Emocionalna inteligencija

Gimnazija “ Vuk Karadžić ”

Loznica

Maturski rad iz psihologije

Emocionalna inteligencija

Mentor Učenik Profesor Branka Subotić Tamara Kostić IV-5

Emocionalna inteligencija Tamara Kostić IV-5

Loznica, jun 2012.

Gimnazija „Vuk Karadžić“1


Sadržaj

1. Uvod.......................................................................................................................2

1.1. Sta je emocionalna inteligencija...........................................................................................2

1.2. Četiri veštine : samosvest, vladanje sobom, društvena svest i međuljudski odnosi.............5

1.3. Gde se nalazi emocionalna inteligencija..............................................................................6

2. Uticaji emocionalne inteligencije.........................................................................7

3. Procena emocionalne inteligencije......................................................................8

4. Zaključak...............................................................................................................9

5. Literatura..............................................................................................................10



1. Uvod

1.1.Sta je emocionalna inteligencija

Bilo je ledeno i vlažno praskozorje kada je Fineas Gejdž stigao na posao na vreme. Zabivši ruke u džepove od jakne i probijajući se kroz hladnoću, prebirao je u mislima po teškoćama koje su predstojale u izgradnji Barlingtonove železničke pruge kroz Vermont. Za osamnaest meseci koliko je radio predradnik na gradilištu, ekipa je znatno napredovala, ali teren koji su sad morali da osvoje bio je stenovit i surov. Svetlost rane zore, omekšana vlagom u vazduhu, oskudno je osvetljavala vijugavu stazu koja je vodila do gradilišta. Udaljeni ritam gvozdenih maljeva koji je ravnomerno odzvanjao delovao je umirujuće na Fineasa, izmamivši mu prvi ranojutarnji osmeh sa usana. Njegovi ljudi su uveliko radili, iako je nedostajalo čitavih petnaest minuta do početka radnog vremena. Fienas je zaradio reputaciju najefikasnijeg i najsposobnijeg predradnika u kompaniji. Disciplina i posvećenost poslu koju je donosio na gradilište obezbeđivala je blagovremeno završavanje projekata, a ljubazno ophođenje ga je učinilo omiljenim među radnicima. “oštrouman i pametan biznismen”, izražavao se odmereno, izbegavao primamljivu poročnost lokalnog kafea i bio čuven po lepom odnosu sa porodicom i prijateljima. Dan je proticao uobičajeno efikasno. Metar za metrom, Fineas i njegovi građevinci polagali su šine i dizali u vazduh stene koje su ih ometale u njihovom nastojanju da ubrzaju putovanje užurbanih ljudi. Kad je u pola pet popodne bacio pogled na sat, železnička pruga je bila duža za pola milje nego prethodnog dana. Vešto gurajući gvozdeni nabijač u četvrtastu rupu s eksplozivom, razmišljao je o danu kada je nabavio tu specijalnu šipku kod lokalonog kovača. Mišićavi zanatlija, s nekarakterističnom veselošću,objasnio Fineasu da ovo gvožđe ne liči ni na jedno koje je do tada video. Pre narednog zakretanja u svojoj svakodnevnoj primeni geometrije I snage, Fienas je svom pomoćniku dao znak da sipa pesak u rupu za eksploziv. Sloj peska osiguravao je da ne dođe do prevremene eksplozije barutnog praha za vreme sabijanja gvozdenim nabijačem. Zabacivši gornji deo tela da bi napravio još jedan zaokret, Fineas se trgao začuvši strahovitu lomljavu. Zagledajući preko desnog ramena, video je da je ekipa u jami preturila veliko kamenje koje je, uz pomoć dizalice, upravo trebalo da bude prebačeno na vagon-platformu. Kratko je uzdahnuo, žaleći zbog zastoja u poslu, i potom dovršio zakretanje nabijača, sasvim smetnuvši s uma činjenicu da je i njegovom pomoćniku buka takođe načas odvratila pažnju. Pomoćnik nije usuo pesak u rupu i struganje Fineasove gvozdene šipke o kamenu ivicu šupljine je proizvelo varnicu dovoljno veliku da zapali nezaštićeni barutni prah na njenom dnu. Strahovita snaga eksplozije lansirala je Fineasov gvozdeni nabijač kao raketu. Šipka mu je probila lice ispod levog oka i izbila kroz potiljak, proletevši mu celom dužinom kroz glavu. Zaustavila se u visokoj travi, nekih stotinu stopa od mesta na kojem je Fineas stajao. Udar je odbacio predradnikovo telo unazad i čovek je na trenutak ležao bez glasa, trzajući se od šoka. Strašnu želju da krikne prikrio je tanušni pramičak šušketavog vazduha – bio je to jedini zvuk koji je uspeo da istisne iz pluća. Mogao je da oseti ranu ispod levog oka, tamo gde mu je gvozdeni nabijač - težak šest kilograma, dužine jedan metar i prečnika od tri centimetra – probio lice. Nije, međutim, osećao veliku rupu koju je šipka napravila tamo gde mu je izbila iz glave. Svet kakav je poznavao tog se popodneva zauvek izmenio. Fineasovi odani ljudi sjatili su se pored svog



predradnika, tražeći u njegovim očima bilo kakav znak života. Sa zebnjom su se nasmejali kad je uperio pogled u njih i jeknuo : “Mislim da ću morati da skoknem do doktora Harla.”

Sa još uvek očuvanim smislom za humor, Fineas je dozvolio svojim ljudima dag a natovare na zaprežna kola i odvezu u grad. Sedeći na kolima uspravno, bez ičije pomoći, primetio je svog pomoćnika koji je sumorno hodao pored njega. Nagnuo se preko i izneo zahtev tipičan za predradnika koji napušta gradilište : “Molim te, dodaj mi knjigu ”. Poput dečkića koji posmatraju oca koji izvodi poduhvat za koji je potrebna herkulovska snaga, ošamućeni radnici su stajali puni strahopoštovanja dok je Fineas beležio u radni dnevnik sboj odlazak s gradilišta. U sredu, 13. Septembra 1848, u pola šest popodne – svega jedan sat posle užasne nesreće koja ga je snašla – Fineas Gejdž stajao je bez ičije pomoći na verandi svoje kuće.

Činjenica da je Fineas uopšte preživeo, kao i njegov brz oporavak, zbunjivali su njegovu porodicu I prijatelje. Izgledalo je da nema nikakvih posledica sem ožiljka i oslabljenog vida na desnom oku. Međutim, kada je pokušao da se vrati svom uobičajenom poslu, shvatili su da je nešto drugačije. Psovao je kao kočijaš i izdavao protivrečne naloge koji su se menjali sa njegovim raspoloženjem. Dejstvo povrede je, kako se čini, uništenje ravnoteže između njegovih intelektualnih sposobnosti i animalnih poriva. Postao je nestalan, ćudljiv, neodmeren, kolebljiv. U fizičkom pogledu se potpuno oporavio ali postojala je promena njegovog mentalnog karaktera. Fineasova emocionalna inteligencija je otišla zauvek iz njegove glave odnosno posle nesreće on je izgubio sposobnost da pretvara svoje porive i emocije u razumne postupke.

Gejdžova lobanja i šipka koja ju je probila izložene su i dan – danas u Vornovom anatomskom muzeju, pri Medicinskom fakultetu Harvard.



Ljudi koji nisu emocionalno inteligentni sastoje se samo od emocija ali nemaju sposobnost da rasuđuju o osećanjima i u skladu s tim da reaguju na njih. Umesto toga, sve s čim se susreću i sve što doživljavaju rezultuje nepromišljenom emocionalnom reakcijom. Emocionalna inteligencija je ono što smo ranije zvali socijalnom inteligencijom – razumevanje sebe, odnosa i drugih. Ona se, za razliku od racionalne koja je genetski određena, može sticati, vežbati i jačati. Sastoji se iz četiri veštine : samosvesti, vladanja sobom, društvene svesti i međuljudskih odnosa. Samosvest i vladanje sobom se odnose na čovekovo ponašanje prema sebi i njihov proizvod se naziva lična kompetencija, a društvena svest i međuljudski odnosi se odnose na ponašanje pojedinca prema drugim ljudima i njihov proizvod se naziva društvena kompetencija.



1.2. Četiri veštine : samosvest, vladanje sobom, društvena svest i međuljudski odnosi

Samosvest – veština koja obuhvata kontrolu nad sopstvenim tipičnim reakcijama na konkretne događaje, izazove pa čak i ljude. Jasno razumevanje naših tendencija je važno jer olakšava našu sposobnost da brzo tumačimo naše emocije. Visok stepen samosvesti iziskuje spremnost da tolerišemo nelagodnost usredsređivanja direktno na osećanja koja mogu biti negativna. Od velikog značaja je razumevanje sopstvenih pozitivnih emocija, a jedini način za to jeste da dovoljno vremena provodimo razmišljajući o njima, kako bi shvatili odakle dolaze i zašto su tu. Ljudi koji to čine često imaju mogućnost da vrlo brzo shvate suštinu osećanja. Situacije koje stvaraju snažne emocije uvek će zahtevati više razmišljanja, ali taj period dugotrajnog razmišljanja dovodi do konstruktivne promene.

Vladanje sobom – ono što se dešava kada preduzimamo nešto ili ne preduzimamo ništa. Vladanje sobom je veština odnosno sposobnost da upotrebimo svest o sopstvenim emocijama da bi ostali fleksibilni i pozitivno usmerili svoje ponašanje. To podrazumeva naše emocionalne reakcije na situacije I ljude. Neke emocije stvaraju parališući strah koji u toj meri zamagljuje rasuđivanje da je nemoguće pronaći najbolji pravac akcije - pod pretpostavkom da bi uopšte trebali nešto da preduzmemo. U takvim okolnostima vladanje sobom se otkriva po našoj sposobnosti da tolerišemo istraživanje svojih emocija. Kada shvatimo širinu svojih osećanja i saživimo se s njom, najbolji pravac akcije ukazaće se sam od sebe.

Društvena svest – jeste naša sposobnost da tačno zapažamo emocije drugih ljudi I shvatamo šta se zaista njima događa. To podrazumeva opažanje onoga što drugi ljudi misle i osećaju iako se mi možda ne osećamo tako. Lako se desi da nas vlastite emocije u toj meri obuzmu da zaboravljamo da uzmemo u obzir perspektivu druge strane.

Međuljudski odnosi – proizvod tri veštine : samosvesti, vladanja sobom i društvene svesti odnosno sposobnost da upotrebimo svoju svest o sopstvenim i tuđim emocijama da bi se uspešno snalazili u interakcijama. To obezbeđuje jasnu komunikaciju i efikasno postupanje u konfliktima. Međuljudski odnosi su ujedno i veza koju vremenom gradimo sa drugim ljudima. Ljudi koji se u tome dobro snalaze svesni su dragocenosti tih odnosa i sposobni da uvide blagodeti održavanja veza s mnogim, različitim ljudima, čak i onima koji im nisu dragi. Zdravi odnosi su blagodet koju bi trebalo tražiti i negovati. Oni su rezultat našeg razumevanja ljudi, ponašanja prema njima i prošlosti koju delimo.



1.3.Gde se nalazi emocionalna inteligencija

Ljudi preuzimaju informacije iz sveta oko sebe putem pet čula. Sve što vidimo, čujemo, mirišemo, okusimo i dodirujemo kreće se kroz telo u vidu signala. Ti signali prolaze iz ćelije u ćeliju sve dok ne stignu do mozga. Naše čulne senzacije ulaze u mozak na mestu koje se nalazi pozadi, blizu kičmene moždine. Na suprotnoj strani mozga, prednjoj nalazi se racionalno, kompleksno razmišljanje (upravo ono koje je Fineas izgubio). Između ova dva dela mozga, kroz koji elektični signali prvo moraju da prođu kako bi se u našem umu pojavila i jedna logična misao o događaju, nalazi se limbički sistem odnosno moždana regija u kojoj se doživljavaju emocije. Signali koji prolaze kroz limbički sistem stvaraju emocionalne reakcije na događaje, pre nego što dospeju u prednji deo mozga. Prednji deo mozga ne može da zaustavi emociju koja se “oseća” u limbičkom sistemu. Umesto toga, dve regije neprestano komuniciraju. Taj proces komunikacije je izvor emocionalne inteligencije.



2.Uticaji emocionalne inteligencije

Emocionalna inteligencija utiče na naše zdravlje naše zdravlje i na profesionlane odlike. Razumevajući svoje emocije, možemo spretno da prolazimo kroz tekuće promene i sprečavamo buduće. Kad radimo suprotno i potiskujemo osećanja, ona se vrlo brzo razviju u nimalo prijatna osećanja, napetosti, stresa i anksioznosti. Emocije kojima se ne pozabavimo naprežu i opterećuju um i telo. Veštine emocionalne inteligencije pomažu da lakše izađemo na kraj sa stresom, osposobljavajući nas da se s gadnim situacijama pozabavimo dok ne postanu nerešive. Rezultati nedavnih istaživačkih studija nagoveštavaju važnu vezu između inteligencije i podložnosti bolestima. Stres, anksioznost i depresija potiskuju imunološki sistem, stvarajući podložnost svemu od običnog nazeba do kancera. Snaga našeg imunološkog sistema vezana je za naše emocionalno stanje preko neuropeptida, složenih hemikalija koje deluju kao “ glasnici ” između uma i tela. Kada je naš um preplavljen napetošću ili uznemirenošću signalizuje telu da smanji količinu energije koju ono upotrebljava za borbu protiv bolesti. Ljudi koji tokom lečenja ovladaju emocionalnom inteligencijom brže se oporavljaju od raznih oboljenja između ostalog kancera i bolesti srca.

Veliki uticaj emocionalna inteligencija ima i na naše profesionalne odlike. Testirana je sa još trideset tri važna vida ponašanja na random mestu i ustanovljeno je da ona obuhvata većinu njih, uključujući upravljanje vremenom, motivaciju, viziju i komunikaciju. Možemo je na razne načine upotrebiti u svrhu poboljšanja našeg učinka, odgovorna je za čak 60 % učinka na svim tipovima radnih mesta. Ona predstavlja najveći pokazatelj učinka na random mestu i najjači factor isticanja u liderstvu i ličnom učinku.



3.Procena emocionalne inteligencije

Svi mi imamo neku ideju o tome kakav utisak ostavljamo na druge, ali čak i oni među nama koji su najmanje svesni sebe shvataju da je sopstvena predstava o sebi, iskrivljena time kakvi bismo želeli da budemo. Test emocionalne inteligencije obezbeđuje objektivnu procenu ponašanja, pokazujući kakav utisak ostavljamo na druge i kako baratamo situacijama koje su nam najvažnije. Merenje naše emocionalne inteligencije pomera našu spoznaju dalje od činjenične i motivacione vežbe. Kada saznamo naš rezultat, iskustvo razvijanja emocionalne inteligencije postaje važnije, relativnije i ličnije. Vrednost testiranja može da se poredi sa učenjem valcera sa stvarnim partnerom. Ako kažem kako se igra, verovatno će neko nešto naučiti i možda čak dobiti poriv da ga i sam nauči. Ako, dok pokazujem kako se igra valcer, neko uvežbava svaki korak sa partnerom, izgledi da ih on ponovi kasnije na plesnom podijumu eksponcijalno rastu. Profil emocionalne inteligencije koji dobijamo testirajući se jeste naš plesni partner u razvijanju naših veština. Čim čujemo neki takt muzike, znaćemo kako idu koraci. Test za procenu je vrlo kratak, prosečno vreme potrebno za njegovo dovršavanje je sedam minuta. Rezultati za svaku od četiri veštine emocionalne inteligencije precizno se mere odgovorima na samo 28 pitanja. Testiranje će nam pokazati koje veštine su nam jača strana, a u kojim oblastima nam je potrebno poboljšanje. Saznaćemo više o našim tendecijama i ponašanju nego što bismo to mogli sami. Naš profil obezbediće nam ukupni koeficijent emocionalne inteligencije ( samosvest, vladanje sobom, društvena svest i međuljudski odnosi ). Rezultati ističu konkretne postupke koji su najkritičniji za povećanje naše emocionalne inteligencije.



4. Zaključak

Emocionalna inteligencija je proizvod našeg razumevanja sebe i drugih ljudi koji nas okružuju. Njene veštine nisu urođene već se stiču tokom života. Ne može se naučiti proučavanjem modela, pamćenjem činjenica ili čitanjem motivacionih štiva. Naš profil emocionalne inteligencije jeste naš vodič koji će nam pokazati naše vežbe. Rad na naučenim veštinama ne bi trebalo da nam oduzima mnogo vremena. Možemo ih vežbati bilo kad. Ako samo na delić sekunde razmišljamo drugačije reagujući na izazov, to može da nas dovede sasvim novim putem. Ako često vežbamo novu veštinu, u svim oblastima života - kod kuće, na poslu, u školi, sa prijateljima, u svojoj okolini - istreniraćemo naš mozak i pretvoriti je u naviku. Više nećemo imati potrebu da nateramo naša osećanja da nestanu. Imaćemo svo znanje, koje nam je potrebno da bi ispoljili strpljenje, istrajnost i perspektivu na svim poljima našeg života. Emocije uče čovečanstvo razumu, a moć emocionalne intligencije je na našoj strani.



5.Literatura

“Emocionalna inteligencija” – Travis Bredberry I Jean Greaves



Datum predaje: ______________

Komisija:

Predsednik_______________

Ispitivač _______________

Član _______________

Komentar:

Datum odbrane: _____________ Ocena__________ (___)


Emocionalna inteligencija

Documents

Transcript of Emocionalna inteligencija