Althea officinalis)Bogorodi~ina trava - kantarion (Hypericum perforatum)Bokvica - `ivovlak (Plantago maior)Bor obi~ni (Pinus silvestris)Borovnica crvena (Vaccinium vitis idaea)Breza (Betula verrucosa)Cikorija (Cichorium intybus)Crna jova (Alnus glutinosa)^I~ak (Lappa tomentosa)Dan-I-no] (Viola tricolor)Detelina - trolist (Trifolium)Divlja miro\ija - (Foeniculum vulgare), Divlja tre[nja (Primus padus)Divlji paprat, zmijina mahovina - (Lycopedium)Divlji ruzmarin (Ledum palustre)Dvornik (Polygonum)Dvozubica - kozji rogovi (Bidens)|ur\evak (Convallaria maius)Eukaliptus (Eucalyptus globulus)Gorki trolist - gorka detelina (Menyanthes trifoliata)Gor~ica-gorka kitica-crveni kentarion (Centaurium vulgare

umbellatum)Goru[ica - goru[I~ino zrno (Sinapis arvensis)Grozni~ica - [I[ak (Scutelaria)Hajdu~ka trava - spori[ (Achilea milefolium)Hrast (Quercus)Hmelj (Humulus lupulus)I\irot - vodeni bo`ur (Acorus calamus)

129

Iva - vrba (Salik)Ivulja (Dracocephalum)Jagor~ika - jaglika - (Primula veris), Jagoda ([umska, ba[tenska) (Fragaria vesca, F.moschata)Jarebika - oskoru[a (Sorbus domestica S. aucuparia)Jova crna (J. bela) (Alnus gentinosa, A. incana)Jasenovka (lisi~ina) (Echium)Kalina - [ibikovina (Viburnum opulus)Kasija - sena (Cassia acutifolia)Kleka (Juniperus communis)Konjski rep - preslica (Equisetum)Konopljika - povrati] (Tanacetum vulgare)Korijander (Coriandrum sativum)Krstu[ac - bresinja~a (Polugala vulgaris)Kru[ina - pasjakovina (Rhamnus cathartica)Kupina (Rubus friticosus, caesius)Ladole` (Convolvulus arvensis, C. sepium)Lincura - gor~ica (Gentiana lutea)Lipa (Talia cordata I T. platyphyllos)Ljuta metvica (Mentha piperita)Majoran (Origanum vulgare)Medve\e gro`\e - planika (Arctostaphylos uva ursi, Ribes

alpinum) Miro\ija (Foeniculum vulgare)Nana - menta (Mentha)Neven (Calendula officinalis)Odoljen - ma~ja trava (Valeriana officinalis)Oman (Inula helenium)Orlina - luda trava (Galega)Orlov nokat (Melilotus officinalis)Pasjakovina - kru[ina (Rhamnus cathartica)Pelen (Artemisia absinthium)Pirika - pirevina (Agropyrum repens)Podbjel - (Tussilago farfara)Razli~ak (Centaurea cyanus)Revanj - rabarber ((Rheum)Ribizla crna (Ribes nigrum)Rodiola (Rhodiola rosea)Runolist - smilika (Gnaphalium)Rusa (Chelidonium maius)Sena - kasija (Cassia acutifolia)Sapunika (Saponaria officinalis)Sladi] - Gospino bilje (Glycyrrhiza glabra)Sr~enjak - sr~ani koren (Potentillia erecta)Sr~anik (Leonorus cardiaca){ipak - divlja ru`a (Rosa canina){tavalj - konjsko zelje (Rumex)Timijan - maj~ina du[ica (Thumus vulgaris)Trolist (Trifolium) Veronika - ~estoslavica (Veronica officinalis)

130

Volovski jezik (Symphytum officinale)Vrati] - vratika (Tanacetum vulgare)Ze~ji trn - ma~ac (Ononis)Zimzelen (Vinea maior, Pirola umbelata)Zova (Sambucus nigra)@uto smilje - smilika (Helichrysum arenarium), @utikovina - `utokorka Berberis vulgaris)

LE^ENJE VRU}IM KUPKAMA UZ DODATAK ODVARA LEKOVITIH BILJAKA

Za le~enje reumatizma zglobova

Za punu kadu uzeti 1kg. trinja, za pola kade 1/2kg., za sede]u kupku 1/4kg., za ruke ili noge - 4 pune pregr[ti. Vreme za kupku u vodi od 37C je 5-20 minuta, zavisno od stanja bolesnika. Kod le~enja reume zglobova I nekih drugih bolesti preporu~uje se topla kupka sa trinjama u trajanju od 20 do 45 minuta, pa ~ak I jedan sat. Ako srce nije posebno jako kupke primenjivati svaki drugi dan, u suprotnom - svakodnevno. Za le~enje reume zglobova potrebno je 30-50 kupki.

Preliti trinje hladnom vodom, zagrejati I pustiti da klju~a pola sata. Radi jednostavnijeg procesa trinje staviti u platnenu vre]icu I u njoj ih kuvati. Odvar se dodaje u kadu za kupku. Takve kupke blagotvorno deluju kod po~etnog trovanja krvi, kod promrzlina ekstremiteta I skrofuloznog stanja.

Prilikom le~enja kupkama sa trinjama preporu~uje se uzimanje soka od grejpfruta. Ovaj sok uni[tava te~nost u zglobovima I [upljinama. Piti po pola ~a[e tri puta dnevno.

Trinje su bogate raznim eteri~nim uljima. Izuzetno su korisne u le~enju razmene materija, kod izbacivanja peska I kamena, kod kostobolje I reume, spazma, kolika `u~ne kese I `eluca.

Hrastova kora kao dodatak kupkama

Za punu kadu uzeti 1kg. kore, za pola kade 1/2kg., za sede]u kupku 1/4kg. Kupke sa hrastovom korom, zahvaljuju]I sadr`aju tanina deluju antipireti~ki I doprinose zarastanju rana. Kora se koristi u le~enju ko`e o[te]ene hladno]om, a tako\e I kod de~jih skrofula.

Koru treba su[iti, isitniti I potopiti nekoliko sati u hladnoj vodi, a zatim kuvati pola sata. Odvar procediti I dodati u vodu za kupku.

Konjski rep (preslica) kao dodatak kupkama

Odvar od preslice izuzetno dobro deluje na rane koje sporo zarastaju. U takvim slu~ajevima na njih se stavlja gaza natopljena ovim odvarom.

131

Koren I\irota kao dodatak kupkama

Za punu kadu uzeti 1/4kg. I\irota, za polovinu 1/8kg. Kupke sa I\irotom slu`e za le~enje skrofula I rahitisa kod dece I neuroze kod odraslih.

Koren I zeleni deo preliti hladnom vodom I kuvati 30 minuta, a zatim odvar dodati u kupku.

Kupke kod kamena u bubrezima

Efikasno sredstvo kod kamena u bubrezima je odvar od ovsene slame. (Mo`e se zameniti preslicom). Slama se kuva oko pola sata I od odvara se pravi topla kupka sa temperaturom od 30C.

Takvu kupku primenjivati najvi[e jedan sat da topla voda ne bi suvi[e iscrpla bolesnika. Po zavr[etku kupke ~itavo telo dobro umiti hladnom vodom. Svakodnevno se mogu primeniti tri ovakve kupke, a kao dopunu obavezno piti odvar od ovsa, pri ~emu se ovas kuva najvi[e pola sata. Potrebno je piti po dve ~a[e odvara svakodnevno. Ja~e delovanje ima odvar od ovsene slame. Veoma dobar odvar je I od preslice.

Mravlja kupka

Stavite u d`ak sadr`aj jednog mravinjaka I donesite ku]i. Izru~ite iz d`aka sve u kantu I dolijte vrelu vodu. Ostavite sadr`aj u kanti da stoji nekoliko sati, a zatim sipajte u kadu sa vru]om vodom od 30-37C. Za poja~anje lekovitog delovanja dodati ve]u koli~inu sve`eg brezinog lista ili sve`e cvetove kamilice.

Mekinje kao dodatak kupkama

Za punu kadu uzima se 1,5kg., za polovinu 3/4kg., za sede]u kupku 1/4kg. Preliti mekinje (bolje je staviti ih u vre]icu) vrelom vodom I malo prokuvati. One se koriste kod upalnih, bolnih I osipa koji izazivaju svrab, kod opekotina I ozleda.

Orahov list kao dodatak kupkama

Uzeti sve`e ili osu[eno li[]e od oraha, preliti hladnom vodom I kuvati 45 minuta u dobro zatvorenoj posudi. Za punu kadu uzima se 1kg., za polovinu 1/2kg., za sede]u 1/4kg. Ove kupke se naj~e[]e koriste za decu za le~enje skrofula I bolesti limfnih ~vorova.

Kamilica kao dodatak kupkama

Preliti kamilicu hladnom vodom I kuvati u dobro zatvorenoj posudi 10 minuta. Za punu kadu uzeti 1/2kg., za polovinu 1/4kg. za sede]u 150g. Ove kupke se sa velikim efektom koriste u le~enju

132

ko`nih bolesti, rana I gnojnih ~ireva. Kupke sa kamilicom deluju umiruju]e I koriste se kod neuroza.

Ekstrakt od borovih iglica kao dodatak kupkama

Uzeti iglice, gran~ice I [I[arke, preliti hladnom vodom I kuvati pola sata, zatim dobro zatvoriti I ostaviti da stoji 12 sati. Dobar ekstrakt je braon boje. Potrebno je za punu kadu 1,5kg., za polovinu 3/4kg., za sede]u 1/4kg.

Kupke sa ekstratom borovih iglica daju iznena\uju]I efekat osobama sa bolnom osetljivo[]u I isto tako dobro ja~aju srce I nerve. Zato se ove kupke sa velikim uspehom primenjuju kod upale nerava, bolnih nerava, nervne uzrujanosti, nesanice, paralize I kostobolje, mi[I]nog I reumatizma zglobova, I[ijasa, otoka I upala zglobova, kod promrzlih ekstremiteta, gnojnih ~ireva, gojaznosti, kod katara disajnih puteva, astme I bolesti plu]a.

Kupke sa borovim ekstraktom tako\e su korisne za ja~anje organizma I ozdravljenje posle te`ih bolesti. Ovakve kupke se mogu koristiti I kao lekovita inhalacija ako im se doda 20-30 kapi prirodnog ulja od borovih iglica. Para zasi]ena etarskim uljem izuzetno dobro deluje na sluzoko`u.

Odoljen kao dodatak kupkama

Kupke sa odvarom odoljena slu`e za smirivanje srca, gr~eva I ~itavog nervnog sistema; one smanjuju napetost I posebno se preporu~uju kod nervne nesanice, nervoze, slabosti srca, I nerava, nemirnog, gr~evitog stanja srca I nerava, `eluca, kod kolika I astme. Ovakve kupke smanjuju broj sr~anih udara, sni`avaju arterijski pritisak. Za punu kadu potrebno je 1/2kg. odoljena.

So kao dodatak kupkama

Za punu kadu je potrebno 2kg. soli. Drugi kilogram se stavlja u kadu za rastvaranje. Ovakve kupke izazivaju nadra`aj ko`e, uti~u na izbacivanje preko ko`e vode, mokra]e I ugljenih hidrata. Izazvana slanim kupkama poja~ana ishrana ko`e krvlju blagotvorno deluje na dublje postoje]e poreme]aje razmene materija, takvih kao [to su reumatska stanja I skrofule.

Timijan kao dodatak kupkama

Za punu kadu potrebno je 1kg. timijana. Kupke sa timijanom pobolj[avaju stanje ~itavog organizma.

Lavandin cvet kao dodatak kupkama

Ove kupke imaju ogroman zna~aj ne samo kod bolesti srca I nervnih poreme]aja, nego I kod reumatizma, kostobolje,

133

uko~enosti, I[~a[enja. Ove kupke o`ivljavaju I pobu\uju nerve ko`e I glavnih krvnih sudova. Za punu kadu potreban je 1kg. lavandinog cveta.

Kupke sa goru[icom

Dodaje se (suva) goru[ica samo za delimi~ne kupke za ruke ili noge: uzeti 2-3 pregr[ti, preliti vru]om vodom - 50C I dobro prome[ati da ne ostanu grudvice I dodati u kadu. Goru[I~ina etarska ulja koja se pri tom izdvajaju deluju radra`uju]e, ja~e od bilo koje druge kupke. Ovakve kupke se ograni~avaju na 5-10 minuta, zatim se opere telo toplom vodom. Goru[ica se nikad ne sme kuvati jer tako sasvim gubi svoju snagu I delovanje.

Zalmanove kupke

Sem poznatih terpentinskih kupki Zalmanov predla`e I mnogo drugih korisnih kupki. Kratko o njima.

1. Kupke sa odvarom od orahovog listaPreporu~uju se kod vla`nih ko`nih bolesti, vla`nih ekcema,

svraba, koprivnja~e (urtikarije). Sastav: preliti vrelom vodom 400g. orahovog lista, ostaviti da stoji 15 minuta, procediti I sipati u kadu sa vodom temperature 38,5C. Kupka - 15 minuta.

2. Kupka tipa Ro[-PozePreporu~uje se kod suve ko`e, suvog dermatitisa, ihtioze,

psorijaze. Sastav: smesa karbonata sode (35g.), karbonata magnezijuma (20g) I perborata magnezijuma (15g)., temperatura 38-39C, kupka 15 minuta.

3. Kupke sa stipsom I sodomPreporu~uju se kod varikoznog pro[irenja vena I varikoznih

rana. Sastav: soda - 20g., stipsa - 70g., temperatura 38,5C, kupka 15 minuta.

4. Kupke za rukePreporu~uju se kod bronhijalne astme, hroni~nog bronhitisa,

upale sinusa, glaukoma, za prekidanje prehlade, upale du[nika, gripa.

Obe podlaktice iznad lakta spustiti u vodu (T-37C). Postepeno pove]avati temperaturu za jedan stepen svaka dva minuta od 38-43C - za 10 minuta. Kupke sa temperaturom od 43C primenjivati 10 minuta, zatim odmarati najmanje 45 minuta.

5. Kupke za nogeProtiv nesvestice, hroni~ne migrene. Metoda je ista kao za

kupke za ruke.6. Kupke za hipertoniju (obi~no sa orahovim listom ili `utim

terpentinskim rastvorom)Ve[ta~ko pove]anje temperature izazvane hipertermi~kim

kupkama stvara akumulaciju “sterilne toplote”, poja~ava proces sagorevanja u ]elijama I tkivima, otvara kapilare. Pobolj[ava se regulacija propustljivosti membrana, intenziviraju se `ivotni procesi.

134

Va`no je I to [to hipertermi~ke kupke snabdevaju organizam toplotom bez tro[enja organizma.

Zalmanov polazi od toga da spoljno zagrevanje delimi~no zamenjuje unutra[nje (koje se pojavljuje kao rezultat ishrane, snabdevanja kiseonikom, rada mi[I]a, krvotoka, sekrecije, umnog rada I prijatnih emocija). Ne smatra on slu~ajno da se u dobro zagrevanim prostorijama opremljenim kupatilima I toplom vodom mo`e smanjiti u obroku meso, hleb I masno]a. Takve su I norme za dnevne kalorije predlo`ene od strane “Instituta za ishranu”. One su ni`e za stanovni[tvo u gradovima u pore\enju sa seoskim.

7. Indikacije za primenu hipertermi~kih kupki po ZalmanovuPolineuritis, polimiozitis, iridociklitis, salpingitis, septikemija

gonokokni (gonori~ki) artritis.Kontraindikacije za primenu hipertermi~kih kupki.Povi[en krvni pritisak, otok mozga, tuberkuloza plu]a,

pneumonija, miokarditis, infarkt miokarda, akutni flebitis, ciroza jetre.

Metoda Izvo\enja hipertermi~kih kupkiKupke sa orahovim listom ili `utim terpentinskim rastvorom

su jednostavne. Sesti u kadu (T-37C); postepeno pove]avati temperaturu do 41-45C za 12-15 minuta. Sa postignutom temperaturom ostati jo[ 4-5 minuta, zatim iza]I, uviti se u ~ar[av I dva-tri vunena ]ebeta I 45 minuta se znojiti piju]I vru] ~aj. Posle toga se osu[iti I ostati u krevetu jo[ najmanje dva sata.

KONTRAINDIKACIJE

Mese~nik - milica (Grafiola officinalis). Uzimanje ja~ih doza izaziva nezadr`ivo, uporno povra]anje. Biljka je veoma otrovna I ne preporu~uje se za uzimanje.

Adonis - je otrovna biljka. Po[tovati doziranje.I\irot (koren). Kod poja~ane sekrecije `eluca ne uzimati koren.Aloja. Primena preparata od aloje izaziva priliv krvi u organe

male karlice. Kontraindikovani su kod bolesti jetre I `u~ne kese, kod krvarenja iz materice, hemoroida, cistitisa I trudno]e.

Aralija. Izbegavati primenu preparata od aralije kod hipertonije, nesanice, nervne napetosti.

Arnika - krasuljak (Arnica montana) - je otrovna biljka. Strogo po[tovati doziranje.

Divlji ruzmarin - je otrovna biljka. Njegova primena zahteva veliku opreznost, jer nepravilno doziranje mo`e izazvati upalu sluzoko`e `eluda~no-stoma~nog trakta.

Zimzelen - je otrovna biljka. Strogo po[tovati doziranje.Bedrenik (Pipmpinella saxifraga) - sirovina mo`e izazvati

fitodermatit.Bunika crna - je veoma otrovna biljka.Breza. Zbog razdra`uju]eg delovanja na bubrege primena

tinkture, odvara I tinkture od brezinih pupoljaka kao diureti~kog sredstva dozvoljena je samo pod kontrolom lekara. Dugo ne kristiti ove preparate.

135

@uto smilje - pove]ava krvni pritisak. Kod hipertonije ne uzimati dugo.

Br[ljan - povija~. Unutra[nja primena br[ljana kao otrovne biljke zahteva opreznost. Strogo po[tovati doziranje.

Valerijana - odoljen (koren). Ne upotrebljavati dugo I u velikim koli~inama. U takvim slu~ajevima ova biljka atoni~no deluje na probavne organe, izaziva glavobolju, mu~ninu I remeti rad srca.

Razli~ak. Po[to razli~ak sadr`I jako aktivna jedinjenja sa komponentom cijanata potrebno je biti oprezan prilikom primene sirovine.

Poponac - ladole` (Convolvulusarvensis I C. sepium). Kod upotrebe ve]ih koli~ina ove biljke mogu se pojaviti neprijatnosti `eluda~no-stoma~nog trakta povra]anje, dijareja, op[ta slabost.

Dvornik - ima jako dejstvo na zgru[avanje krvi. Bolesnici sa tromboflebitom ne treba da ga uzimaju.

{ipak - nar (plodovi). Sok od plodova obavezno piti razbla`en sa vodom, po[to u njemu ima mnogo raznih kiselina koje nadra`uju `eludac I nagrizaju gle\ zuba. Oprezno koristiti koru nara jer prekomerna doza mo`e izazvati nesvesticu, slabost, pgor[anje vida, spazam.

Oman. Tinktura I odvar od omana kontraindikovani su u trudno]I I kod bolesti bubrega.

Orlov nokat. Kod duge opotrebe I predoziranosti izaziva nesvesticu, glavobolju, mu~ninu, povra]anje, pospanost, ponekad - poreme]aje u jetri, unutra[nja krvarenja I ,~ak, paralizu centralnog nervnog sistema.

@utilovka - `utikovina (Genista tinctoria). Upotrebom velike koli~ine ove biljke mo`e do]I do trovanja sli~nog trovanju nikotinom. To zahteva opreznost u primeni ove biljke.

Smrdljivka - tatula (Datura stramonium) - je otrovna biljka. Unutra[nju primenu ne praktikovati.

Mali ~I~ak - boca (Xanthium) - je otrovna biljka. Strogo po[tovati doziranje.

Majoran - u trudno]I ne koristiti jer deluje abortivno (spre~ava razvoj).

@en-[en (koren). Uzimati samo u hladnom periodu. Duga primena I u velikim dozama izaziva negativne pojave: nesanicu, glavobolju, bol u srcu, smanjenje potencije.

Kokoti] - `avornjak (Delphinium ajactis) - je otrovna biljka. Kod unutra[nje primene biti veoma oprezan.

Pasjakovina - pasja lijeska (Rhamnus catartica). Pojava nepodno[enja - mu~nina I povra]anje u vezi su sa supstancom koja nadra`uje sluzoko`u probavnog trakta.

Kantarion - je otrovna biljka. Unutra[nja primena zahteva veliku opreznost. Duga upotreba izaziva su`avanje krvnih sudova I pove]ava krvni pritisak.

136

Jagoda - [umska I vrtna. Kod nekih ljudi o~ituje se pove]ana osetljivost koja izaziva kod njih alergijske pojave pra]ene koprivnja~om. U takvim slu~ajevima ne sme se upotrebljavati.

{ibikovina. Zbog visokog sadr`aja purina plodovi [ibikovine su kontraindikovani kod kostobolje I bolesti bubrega.

Kasija - sena. Velike doze preparata od sene izazivaju kolike u stomaku.

Ze~ji kiseljak - kisela detelina (Oxalis acetosella) - je otrovna biljka. Strogo po[tovati doziranje.

@uto smilje - smilika ima jako dejstvo na zgru[avanje krvi. Oprezno ga koristiti u slu~aju tromboflebita. Nepovoljan uticaj u slu~aju duge upotrebe kod povi[enog krvnog pritiska.

Kopriva. Ne preporu~uje se primena koprive bez saveta lekara. Preparati od ove biljke kontraindikovani su za osobe sa pove]anim zgru[avanjem krvi, sa hipertonijom I aterosklerozom, a tako\e ih ne treba koristiti kod krvarenja izazvanih cistom, polipima I drugim otocima materice I jajnika.

Crvena ljuta paprika. Uzimanje tinkture mo`e izazvati te[ke `eluda~no-stoma~ne poreme]aje.

@ablja trava (Sencio vulgare). Kod predoziranja ose]a se suvo]a u ustima, lupanje srca. Kontraindikovana je kod glaukoma I organskih obolenja jetre I bubrega. U poslednje vreme utvr\eno je da ve]ina alkaloida `ablje trave ima kancerogeno dejstvo.

Kru[ina (kora) - je otrovna biljka. Treba koristiti koru koja je najmanje godinu dana bila na suvom mestu ili podvrgnutu zagrevanju na 100C u toku jednog sata. U suprotnom upotreba kore je opasna jer mo`e izazvati trovanje (mu~nina, povra]anje).

Lokvanj beli - je otrovna biljka Kod unutra[nje primene biti oprezan.

Lokvanj `uti - je otrovna biljka Kod unutra[nje primene biti oprezan.

Kukuruzna svila - je jako sredstvo za zgru[avanje krvi. Kod povi[enog zgru[avanja ne koristiti.

Planin~ica - divlji bo`ur (Trollitus europacus) - je otrovna biljka, posebno koren. Njena primena zahteva veliku opreznost.

|ur\evak - je otrovna biljka. Primena preparata od \ur\evka je kontraindikovana kod izra`enih organskih promena srca I krvnih sudova, miokarditisa, ateroskleroze.

Luk. Tinktura od luka je kontraindikovana za sr~ane bolesnike, kao I za bolesti jetre I bubrega.

Konopljanka - Bogorodi~in divlji lan (Linaria vulgaris) - je otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost I precizno doziranje.

Seme lana. Kontraindikacije su holecistit I hepatit. Duga primena se ne preporu~uje.

Divlji mak. Visoke doze su otrovne.Bro]evina crvena - ima razdra`uju]I uticaj na sluzoko`u `eluca;

pove]ava kiselost `eluda~nog soka. Kontraindikacije: akutni I hroni~ni glomeorulonefritis, ~ir I gastritis kod pove]ane kiselosti.

137

Kleka. Plodovi kleke se ne smeju koristiti kod upale bubrega. Upotreba plodova zahteva precizno doziranje I kontraindikovana je u trudno]i.

Mrkva. Ne koristiti gornji deo korena koji se nalazi iznad nivoa zemlje I ima zelenu boju. Negativno deluje na rad srca.

Sapunika - je otrovna biljkka. Njena primena zahteva opreznost.

Metvica - nana poljska I [umska - negativno uti~e na reproduktivne organe. Ovo se ne odnosi na kulturu vrtne mente.

Crveni naprstak - je jako otrovna biljka mada je dragocena kao sredsvo za srce. Njena primena zahteva veliku opreznost I obaveznu kontrolu lekara.

Bela imela - je otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost.

Orah. Prilikom uzimanja jezgra oraha ~esto je potrebo paziti na doziranje, tj. uzimati ga u malim koli~inama po[to I sasvim male suvi[ne koli~ine mogu izazvati glavobolju u prednjem delu glave. To se obja[njava izazivanjem spazma krvnih sudova mozga u prednjem delu glave.

Paprat - je veoma otrovna biljka. Preparati od paprati su kontraindikovani kod insuficijencije srca, bolesti jetre, bubrega, ~ira `eluca I duodenuma, kod akutnih `eluda~no-stoma~nih bolesti, trudno]e, iscrpljenosti, anemije I tuberkuloze.

Pasje zelje (Solanum nigrum) Slatko-gorko crno pasje zelje je otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost.

Rusoma~a - ~obanska torbica. Preparati rusoma~e su kontraindikovani za osobe sa pove]anim zgru[avanjem krvi.

Divlja tikva - debelja~a - je otrovna biljka. Preterana doza mo`e izazvati krvave dijareje I nefritis.

Vratika - je otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost I precizno doziranje.

Bo`ur - je veoma otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost I precizno doziranje.

Br[ljan - je otrovna biljka. Mo`e izazvati trovanje. Kod osetljivijih osoba sam kontakt sa biljkom mo`e izazvati dermatitis.. Posebno su toksi~ni plodovi br[ljana.

Pelen - je otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost I precizno doziranje. Izbegavati dugu upotrebu. Mo`e izazvati groznice, pa ~ak I pojave psihi~kih poreme]aja. Njegova primena u trudno]I je kontraindikovana. Tako\e se ne sme upotrebljavati kod bolesti ~ira.

Sasa ljubi~asta - je veoma otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost I precizno doziranje.

Rodiola roza - zlatni koren. Neophodno je precizno doziranje. Kod predoziranosti mogu se pojaviti ne`eljene reakcije nervnog sistema kao [to su nesanica, glavobolja, lupanje srca, ra`dra`ljivost. Koristiti koren pod kontrolom lekara. Njegova primena je kontraindikovana kod izra`enih simptoma nervnih bolesti, iscrpljenosti, hipertonije, ateroskleroze, a tako\e I kod hipotonije izazvane vaskularnom distonijom.

138

Revanj. Pri uzimanju preparata koji sadr`e revanj, mokra]a, mleko I znoj poprimaju `u]kastu boju. U baznoj sredini boja je crvena. Treba izbegavati propisivanje preparata od revnja bolesnim od kostobolje I kamena u bubrezima. Po[to revanj mo`e izazvati krvarenja iz rektalnih vena ne preporu~uje se njegova upotreba kod hemoroida.

Rotkva. Primena rotkve je kontraindikovana za sr~ane bolesnike, kao I za bolesti jetre, ~ira `eluca I duodenuma, upala `eluda~no-stoma~nog trakta.

Rododendron - gorska ru`a - je otrovna biljka. Predoziranost mo`e izazvati trovanje ~iji su simptomi izra`eno lu~enje pljuva~ke, nadra`aj za povra]anjem, jaki bolovi u probavnom traktu, stanje obamrlosti, pad arterijskog pritiska. Njegovi preparati imaju negativan uticaj na mokra]ne kanale. Kontraindikovan je kod bolesti bubrega.

Ruta - je otrovna biljka, posebno mlada. Zahteva opreznost u doziranju.

Cvekla. Uzimanje sve`eg soka od cvekle izaziva jak spazam krvnih sudova, zbog toga se sve`e isce\eni sok ostavlja da odstoji 2-3 sata da bi isparile [tetne supstance. Posle toga sok se mo`e upotrebiti.

Jorgovan - je otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost.

Sladi]. Kod duge upotrebe sladi]a zapa`a se pove]anje arterijskog pritiska, zadr`avanje te~nosti sve do pojave otoka, poreme]aja polne funkcije, nestajanja maljavosti idr.

Crvena glavica (Claviceps purpurea) - je veoma otrovna biljka. Njena primena zahteva veliku opreznost I obaveznu kontrolu lekara.

Magare]I trn - repuh. Kod povi[enog krvnog pritiska ne koristiti.

Medve\e gro`\e. Ne uzimati dugo. Neki autori ne preporu~uju kori[]enje lista za odvar jer nadra`uje sluzoko`u `eluda~no-stoma~nog trakta.

Hajdu~ka trava - je otrovna biljka. Njena primena u svim oblicima kao I drugih otrovnih biljka zahteva opreznost. Duga upotreba I predoziranost izaziva nesvesticu I osip ko`e. Neophodno je precizno doziranje.

Dan-I-no]. Duga upotreba preparata I prekomerne doze mogu izazvati povra]anje, dijareju, osip sa svrabom.

Gospina jagodica (Physalis alkekengi). Potrbno je znati da biljka sadr`I supstance izra`ene toksi~nosti. Koristiti plodove bez mehuraste ~a[ice jer ona sadr`I toksi~ne supstance.

Preslica - je otrovna biljka. Njena primena je kontraindikovana kod upale bubrega, a doziranje mora biti precizno.

Hmelj - je otrovna biljka. Njena primena zahteva precizno doziranje.

Hren. Treba biti oprezan kod uzimanja hrena u ve]im koli~inama.

139

^aj kineski. Prekomerna upotreba ~aja mo`e dovesti do pove]ane razdra`ljivosti. Jak ~aj je kontraindikovan kod bolesti srca, ~ira I neuroza.

^emerika I svi od nje pripremnjeni preparati su veoma otrovni. Spoljna primena ~emerike tako\e mo`e izazvati trovanja, ~ak I smrt.

Divlja tre[nja - je otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost (posebno kora, plodovi I list).

Divlji (medve\i) luk. Bolesni od gastritisa I ~ira `eluca treba da ga izbegavaju.

Pasji jezik (Cynoglossum officinale) - je otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost, posebno u doziranju.

Beli luk ne smeju koristiti bolesni od epilepsije I trudnice.Rusa. Svi delovi biljke, posebno koren su otrovni. Njena

primena zahteva opreznost I precizno doziranje. Primenjivati samo pod kontrolom lekara. Neumerena I duga upotreba izaziva mu~ninu, povra]anje, dijareju, poreme]aje u disajnom centru.

{ipak. Posle uzimanja tinkture od [ipka obavezno isprati usta toplom vodom ili toplom vodom sa sodom. Kiseline koje se nalaze u tinkturi nagrizaju gle\ zuba.

{tavalj. Sadr`I purinske supstance I kiseline. Ne preporu~uje se njegova upotreba kod poreme]aja razmene soli (reumatizam, kostobolja) I bolestima u vezi sa njima, kao I kod upalnih procesa stoma~nog trakta I tubrkuloze.

Jasen - je otrovna biljka. Njena primena zahteva opreznost.Lazarkinja - je otrovna biljka. Njena primena zahteva

opreznost, a predoziranje izaziva povra]anje, glavobolju nesvesticu, pa ~ak I smrt.

OTROVNE BILJKE

Biljni svet podru~ja bez crnice je izuzetno bogat po svojim oblicima. Na prostranoj teritoriji zajedno sa lekovitim biljkama sretaju se I otrovne koje izazivaju trovanje ljudi I `ivotinja.

@rtve trovanja su naj~e[]e deca, ~iju pa`nju privla~e razni divlji plodovi I bilje. Pri sakupljanju lekovitih biljka potrebo je biti veoma pa`ljiv I po[tovati mere opreza. Sakuplja~I lekovitih biljka treba da prepoznaju izgled otrovnih biljka, da znaju gde one rastu I da ih umeju razlikovati od njima sli~nih vrsta, a po potrebi I da daju prvu pomo] pre lekarske pomo]i.

Bunika

Neke otrovne biljke sintetizuju biolo[ki aktivna jedinjenja - alakloide - u strogo odre\enim dozama koriste se kao lekovita sredstva.

Takva biljka je bunika koja se koristi u le~enju bolesnih od drevnih vremena. Ali, u velikim dozama ona mo`e izazvati trovanje.

Bunika je travnata biljka visine 30-60cm.. Stabljika je prava, obrasla mekim vlaknastim tkivom. Li[]e je spiralno raspore\eno,

140

duguljasto-ovalnog oblika sa zup~astim udubljenjima. List bli`e korenu je sa peteljkom. Cvetovi na vrhovima stabljika su krupni I imaju prljavo-`ut sa ljubi~astim `ilicama ven~I]. Plod je mahunast sa sitnim sivkasto-sme\im semenom.

Bunika raste na mestima sa korovom, u ba[tama, pored puteva.

Otrovna kukuta (Cicuta virosa)

Ovo je najotrovnija bijlka koja se sreta na podru~ju bez crnice.

Kukuta je vi[egodi[nja travnata biljka iz porodice [titarki sa glatkom granatom stabljikom visine do 1,5m. Li[]e je na dva ili tri dela perasto podeljeno uskim, [iljastim, reckastim listi]ima. Cvetovi su beli, sitni, sakupljeni u obliku [tita, korenje je krupno, kratko I po izgledu podse]a na repu, ali za razliku od nje na preseku korena otrovne kukute postoje pregradice koje obrazuju [upljine. Koren je so~an, debljine 4-5mm. Korenje I koren imaju slatkast ukus.

Otrovna kukuta raste na vla`nim livadama, po obalama mo~varnih reka, potoka, jaraka, u prikrajcima mo~vara, pa ~ak I u vodi.

Svi delovi biljke su otrovni. Otrovne osobine ostaju I u osu[enoj biljci. Veliku opasnost za ljude I `ivotinje predstavlja korenje koje je najvi[e toksi~no u prole]e. Ono sadr`I otrovnu supstancu cikutotoksin. Naj~e[]e se trovanja de[avaju u prole]e za vreme proletnjih bujica kada se krupno I so~no korenje lako pronalazi I ispira vodom iz priobalnih obitavali[ta biljaka.

Posle dospevanja delova biljke u organizam ~oveka, posebno korenja, ubrzo dolazi do trovanja sa slede]im simptomima: slatkast, zatim gorkast ukus u ustima, bol u stomaku, lu~enje pljuva~ke, poreme]aj u disanju I krvotoku, bunilo, groznica. Mo`e nastupiti I smrt zbog prestanka disanja I paralize disajnog centra.

Likovac - mo~ac (Daphne mezereum)

Likovac je veoma razgranati `bun. Njegove grane su prekrivene sivom korom sa sitnim mrkim pegama, li[]e je spiralno raspore\eno, duguljasto je I [iljato, sakupljeno na krajevima gran~icom. Sa gornje strane listovi su modro-zeleni, sa donje strane sivkasto-modri. Cvetovi imaju ~etiri latice, roze ili bele I miri[ljave, a nalaze se strane gran~ica. Plod je jagodi~ast I so~an, jarko crven - retko `ut, raste direktno na stablu.

Svi delovi biljke su otrovni. Oni sadr`e otrovnu supstancu dafnin. Posebo su otrovni kora I sok biljke, a tako\e I plodovi koji privla~e svojom jarkom bojom. Biljku je opasno ~ak I dotaknuti jer u kontaktu sa njom na ko`I se pojavljuju povrede: upale, plihovi I ~irevi koji dugo I te[ko zarastaju.

Trovanje mo`e nastupiti I upotrebom plodova, naro~ito kod dece koja ne odolevaju njihovom izgledu. Kod trovanja nastupa

141

jako lu~enje pljuva~ke, bol u `elucu, povra]anje, nesvestica, groznica.

Vranino oko - ljuti] (Aconitum anthora)

Ljuti] je vi[egodi[nja travnata biljka iz porodice ljiljana. Stabljika je uspravna, visine 20-30sm I ima ~etiri jajolika lista unakrsno raspore\ena. Korenje je puzavi~asto, duga~ko I tanko. Zelenkasto-`uti cveti] izrasta u gornjem delu stabljike. Cveta u maju-junu. Iz cveta se u julu-avgustu obrazuje jagodi~ast crno-mrk plod.

Raste na vla`nom tlu u me[ovitim I ~etinarskim [umama, me\u `bunjem I na senovitim mestima.

^itava biljka je otrovna, posebno plod. Kod trovanja se javlja mu~nina, povra]anje I bol u stomaku.

Planinska bela ~emerika (Veratrum album)

Planinska bela ~emerika je travnata biljka iz porodice ljiljana visine do 2m. Stabljika je debela I prava. Li[]e je spiralno raspore\eno, oblika elipse I golo. Cvetovi su zelenkasti I obrazuju na vrhu biljke cvast - metlicu. Cveta u junu do avgusta.

U svim delovima ~emerike nalaze se otrovni alkaloidi. Najja~a toksi~nost ove biljke je u rano prole]e u vreme izrastanja stabljike I listova.

^emerika koja raste na pa[njacima opasna je I za stoku kod koje se ~esto de[ava trovanje nailaskom na mlade, so~ne, zelene stabljike ~emerike.

^emerika nadra`uje sluzoko`u nosa, usne [upljine, grla I izaziva jako kijanje. Kod trovanja se pojavljuje pe~enje u ustima, lu~enje pljuva~ke, povra]anje, bol u `elucu, dijareja, ote`ano disanje.

Prva pomo] kod trovanja

Ako se trovanje otrovnom biljkom ipak desilo, onda, pre svega treba otkloniti otrov iz organizma I usporiti njegovu apsorpciju.

Najpre treba izazvati povra]anje nadra`ivanjem korena jezika I dati postradalom ve]u koli~inu (4-5 ~a[a) tople osoljene vode. Tako\e se preporu~uje u cilju oksidacije otrovnih produkata rastvor kalijevog permanganata za ispiranje `eluca.

Smanjenju apsorpcije otrova doprinosi I uzimanje aktivnog uglja - karbolena. Nekoliko tableta isitniti, pome[ati sa vodom I dati nastradalom da popije. Po`eljno je uraditi klizmu. U slu~aju kontakta sa otrovnom biljkom ruke ili taj deo tela treba nekoliko puta oprati vodom I sapunom ili rastvorom kalijevog permanganata. Postradalog [to pre odvesti u medicinsku ustanovu radi pru`anja kvalifikovane lekarske pomo]i.

^UVAJTE SE OTROVNIH BILJAKA !

142

KALENDAR UBIRANJA LEKOVITOG BILJA

MartBreza - pupoljciCrvena borovnica - li[]e Bor - pupoljci

AprilBreza - pupoljciCrvena borovnica - li[]eDvornik (srcenjak) - korenjeOman - korenje Hrast - kora{ibikovina - kora - Kru[ina obi~na (pasjakovina) - koraKru[ina (pasjakovina) - kora Sr~enjak (sr~ani koren) - korenje Paprat (mu[ka) - korenje Bor - pupoljciMedve\e gro`\e - list

MajAdonis prole]ni, gorocvetBagulja, divlji ruzmarin - olistale graneBreza - li[]e, pupoljciBeli glog - cvet, plodoviCrvena borovnica - li[]eAngelika, an\eosko drvo - koren Hrast - kora{ibikovina - kora Kopriva - listKru[ina obi~na (pasjakovina) - kora|ur\evak - list, cvet^I~ak - korenPodbjel, belokopitnjak - cvet, li[]e Masla~ak - stabaoce, koren Volovski jezik - korenPaprat (mu[ka) - korenje Rusoma~a, ~obanska torbicaJagor~evina - list, cvetBo`ur - korenBela jela - pupoljci, igliceDivlji paprat, zmijina mahovina @ivovlak, bokvicaPirevina - korenjeCrna ribizlaBor - pupoljci, igliceMedve\e gro`\eJablan pupoljciDan-I-no]

143

Konjski rep, preslicaHren - korenDivlja tre[nja

JunAdonis prole]ni, gorocvetBagulja, divlji ruzmarin - olistale graneBunika - listBreza - li[]e, pupoljciBeli glog - cvet, plodoviRazli~ak - cvetoviGorka detelina - listDvornik, lisac@draljika, orlov nokatAngelika, an\eosko drvo - koren Jagoda - plodovi, listoviGor~icaMahovinaKopriva - list|ur\evak - list, cvetLipa - cvetovi^I~ak - korenPodbjel, belokopitnjak - cvet, li[]e Masla~ak - stabaoce, koren Volovski jezik - korenPa[kanat - listRusoma~a, ~obanska torbicaBo`ur - korenBela jela - pupoljci, igliceDivlji paprat, zmijina mahovina @ivovlak, bokvicaPelenPaprat mu[ka - korenjePirevina - korenjeSrda~ica, sr~nik travnati deoKamilica - cvetoviBor - pupoljci, igliceRunolistMaj~ina du[icaDan-I-no]Konjski rep, preslicaHren - korenDvozubica, kozji rogoviDivlja tre[njaBorovnica RusaKa]unak

Jul

144

Adonis prole]ni, gorocvetVodeni bo`ur, I\irotBagulja, divlji ruzmarin - olistale graneBunika - list, pupoljciBreza - li[]e, pupoljciSmilika, `uto smilje - cvastBeli glog - cvet, plodoviRazli~ak - cvetoviGorka detelina - listBorovnica crna - plodoviDvornik, lisac@draljika, orlov nokatMajoranAngelika, an\eosko drvo - koren @avornjak, kokoti]KantarionJagoda - plodovi, listoviGor~icaMahovinaNeven - cvetovi{ibikovina - kora, plodoviVu~ji rep, lopuhKopriva - listLipa - cvetovi^I~ak - korenMalina - plodovi, listMrkva - seme, korenPodbjel, belokopitnjak - cvet, li[]e KlekaMenta, nanaMasla~ak - stabaoce, koren Volovski jezik - korenPaprat - korenjePa[kanat - listRusoma~a, ~obanska torbicaPer[un - zeleni deo, korenVrati], vratika - cvastBo`ur - korenZmijina mahovinaBela jela - pupoljci, igliceDivlja paprat, zmijina mahovina @ivovlak, bokvicaPelenPirevina - korenjeSrda~ica, sr~nik travnati deoKamilica - cvetoviRibizla crna - plodoviBor - pupoljci, igliceRunolistMaj~ina du[ica

145

Kim - plodoviMedve\e gro`\e - listHajdu~ica - travnati deoDan-I-no]Konjski rep, preslicaHren - korenDvozubica, kozji rogoviDivlja tre[njaRusa{ipak - cvetovi, plodoviKa]unak

Avgust

Adonis prole]ni, gorocvetVodeni bo`ur, I\irotBagulja, divlji ruzmarin Smilika, `uto smilje - cvastBeli glog - cvet, plodoviOdoljen - korenjeBorovnica crna - plodoviDvornik, lisac@draljika, orlov nokatMajoranAngelika, an\eosko drvo - koren Gor~icaMahovinaNeven - cvetovi{ibikovina - kora, plodoviVu~ji rep, lopuhKopriva - list^I~ak - korenMalina - plodoviMrkva - seme, korenPodbjel, belokopitnjak - cvet, li[]e Masla~ak - stabaoce, koren Volovski jezik - korenPaprat - korenjeRusoma~a, ~obanska torbicaPer[un - zeleni deo, korenVrati], vratika - cvastBo`ur - korenDivlja paprat, zmijina mahovina @ivovlak, bokvicaPelenKamilica - cvetoviJarebika plodoviJasenovka, lisi~ina - korenjeBor - pupoljci, igliceRunolist

146

Kim - plodoviMedve\e gro`\e - listHajdu~ica - travnati deoDan-I-no]Konjski rep, preslicaHmeljHren - korenDvozubica, kozji rogoviDivlja tre[njaBeli luk - lukoviceRusa{ipak - cvetovi, plodovi

Septembar

Odoljen - korenjeDvornik, lisac - korenjeAngelika, an\eosko drvo - koren Neven - cvetovi{ibikovina - kora, plodoviKopriva - listKru[ina, pasjakovinaSr~ani koren - korenje^I~ak - korenKleka - plodoviMrkva - seme, korenMasla~ak - koren Jova, crna, bela - plodoviPaprat - korenjeRusoma~a, ~obanska torbicaJaglika, jagor~ika - korene sa korenomPer[un - zeleni deo, korenBo`ur - korenDivlja paprat, zmijina mahovina @ivovlak, bokvicaPelenKamilica - cvetoviJarebika - plodoviJasenovka, lisi~ina - korenjeKim - plodoviMedve\e gro`\e - listHajdu~ica - travnati deoDan-I-no]Konjski rep, preslicaHmeljHren - korenCikorija - koren{ipak - plodovi{tavalj, konjsko zelje - korenje

147

Oktobar

Odoljen - korenjeDvornik, lisac - korenjeAngelika, an\eosko drvo - koren {ibikovina - kora, plodoviSr~ani koren - korenjeKleka - plodoviMrkva - seme, korenMasla~ak - koren Jova crna, bela - plodoviPaprat - korenjeJaglika, jagor~ika - korene sa korenomDivlja paprat, zmijina mahovina - korenjeZe~ji trn - korenMedve\e gro`\e - listCikorija - koren{ipak - cvetovi, plodovi{tavalj, konjsko zelje - korenje

Novembar

Jova - plodoviZe~ji trn - koren

P a ` nj a !

Dragi ~itao~e, ne zaboravi !

Svake godine ostaje sve manje I manje lekovitih biljaka na zemlji. U poslednje vreme veoma mnogo je izdato popularnih knjiga o lekovitim biljkama. Ogroman broj ljudi iza[ao je u [ume I polja da sakuplja za sebe, za apoteke, za prodaju. To je dovelo do nestajanja veoma dragocenih lekovitih biljaka. Zbog toga je prilikom ubiranja bilja neophodno pamtiti slede]e:a) beri samo one biljke koje sigurno poznaje[,b) uzimaj samo one delove biljke koji su neophodni za le~enje,c) treba da zna[ vreme u koje se sakupljaju odre\eni delovi

biljka,d) obavezno ostavljaj zdrave biljke radi budu]eg razmno`avanja

da ne bi do[lo do njihovog nestajanja. Ne zaboravi estetki zna~aj prirode za ~oveka. Ne zaboravi budu]e generacije koje ]e do]I u prirodu posle tebe. Ne zaboravi da je priroda - `iva sredina.

e) Ne zaboravi pravilan na~in su[enja pojedinih delova biljkef) nikada ne sakupljaj biljke, cvetove, koren u gradu, industrijskom

kraju ili pored puta.Pravila o odre\ivanju biljaka, njihovom sakupljanju,

transportu, su[enju I skladi[tenju mogu se pro~itati u bilo kojoj knjizi o lekovitim biljkama. U ovoj knjizi dati su samo recepti za pomo] bolesnom ~oveku. Obavezno za le~enje treba saznati od

148

lekara dijagnozu svoje bolesti I tek posle toga I prema savetu lekara po~eti le~enje lekovitim biljkama.

NA^INI PRIPREMANJA PREPARATA OD LEKOVITIH BILJAKA

U KU}NIM USLOVIMA

Odvari I tinkture pripremaju se na dva na~ina: hladni I vru]i.Kod hladnog na~ina sirovina se preliva potrebnom koli~inom

hladne prokuvane vode, ostavlja se 4-12 sati, procedi I koristi.Kod vru]eg na~ina potrebna koli~ina lekovite sirovine prelije

se vodom sobne temperature u porculanskoj, staklenoj ili emajliranoj posudi. Ovu posudu staviti u drugu sa klju~alom vodom I zagrevati uz ~esto me[anje, odvar: 30 minuta, tinktura 15 minuta, zatim ohladiti, procediti I lek je spreman za upotrebu. Pripremanje na pari mo`e se zameniti rernom, ali treba paziti da lekovita smesa ne proklju~a.

Odvari I tinkture se pripremaju za upotrebu za 1-2 dana, ^uvaju se na prohladnom tamnom mestu, za[ti]enom od direktnih sun~evih zraka. Ako odvar ili tinkturu slede]eg dana treba piti toplo ne zgrevati nego dodati vru]u vodu.

Tinktura se u ku]nim uslovima obi~no priprema na 40-70% alkoholu. Isitnjenu sirovinu preliti alkoholom u odnosu 1:10, 2:19, 3:10 u staklenoj tamnoj posudi, zatvoriti I dr`ati na tamnom mestu 3-21 dan, povremeno prome[ati. Tinkturu procediti kroz gazu I sipati u tamnu fla[icu. Rok trajanja tinktura je od 1-3 godine.

Tinkture (toniziraju]a sredstva) uzimati u hladnom periodu (jesen, zima, prole]e), jer one izazivaju priliv krvi u glavu I srce, posebno u toplo vreme. Ovakav postupak izvoditi kada se toniziraju]a sredstva uzimaju preventivno.

Ali nekad se uzimaju u bilo koje godi[nje doba, npr. posle izdr`anih operacija, kod dugih iscrpljuju]ih bolesti, pri radu vezanom za velika fizi~ka optere]enja. Ne treba zaboraviti da bilo koja, pa ~ak I najne[kodljivija biljka ima ne samo [iroke I dobre indikacije u le~enju bolesti, ve] I kontraindikacije, (one su date na kraju poglavlja o le~enju lekovitim biljkama). Smese za inhalaciju pripremaju se na osnovu odvara ili tinktura uz naknadno razbla`ivanje vru]om vodom do potrebne lekovite koncentracije smese za inhalaciju u celini (obi~no 1: 2 I 1: 3).

Rastvori za komprese, ispiranje, lokalne kupke pripremaju se na analogan na~in, mada u slu~ajevima kada je potrebno dobiti ja~u koncentraciju vodenog ekstrakta po~etne tinkture I odvare treba pripremati u odnosu 1: 5 I 1: 3.

Za pripremanje lekovitih kupki tinkture I odvari se pripremaju 1-2 litra na kadu.

Vreme le~enja kod ve]ine hroni~nih bolesti iznosi 25-35 dana. Ponovne terapije propisuju se nakon 10-15-dnevnog prekida, ali ne vi[e od dva kursa posle osnovnog kursa le~enja. U nekim slu~ajevima radi izbegavanja smanjenja efikasnosti ili radi spre~avanja privikavanja preporu~uje se kod ponovljenog kursa

149

le~enja promena sastava me[avine I zamena analognim lekovitim biljkama koje imaju analogna terapijska svojstva. Jednokratne doze, broj I koli~ina uzimanja preparata u toku 24 sata ne treba smatrati strogo obaveznim, jer lekar ih mo`e promeniti zavisno od toka bolesti, individualnih osobina bolesnika, `ivotnog doba I pola.

Svi recepti I doze prora~unate su za odraslog ~oveka, zato za decu od 1-3 godine dozu treba smanjti za 3-5 puta, za decu od 3-7 godina za 2-3 puta, a za decu od 7-14 godina - za 1,5-2 puta. Navedene su tako\e kontraindikacije lekovitih biljka, spisak za ubiranje lekovitog bilja po godi[njim dobima (kalendar), najva`nije tinkture, metode za njihovo pripremanje I primenu, a tako\e I nekoliko vrsta ulja neophodnih za ku]nu apoteku.

Na~ini pripremanja odvara, tinktura I ekstrakta navedeni su u receptima.

U toku prve nedelje le~enja narodnim sredstvima I lekovitim biljkama pri unutra[njoj primeni dozu smanjiti na polovinu od navedene. Od druge nedelje, ako organizam dobro podnosi datu metodu, prelazi se na punu dozu. Prvih dana kod unutra[nje primene me[avina, ekstrakta I tinkture od lekovitih biljka kod nekih bolesnika dolazi do lakog pogor[anja bolesti. Kako pi[u na[I pozanati stru~njaci fitoterapeuti toga se ne treba pla[iti jer se de[ava takozvani ‘prelom’ u organizmu u vezi sa delovanjem lekovitih preparata.

Ali ako lek o~igledno ne poma`e treba prekinuti terapiju I primenjivati druge metode I recepte za le~enje.

Po[tovani ~itao~e! Zapamti da je najva`nije za vreme bolesti blagovremeno se obratiti lekaru I na]I potreban recept uz njegovu pomo] za efikaasno izle~enje.

TINKTURE U KU}NOJ APOTECI(priprema I primena)

Tinktura od I\irota

Tinktura od korenja I\irota priprema se na slede]I na~in: 20g. I\irota na 100ml. 40% alkohola ostaviti da odstoji dve nedelje, procediti I ~uvati na prohladnom mestu u tamnoj staklenoj bo~ici.

Piti po 15-30 kapi 2-3 puta dnevno pre jela.Koristi se za le~enje hroni~nog gastritisa, ~ira `eluca I

duodenuma, dijareje. Re\e se koristi kod kolecistitisa, hepatitisa I kamena u mokra]nim kanalima.

Tinktura od aralije

Uzeti 20g. aralije na 100ml. 70% alkohola, dr`ati u tamnoj staklenoj posudi dve nedelje, procediti I ~uvati na tamnom prohladnom mestu.

Piti po 30-40 kapi 2-4 puta dnevno. Le~enje traje 20-25 dana. Ponoviti, ako je to potrebno, posle dvonedeljne pauze.

150

Koristi se kod depresija, kao sredstvo za ja~anje organizma, kod asteni~nih I asteni~no-depresivnih stanja, neurastenije, hepatitisa, kod umnog I fizi~kog premora.

Tinktura od listova `utikovine

Uzeti 20g. listova `utikovine na 100ml 40% alkohola. Ostaviti da odstoji dve nedelje, iscediti I filtrirati.

Piti po 25-30 kapi tri puta dnevno u toku 2-3 nedelje. ^uvati na tamnom, prohladnom mestu u tamnoj staklenoj bo~ici.

Preporu~uje se za primenu kod bolesti jetre I `u~nih kanala, hepatitisa, kolecititisa, kamena u `u~noj kesi.

Tinktura od `utikovine koristi se I u ginekolo[koj praksi kod atoni~nog krvarenja u postporo\ajnom periodu, kod involucije materice, krvarenja izazvanih upalnim procesima I t.sl.

Bedrenik - komora~ - koren, tinktura

40g. korena na 100ml 70% alkohola. Ostaviti da odstoji 8 dana na tamnom mestu, procediti I piti po 30 kapi 4-5 puta dnevno sa supenom ka[ikom vode.

Ovo drevno narodno sredstvo koristi se kod astme, radikalno je I provereno. Bolje je upotrebljavati tinkturu u alkoholu jer se koren te[ko rastvara u vodi.

Tinktura od brezinih pupoljaka

Uzeti 20g. brezinih pupoljaka na 100ml. 70% alkohola. Ostaviti da odstoji tri nedelje. Procediti I ~uvati u tamnoj posudi na prohladnom mestu za[ti]enom od svetlosti.

Piti tri puta dnevno po 15-20 kapi sa supenom ka[ikom vode.Koristi se kod ~ira `eluca, kao sredstvo za stimulaciju lu~enja

`u~I I kao diureti~ko sredstvo, kod poreme]aja I bolova u `elucu, kod vodene bolesti (nastale zbog upale bubrega), kod drugih oblika bolesti bubrega, protiv glista, protiv ko`nih bolesti, ekcema, neuralgi~nih bolova, bolesti mokra]ne be[ike I reumatizma.

Primenjuje sa tako\e kod otoka nastalih zbog sr~anih smetnji, kod bolesti jetre, disajnih organa (laringitis, bronhitis, upala du[nika).

U spoljnoj upotrebi koristi se u le~enju rana, (kompresi I ispiranje), za utrljavanje kod reumatizma, dekubitusa, ogrebotina, hroni~nih gnojnih rana, trofi~nih ~ireva, stavljaju se kompresi kod artritisa I reumatizma. Kod kolere se mo`e koristiti tinktura pripremljena sa 0,5l. alkohola u koji se dodaje pola fla[e brezinih pupoljaka. Smesa treba da odstoji mesec dana. Pije se po jedna ~a[ica svaki sat do prestanka povra]anja.

Beli glog, tinktura

151

10g. cvetova sa listovima ostaviti da odstoji 10 dana u 100ml 70% alkohola, procedtiti I ~uvati u staklenoj tamnoj posudi.

Piti po 20-30 kapi sa vodom tri puta dnevno pre jela. Vreme le~enja traje 20-30 dana.

Koristi se kod funkcionalnih poreme]aja rada srca, slabosti srca, nesanice kod sr~anih bolesnika, kod hipertireoze sa tahikardijom, po~etnih oblika hipertonije, ateroskleroze. Tinktura smanjuje osetljivost centralnog nervnog sistema, ja~a sr~ani mi[I], ja~a koronarni krvotok, otklanja tahikardiju I aritmiju, sni`ava krvni pritisak I ubla`ava ote`ano disanje.

Ladole`, tinktura

20g. biljke preliti sa 100ml 70% alkohola I ostaviti da odstoji dve nedelje. Procediti I piti po 15-30 kapi 2-3 puta dnevno kao diureti~ko I laksativno sredstvo.

Zimzelen

Uzeti 50g. listova I stabljika na 0,5l. 70% alkohola. Ostaviti da odstoji dve nedelje na tamnom mestu, procedti I ~uvati u tamnoj staklenoj bo~ici.

Piti po 30-40 kapi tri puta dnevno.Koristi se kod upale jajnika, upale prostate, steriliteta,

neprohodnosti kanala, kod upalnih bolesti materice, kod hroni~ne upale mokra]ne be[ike I mokra]nih kanala sa postojanjem gnoja u mokra]i.

Angelika, tinktura

Uzeti 30g. isitnjenog korena I preliti sa 500ml. belog vina. Ostaviti da odstoji 24 sata, ~esto promu]kati, procediti I piti po pola ~a[ice dva puta dnevno.

Koristi se kao sedativno sredstvo u le~enju histerije, groznice, a tako\e I kao sredstvo u le~enju hipertonije u po~etnom stadijumu, reumatizma I bolesti `u~i.

Tinktura od `en-[ena

1. Uzeti 10g. `en-[ena na 100ml. 70% alkohola, ostavi da odstoji 2-3 nedelje, procediti I ~uvati u staklenoj bo~ici.

Piti po 15-25 kapi 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Ne uzimati pre spavanja I kasno uve~e

Koristi se kao toniziraju]e I sredstvo za ja~anje organizma, za le~enje razli~itih bolesti centralnog nervnog sistema, pove]anje radne sposobnosti I otpornosti organizma na stresne situacije. @en-[en je tako\e koristan kod asteni~nih I asteni~no-depresivnih stanja, neuroza, nesanice I impotencije, poja~ava ukupni tonus. Sem toga poja~ava se funkcionalnost ~itavog kardio-vaskularnog

152

sistema. U isto~nim zemljama `en-[en se koristi kao sredstvo za produ`etak `ivota I mladosti.

Najefikasnije ga je uzimati u jesen I zimi. 2. Uzeti 50g. korena `en-[ena, preliti prokuvanom zasla\enom

vodom, ostaviti tri sata, zatim isitniti I dodati 500ml. 40% alkohola, ostaviti da odstoji 20 dana na tamnom mestu.

Piti po 10ml. pola sata pre jela jednom dnevno.Vreme uzimanja je 30-40 dana.

Kantarion, tinktura

Uzeti 20g. biljke na 100ml 70% alkohola. Ostaviti da odstoji dve nedelje, procediti I ~uvati u tamnoj staklenoj bo~ici na prohladnom mestu.

Piti po 40-50 kapi 3-4 puta dnevno. Za ispiranje usta 30-40 kapi u pola ~a[e vode.

Koristi se kod bolesti usne [upljine, `eluda~no-stoma~nog trakta, jetre, bubrega, zastoja `u~I u `u~nim kanalima, kolecistitisa, po~etnih simptoma kamenca u `u~noj kesi I `u~nim kanalima, kod gastritisa. Propisuje se I kod poreme]aja periferne cirkulacije.

U stomatologiji se koristi kao protivupalno sredstvo, a preporu~uje se za ispiranje usta u cilju otklanjanja neprijatnog mirisa I za premazivanje desni u cilju njihovog ja~anja.

Po 20 kapi u ~a[I vode koristi se za ispiranje usta kod stomatitisa I faringitisa.

1% rastvor na 70% alkoholu kod inficiranih rana, panaricijuma, apcesa, furunkula, trofi~nih rana I opekotina pove]ava regenerativne sposobnosti tkiva.

Tinktura od gor~ice

Isitniti 20g. gor~ice, preliti sa 100ml. 40% alkohola, ostaviti da odstoji 7-14 dana, svakodnevno promu]kati po nekoliko puta, procedtiti I piti po 15-20 kapi 20-30 minuta pre jela.

Koristi se kao sredstvo za stimulisanje apetita, za poja~anje sekrecije probavnog trakta, kao I protiv glista.

Tinktura od nevena

Uzeti 20g. nevena na 100ml. 70% alkohola, ostaviti da odstoji dve nedelje, procediti I piti po 20-30 kapi tri puta dnevno.

Uzimanjem tinkture od nevena nestaju glavobolje, pobolj[ava se san I radna sposobnost. Koristi se kod hipertonije (vreme le~enja tri nedelje I vi[e), `eluda~no-stoma~nih bolesti, ~ira, rahitisa, raka, nesanice, aritmije srca, ote`anog disanja, kao sredstvo za stimulisanje sekrecije `u~I I za op[te ja~anje organizma.

Tinktura od nevena brzo otklanja upalne procese I gnojne upale, lu~enje kod rana I ~ireva I znatno ubrzava regeneraciju

153

tkiva I zarastanje rana, a tako\e se koristi I kod sarkoma (malignih tumora).

Za spoljnu upotrebu koristi se kao sredstvo za komprese I premazivanje rana, ~ireva, opekotina, ogrebotina, posekotina. Tinktura daje dobre rezultate u le~enju bolesti usta I grla (ispiranje), razbla`iti vodom. Kod bolesti o~iju (~mi~ak, konjuktivitis) koristiti komprese I umivanje razbla`enom tinkturom 1: 10.

Dobre rezultate daje primena tinkture nevena I u ginekolo[koj praksi (ranice grli]a materice, belo pranje). Razbla`iti vodom 1: 10, praviti komprese I izvoditi ispiranja.

Kesten - cvetovi ili plodovi, tinktura

Uzeti 50g. cvetova ili plodova kestena na 0,6l. 50% alkohola. Ostaviti da odstoji dve nedelje na toplom tamnom mestu, Smesu svakodnevno promu]kati, procediti I ~uvati na tamnom mestu.

Piti po 30-40 kapi dnevno u toku 2-3 nedelje. Preparat od divljeg kestena smanjuje zgru[avanje krvi, ja~a zidove kapilara i vena, spre~ava stvaranje tromba u krvnim sudovima I doprinosi resorpciji postoje]ih tromba koji se postepeno razmek[avaju.

Preprat od plodova, cvetova ili kore koristi se za unutra[nju I spoljnu upotrebu kod hemoroida, spazma, poreme]aja sekrecije `u~I, hroni~nih poreme]aja probavnog trakta, katara bronhija, kostobolje, reumatizma, I[ijasa, tromboflebitisa I pro[irenih vena. Ekstrakt se preporu~uje za kupke kod mialgije I neuralgije.

Detelina crvena (procvetali I olistali vrhovi sakupljeni na po~etku cvetanja), tinktura

Uzeti 40g. cvetova, staviti u 500ml. 40% alkohola, ostaviti da odstoji dve nedelje, procediti I piti po 20g. pre jela ili pre spavanja. Vreme le~nja je tri meseca sa prekidom od 10 dana. Posle [est meseci terapija se mo`e ponoviti.

Koristi se kod ateroskleroze, sa normalnim krvnim pritiskom, pra]enom glavoboljom I [umom u u[ima.

Kopriva, tinktura

Uzeti 200g. majske koprive, preliti sa 0,5l. 70% alkohola, prekriti gazom ili tkaninom. Prva 24 sata dr`ati na prozoru a slede]ih osam dana na tamnom mestu, procediti I ~uvati u tamnoj bo~ici.

Piti po jednu ka[I~icu za kafu na[te, pola sata pre jela I pre spavanja.

Tinktura ~ini organizam bodrim, zdravim, pobolj[ava rad srca, sastav krvi, kretanje postaje lak[e, prolazi skleroza.

Tinktura od bo`ura

154

10g. travnatog dela I korena bo`ura na 100ml. 40% alkohola.Piti po 30-40 kapi tri puta dnevno. Vreme le~enja je 25-35

dana. Propisuje se kod neurosteni~nih stanja, nesanice. Tinktura pobolj[ava radnu sposobnost I deluje sedativno.

Jasika, tinktura

Pupoljke jasike ostaviti u 70% alkoholu da odstoji nedelju dana u odnosu 1:10.

Piti po 25-30 kapi tri puta dnevno.Primenjuje se kod akutnog hroni~nog cistitisa I slabosti

mokra]ne be]ike.

Tinktura od ljute crvene paprike

Uzeti 30g. ljute crvene paprike u 200ml. 70% alkohola I ostaviti dve nedelje, procediti.

Upotrebljavati spolja za utrljavanje kod I[ijasa, neuralgije, promrzlina, ka[lja, reumatizma, lumbaga.

Tinktura od pelena

Priprema se od osu[ene sitno izrezane biljke na 70% alkoholu u odnosu 1: 5. Ostaviti da odstoji 21 dan na tamnom prohladnom mestu, procediti.

Piti po 20 kapi jednom dnevno.Koristi se kod gastritisa sa sni`enom kiselo[]u, a tako\e za

poja~anje apetita posle prele`anih isrpljuju]ih bolesti.

Pupoljci breze, tinktura

Uzeti 10g. suvih pupoljaka na 100ml. 70% alkohola. Ostaviti da stoji dve nedelje, procediti.

Piti po 15-20 kapi sa 1/2 supene ka[ike vode pre jela.Pije se kod probavnih smetnji `eluca, ~ira `eluca, kod vodene

bolesti nastale zbog upale bubrega, kao I kod drugih bolesti bubrega, protiv sitnih glista, bolesti ko`e, reumatizma, upale jetre, kod prehlada, gripa, hemoroida, kostobolje, [tucanja itd.

Kod gripa I prehlade uzimati vru]e. Spolja se tinktura upotrebljava za le~enje rana, ~ireva, gnojavica, posekotina, dekubitusa, kod reumatizma, kostobolje, bolova u zglobovima, lumbaga kao sredstvo za utrljavanje I obloge. Ova tinktura razbla`ena sa vodom 1:10 koristi se I za utrljavanje u ko`u glave za u~vr[]ivanje korena kose.

Ljubi~asta sasa

20g. sve`e biljke u 100ml. 70% alkohola ostaviti da odstoji, procediti I ~uvati na tamnom mestu.

155

Koristi se za smirivanje bolesnih od histerije, kao I kod povi[ene nervne napetosti. Tinktura deluje sedativno I analgetski.

Sr~anik, tinktura

Uzeti 20g. isitnjenih listova na 100ml. 70% alkohola I ostaviti da odstoji 7-14 dana, a zatim procediti.

Piti po 30-40 kapi 3-4 puta dnevno.Koristi se kod lupanja srca, nervoze, po~etnog stadijuma

hipertonije, miokarditisa.

Rodiola roza, tinktura (zlatni koren)

Uzeti 10g. isitnjenog korena na 100ml. 40% alkohola. Ostaviti da odstoji 20 dana, procediti I ~uvati u tamnoj staklenoj bo~ici.

Piti po 5-10 kapi 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Vreme le~enja 10-20 dana.

U psihijatriji se po~inje sa 10 kapi 2-3 puta dnevno, a zatim se doza postepeno pove]ava do 30-40 kapi. Vreme le~enja 1-2 meseca. Ne uzima se pre spavanja I kasno no]u.

Tako\e se koristi kao stimulativno sredstvo kod asteni~nih stanja, premora, neurastenije. Tinkturu mogu uzimati I prakti~no zdravi ljudi sa smanjenom radnom sposobno[]u I impotencijom.

Preparat ima kontraindikacije I zato se uzima samo po savetu lekara.

Vodena le]a, tinktura (Lemna)

Uzeti ka[I~icu za kafu sve`e dobro oprane biljke na 50ml. 40% alkohola. Ostaviti sedam dana, iscediti I filtrirati.

Piti po 15-20 kapi u 1/4 ~a[e vode tri puta dnevno.Koristi se kod vitiliga, alergijskih bolesti, koprivnj~e I kod

otoka nervnog porekla.

Perunika, tinktura

Suve stabljkike preunike sitno izrezati na 1-2cm. Nasuti do 1/3 -1/2 fla[e I preliti 70% alkoholom. Ostaviti 21 dan na tamnom mestu.

Piti po jednu ka[I~icu za kafu do jedne supene ka[ike sa vodom tri puta dnevno pre jela. U posebno te[kim slu~jaevima uzimati po jednu ~a[icu tri puta dnevno. Uzimati u hladnom periodu. Ova tinktura utrljava se u obolele zglobove I od nje se prave obloge. Smatra se da je potrebno popiti dve polulitarske fla[e tinkture da bi se do[lo do rezultata.

Koristi se kod reumatizma i artritisa.

Jorgovan, tinktura

156

Uzeti 100g. sve`ih mladih listova jorgovana, sipati u fla[u I preliti sa 1l. 40% alkohola. Dr`ati na tamnom mestu 14 dana.

Piti po jednu ka[I~icu za kafu pre napada, slede]eg dana 1 ka[I~icu za vreme napada, tre]eg dana jednu ka[I~icu posle napada.

Malarija I groznica prolaze nepovratno.Kod reumatizma I talo`enja soli u zglobovima piti po 50 kapi

tri puta dnevno. Le~nje traje tri meseca. Ovu tinkturu utrljavati I praviti od nje obloge. Koristi se tako\e kod kostobolje.

Ze~ji trn

Koren ze~jeg trna 20g. na 100ml. 70% alkohola ostaviti da odstoji 7-10 dana, procediti I ~uvati u tamnoj staklenoj bo~ici na prohladnom mestu za[ti]enom od sunca.

Piti po jednu ka[I~icu za kafu 2-3 puta dnevno pre jela.Propisuje se kao laksativno sredstvo.Tinktura deluje stimulativno na kardiovaskularni sistem,

smanjuje propustljivost I krhkost kapilara, pove]ava tonus creva, uzima se kod hemoroida, hroni~ne opstipacije, pukotina sfinktera (mi[I]a), smanjuje arterijski pritisak, otoke, ~vorove hemoroida, zaustavlja krvarenje. Koristi se I kao diureti~ko sredstvo kod postojanja kamena, kod kostobolje, upale bubrega I mokra]ne be[ike I kamena u mokra]noj be[ici.

Tinktura od lista aloje

Izrezati I napuniti do polovine fla[u od pola litra, posuti [e]erom I pokriti gazom. Ostaviti tri dana a onda doliti 40% alkohol I ponovo ostaviti tri dana. Procediti I iscediti. Dobija se slatko-gorak liker.

Piti po jednu supenu ka[iku tri puta dnevno pre jela. Deci davati po jednu ka[I~icu za kafu tri puta dnevno pre jela. Uzimati do potpunog ozdravljenja. Koristi se kod angine, upale grla I bolesti plu]a.

Miro\ija - seme, tinktura

Uzeti 50g. semena miro\ije, kuvati 15-20 minuta na tihoj vatri u 0,5l. vina. Dobro umotati I ostaviti jedan sat, zatim procediti.

Piti po 50-60g. pre spavanja. Ovo je ne[kodljivo narodno sredstvo. Uzima se kod nesanice I daje dobar san.

Hmelj, tinktura

Uzeti jedan deo isitnjenog hmelja na 4 dela 50% alkohola, ostaviti dve nedelje na tamnom mestu, procediti.

Piti po 5 kapi tinkture na jednu supenu ka[iku vode dva puta dnevno pre jela. Drugi put piti pre spavanja. Koristi se kod nesanice.

157

Beli luk, tinktura

1/3 fla[e napuniti sitno izrezanim belim lukom, preliti 70% alkoholom I ostaviti 14 dana na tomnom mestu. Svakodnevno promu]kati.

Piti po 5 kapi tri puta dnevno pre jela sa ka[ikom vode.^isti krvne sudove od svih taloga, sni`ava povi[eni krvni

pritisak, ~isti `eludac, blagotvorno deluje na spazam krvnih sudova mozga.

Grozni~ica

Uzeti 20g. biljke na 100ml. 70% alkohola, ostaviti 10-15 dana, procediti I ~uvati u tamnoj staklenoj bo~ici na mestu za[ti]enom od svetlosti.

Piti po 20-30 kapi 2-3 puta dnevno pre jela.Koristi se kod hipertonije, funkcionalnih poreme]aja nervnog

sistema, neuroza, za pobolj[anje sna, a tako\e nestaju bolovi u predelu srca.

Eukaliptus, tinktura

Tinktura od eukaliptusa ima protivupalno dejstvo, olak[ava iska[ljavanje, deluje antisepti~ki I analgetski. Pije se kod ka[lja, bolesti disajnog sistema, akutnih `eluda~nih I stoma~nih bolesti, gripa, prehlada.

Piti tinkturu po 20-30 kapi na 1/4 ~a[e prokuvane ohla\ene vode tri puta dnevno. Za spoljnu upotrebu ova tinktura se koristi za ispiranje I inhalaciju kod bolesti grla I disajnih puteva (angina, laringitis, prehlada, upala du[nika, bronhitis, procesi u plu]ima).

Tinktura se upotrebljava za komprese I ispiranje gnojnih ~ireva, crvenog vetra, gnojnih upala, gnojnog mastitisa I nekih gnojnih bolesti ko`e. Za ispiranje kod ranice grli]a materice jednu ka[I~icu za kafu razbla`iti u ~a[I prokuvane, malo ohla\ene vode. Tinktura se upotrebljava za utrljavanje kod I[ijasa, neuralgije, reumatskih bolova.

ULJA U KU}NOJ APOTECI

Ulje od divljeg ruzmarina

Na 100g. maslinovog ili ulja od suncokreta uzeti jednu punu supenu ka[iku isitnjenog divljeg ruzmarina. Ostaviti na tamnom mestu I svakodnevno promu]kati. Procediti I iscediti. Ukapati u nozdrve po 2-3 kapi prvi dan, kasnije po jednu kap 3-4 puta dnevno u toku nedelju dana. Prehlada prolazi za nekolika dana.

Kantarion

158

1. 20 sve`ih cvetova preliti sa 200ml maslinovog ulja I ostaviti 40 dana. Piti po 1-2 ka[I~ice za kafu pola sata pre jela 2-3 puta dnevno.

Uzima se kod bolesti ~ira, stomatitisa, paradentoze, faringitisa, a tako\e kod bolesti `u~nih kanala I kamena u bubrezima kao analgetsko sredstvo I sredstvo protiv glista.

2. Kantarionovo ulje. Pola ~a[e sve`ih isitnjenih cvetova I listova kantariona ostaviti da stoji u ~a[I bademovog, suncokretovog, maslinovog ili lanenog ulja tri nedelje. Procediti I ~uvati na prohladnom mestu.

Koristi se kod opekotina kao radikalno sredstvo, ~ak ako je povre\eno 2/3 povr[ine tela. Na povre\enim mestima stavljaju se kompresi od ulja kod rana koje dugo ne zarastaju, ~ireva, gnojnih ~ireva, upala, o[te]ene sluzoko`e usta, premazuju se ujedi od zdravih pasa I ma~aka, ispucale usne posle prehlade.

Neven (ulje)

1g. cvetova na 100ml maslinovog ulja ostaviti da stoji 20-25 dana. Koristi se kod rana I ozleda radi izbegavanja stvaranja o`iljaka.

Ulje od krina

Uzeti sve`e latice cveta krina, staviti u tamnu fla[u, preliti prokuvanim ohla\enim uljem I ostaviti da stoji na tamnom mestu dve nedelje. Koristi se kod opekotina.

Mentolovo ulje

Mentolovo ulje je apotekarski preparat 2% I 4%. Koristi se kod prehlade po 2-3 kapi u svaku nozdrvu. Uljem se premazuju uglovi nosnih [upljina. Ne koristi se kod dece do tri godine.

Kod glavobolje nastale zbog prehlade, migrene I probadanja premazati mentolovim uljem ~elo, slepoo~nice, teme, iza u[iju I pozadi ispod lobanje (gde je jamica). Kod po~etne prehlade postupiti isto ovako. Uve~e je veoma korisno premazivati disajne puteve mentolovim uljem. Ova izuzetna dezinfekcija veoma osve`ava I ~uva od prehlade.

Osobe koje ne podnose letnje `ege mogu premazivati u tankom sloju otvorene delove tela (posebno lice) mentolovim uljem pome[anim sa vazelinom.

Pasji trn (Hipoophae)

Dobijanje ulja od pasjeg trna u ku]nim uslovima:a) Iz jagodi~astog ploda iscediti sok I ostaviti ga na hladnom

mestu. Prilikom stajanja ulje ispliva na povr[inu, a zatim se skida. Ulje dobijeno na ovaj na~in smatra se za najkvalitetnije.

159

b) Pulpu preostalu posle ce\enja soka dodatno isitniti I preliti biljnim uljem, ostaviti da odstoji, a zatim sa povr[ine skinuti ulje. Ovakvo ulje je svetlije boje I po kvalitetu je znatno ispod gore navedenog.

c) Iz jagodi~astog ploda iscediti sok, preostalu pulpu osu[iti I samleti u mlinu za kafu, preliti maslinovim uljem I ostaviti dve-tri nedelje. Procediti I ~uvati na tamnom mestu u tamnoj staklenoj bo~ici.

Ulje od pasjeg trna koristi se kod o[te]enja ko`e od radioaktivnog zra~enja I kod raka jednjaka.

Propisuje se po 1-1,5 ka[I~ice za kafu 2-3 puta dnevno u toku le~enja, a zatim jo[ dve-tri nedelje dodatno.

Kod le~enja ~ira `eluca propisuje se po 1 ka[I~ica za kafu 2-3 puta dnevno pola sata pre jela.Vreme le~enja je jedan mesec.

U le~enju ranice grli]a materice koriste se vatni tamponi dobro natopljeni uljem (5-10ml na tampon). Tampone menjati svakodnevno I sklanjati nakon 16-24 sata. Kod kolitisa vreme le~enja traje 10-15 procedura, kod ranice grli]a materice 8-12 procedura. Ako je to potrebno le~enje se mo`e nastaviti nakon 1-1,5 meseca.

Ulje od pasjeg trna tako\e se koristi kod opekotina, trofi~nih ~ireva I bolesti ko`e. Uspe[no se koristi kod ~ira `eluca I duodenuma, kod pukotina anusa, unutra[njih hemoroida.

Koristi se tako\e kod upala gornjovili~ne [upljine, hroni~nog tonzilitisa, ateroskleroze.

Ulje od severne (bele) jele

Ulje od bele jele dobija se iz iglica I izdanaka. Ovaj dragoceni ekstrakt od davnina se koristi kao dezinfekciono, kozmeti~ko I lekovito sredstvo veoma visoke biolo[ke aktivnosti. To je ekolo[ki ~isti proizvod jer ova jela mo`e da raste samo u uslovima kristalno ~istog vazduha oslobo\enog od prisustva zaga\enosti I dima industrijskih zona. Takva mesta o~uvana su u reonu Krasnojarska, Hakasina, Tuve I drugih regiona Isto~nog Sibira gde se proizvodi ulje od bele sibirske jele.

Dalje se navode neki recepti za primenu ovog ulja, koji potvr\uju svoju efikasnost u le~enju mnogih bolesti posle dugih lekarskih I narodnih metoda.

Angina

Naneti ~isto ulje na krajnike pomo]u pipete, vatnog tampona ili ih pokvasiti [pricem. Ponoviti 2-5 puta dnevno sa intervalom od 4-6 sati. Kod hroni~ne angine sem premazivanja krajnika ukapati u nos 1-2 kapi ulja. Pri tom nastaje pe~enje, kijanje, suze, lu~enje sluzi iz nosa. Posle 15-20 minuta ovi neprijatni ose]aji prolaze, ali lekoviti efekat je evidentan.

Upala plu]a (pneumonija), bronhitis

160

Spajati utrljavanje sa inhalacijom. U ku]nim uslovima dodati po 3-4 kapi ulja u emajliranu posudu sa vrelom vodom, udisati paru umotav[I glavu. Posle inhalacije utrljati ulje u grudi I pokriti se toplim ]ebetom.

Grip, prehlade (posebno kod dece)

Utrljati ulje u vratni deo ki~me, grudi, izvoditi masa`u refleksnih zona 4-5 puta dnevno svakih 5-6 sati. Posle svake procedure dobro utopliti bolesnika, dati ~aj za izazivanje znojenja od biljne tinkture I ukapati po jednu kap ulja u nozdrve.

Dijateza kod dece

Pome[ati jedan deo ulja od bele jele I tri dela de~je kreme ili maslinovog ulja uz dodatak vitamina “C”. Mo`e se pripremiti krema od tri dela ulja od jele, tri dela sumporne kreme I 4 dela de~je kreme. Premazivati povre\ene delove ko`e.

Ko`ne bolesti

Ulje od bele sibirske jele potvrdilo se kao izuzetno sredstvo za zarastanje rana I kao sredtvo protiv opekotina. U mnogim slu~ajevima dovoljno je natopiti gazu I staviti je na ranu ili opekotinu. Ipak, kod nekih poreme]aja ili bolesti ko`e preporu~uju se drugi na~ini za le~enje.

Vla`ni ekcem

Pripremiti kremu na bilo kojoj masnoj osnovi u odnosu 3-4 dela ulja u 6-7 delova masno]e. Premazivati o[te]ene delove ko`e dva puta dnevno. Le~enje traje od 8-12, ponekad do 24 dana.

Obrada rana

Posekotine i ogrebotine premazuju se ~istim uljem radi spre~avanja gnojenja. Rane velikih povr[ina ne obra\ivati uljem.

Opekotine tre]eg stepena “A’ I “B”

Pripremiti emulziju od tri dela ulja I 7 delova voska za mazanje. U ku]nim uslovima mo`e se pripremiti mast u istoj ovakvoj proporcijina na bilo kojoj masnoj osnovi. Premazivati dva-tri puta dnevno.

Paradentoza, zubobolja I druge bolesti usne [upljine

161

Tampon natopljen u ulju staviti na zub koji boli ili na upaljene desni 10-20 minuta. U slu~aju zubobolje ponoviti nakon 1,5-2 sata, kod paradentoze potrebno je 15-20 aplikacija uz ponavljanje kursa nakon [est meseci. Kod te`ih oblika paradentoze dozvoljeno je izvo\enje tre]eg kursa terapije tako\e posle [est meseci. Paziti da ne do\e do opekotina sluzoko`e.

Prelomi, ozlede

Utrljavanje ulja od bele jele u predelu preloma ili ozlede ubrzava proces srastanja kosti I zarastanja. Piti mumio po 0,5g. ujutru I uve~e. Utrljavati ulje dva puta dnevno.

I[ijas, miozitis I druge bolesti perifernog nervnog sistema

Utrljavati u predelu jakih bolova malu koli~inu ulja. Efikasnost utrljavanja pove]ava se posle kupki ili grejanja bolnih mesta. Kurs le~enja je 10-15 procedura. Ovo se tako\e preporu~uje kod bolova u nogama, golenici, zglobu kolena.

Reumatoidni poliartrit, artritis

Utrljavati ~isto ulje u zglobove prethodno zagrejane kompresom ili toplom morskom solju. Posle utrljavanja ponoviti kompres.

Jak ka[alj

^isto ulje od bele jele ukapati iz pipete na koren jezika po 3-5 kapi ujutru I uve~e.

Gnojni ~irevi, furunkule, crni pri[t, panaricijum

Pripremiti smesu od sedam delova ulja od bele jele I tri dela masti Vi[njevskog. Staviti dobijenu kremu na gazu, a zatim na povre\eno mesto, zaviti. Previjanje izvoditi dva-tri puta dnevno. Na mestima sa grubom ko`om mogu se stavljati kompresi od ~istog ulja ali su mogu]e slabe opekotine.

@ene ]e na]I u ulju od bele jele idealno kozmeti~ko sredstvo, koje ]e im u kratkom roku pomo]I da se oslobode od bora I uvenulosti ko`e zahvaljuju]I njegovom podmla\uju]em delovanju na ]elije organizma. Ova osobina ulja od bele jele naro~ito se ose]a posle vru]e kupke (38 C) uz dodatak od 2-3 kapi ulja; nakon 15-20 minuta nastaje ose]anje lako]e, mladosti, nestaje umor, skida se stres. Du`I boravak u kupki sa uljem od bele jele doprinosi opu[tanju mi[I]a I br`em zsapivanju. San postaje miran I dubok.

162

Ovakve procedure blagotvorno deluju na centralni nervni sistem, poma`u osloba\anju od nesanice I neuroza. Pri tom se o~ituje obnavljanje heterogene aktivnosti kore velikog mozga.

{iroke mogu]nosti nalaze se u ulju od bele jele kao lekovitom preparatu. U narodnoj medicini, naprimer, ono se uspe[no primenjuje u le~enju ginekolo[kih I urolo[kih bolesti. Lekari koji u svojoj praksi koriste ovo ulje preporu~uju ga I u mnogim drugim slu~ajevima. Do danas jedinstvena kontraindikacija je embriotoksi~nost zbog ~ega se ne preporu~uje trudnicama.

Prskanje ulja od bele jele u prostorijama uni[tava mikrobe izaziva~e bolesti, otklanja neprijatne mirise u toaletima, kuhinjama, ostavljaju]I ne`nu aromu ~etinarske [ume. To je nezamenljivi prirodni dezodorans koji smanjuje znojenje.

Kontraindikacije: ne preporu~uje se osobama sa sr~anim manama I `enama u trudno]i.

Ulje od belog luka

Glavicu belog luka prose~ne veli~ine o~istiti I napraviti od nje ka[icu, staviti u staklenu teglu I preliti ~a[om nerafiniranog suncokretovog ulja, a zatim staviti u hladnjak. Slede]eg dana iscediti ka[I~icu za kafu limunovog soka I dodati isto toliko ulja od belog luka I prome[ati.

Piti tri puta dnevno pola sata pre jela. Kurs traje 1-3 meseca, a posle jednomese~ne pauze mo`e se ponoviti

Otklanja spazam krvnih sudova mozga, spazam srca, ote`ano disanje, propisuje se kod skleroze. Odli~no je sredstvo za [irenje krvnih sudova.

SADR@AJ

DEO DRUGI LE^ENJE LEKOVITIM BILJKAMA I NARODNA MEDICINA

ME{AVINE LEKOVITIH BILJAKABolesti disajnih organaUpala du[nika I bronhija, hroni~ni bronhitis, akutni, suvi bronhitis, bronhijalni spazamBronhijalna astma, veliki ka[alj, hroni~na pneumonijaLaringitis, upala du[nika, angina, tonzilitisPrehlaqdeMe[avine za iska[ljavanjeZa ispiranje kod laringitisa I angineZa ispiranje usta I grlaAntipiretici I me[avine za izazivanje znojenjaMe[avine za plu]aBolesti stca I krvnih sudovaAterosklerozaHipertonija

163

Umiruju]e (sedativne me[avine)^ir duodenuma, gastritis, kolike, povi[ena kiselostMe[avine za `eludacMe[avine za regulisanje rada crevaLaksativne me[avine kod opstipacijeDijarejaUpale bubrega I mokra]nih kanalaBolesti bubrega I mokra]nih kanalaHroni~ni glomerulonefritis hroni~~ni pyelonefritisHepatitis I ciroza jetreHolecistoza I holangitis (upala `u~ne kese, upala `u~nog

kanala)CistitisKamen u `u~noj kesi I `u~nim kanalimaMe[avine za ubrzano lu~enje `u~I Me[avine za ubrzano lu~enje `u~I kod `uticeHroni~ni pankreatitis DijabetesDiureti~ke me[avine I me[avine za izazivanje znojenjaMe[avine za vetroveHemoroidiLaksativna sredstvaPodagra (kostobolja)Ko`ne bolestiEkcem, vitiligo, neurodermitis I psorijaza}elavostMultivitaminske me[avineGorke (apotekarske) me[avine

LE^ENJE VRU}IM KUPKAMA UZ DODATAK ODVARA LEKOVITIH BILJAKA

Za le~enje reumatizma zglobovaHrastova kora kao dodatak kupkamaKonjski rep (preslica) kao dodatak kupkamaKoren I\irota kao dodatak kupkamaKupke kod kamena u bubrezimaMravlja kupkaMekinje kao dodatak kupkama Orahov list kao dodatak kupkamaKamilica kao dodatak kupkamaEkstrakt od borovih iglica kao dodatak kupkamaOdoljen kao dodatak kupkamaSo kao dodatak kupkamaTimijan kao dodatak kupkama Lavandin cvet kao dodatak kupkamaKupke sa goru[icomZalmanove kupke

164

KONTRAINDIKACIJE

OTROVNE BILJKEBunikaOtrovna kukuta (Cicuta virosa)Likovac - mo~ac (Daphne mezereum)Vranino oko - ljuti] (Aconitium anthora)Planinska bele ~emerika (Veratrum album)Prva pomo] kod trovanja

NA^INI PRIPREMANJA PREPARATA OD LEKOVITIH BILJAKAU KU}NIM USLOVIMA

TINKTURE U KU}NOJ APOTECI(priprema I primena)

Tinktura od I\irotaTinktura od aralijeTinktura od listova `utikovineBedrenik - komora~ - koren, tinkturaTinktura od brezinih pupoljakaBeli glog, tinkturaLadole`, tinkturaZimzelenAngelika, tinkturaTinktura od `en-[enaKantarion, tinkturaTinktura od gor~iceTinktura od nevenaKesten - cvetovi ili plodovi, tinkturaDetelina crvena (procvetali I olistali vrhovi sakupljeni na po~etku cvetanja)Kopriva, tinkturaTinktura od bo`uraJasika, tinkturaTinktura od ljte crvene paprikeTinktura od pelenaPupoljci breze, tinkturaLjubi~asta sasaSr~anik, tinkturaRodiola roza, tinktura (zlatni koren)Vodena le]a, tinktura (Lemna)Perunika, tinktura (Iris) Jorgovan, tinkturaZe~ji trn Tinktura od lista alojeMiro\ija, seme, tinkturaHmelj, tinkturabeli luk, tinkturaGrozni~ica

165

Eukaliptus, tinktura

ULJA U KU}NOJ APOTECI

Ulje od divljeg ruzmarinaKantarionNeven (ulje) Ulje od krinaMentolovo uljePasji trn (Hipoophae)Ulje od severne (bele) jeleAnginaUpala plu]a (pneumonija), bronhitisGrip, prehlade (posebno kod dece)Dijateza kod deceKo`ne bolestiVla`ni ekcemObrada rana Opekotine tre]eg stepena “A’ I “B”Paradentoza, zubobolja I druge bolesti usne [upljinePrelomi, ozledeI[ijas, miozitis I druge bolesti perifernog nervnog sistemaReumatoidni poliartrit, artritis Jak ka[aljGnojni ~irevi, furunkule, crni pri[t, panaricijumUlje od belog luka

166