MATURSKI RAD IZ PSIHOLOGIJE

MATURSKI RAD IZ PSIHOLOGIJE Tema:EMOCIJE POJAM, RAZVOJ, KARAKTERISTIKE I RAZLIKE U NACINU IZRAZAVANJA.Apstrakt:

Emocije i njihov razvoj, je neto od ega ne moemo i ne smemo beati. One su deo ljudi i znati se nositi sa emocijama je karakteristika svake zdrave linosti.

Emocije se vrlo rano pojavljuju u ivotu oveka. Deje emocije se razlikuju od emocija odraslih. Na razvoj emocija utie sazrevanje i uenje.

Kod negativnog emocionalnog razvoja, javlja se problematino ponaanje i psihiki poremeaji koji utiu na dalji ivot. SADRAJ:

Apstrakt i kljune rei

2

Uvod

4

Emocije

5 Razvoj emocija

6 Karakteristike i razvoj emocija u ranom detinjstvu ( do tri godine )

6 Karakteristike i razvoj emocija dece predkolskog doba ( od tri do est godina )

8 Faktori koji utiu na razvoj emocija

10 Karakteristike i razvoj emocija srednjeg detinjstva ( od 6 / 7 god. do 10 / 11 god. )

10 Karakteristike i razvoj emocija predadolescentnog doba ( do 13 / 14 godina )

11 Karakteristike i razvoj emocija kod adolescenata

11 Karakteristike i razvoj emocija odraslih

12 Razlike u izrazavanje emocija kod muskaraca i zena------------------------- 13 Zakljuak

15 Literatura

16 UVODU ivotu odrasle osobe emocije imaju veliku ulogu, a njihov znaaj u razvitku deteta je jo vei. One su propratni doivljaji drugih stanja i procesa, ali su i motiv i pokreta ponaanja. Ako su este i intenzivne, negativne emocije mogu se pojaviti ozbiljne smetnje u psiho-fizikom razvoju, a mogu uzrokovati i ozbiljna psihosomatska oboljenja. Pravilan emocionalni tretman dece i omoguavanje da doivljavaju pozitivne emocije u velikoj meri doprinosi njihovom sveobuhvatnom razvoju ( Manojlovi, Mladenovi 2001).

1.0 EMOCIJELjudi nisu samo racionalna bia koja svoje postupke i elje sprovode samo na osnovu umnog miljenja i zakljuivanja. Mnogi postupci su izazvani i drugim iniocima, kao to su emocije ili oseanja. Emocije se mogu definisati kao doivljaj naeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, dogaajima, i prema sopstvenim postupcima.

Emocija je uvek reagovanje bia na neko zbivanje. Zbivanje se opaa i izaziva oseanja. Oseanja se javljaju u situaciji kad bie proceni da se deava neto znaajno i vano. Ono to su refleksi za telo to su emocije za psihu ( Milivojevi 1993. ).

Zoran Milivojevi daje definiciju emocija: Emocija je reakcija subjekta na stimulus koji je ocenio kao vaan, a koja visceralno, motorno, motivaciono i mentalno priprema subjekat za adaptivnu aktivnost.

Postoji veliki broj izraza kojima se izraavaju oseanja i razliiti doivljaji u kojima oseanja imaju bitnu ulogu. Postoje emocionalna stanja kao to su: radost, strah, alost, ljubav, ljubomora, simpatija, ponos, stid, briga, strepnja i druga. Emocije su u toku svog razvoja propraene spoljnim i unutranjim promenama. Spoljni znaci emocija su: izraz lica, telesna napetost, glasovne reakcije i slino. Unutranji pratioci su karakteristine promene u radu pojedinih organa. Kod snanih emocija javljaju se promene kod disajnih i probavnih organa i u radu lezda. Kao posledica nekog emocionalnog stanja moe da se javi kod oveka crvenilo ili bledilo lica, smeh, pla, povlaenje u stranu ili pribliavanje, zagrljaj ili napad i tako dalje.

Emocije se kod dece javljaju veoma rano, u poetku su jo ne diferencirane. Sa razvojem deteta njegove emocije se ispoljavaju na odreen nain. Kako se dete razvija i njegove emocije sed sve vie diferenciraju. Kod odraslog oveka na emocionalne reakcije dosta utie iskustvo ( osobe, predmeti, dogaaji iz ivota ).

1.1 RAZVOJ EMOCIJA

ovek ima bogat emocionalni ivot. Postavlja se pitanje, da li ovek nasleem donosi na svet sve emocije koje se kod njega javljaju ili se one stiu u toku ivota. Raznim ispitivanjima i razmatranjima dolazi se do zakljuka, da razvitak emocija zavisi od nasleenih osnova i od iskustva i uenja.

Da bi se proverilo da li su odreeni oblici ponaanja usled emocionalnih reakcija uroeni, to treba da se javi i kod dece koja nisu u mogunosti da to ponaanje i naue. Postoje deca koja ive u prirodnoj izolaciji, jer su gluva ili slepa od roenja. Ta deca su liena doivljaja do koji se dolazi sluanjem ili gledanjem. Ipak i kod te dece mogu da se jave emocionalne reakcije istovetne sa reakcijama normalno razvijene dece.

Moemo zakljuiti da u razvoju emocija vanu ulogu ima sazrevanje. Primarne oblike ispoljavanja emocija odreuju faktori naslea, ali znaajnu ulogu ima i socijalna sredina u kojoj dete sazreva, ui i vaspitava se.

1.1.1 KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA U RANOM DETINJSTVU ( do 3 godine)Kod dece emocije se iz dana u dan proiruju i produbljuju. Deca emocije izraavaju spontano i jednostavno.

Razvojni psiholozi ( Brides ) smatraju da kad se dete rodi primarna reakcija je uzbuenje. Kasnije se javljaju emocionalne reakcije kroz faze:

1. Difuzno uzbuenje se javlja odmah posle roenja.

2. Nelagodnost i zadovoljstvo se izdvajaju iz difuznog uzbuenja do treeg meseca ivota. Nelagodnost je slina prvobitnom emocionalnom uzbuenju, a zadovljstvo je nova emocionalna reakcija.

3. Gnev, gaenje i strah se javljaju negde izmeu treeg i estog meseca. Gnev i gaenje se izdvajaju iz nelagodnosti do petog meseca a strah do sedmog meseca. Iz emocije zadovoljstva se javlja razdraganost i ljubav ili naklonost prema odraslima, izmeu desetog i dvanaestog meseca. Oko petnaestog meseca se javlja ljubomora i naklonost prema deci.

Ovaj razvoj emocija u toku prve godine ivota se po pravilu javljaju tim redosledom. to znai da su rezultati sazrevanja i pod uticajem su faktora naslea ( Hrnjica 1994. ).

Diferencijacija emocija kroz sazrevanje moe da kasni kod dece koja nisu mogla da naue emocije ( od roenja slepa i gluva ) ali da na slian nain emocionalno reaguju. Dete se ne raa sa emocijama, ali na njihov razvoj utie pored sazrevanja i uenjem. Deca stiu emocije podraavajui odrasle i putem uslovljavanja. Na primer deca se plae istih stvari i pojava kao i njihovi roditelji procesom spontane imitacije ponaanja.

Uslovi za javljanje pojedinih emocija iz razlike u njihovom izraavanju dati s u nasleem, ali uz koje e se situacije i kakve emocije javiti zavisi od uenja.

Moe se rei da se osnovne emocije razvijaju na osnovu naslea, a specifine emocije, to jest one koje se javljaju u odreenoj situaciji, da se javljaju uenjem ( Rot 1983. ).

Pijae naglaava da intelektualni razvoj utie na emocije. Razvoj inteligencije, pamenje i mata takoe utiu na razvoj emocija. to je detetova mata razvijenija i emocionalni ivot postaje raznovrsniji. Pamenje pomae da se zapamte pojedina oseanja i da ih se due seamo.

Kada se govori o fiziolokim faktorima koji utiu na emocionalni razvoj, to je onda razvoj kortikalnih centara i to eonog renja. Na emocije deteta utie i rad nadbubrene lezde to jest luenje adrenalina i noradrenalina kao i rad drugih endokrinih lezda. Ovi hormoni imaju veoma vanu ulogu u nastanku straha i besa i utiu na ukupnu aktivnost deteta ( orevi 1988. ).

Emocije kod dece u ranom detinjstvu su proste, spontane, nisu uzdrane i odmah nalaze odgovarajui izraz. Sa vaspitanjem dece dolazi do nekih promena. Vremenom emocije gube svoju ne diferenciranost i dete postepeno poinje da ui i da se uzdrava od nekih emocija, a samim tim stie vlastiti nain izraavanja.

Deije emocije su:

Kratkotrajne traju svega nekoliko minuta, a onda iznenada izeznu. Deca se brzo razljute, brzo im prolazi veselo i tuno raspoloenje.

Prolazne deca naglo prelaze od suza u smeh i obrnuto, od ljubavi na ljubomoru i obrnuto, od smeha u ljutnju i obrnuto.

Snane naroito ljutnja, strah i radost se kod dece izraavaju velikim intenzitetom.

este veoma esto deca emocionalno reaguju na razne stvari na koje odrasli i ne reaguju.

Razliito reaguju na iste emocije to zavisi od njihovog doivljaja i iskustva. U istim emotivnim situacijama svako dete reaguje na drugaiji nain. Neka deca se skrivaju, druga plau, a neka trae majku kad osete strah.

Dete ispoljava svoja oseanja ne kriju emocije, to jest nisu u stanju da se suzdravaju.

Sa uzrastom deca sve vie kontroliu svoje emocije to je dete starije razmilja o posledicama svog postupka.

Postoje promene u jaini izraavanja emocija kod dece pa neke postaju jae ako su bile slabije i obrnuto.

Vremenom deca sve vie sama kontroliu svoje emocije i ponaanje.

1.1.2 KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA DECE PREDKOLSKOG DOBA ( od 3 do 6 godina )

U predkolskom periodu dete je izrazito emotivno. Oseanja deteta u ovom periodu su spontana i labilna. Za emocionalni razvoj deteta od velikog znaaja je sredina u kojoj ivi a naroito atmosfera u porodici. Ako je sredina u kojoj dete ivi povoljna i prijatna kod dece e se vie javljati ljubav i radost, a ako je nepovoljna dete postaje gnevnije, strahuje, i nije radosno. U ovom periodu najee do izraaja dolazi gnev, strah, ljubav, ljubomora, radost i ponekad alost. Razvoj pojedinih oseanja nije isti kod sve dece.

Gnev. Ovo je esto oseanje kod dece. Psiholozi su dosta prouavali gnev i njegove uzroke. Rezultati su pokazali da dete gnevno reaguje kada ga odrasli sputavaju u nekoj aktivnosti, vreaju ili nepravedno kanjavaju. Isto su tako gnevni kada ih njihovi vrnjaci vreaju, otimaju im igrake i spreavaju u njihovim aktivnostima. Predkolsko dete dosta ispoljava gnev u situacijama kada se navikavaju na toalet kod oblaenja, odlaenja na spavanje, pranja kose i eljanja. U ovom periodu ee se pojavljuje gnev kod deaka nego kod devojica. Uz gnev poinje i verbalna agresija, govore rune rei rugaju se i slino. Dokazano je da gnev ne traje due od nekoliko minuta i posle toga je opet sve u redu. Roditelji ne bi trebali da reaguju na deji gnev, jer e ono samo da prestane kad dete uvidi da s njim nita ne postie.

Strah. Jedna od najeih emocija kod dece do sedme godine, a posle toga uestalost straha se smanjuje. Dete sa godinama i sazrevanjem razvija mo zakljuivanja, razumevanja, predvianja i miljenja i sve manje se plai nepostojeih stvari i situacija. Neki naunici tvrde da strah od velikog psa, zmije, i mraka ostaju due. Od realnih strahova ostaje strah od bolesti, samoe, smrti, besnog psa i razbojnitva. Strah jae pogaa dete ako je doivelo neki emocionalni potres ili neprijatni dogaaj. Pojave koje prate pojavu straha su: drhtanje, promena glasa i kretanja ili izraza lica. Stalan strah moe da prouzrokuje psihosomatska oboljenja. Razlozi i uzroci straha mogu biti razliiti. Moe se javiti kao posledica nekog neprijatnog doivljaja, na primer strah od medicinskog osoblja ili osoba u belom, ili neke ivotinje. Strah se moe stei imitacijom odraslih iz deje okoline koji se plae odreenih pojava, ivotinje i slino.

Deci treba pomoi da prevaziu strah, a za to je najbolji nain da upozna ono ega se plai i da ovlada situacijom u kojoj se nalazi.

Radost i smeh. Deca kada su sretna i zadovoljna vole da se raduju i smeju. Radost se vie ispoljava kada su deca u drutvu nego kada su sama. Vesela deca vie vole da se igraju sa decom koja su slina njima nego sa mirnom i povuenom decom. Radost kod dece se javlja kada je pohvaljeno, kada je uspelo u nekim aktivnostima, a naroito ih veseli uspeh u igri, ispunjenje elja, pokloni i slino. U ovom periodu deca vole humor, ale, smene prie i dogaaje. Kada su prijatni, povoljni sredinski uslovi onda je tuno i alosno raspoloenje ree od radosnog. Meutim kada su nepovoljni uslovi u sredini gde dete boravi onda je dete tuno. Dete je alosno ako osea da ga ne vole, ako ga kanjavaju, ako ne postie uspeh u igri i nekim aktivnostima. Plahovita deca su najee alosna. Tuno dete osea potrebu da se nekom poveri i trai osobu od poverenja. Nekada dete se obraa i poverava igraki ili zamiljenom prijatelju. alosno dete nema nikakvih interesa, nije mu stalo ni do ega, plae i miruje. Bitno je da ta emocija kratko traje.

Ljubav. U predkolskom periodu ljubav se razvija u srenim porodicama. Prva ljubav se pokazuje prema majci i vana je jer dete na osnovu te ljubavi gradi poverenje u sebe i oseaj sigurnosti. Dalje u ovom periodu ljubav deteta se produbljuje i postaje trajna jer dete poinje da shvata vrednost svojih roditelja. Dete postaje u svojim oseanjima manje egocentrino. Poinju da se razvijaju prijateljstva, to jest privrenost za druga i drugaricu.

U ovom periodu polako se prekida velika vezanost za porodicu to je vano za dalji emocionalni razvoj deteta. Dete pokazuje ljubav prema osobama koje ga ine sretnim i zadovoljnim i kad osete da ga vole. Ne moe dete da voli nekoga kad oseti da je hladan prema njemu. Ljubav roditelja je veoma znaajna za uspean razvoj deje linosti i neophodna za vaspitanje zdravog, emocionalnog ivota deteta ( orevi 1988. ). Detetova ljubav moe biti usmerena i prema stvarima ili ivotinjama a ne samo prema odraslima i deci. Bitni su i izrazi ljubavi u verbalnom iskazivanju i milovanja i maenja, jer detetu je to potrebno. Ljubav prema nekome dete ispoljava dodirivanjem, grljenjem, ljubljenjem, i tenjom da se igra i razgovara sa osobom prema kojoj osea ljubav ( Manojlovi i Mladenovi 2001. ).

Ljubomora. To je vrlo esta sloena emocija. U sklopu ljubomore postoje i druge emocije, kao to je strah, bol, ljutnja, bes, saaljenje prema samom sebi i potitenost. Ljubomora se javlja kao reakcija na mogui ili pretpostavljeni gubitak ljubavi ili zbog nepravilnog vaspitanja dece u porodici to jest da se jednom detetu vie poklanja panja. Najvie su ljubomorna deca od dve do pet godina i devojice vie od deaka. Ljubomora se ispoljava na vie naina, a deca na nju reaguju otvoreno ili prikriveno. Otvoreno reagovanje je kad fiziki i verbalno dete napada, vrea, duri se i plae. Kada dete reaguje na ljubomoru prikriveno ponaa se udno, odbija da jede, pretvara se da je bolesno ili je neraspoloeno. Javlja se nono mokrenje nesanica, mucanje ili slino. Svako dete na sebi svojstven nain ispoljava ljubomoru i sve te njegove reakcije su nesvesne. Mogui razlozi za ljubomoru su: roenje drugog deteta, prevelika roditeljska oekivanja od deteta i uporeivanje jednog sa drugim detetom koje je uspenije. Ljubomora moe da se javi i na oca, jer deca esto prisvajaju majku, pa joj ne doputaju da pokazuje naklonost prema ocu. Kod dece starijeg predkolskog uzrasta ljubomorne reakcije su vie indirektne. Starija deca zadirkuju ili teroriu mlau decu i tvrde da nisu ljubomorni. Ljubomora je u sutini negativna emocija, ali moe da ima pozitivnu stranu i da poslui kao podsticaj za vei uspeh i trud.

1.1.2.1 Faktori koji utiu na razvoj emocijaPoznato je da se emocije javljaju kad ih neto podstie ili izaziva. Da bi se deje emocije kontrolisale potrebno je da znamo faktore koji ih izazivaju ili spreavaju.

Umor kada je dete umorno onda je plaljivo i svadljivo. Ako je dete mlae umor onda ima vei uticaj.

Bolest bolest na decu utie negativno, bolesno dete je razdraljivo.

Dogaanja u neko doba dana dete pokazuje jae emocionalne reakcije. To je obino pred spavanje ili obrok. Ako se redosled spavanja ili hranjenja poremeti to dovodi do pojaanog ispoljavanja emocija.

Stav roditelja kod razvoja emocija presudan faktor je stav roditelja. Negativne emocije se javljaju ako je dete zanemareno ili mu se poklanja previe panje ( razmaena deca ).

Drutvena sredina sredina u kojoj dete ivi utie na njega. Boravak sa osobom razdraljive prirode utie da i dete bude razdraljivo, a ako ivi sa smirenom osobom dete e nauiti da ne bude sklono razdraivanju.

1.1.3 KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA SREDNJEG DETINJSTVA ( od 6 / 7 god. do 10 / 11 god. )

Kod dece u ovom periodu je bogatiji emocionalni ivot i nastaje dalja diferencijacija emocija. Oseanja su stabilnija, mada sklona menjanju u kratkim vremenskim razmacima.

Kod gneva se gubi egocentrinost. Deca su gnevna i kad se dogodi nepravda njihovim roditeljima ili drugovima.

Ljutnja je rea nego pre. Ljute se uglavnom za svoje neuspehe, nepravde, ponienja i slino. Ljutnja kratko traje i deca zaborave na ta su se ljutila. Deca ovog uzrasta su najee vesela, vedra i samouverena. Deaci mogu da budu i drski pored samouverenosti. Zbog svog optimizma i vedrosti deca su sklona stalnoj aktivnosti. kola razvija kod dece nova oseanja: intelektualna, estetska i socijalna. Estetska oseanja se sve vie razvijaju. Ono ve doivljava i zna ta je lepo i osuuje runo. Estetska oseanja izazivaju muzika, likovna i literarna ostvarenja. Novi kolski ivot moe da izazove neprijatne emocije: strah od kole ili od jednog predmeta. Ukoliko dete doivljava neuspeh u koli ono postaje nesreno i nije vie ivahno. Kada dete doivljava uspeh u koli ono stie samopouzdanje, veselo je i voli kolu. Decu u ovom periodu treba to vie pohvaljivati, nagraivati, hrabriti i pomagati im da doive uspehe ( orevi 1988.).

1.1.4 KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA PREDADOLESCENTNOG DOBA ( do 13 / 14 godina )

Emocionalni ivot dece ovog doba je veoma bogat. Dete se sve vie kontrolie i moe da savlada ljubomoru, strah, ljutnju. esto je radosno raspoloenje i zadovoljstvo naroito kod dece koja imaju dobre odnose sa roditeljima i uspeh u koli i drugim aktivnostima. Dete je fiziki jako i zato je puno radosti pa esto pokazuje svoju snagu u sportu. Ako dete nema uspeha u koli, ima neprijatnosti u porodici ili ga drugovi ne potuju onda je tuan i neraspoloen. Gnev je esto oseanje koje se javlja zbog neispunjenih elja i nadanja. Strah se javlja od kole, bolesti, budunosti, nematine, smrti. Dete osea nesigurnost i sklono je strahovima ako je nesigurno u svoje roditelje. U ovom periodu decu treba odvratiti od negativnih uticaja okoline ( und, loe drutvo ) jer to moe loe uticati na razvoj linosti.

1.1.5 KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA KOD ADOLESCENATA

KOD adolescenata je poviena emocionalnost. Na ponaanje adolescenata emocije imaju veliki uticaj , ak esto reaguju emocionalno nego razumom. Emocionalna napetost adolescenata je snanija, izraenija u poetku perioda adolescencije, a kasnije se stiava. Smatra se da poviena emocionalnost nastaje zbog poveanog rada endokrinih lezda i socijalnih faktora. Najei faktori koji utiu na povienu emocionalnost su: loi porodini odnosi, novonastale situacije, socijalno prilagoavanje drugom polu, problem oko izbora poziva, neuspeh u koli, prilagoavanje zrelijem ponaanju. Adolescencija je period pun emocionalnih promena i raspoloenja se esto menjaju. Lako se iz radosnog prelazi u tuno raspoloenje i obrnuto. Bez obzira na probleme koji mogu nastati mladost je ipak najsreniji period u ivotu oveka. U ovom periodu jo vie se proiruju i obogauju oseanja.

Radost to je najkarakteristinija osobina adolescenata. Najvie se adolescenti raduju ljubavi prema suprotnom polu i intelektualnom radu.

Strah dosta je rasprostranjen a uzroci su raznovrsni. Najvie adolescenti strahuju od neuspeha u koli, gubitka popularnosti kod vrnjaka, fizike agresije, bolesti, smrti, loih ljudi, nesrea i drugog. Na kraju adolescentnog doba strahovi se smanjuju i po broju i po intenzitetu ( orevi 1988. ).

Gnev se najvie javlja kada se prema adolescentu loe postupa od strane odraslih ili vrnjaka.

Ljubomora adolescenti su najvie i naj jae ljubomorni na pripadnika suprotnog pola koda vole, na brau i sestre zbog njihovog boljeg poloaja u porodici.

Zavist je slina ljubomori. To je elja za neim to drugi poseduje, kao to su bolje odelo, automobil, mobilni telefon, nametaj u kui, a moe i dobar uspeh u koli.iti prijatna i neprijatna koja prate obavlja nje intelektualnih radnji, adolescenti

Tuga adolescenti imaju veliki broj problema koji ih ine tunim. To su neuspeh u koli, neuspeh u ljubavi, bolest, svae u porodici i slino.

U adolescenciji se naroito brzo razvijaju via oseanja kao to su moralna, estetska, socijalna i intelektualna. Za moralna oseanja je vano vaspitanje u porodici i koli. Razvijaju se oseanja asti i odgovornosti. Estetska oseanja najvie izaziva muzika, pa poezija, slikarstvo pa film, ples i drugi. Socijalna oseanja su dosta razvijena i jaka. Adolescenti pokazuju tenju da imaju uticaj u kolektivu i da se njemu prilagode. Osetljivi su na svoja prava i imaju smisao za potovanja pravila i zakona u drutvu. Intelektualna oseanja mogu b iti prijatna i neprijatna koja prate obavlja nje intelektualnih radnji. Adolescenti uivaju i oseaju zadovoljstvo kad obavljaju neki intelektualni rad.

1.1.6 KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA ODRASLIH

U razvoju emocija veliku ulogu ima uenje i sazrevanje. to su ljudi stariji sve vie doivljavaju emocije u vezi sa osobama, predmetima, dogaajima koji su im postali vani u toku njihovog ivota i iskustva.

Osobe vre razlikovanje u oseanjima izmeu emocionalne privrenosti nekoj dragoj osobi i nekoj drugoj manje privrenoj osobi. Najblai oblik emocionalne obojenosti izaziva se jednostavnim preferencijama ( dopadanje i ne dopadanje ). Stavovi ljudi utiu na emocionalni odgovor. Stav koji je vrsto odreen i nije pristupaan slobodnoj diskusiji je predrasuda. Kompleks je stav praen preteranom emocijom. Kompleks inferiornosti je stav preteranog samo potcenjivanja.

1.2 RAZLIKE U IZRAZAVANJU EMOCIJA KOD MUSKARACA I ZENA

Na emocionalnost se obino gleda kao na ensku karakteristiku. Devojice plau a deaci negativne emocije ,,uvaju u sebi. Kada postanu odrasle osobe zbog razlika u izraavanju emocija mogu imati problema meusobnim odnosima. ene smatraju da su mukarci bezoseajni a mukarci da su ene preosetljive i da ulau previe emocija u sve to rade.

Prema kulturolokom shvatanju emocija, smatra se da je izraavanje emocija uslovljeno podelom uloga, te kroz razvoj deaci ue da kontroliu emocije tuge i straha, ali da slobodno izraavaju svoj bes, odnosno agresivnost. Devojice ue da ispoljavaju sopstvene emocije bilo kroz pla bilo reima, ali ne i da budu agresivne. Kasnije je mukarcima mnogo tee da izraze oseanja bespomonosti i tuge te oni ta oseanja pokuavaju da ignoriu, dok je kod ena obrnuto. Ipak, da li je samo drutvo uspostavilo ovakve kanone izraavanja emocija ili postoji predispozicija da se ovako neto deava?

Bioloko gledite ukazuje na to da su razlike u doivljavanju i izraavanju emocija meu polovima delom uslovljene uticajem razliitih hormona i razlikama u fiziolokim funkcionisanju modanih struktura. Smatra se da hormon testosteron, koji je zaduen za razvoj primarnih polnih karakteristika kod mukaraca, utie i na razvoj agresivnosti kod ovog pola. Kod ena je dominantniji hormon estrogen pa su prema tome one manje agresivne. Primeeno je takoe da se kod enskog pola bre razvija oblast modane kore koja je zaduena za verbalne sposobnosti i emocionalno funkcionisanje dok se kod mukaraca pre razvijaju oblasti zaduene za reavanje spacijalnih i mehanikih problema. Ovim se objanjava da je enama lake da verbalizuju svoja oseanja nego mukarcima.

Kada ukrstimo ova dva gledita najverovatnije je da se pod uticajem bioloke predispozicije razvio specifian odnos sredine prema razliitim nainima funkcionisanje jednog i drugog pola. Ono to je sigurno je da i mukarci i ene doivljavaju isti opseg emocija samo je nain na koji e ih izraziti drugaiji. Zato ne moemo da kaemo da su ene emocionalnija bia a da su mukarci bezoseajni. esto se deava da neki mukarci ne mogu da izraze svoja oseanja na nain kako bi ih moda ene izraavale ali to ne ne znai da ona ne postoje.

Zbog ega je bitno da shvatimo razliku u izraavanju emocija izmeu polova?

Ove razlike uglavnom predstavljaju problem u emotivnim vezama. Neke ene smatraju da ukoliko emocije nisu izraene reima to znai da one ne postoje. Nekada i kada ele da kau kako se oseaju, mukarci ne mogu da nau prave rei kojima bi opisali svoje emotivno stanje. esto oni ne ele da priznaju da se oseaju na odreen nain pogotovu ako su tuni zbog neega jer tuga nije oseanje koje je drutveno prihvatljivo kod mukaraca. Sa druge strane, ene esto govore kako se oseaju ili to jasno izraze kroz facijalnu ekspresiju pa je znaajno za mukarce da budu responzivni na ovakve znake i da reaguju u skladu sa njima.Ono to je takoe bitno je da kroz izraavanje emocija ene oseaju neku vrstu psihikog olakanja dok kod mukaraca moe doi do nagomilavanja emocija i ukoliko su one negativne to moe da dovede do niz neeljenih posledica pa oni mogu odreagovati dosta burno. Vano je znati da izraavanje emocija nije stvar koja je nuno uslovljena polom. Pol moe dati predispoziciju za to ali naini vaspitanja kod nekih ljudi mogu donekle uticati na to kako e osobe izraziti ono to oseaju.

ZAKLJUCAKKroz celokupni razvoj oveka, razvoj emocija je vrlo bitan. Ovaj tip ljudskog razvoja najizraeniji je kod dece, a na njihov razvoj najvie utiu roditelji i njihova emocionalna stabilnost ili nestabilnost. Deje emocije se razlikuju od emocija odraslih. One su po pravilu jednostavne i spontano se izraavaju pa neke emocionalne izlive odrasli teko razumeju. Kad je dete gnevno, ljubomorno odrasli najee i sami emocionalno reaguju i kanjavaju ga, a tako se odnos izmeu njih pogorava. Za zdrav emocionalni razvoj vana je zdrava oseajna atmosfera u porodici, lepi odnosi izmeu lanova porodice, a posebno ljubav i potovanje meu roditeljima.

U psihologiji nema opte prihvaen broj emocija to jest nema spiska emocija dejih i odraslih. Emocionalni razvoj oveka je najvanija komponenta za razvoj zdrave linosti, a zdrava linost je temelj za zdrav i srean ivot.

esto je posledica negativnog emocionalnog razvoja problematino ponaanje koje utie na dalji ivot kako pojedinca tako i osoba koje ga okruuju.LITERATURA orevi, D Razvojna psihologija, Deje novine,Gornji Milanovac 1988god.

Hrnjica, S. Opta psihologija sa psihologijom linosti ,Nauna knjiga,Beograd 1994 god. Manojlovi, A. , Mladenovi, U. Psihologija predkolskog deteta, Centar za primenjenu psihologiju,Beograd, 2001 god Milivojevi, Z. Emocije.,Prometej,Novi Sad,1993god. Rot, N. Opta psihologija,Zavod za udbenike i nastavna sredstva,Beograd,1983god. www.vaspsiholog.com16