elaborat

Inženjersko-ekonomske analize

Uvod

U predmetnom investicionom elaboratu izvršena je tehničko-tehnološka analiza proizvoda semena pšenice. Ovaj proizvod je našao svoju primenu u prehrambenoj industriji.Daljom preradom ovog proizvoda dobijaju se proizvodi koji se koriste u svakodnevnom životu ljudi. Postoji više vrsta različitih tipova pšenice, i od toga isključivo zavisi njena namena. Radi najboljih prinosa pšenice najbolje ju je sijati početkom oktobra, ili najkasnije do kraja oktobra. Prosečan prinos je oko 500-600 klijavih zrna po m2, tj. oko 700 klasova po m2. Od 1000 zrna pšenice se dobije odprilike oko 45 grama, u zavisnosti od sorte. U ovom investicionom elaboratu biće obrađena sorta pšenice poznata kao Evropa 90, koja je inače i najrasprostranjenija na ovim područjima . Preduzeće godišnje primi, osuši, uskladišti i doradi i isporuči oko 15000 tona semena pšenice i ječma.

Investicioni elaborat


1.Opis pilot fabrike

Osnivanje

Počeci rada preduzeća vezuju se za 1950. godinu, kada je osnovano Sresko semensko preduzeće "Tamiš", koje je naredne godine pripojeno državnom Pokrajinskom semenskom preduzeću "Jugoseme". Iz ovog preduzeća 1955. godine izdvojeno je i registrovano kao samostalno pravno lice Semensko preduzeće "Banat" Zrenjanin. Svoju delatnost vršilo je na pet lokacija u gradu. Neke od njih i danas su u vlasništvu preduzeća.

Naredne godine su donele više transformacija i promena u organizaciji preduzeća. Menjalo se i ime. Kao "Agroplod", preduzeće je 1964. godine pripojeno Industrijsko Poljoprivrednom Kombinatu "Servo Mihalj". Kada je 1971. godine Poljoprivredno Dobro "Zrenjanin" formirano kao samostalna radna organizacija, semenski pogon postaje njen sastavni deo. U okviru nje, 1978. godine formiran je kao OOUR "Semenarstvo i skladištenje".

Reorganizacijom semenarstva u Poljoprivrednom Kombinatu, preduzeće 1984. godine menja naziv u OOUR "Banat seme". Pet godina kasnije organizuje se kao društveno preduzeće, a 1990. godine počinje postupak svojinske transformacije. Prolaskom kroz niz vlasničkih transformacija, 2002. godine izvršena je potpuna privatizacija kapitala i formirana je Semenarska kompanija "Banat seme" a.d.

Delatnost

Semenarska kompanija "Banat seme" a.d. je danas preduzeće, koje svojim delatnostima doprinosi unapređenju semenske proizvodnje prvenstveno na teritoriji Banata a zatim i cele Srbije.

- Osnovna delatnost preduzeća je ugovaranje proizvodnje, prijem, sušenje, skladištenje, dorada i trgovina semenom.- Preduzeće takođe vrši prijem, sušenje, skladištenje, isporuku i trgovinu merkantilnim kukuruzom, pšenicom, ječmom i sojom. - Pored navedenih osnovnih delatnosti preduzeće se bavi prometom i drugih poljoprivrednih proizvoda i repromaterijala za poljoprivredu (veštačko đubrivo, hemijski preparati za zaštitu bilja...), kao i trgovinom na veliko prehrambenim i neprehrambenim proizvodima i trgovinom na malo neprehrambenim proizvodima.- Svojim savetima stručnjaci preduzeća pružaju pomoć iz oblasti biljne proizvodnje, sušenja i skladištenja poljoprivrednih proizvoda i dorade semena.

"Banat seme" je preduzeće za organizaciju proizvodnje, doradu i promet semena, promet drugih poljoprivrednih proizvoda, repromaterijala za poljoprivredu i pružanje stručne pomoći iz oblasti proizvodnje, sušenja i skladištenja poljoprivrednih proizvoda i dorade semena.



01110 Gajenje žita i drugih useva i zasada

- proizvodnja semena: žitarica

01413 Ostale poljoprivredne usluge

- zaprašivanje useva i zasada,

- žetva, berba i priprema biljnih proizvoda za tržište

51110 Posredovanje u prodaji poljoprivrednih sirovina

51210 Trgovina na veliko zrnastim proizvodima, semenjem i hranom za životinje,

51550 Trgovina na veliko hemijskim proizvodima – đubrivima i hemijskim

proizvodima za poljoprivredu

51560 Trgovina na veliko poljoprivrednim mašinama, priborom i spravama,

ostala trgovina na veliko

Proizvodni program

U proizvodni program preduzeća spadaju:

Seme pšenice (novosadska rana 5, evropa 90, pobeda, renesansa, pesma,

sofija, sonata, ljiljana – su samo neke od vrsta semena pšenice)

Seme ječma ( novosadski 313, novosadski 525, novosadski 294 – sorte ječma)

Seme kukuruza (BS602, NS 640, NSSC 444, ZPSC 704, ZPSC 677, NSSC 420,

NSCC 300 – vrste kukuruza)

Seme soje ( afrodita, ravnica, balkan, novosađanka, vojvođanka)

Semena drugih kultura (seme tritikalea, seme graška, seme grahorice)

Drugi poljoprivredni proizvodi

Repromaterijal za poljoprivredu



2.Analiza proizvoda

Seme je začetak novog života biljke, složeni biološki sistem i kao takvo, prvi i osnovni činilac uspešne biljne proizvodnje. Da bi se postizali visoki prinosi pored dobre sorte i agrotehnike potrebno je koristiti seme visokih i poznatih kvaliteta. Takvo seme se može dobiti jedino prolaskom kroz proces proizvodnje i dorade. Samo seme koje je prošlo sve potrebne faze dorade, koje su specifične za svaku biljnu vrstu, upakovano i deklarisano ima svoj identitet.

Seme pšenice Evropa 90 je srednja rana sorta pšenice, poznatija kao hlebna. Optimalni setveni rok za ovu pšenicu je od 1. oktobra do 25. oktobra. Po prinosu se dobije 500-550 klijavih zrna po m2 ili ti oko 750 klasova po m2. Ova sorta ima dobru otpornost na zimu, što je jedna od njenih glavnih karakteristika. Masa od 1000 zrna da oko 40 grama, a hektolitarska masa je 78-85 kg.

Namena ovog proizvoda je puštanje u promet, gde druga poljoprivredna preduzeća vrše njegovu završnu obradu, najčešće u prehrambenoj industriji ili kod dobavljača za sledeću žetvu.

Preduzeće sve svoje sirovine, repromaterijal i mašine nabavlja kod domaćih kompanija, a još uvek nije plasirala svoje proizvode na evropsko i svetsko tržište.

Perspektivnost i atraktivnost

Preduzeće se trudi da posluje uspešno, ali uspeh preduzeća zavisi od reakcije konkurencije, sopstvenih slabosti u tržišnom nastupu, neadekvante organizacije proizvodnje, neadekvatnog marketinga. Sve ove oblasti je preduzeće potkrepilo i spremno je da poboljša svako od njih u slučaju javljanja neuspeha u toku kontrola poslovanja. Firmini poslovni partneri, prvenstveno poljoprivredna preduzeća nalaze se u veoma teškoj finansijskoj situaciji. Zbog suše i konstantnog pada cena poljoprivrednih proizvoda oni nisu razdužili dugove ni predhodne godine, a nastavili su da se zadužuju i u novoj godini. U sedam Opština na kojima »Seme« a.d. organizuje proizvodnju i prodaje seme 95% imanja se nalazi u gubicima i u svih sedam Opština ima desetak imanja koja su pozitivno poslovala.

Kreditiranje proizvodnje u poljoprivredi poslovne banke sporadično vrše i kada daju kredit traže duplu garanciju od njihovih poslovnih partnera tako da su poljoprivredna imanja za finansiranje procesa proizvodnje okrenuti jedino pravnim licima koja otkupljuju njihove proizvode, a ova pravna lica su u veoma različitim finansijskim situacijama i neka mogu da ih kreditiraju, a neka su i sama pred poslovnim kolapsom.

Iz svega navedenog zaključujemo da je rizik prilikom osnivanja ovakve proizvodnje visoko rizična zbog same situacije u kojoj se nalazi privreda naše zemlje.



Cene osnovnih proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje su već dugo godina konstantno u padu ili stagniraju, pa su poljoprivrednici u teškoj finansijskoj situaciji.

Analiza tržišta prodaje

Za prostor funkcionisanja firme odabrana je Republiku Srbiju, a pre svega AP Vojvodinu kao jedna od najvećih korisnika ovih proizvoda.

Analizom statističkih podataka, došlo se do zaključka da svako veće mesto (Zrenjanin, Novi Sad, Subotica, Ruma...) u Vojvodini ima preduzeće koje proizvodi dorađeno seme. Ta preduzeća posluju sa većim ili manjim uspehom, a neka od njih nisu likvidna, odnosno pred stečajem su, zbog različitog dugovanja prema državi, a druga, pak, su privatizovana, pri čemu novi vlasnici nisu upućeni u razvoj posla, ali žele da posluju sa gubitkom kako bi zatvorili kupljeno preduzeće. U Srbiji nisu poznata preduzeća koja se bave sličnom delatnošću, jer sve potrebe što se tiče semene robe nabavljaju iz Vojvodine.

Grafik 1. Udeo konkurencije na tržištu

Ostvarena prodaja u tonama

8%

30%

15%

26%

14%

7%

Banat seme

Agroruma

Agrokop-Ki

Agroseme-Su

Semenarstovo-NS

Slobodno tržišta

Najveći konkurent je «Agroruma» iz Rume koja ima povoljne cene proizvoda, kao i korektno poslovanje i predstavlja lidera na tržištu Vojvodine. Slobodnog tržišta ima u iznosu od 7%, pa će tu preduzeće da uđe kao tamponer. Poslovanje «Seme» a.d. bi takođe bilo zasnovano na izvozu robe iz zemlje, jer predstavlja konkurente na inostranom tržištu, zbog jeftinijeg otkupa žitarica od proizvođača – zemljoradnika, a i zbog jeftinije radne snage.

Na osnovu napred navedenog smatra se da je prilika za otvaranje preduzeća koje proizvodi semenu robu vrlo povoljno, pa se zato odlučilo za ovakav tip poslovanja.



Preduzeće «Seme» a.d. proizvodi samo seme žitarica i skladno tome se nada da će i u budućnosti zemljoradnici u Vojvodini, a i van naše zemlje, proizvoditi žitarice, jer su one neophodne u našoj svakodnevoj ishrani.

Za dalji razvoj preduzeća planira se saradnja sa stranim partnerima (posebno sa Rusijom, kao jednom od najvećih potrošača semenske robe) kako bi se profit preduzeća povećao, jer preduzeće ne očekuje da plasira samo proizvode na domaće tržište.

Ciljno tržište je Banat, region koji ima poljoprivredna imanja, gde se može plasirati seme, kako za dalju doradu (ekskluziv, original, prva sortna reprodukcija), tako i za merkatilnu proizvodnju. Vojvodina je takođe jedan od regiona gde bi se plasiralo seme za merkantilnu proizvodnju, a ako mogućnosti dozvole i za dalju doradu. Konkurencija je veoma jaka, pa se očekuje i njihov odgovor na upad na tržište u vidu smanjenja cena, raznih cenovnih povlastica..., pa će i preduzeće shodno tome se truditi da to sve unapred primeti i proprati. Korisnici ovih proizvoda se nalaze svuda gde je moguće proizvoditi pšenicu ječam i kukuruz. Ali pretežno u Vojvodini kao najvećoj žitnici u Srbiji.

Distribucija

Distribucija bi se vršila preko poslovnih partnera, pretežno poljoprivrednih preduzeća koja bi vršila dalju distribuciju do konačnih potrošača. Takođe bi se odlučilo za što intenzivniju distribuciju sa što više poslovnih partnera kako bi ovo seme bilo svuda i na svakom mestu. Prevoz robe vrši se do poslovnih partnera kamionom i o trošku preduzeća.

Promocija

Promocija bi se vršila preko unapređivanja prodaje. Posećivanje poljoprivrednih sajmova, ne samo domaćeg već i stranog karaktera, je jedan od vidova promocije na kojem bi se potrošači upoznali sa proizvodima, a prevashodno bi se akcenat stavio na povećanje poslovnih partnera radi distribucije ovih proizvoda u maloprodaju. U sklopu preduzeća bi bila otvorena i radnja za maloprodaju.Preduzeće ovakvim vidom promocije malo ulaže, a dobija mnogo više.

Neki od kupaca kompanije:

Euro agrar, Novi Sad; Beo-seme, Beograd; Ljubago trade, Novi Sad; Raca, Zrenjanin; Taraš, Taraš; Maltinex sladara, Bačka Palanka; Opulensa, Tomislavci; Neno trade, Vrbas; Novi život, Orlovat; Agrokrstić, Sremski Karlovci; Agrobogatić, Vršac; Delta agrar, Novi Beograd; 4. oktobar, Banatski dvor; Agroprodukt, Zrenjanin



Analiza tržišta nabavke

Oprema se nabavlja od preduzeća «Žitnica» iz Zemuna, koja se bavi iznajmljivanjem opreme. Cena zakupa je 100000 € na tri godine. Sirovina bi se kupovala od zemljoradnika i plaćala bi se 35 dinara/kg za pšenicu i ječam. Cena kukuruza bi bila 45 dinara/kg. Cena pšenice, ječma i kukuruza zavisi od kvaliteta robe (vlažnost, nečistoća itd.) i cena koja bi se plaćala proizvođačima opada sa padom kvaliteta donešenog semena. Potpisani su ugovori sa Zemljoradničkim zadrugama u Elemiru, Tarašu i Zrenjaninu, koji poseduju 300 hektara zemlje i od koga očekujemo prinos pšenice oko 60 metara/kg, ječma oko 60 metara/kg i kukuruza oko 45 metara/kg. Fungicide koji su takođe neophodni za proizvodnju semenske robe bi se nabavljali od «MB» Novi Sad, po ceni 700 din/kg (za oprašivanje 1 kg semena dovoljno je 200 grama, odnos 1:5).

Troškovi proizvodnje proizvoda iznose :

Za kukuruz 73 din. za pšenicu 41 din. za ječam 41 din.

Neophodna oprema je: sušara, trijer, selektor, elevator, zaprašivač, krunjač, šivalica, vaga (do 100 kg, kolska vaga – meri donešenu robu).Takođe bi se kupio kamion FAP polovan u vrednosti od 8000€.Neki od dobavljača kompanije su:

Agrocoop a.d., Novi SadTaraš d.o.o., TarašDunav osiguranje a.d., Beograd -ZrenjaninNLIS, Novi SadAgrolab d.o.o., Novi SadRoleks d.o.o., VršacAdvokat Papić Dejan, ZrenjaninAgroklek ZZ, KlekAgroinstitut d.p., SomborWEST UNO d.o.o., ZrenjaninPanonija d.o.o., SomborNovi život ZZ u stečaju, Orlovat

3.Tehničko-tehnološka analiza proizvodnje



Godišnji obim proizvodnje je 10000 tona pšenice.

REALIZACIJA NABAVKE NATURALNOG SEMENA

VRSTA ORIGINAL

plan /t/ realizacija /t/ Cena /€/

Pšenica 140 131 66810

Ozimi ječam 120 111 56610

Jari ječam 60 62 31620

Kukuruz - - -

Tabela 1. Realizacija nabavke semena - original

VRSTA PRVA SORTNA REPRODUKCIJA

plan /t/ realizacija /t/ Cena /€/

Pšenica 1000 993 506430

Ozimi ječam 330 323 164730

Jari ječam 130 124 63240

Kukuruz 1200 1196 779792

Tabela 2. Realizacija nabavke semena – prva sortna reprodukcija

REALIZACIJA NABAVKE REPROMATERIJALA



REPROMAT. j.m. plan realizacija cena /€/

Vreće 1/50 kom 400000 360000 5200

Vreće 1/10 kom 100000 80000 1160

Vreće 1/5 kom 100000 20000 300

Atesti kom 600000 435000 5000

Konac kg 600 600 600

Fungicidi l 38000 23800 24144

Tabela 3. Realizacija nabavke repromaterijala

ŠEMA TEHNOLOŠKOG PROCESA PROIZVODNJE

Pšenica

PŠENICA – Dovoz merkantilne pšenice koja se skladišti u silose. Prilikom smeštanja koriste se trake, elevatori i suvi aspirateri za grubo prečišćavanje pšenice pre ulaska u



ćeliju za skladištenje. Nakon hlađenja i punog sazrevanja ( oko 15 dana) kreće se sa doradom. Tehnološki proces dorade je sledeći:

Ćelije se prazne i pomoću skrepera i elevatora roba se transportuje do ćelije iznad selektora. Zadatak selektora je da odvoji lake primese, plevice i šturo zrno pomoću vazdušne struje a preko sita da odvoji uzdužni lom i sitna zrna ispod donje granice kvaliteta semena. Sa sita roba putuje u ultra-trijer ili trijer.

Njegov zadatak je da odvoji poprečni lom i semena korova. Izlaskom iz ultra-trijera seme se preko elevatora odnosi u ćeliju iznad zaprašivača. Zaprašivač ima zadatak da zapraši seme pesticidom (fungicidom) uz dodatak insekticida.Zaprašena roba ulazi u vagu za odmeravanje semena od 50 kilograma. Pakuje se u troslojne ili četvoroslojne papirne vreće. Dodaje se etiketa i mašinom prošiva vreća. Vreće se slažu na palete (18 vreća=900 kilograma) i zatim slažu u skladište po partijama pomoću dizel viljuškara.

TROŠKOVI ENERGIJE

VRSTA ENERGIJE j.m. plan realizacija

Gorivo l 30.000 33000

Gas Nm3 1000000 612400

Električna enerija kwh 690000 778000

a.s. 3200 3257

Tabela 4. Pregled troškova energije

Kadrovi



Kadrovi koji su neophodni za ovakav vid poslovanja:

Kadrovi Izvršilaca stručna sprema

dipl. Ing. Poljop. Mehanizacije 1 VSS

dipl. Ing. Mašinstva 2 VSS

elektrotehničar 2 SSS

poljoprivredni tehničar 3 SSS

viljuškar 2 VK

spremačice 2 NK

mašinbravar 3 KV

dipl ing proizvod. menadžmen. 1 VSS

dipl ecc 1 VSS

ekonomski tehničar 2 SSS

Ukupno 19

Tabela 5. Pregled potrebnih kadrova

Ovde treba naznačiti da samo dipl. Ing poljoprivredne mehanizacije je lice koje ima višegodišnje iskustvo u oblasti poslovanja kojim se bavi preduzeće «Seme» a.d. Ostali izvršioci sa VSS (4) su u preduzeću pripravnici volonteri za koje preduzeće ima minimalne troškove (Zavod za Tržište Rada ih plaća po ugovoru za polovinu radnog vremena, ugoviri se sklapaju na godinu dana, a preduzeće bi im davalo još novca za čitavo radno vreme koje bi vršili).

4.Ekonomska analiza projekta



Preduzeće je organizovano u vidu akcionarskog društva, gde je većinski deo akcija 70% u vlasništu fizičkog lica Popov Tapavički Tanje. Ona ima najveća ovlašćenja, ali i odgovornost jer direktno snosi rizik od neuspeha poslovanja preduzeća, jer je uložila najveći deo novčanih sredstava za otpočinjanje proizvodnje.

BILANS STANJA na dan 31. XIIBanat seme – Zrenjanin (u RSD 000 )

Pozicije 2007. 2006.OBRTNA IMOVINA 416.205 636.240Gotovinski ekvivalenti 3 10.178Kratkoročni finansijski plasmani 100.355 227.227Potraživanja 199.649 301.464Potraživanja za više plaćen porez na dobitak 8.805 4.214Zalihe 90.565 86.602Porez na dodatu vrednost i AVR 16.828 6.555

STALNA IMOVINA 1.342.440 966.903

Dugoročni finansijski plasmani 1.192.933 803.445Nekretnine, postrojenja, oprema i biol. sred. 147.315 161.260Nematerijalna ulaganja 2.192 2.198

POSLOVNA IMOVINA 1.758.645 1.603.143

A k t i v a 1.758.645 1.603.143

KRATKOROČNE OBAVEZE 1.181.406 1.060.719

Kratkoročne finansijske obaveze 961.008 729.296Obaveze iz poslovanja 177.195 217.471

Ostale kratkoročne obaveze i PVR 42.533 113.009

Obaveze po osnovu PDV i ostalih j.p. 670 943

DUGOROČNE OBAVEZE 85.629 91.392

KAPITAL 231.966 221.388

Osnovni kapital 185.370 185.370

Rezerve 18.082 13.155Neraspoređeni dobitak 28.514 22.863

DUGOROČNA REZERVISANJA 259.000 229.000

ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 644 644

POSLOVNA PASIVA 1.758.645 1.603.143

P a s i v a 1.758.645 1.603.143

BILANS USPEHA u periodu od 1. I do 31. XII Banat seme - Zrenjanin (u RSD 000)



Pozicije

A. PRIHODI I RASHODI IZ RED. POSLOV.

2007. 2006.

I POSLOVNI PRIHODI 798.353 870.531

Prihodi od prodaje 784.633 855.826

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 3.901 4.451Povećanje vrednosti zaliha učinaka 9.604 10.082Ostali poslovni prihodi 215 172

II POSLOVNI RASHODI 770.514 988.804

Nabavna vrednost prodate robe 239.640 461.110

Troškovi materijala 297.928 228.670Trošk. zarada, nakn. zarada i ostali lič. rashodi 63.994 57.644Troškovi amortizacije i rezervisanja 44.355 151.838Ostali poslovni rashodi 124.597 89.542

III POSLOVNI DOBITAK (I-II) 27.839

IV POSLOVNI GUBITAK (II-I) 118.273

V FINANSIJSKI PRIHODI 172.206 34.177

VI FINANSIJSKI RASHODI 121.573 47.687

VII OSTALI PRIHODI 33.590 167.492

VIII OSTALI RASHODI 96.711 16.017

IX DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA 15.351 19.692

X GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA

XI NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

XII NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 15.351 19.692

V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA

G. POREZ NA DOBITAK

1.Poreski rashod perioda 4.773 5.3482.Odloženi poreski rashodi perioda 4903.Odloženi poreski prihodi periodaD. Isplaćena lična primanja poslodavcu

Đ. NETO DOBITAK 10.578 13.854

E. NETO GUBITAK

Ž. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA MANJINSKIM ULAGAČIMA

Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLAS. MATIČNOG PR. LICA

I. ZARADA PO AKCIJI1. Osnovna zarada po akciji2. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji

Cena koštanja



Tabela 6. Proračun cene koštanja


Seme pšenice Za jed. proizvodnju Ukupni troškovi

Din. Din

Materijal 35 350.000

Zarade izrade 11 110.000

Amortizacija 4 40.000

Opšti troškovi izrade 6 60.000

Opšti troškovi uprave i prodaje

3 30.000

Cena koštanja (zbir 1-5) 59 590.000

Akumulacija 6 60.000

Prodajna cena (6+7) 65 650.000


ZAKLJUČAK

Opšti zaključak je da je ovakva organizacija proizvodnje neisplativa. Agrarna politika države se zavisno od nivoa vlasti različito vodila, ali nije ni na jednom nivou značajnije doprinela stabilizaciji poljoprivredne proizvodnje.

Cene osnovnih proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje su već dugo godina konstantno u padu. Tek krajem 2002. god. i početkom 2003. godine cene merkantilne pšenice i kukuruza su u blagom porastu. Za nivo cena merkantilnih proizvoda vezan je i nivo cena semena tih proizvoda, a kod semena kukuruza je još veći pad cena zbog prisustva veće količine semena kukuruza (domaćeg i stranog) nego što je potrebno na domaćem tržištu.

Međutim, u slučaju da država kroz uvođenje novih mera u agrarnoj politici pomogne u započinjanju proizvodnje i olakšavanju rada poljoprivrednika mogu se postići bolji rezultati. Država pre svega treba da pomogne investicionim kreditima i zaštitom cene poljoprivrednih proizvoda, kao i ponudom savremene mehanizacije, hemizacije i biotehnologije. Takođe treba da olakša izvoz proizvoda na internacionalno tržište i omogući uvoz neophodnih mašina po pristupačnim cenama.



Literatura :

1. Statut ''Banat seme'' a.d. Zrenjanin2. Izveštaj o poslovanju ''Banat seme'' a.d. Zrenjanin za 1999. god.3. Pravilnik preduzeća ''Banat seme'' a.d. Zrenjanin donet 2000.god4. www.banatseme.com 5. www.google.rs

Mirić dr Mladen i Brkić dr Miladin, 2002. – Dorada semena – Društvo selekcionera i semenara Srbije – Beograd

Tehnoprojekt – Aspiracija čistionice semenske robe Zrenjanin – a.d. «BANAT-SEME», Zrenjanin 1986.


http://www.google.rs/

http://www.banatseme.com/

elaborat

Documents

Transcript of elaborat