UDK 801.313(=16)(093):94(367)(495)“11/12”

Zorica \okovi}

PROU^AVAWE SLOVENSKE ANTROPONIMIJSKE GRA\E

U PRAKTICIMA HÇÇ I HÇÇÇ VEKA

Rad je posve}en izu~avawu rasprostrawenosti slovenske populacije u 12. i

13. veku u oblastima dana{we severne Gr~ke. Ovaj vremenski i teritorijalni

okvir nametnuli su izvori-praktici atoskih manastira. Izu~avawe se zasniva na

klasifikaciji imena parika popisanih u prakticima. Postoje znatne razlike u

brojnosti slovenske populacije u slede}im podru~jima: Moglen, isto~na i za-

padna Halkidika, Pangejska gora, okolina Strumice, Strumska dolina i ostrvo

Lemno.

Ciq rada je da, na osnovu antroponimijske gra|e, prika`e brojnost slo-venske populacije u oblastima za koje nam izvori 12. i 13. veka daju podatke iuporedi je sa stawem u 14. veku ukoliko nam izvori to dozvoqavaju.

Osnovni izvori koji obiluju antroponimima su praktici atoskih manasti-ra. U wima su popisani zavisni seqaci, tj. parici koji su pripadali pojedinimsvetogorskim manastirima. Naj~e{}e su popisani svi ~lanovi porodice odno-sno doma}instva, a tek u nekoliko wih samo glava doma}instva. Doma}in, retkonaveden samo po li~nom imenu, bli`e je odre|ivan po nadimku, dodatnom zani-mawu ukoliko ga ima, etni~kom poreklu, precima. Ve}ina o~uvanih praktika jeiz XIV veka i po{to su najravnomernije raspore|eni, ponekad omogu}avaju pra-}ewe nekoliko generacija iste porodice, a samim tim i pra}ewe populacija jed-nog naseqa u toku nekoliko decenija. U prakticima 12. i 13. veka, na`alost nijetako, sitacija je daleko mawe povoqna za istra`iva~e. Izvori nam naj~e{}e nedozvoqavaju da kontinuirano pratimo populaciju nekog naseqa. Ukoliko i po-stoji vi{e od jednog popisa za isto mesto, vremenski razmak je suvi{e veliki dabi se u potowim popisima mogli prepoznati parici ubele`eni u prvobitnimprakticima ili wihovi potomci, osim u slu~aju sela Radoliva u oblasti Pan-gejske gore, za koje postoje dva popisa iz prve polovine 12. veka. Ipak, moglo bise re}i da nam izvori omogu}avaju da, u na`alost veoma ograni~enom broju slu-~ajeva, sagledamo situaciju u pojedinim oblastima bar donekle.

Zbornik radova Vizantolo{kog instituta HßÇÇÇ, 2006Recueil des travaux de l’Institut d’etudes byzantines XßIIÇ, 2006

U analizi izvora polazimo od pretpostavke da je onaj ko nosi slovenskoime ili nadimak Sloven ili bar slovenskog porekla,1 odnosno da su nosiocigr~kih necrkvenih imena Grci ili helenizovani potomci drugih naroda. Ipak,prisustvo slovenskog imena u nekoj porodici ne iskqu~uje wenu helenizaciju.Ponekad slovenska li~na imena prerastaju u porodi~na i, kao takva, se prenosesa generacije na generaciju, a da se porodica u me|uvremenu potpuno helenizova-la. Ukoliko deca roditeqa sa slovenskim imenima i sama nose slovenska imena,onda nije do{lo do helenizacije. Ukoliko roditeqi sa slovenskim imenima da-ju svojoj deci gr~ka imena, to ukazuje na helenizaciju koja je u toku.2

Prilikom analize izvora, treba imati u vidu da se ona gr~ka imena kojasu preko hri{}anstva prihvatili i drugi narodi ne mogu uzeti kao pokazateqgr~ke etni~ke pripadnosti odnosno porekla, jer takva crkvena imena samo uka-zuju da je wihov nosilac hri{}anin. Takva imena su Dimitrije, Vasilije, Teo-

dor, Kozma, Nikola, Stefan, Jelena, Irena, Evdokija i druga. Wima treba do-dati biblijska imena Jovan, Mihailo, Ana, Marija, koja su, poput navedenihgr~kih, me|u hri{}anskim narodima bila op{teprihva}ena i ne daju podatkekorisne za istra`ivawe ne~ije etni~ke pripadnosti, odnosno porekla, te smo ihza potrebe rada nazvali neutralnima. Izuzetak su slovenske narodne varijantecrkvenih imena, kao {to su: Ivan, Janko (od Jovan), Jerko (od Georgije), Matko

(od Matija).3 To {to su neutralna imena neuporedivo ~e{}a od narodnih ima zaposledicu da za veliki broj parika koje sre}emo u izvorima ne mo`emo pouzdanoznati wihovo etni~ko poreklo. Ipak, ukoliko se u nekoj porodici javqaju na-rodna imena samo jedne etni~ke grupe, mo`emo pretpostaviti da su i oni ~lano-vi koji nose neutralna imena pripadnici istog etnosa. U na{em radu stati-sti~ki podaci su dati na nivou porodice a ne pojedinca. Zbog toga ponekad do-lazi do preklapawa te su neke porodice ra~unate i kao slovenske i kao gr~ke,tj. me{ovite, po{to je u wima bilo i slovenskih i gr~kih imena.

Naj~e{}a gr~ka imena su Teotokije (Qeotokioj), Teofilakt (Qeofulak-toj), Kirijak (Kuriakoj), Sarandin (Saranthnoj), a `enska Kali (Kalh), Kse-

ni (Xenh), Fotini (Fwteinh), Eufrosini (Eufrsunh), Potito (Poqhtw), Hri-

si (Crush), Teofano (Qeofanw), Zoi (Zwh), a neka od wih su i neobi~na, poputPolublepousa (koja mnogo vidi), Teknodoth (koja daje, ra|a dete), Politeia({to bismo slobodnije mogli prevesti kao gra|anka). Najrasprostrawenijaslovenska imena su Vlkowa, Vlkan (Belkwnaj, Bwlkanoj), Bogdan (Bogdanoj),Jerko (Gerkoj), Ivan (Ibanhj), Dobrilo (Dobrilaj), Dragota (Dragwtaj), Kr-

stilo (Kristilaj), Mrzan (Merzanoj), Prodan (Prodanoj), Stanko (Stankoj),^rni (Tzernhj), Slavota (Sqlabwtaj), Dobrica (Dobritzaj), a `enska Malena

(Malaina), Draga (Draga), Dobrana (Dobrana), Dragna (Dragna), Marica (Ma-ritza), Mira (Mhra), Rosica (Rwsitza), Stanka (Stanka).

500 Zorica \okovi}

1 J. Lefort, Toponymie et anthroponymie: le contact entre Grecs et Slaves en Macedoine, Ca-strum 4 (1992) 167.

2 V. Kravari, L’Hellenisation des Slaves de Macedoine Orientale, au temoignage des anthro-ponymes, Byzantina Sorbonensia 16 (1998) 390.

3 Ibid.

Mi smo kao pokazateqe etni~ke pripadnosti ra~unali i nadimke, ali seovde mora re}i da oni nisu tako pouzdan pokazateq kao {to su to li~na imenajer je bilo slu~ajeva da u bilingvalnim podru~jima jedna etni~ka grupa nasvom jeziku da nadimak pripadniku druge etni~ke grupe i da on kao takav budeprihva}en od svih, a da zapravo ne daje realnu sliku o etni~koj pripadnostionoga ko takav nadimak nosi. Me|utim, nadimak nam pouzdano govori da se usredini u kojoj se javqa govori taj jezik na kojem je nadimak.4 Neki od nadima-ka obe etni~ke grupe, i slovenske i gr~ke, veoma su `ivopisni kao Bo¶i¶do-mathj (volovsko oko), Strogguloj (Okrugli), Pacupodh (debela noga), Ame-rimnhj (Bezbri`ni), Akindunoj (Bezopasni), Katadotoj (Izdajnik), Koukla(Lutka), Kolokunqaj (Tikvica), Obtzapolithj (stanovnik Ov~e), Dobetzeroj(do ve~eri).

Nagla{avamo da se mora imati u vidu da je u prakticima popisano samoseosko stanovni{tvo, i to samo ono koje je pripadalo pojedinim manastirima,{to zna~i da je u wima moglo biti i drugih stanovnika koji su nam ostali ne-poznati, budu}i da nisu evidentirani. Tako|e zaboraviti se ne sme da je stvar-nost naj~e{}e slo`enija nego {to se to mo`e statisti~ki predstaviti, kao ida bi svaka podela na ~isto gr~ku i ~isto slovensku populaciju bila ve-{ta~ka.5

Halkidika

Iako Halkidika ~ini geografsku celinu, mi }emo posebno analiziratizapadni i isto~ni deo poluostrva jer postoje znatne razlike kada je u pitawurasprostrawenost slovenskih imena. Dok na zapadnom delu Halkidike Slovenaskoro uop{e nema, na isto~nom se pojavquju u znatnom broju, mada i tamo wi-hov broj veoma varira u toku dva i po veka, za koliko nam izvori daju podatke.

Zapadna Halkidika

Imamo podatke za samo dva sela u 1104. (Volvo i Sveta Varvara)6 i za trisela u 1262. godini (Ermilija, Kato Volvo, i Ksilorigion).7 Analiza praktikaiz 1104. pokazuje da po~etkom 12. veka slovenskih imena uop{te nema. Veoma jevisok procenat neutralnih imena 41,18, dok je broj porodica u kojima se javqa-ju gr~ka narodna imena 35,29%.

Sredinom 13. veka, u Kato Volvu nailazimo na tri doma}instva sa slo-venskim jezi~kim elementima {to ~ini neznatnih 6,66%. Jedini nosilac slo-venskog li~nog imena je izvesni Radin (Rantinoj) ~ija `ena nosi gr~ko ime

Prou~avawe slovenske antroponimijske gra|e u prakticima HÇÇ i HÇÇÇ veka 501

4 Ibid, 393.5 Ibid.6 Actes d’Iviron II 52, 443–449 i 507–510.7 Ibid, III 59, 84–105.

Kali, a deca neutralna imena Marija i Georgije.8 Me|utim, iz nekoliko poto-wih popisa, izvr{enih u vreme kada Radin vi{e nije bio me|u `ivima, sazna-jemo da je imao i }erku sa gr~kim imenom Semni. Dakle, Radin je verovatno do-{ao u gr~ku sredinu i o`enio se doma}om stanovnicom — Grkiwom Kali. Decakoju je dobio sa wom, nose neutralna i gr~ka imena i, budu}i da im je majka bi-la Grkiwa i da su `iveli u gr~koj sredini, svakako je morao prevladati gr~kiuticaj dok se slovenski izgubio verovatno ve} u narednoj generaciji. Naime,ovu porodicu mo`emo da pratimo i u 14. veku. U popisu iz 1301. nailazimo naGeorgija sina udovice Kali Radiwe.9 Dakle Radinov sin koji nam je poznat jo{iz popisa iz 1262. javqa se kao glava doma}instva. Zajedno sa wim, u istom do-ma}instvu, `ivi i wegova sestra ve} pomenuta Semni.10 U naredna dva popisa,ona se javqa kao glava doma}instva i to upisana kao Semni Radiwa (hRandhnia, Rantinia),11 a u posledwem sa~uvanom popisu iz 1341. pojavquje sewen sin Panajotis Radiwa.12 Mo`emo da zakqu~imo da su Sloveni na koje nai-lazimo u ovo vreme u zapadnom delu Halkidike doseqenici koji su se tu naseli-li ne mnogo ranije pre popisa i da se, budu}i da borave u gr~koj sredini, brzoasimiluju, a da su se wihova li~na imena ponekad ~uvala kao porodi~na imena,ali da se u porodici najverovatnije nije vi{e govorilo slovenskim jezikom.Ovakav zakqu~ak potvr|uju rezultati istra`ivawa iste oblasti u 14. veku.13

Izvesni Konstantin œSrbinŒ (Serboj) `iveo je u Ermiliji14 sa `enom Je-lenom. Wegov nadimak nesumwivo govori o etni~kom poreklu, ali i o tome daje on najverovatnije ne mnogo ranije do{ao u gr~ku sredinu koja mu je nadenulanadimak, ozna~iv{i tako wegovu etni~ku pripadnost. U istom selu, sre}emo iudovicu Jakoviju (Iakobia),15 ~ije li~no ime nije ostalo zabele`eno, ali slo-venski sufiks -ja, kojim se ozna~ava pripadnost po mu`u,16 mogao bi da ukazujena to da je u wenoj porodici moglo biti slovenskih elemenata (npr. da je wenmu` bio slovenskog porekla ali da to nije o~igledno zbog neutralnog imena Ja-kov koje je nosio). Ipak, po onome {to zati~emo u popisu iz 1262, jasno je da jewena porodica bila na putu helenizacije ili da je do we ve} do{lo, budu}i dadvoje wene dece nose gr~ka imena Teotok i Kirijak.

Dakle, mo`emo konstatovati da su Sloveni u zapadnom delu Halkidikebili helenizovani jo{ pre po~etka 12. veka s obzirom na ~iwenicu da u popi-su iz 1104. nema nijednog slovenskog imena. Oni koji se kasnije sre}u, kako u

502 Zorica \okovi}

8 Ibid, 97.9 Ovde je Radiwa prisvojni pridev œRadinova (`ena, udova)Œ, a na sina se preneo kao maj-

~ino prezime.10 Actes d’Iviron III, 70, 298.11 Ibid, 75, 426 i 79, 412/41312 Ibid, IV, 86, 306.13 Z. \okovi}, Stanovni{tvo isto~ne Makedonije u prvoj polovini XIV veka, ZRVI 40 (2003)

136–140.14 Actes d’Iviron III 59, 85.15 Ibid, 87.16 R. Marojevi}, Posesivne izvedenice u staroruskom jeziku, Beograd 1985, 10 i 12.

13, tako i u 14. veku jesu doseqnici koji su se tu nastanili u me|uvremenu.Takva doseqavawa nisu bila masovna ve} se radi o pojedina~nim slu~ajevima,tako da su se doseqenici negr~kog porekla veoma brzo utapali u svoje novogr~ko okru`ewe.

Tabela 1. Zapadna Halkidika

Vreme 1104. 1262.

Gr~ka 12 (35,29%) 32 (71,11%)

Slovenska / 3 (6,66%)

Me{ovita / 2 (4,44%)

Neutralna 14 (41,18%) 8 (17,77%)

Neidentifikovana 5 (14,71%) 2 (4,44%)

Ukupno 34 45

Isto~na Halkidika

Za isto~ni deo Halkidike raspola`emo sa dva popisa: iz 1104. i 1262; je-dino mesto koje se pojavqjuje u oba praktika jeste Kamena. Sam naziv mesta jeslovenski i ukazuje na to da su nekada Sloveni u wemu morali biti dominant-na etni~ka grupa koja je nasequ dala ime na svom jeziku.

Po~etkom dvanaestog veka, u Kameni bio je znatan broj stanovnika sa slo-venskim imenima. Ona se javqaju u 12 od ukupno 39 doma}instava, {to ~ini30,77%. Me|utim, pri analizi tih doma}instava, prime}uje se da slovenskaimena, u najve}em broju slu~ajeva nisu imena aktuelnih parika ve} wihovihpredaka po kojima su bli`e odre|eni prilikom popisivawa. Npr. Arkolis17

Dobri~in (thj Dobritzaj);18 Konstantin sin Dra`ilov (tou Drazila);19 JovanRadov (tou Radou) i Atanasije Dobri~in.20 Neki od wih, iako slovenskog pore-kla, {to znamo po imenu onog roditeqa po kome su ubele`eni u praktik, saminose crkvena imena i stupili su u brak sa osobama koje nose gr~ka imena. Npr.Leon Dobri~in je u braku sa Zoi,21 `ena Nikole Dobri~inog nosi ime Foti-ni,22 a Ni}ifora Dra`ilovog Kali.23 Me|utim, ima primera da parici kojinose gr~ka imena za supru`nike imaju osobe slovenskog porekla. Npr. izvesni

Prou~avawe slovenske antroponimijske gra|e u prakticima HÇÇ i HÇÇÇ veka 503

17 Arkolis najverovatnije nije li~no ime, ve} ktetik koji poti~e od naziva oblasti u bli-zini Kamene. Vidi P. Qeodwridh, Pinakaj topografiaj tou agioreitikou paragwgikou cwrou,Qessalonikh 1981, 345.

18 Actes d’Iviron II 52, 589.19 Ibid, 590.20 Ibid, 591.21 Ibid, 588.22 Ibid, 592.23 Ibid, 585.

Kirijak o`ewen je Slavicom (Sqlabitza).24 Osim Kirijakove `ene, u selu po-stoje jo{ samo dve osobe koje pouzdano nose slovenska imena. To su Dra`ilo sa`enom Anom i }erkom Marijom25 i Dobrana, `ena Jovana Pergamina sa kojimima sina Georgija.26

Na osnovu iznetih podataka, moglo bi se zakqu~iti da je nekada sloven-sko naseqe do po~etka dvanaestog veka u velikoj meri izgubilo svoj slovenskikarakter tako {to su se Sloveni sve vi{e asimilovali. Mnogi od wih, iako suim roditeqi nosili slovenska imena, sami imaju neutralna, a takva daju i svo-joj deci. Davawe potomcima crkvenih imena naj~e{}e je bio samo prvi korak kahelenizaciji.

Da je ona nastavqena potvr|uju podaci iz popisa obavqenog 1262. Tada sesre}u samo dva slovenska imena: deca Nikole Bratila (tou Mpratila), kojanose neutralna imena Zaharije i Marija27 i izvesni Manastra, o`ewen Anomi sa decom Georgijem i Kali.28 Dakle, mo`emo konstatovati da je u Kameni do-{lo do znatnog opadawa slovenske populacije: sa 30,77%, koliko ih je bilo napo~etku 12. veka, wihov broj je pao na 12,62%, dok se broj porodica sa gr~kimimenima pove}ao sa 51,28 na 75%. Istovremeno veoma je opao broj porodica saneutralnim imenima, sa 25,64 na samo 4,16%. To bi zna~ilo da smo bili u pra-vu kada smo pretpostavili da je davawe neutralnih imena slovenskim potomci-ma bio korak ka helenizaciji. Ipak, interesantno je da je broj Slovena u 14. ve-ku daleko ve}i nego srdinom 13. veka,29 {to bi se moglo objasniti wihovomimigracijom koja je izvr{ena u me|uvremenu.

Jeris je jo{ jedno mesto u kojem se slovenska imena javqaju u znatnijembroju u drugoj polovini 13. veka, dok za 12. nemamo podataka. Po popisu iz1262. slovenska imena se javqaju u 20,25% doma}instava, {to bi zna~ilo da suSloveni ~inili otprilike petinu stanovni{tva u Jerisu. Me|utim, uo~ava seda je ve}ina parika sa slovenskim imenima u braku sa osobama koje nose gr~kaimena ili je svojim potomcima davala gr~ka imena {to ukazuje na helenizaci-ju. Npr. Jovan Ruha ima `enu Fotini,30 a izvesna Kali je upisana kao udovicaVukanova (Boulkania).31 Dimitrije Pisjan (Peisianoj) o`ewen je Irinom iima k}er gr~kog imena Kseni;32 Konatin Bodin tako|e ima k}er Kseni i `enuneutralnog imena Marija;33 a Mihailo Bodin ima k}er gr~kog imena Kali34

dok je on sam upisan sa dva imena. Prvo je svakako li~no dok je drugo, Bodin,

504 Zorica \okovi}

24 Ibid.25 Ibid, 584.26 Ibid, 589.27 Actes d’Iviron III 59, 76/77.28 Ibid, 79.29 \okovi}, Stanovni{tvo, 149/150.30 Actes d’Iviron III 59, 48.31 Ibid, 17.32 Ibid, 59, 24.33 Ibid, 45.34 Ibid, 11.

najverovatnije bilo li~no ime nekog wegovog pretka, svakako ne mnogo dalekog,koje je preraslo u porodi~no ime dok su wegovi nosioci ponekad mogli bitipotpuno helenizovani. Potomke Bodina sre}emo i kasnije u toku 14. veka u ne-koliko popisa i neki ~lanovi porodica nose gr~ka narodna imena dok sloven-skih uop{te nema ni u jednoj porodici niti u jednoj generaciji, {to nam govo-ri da je porodica helenizovana.35

Tabela 2. Isto~na Halkidika

Godina 1104. 1262.

Gr~ka 41 (58,57%) 63 (75,73%)

Slovenska 14 (20%) 18 (17,48)

Neutralna 17 (24,29%) 8 (7,77%)

Neidentifikovana 2 (2,86%) 8 (7,77%)

Me{ovita 5 (7,14%) 13 (12,62%)

Broj doma}instava 70 103

Uop{teno, za isto~ni deo Halkidike mo`emo re}i da se slovenska imenapo~etkom 12. veka javqaju u 20% porodica i da je u toku narednog jednog i poveka, wihov broj neznatno opao na 17,48%. U isto vreme, broj porodica sagr~kim narodnim imenima veoma raste, sa 58, 57 na 75,73%, dok broj porodicau kojima su zastupqena samo neutralna imena veoma opada {to bi mogao da budepokazateq da su porodice sa neutralnim imenima s po~etka 12. veka zapravobile gr~ke, samo {to to nije bilo vidqivo.

Oblast Moglena

Interesantno je stawe u oblasti Moglena. Postoji praktik iz 1181. godi-ne i taj popis parika manastira Lavre pokazuje apsolutnu broj~anu nadmo}slovenskog nad gr~kim stanovni{tvom. Ipak, radi se o paricima samo jednogmesta — Hostijane (Costianej), te treba biti obazriv prilikom izvo|ewa za-kqu~aka. Popis obiluje slovenskim imenima od kojih su naj~e{}a ^rni a jedanod wih je sin Ivanov,36 Krstilo kojih je bilo tri,37 Ivan od kojih je jedanotac pomenutog Crnog, a drugi otac Vlkowin,38 Zlina (Slinaj)39 i Bjalota (Be-alwtaj) od kojih je jedan sin Glavanov (Glabanhj).40 Sre}u se jo{ i Dobrilo

Prou~avawe slovenske antroponimijske gra|e u prakticima HÇÇ i HÇÇÇ veka 505

35 Actes de Xeropotam, 18 D, 46; E I, 20; Actes d’Iviron III 70, 122/123, 125/126, 130; 75,231/232, 257; \okovi}, Stanovni{tvo 142/143.

36 Actes de Lavra I, 65, 65, 67, 69, 73, 74.37 Ibid, 65–67.38 Ibid, 68–69.39 Ibid, 64, 70.40 Ibid, 70, 71.

otac Jovanov,41 kao i Vel~a42 sin Mihailov. Na`alost, u popisu su navo|enisamo doma}ini a ne i ostali ~lanovi wihovih porodica, te nije mogu} komple-tan uvid u stawe svake porodice.43 To zna~i da je sasvim mogu}e da je broj Slo-vena bio i ve}i nego {to nam izvori pokazuju. Naime, mogu}e je da glava poro-dice nosi neutralno ime koje ne govori ni{ta o wegovoj etni~koj pripadnostiali da imena drugih ~lanova porodice ukazuju na wu. Ipak, i tako ograni~enipodaci nedvosmisleno pokazuju da su Sloveni ~inili vi{e od polovine sta-novni{tva. Wihova imena se javqaju u 52,83% porodica, a gr~ka samo u 2 doma-}instva, {to ~ini 3,77%.

Tabela 3. Moglen

Gr~ka Slovenska Me{ovita NeutralnaNeidentifi-

kovanaUkupan broj

doma}instava

2(3,77%)

28(52,83%)

2(3,77%)

14(26,42%)

4(7,55%)

53

Dolina Strume

Za Strumsku dolinu raspola`emo sa dva popisa za isto mesto, selo Me-lincijani, a vremenski razmak izme|u popisa je jedan i po vek. Istina, u prvompopisu iz 1104. navode se parici iz jo{ dva sela: Vuhova i Paravice, ali zbir-no sa paricima iz Melincijani, bez bli`e odredbe ko je ta~no iz kog sela takoda smo ih sve podveli pod Melincijani.

Tabela 4. Dolina Strume

Vreme 1104 1262

Gr~ka 13 (56,52%) 4 (44,44%)

Slovenska 9 (39,13%) 2 (22,22%)

Me{ovita 2 (8,69%) /

Neutralna 1 (4,35%) 3 (33,33%)

Ukupno 23 9

Uo~ava se da je broj porodica sa slovenskim imenima, na po~etku 12. vekabio znatan. Pojedina~na analiza doma}instava pokazuje da se ta imena javqajukao li~na imena popisanih parika, a ne kao imena wihovih predaka po kojimasu bli`e odre|ivani, ili postoje kao okamewena porodi~na imena koja tako|epoti~u od predaka; ukazuju na slovensko poreklo ali ne dokazuju da se sloven-skim jezikom i govori, dok se za kasniji period, po~etak 14. veka, kada su se

506 Zorica \okovi}

41 Ibid, 71.42 Ibid, 72.43 Ibid, 52–73.

slovenska imena jo{ uvek sretala, mo`e konstatovati da je analiza svake po-

rodice sa slovenskim imenima pokazala da je helenizacija bila privedena

kraju.44

Po~etkom 12. veka jo{ uvek je bilo nehelenizovanih Slovena, koji svojoj

deci daju slovenska imena. Npr. Malena (Malaina) ima sina Vlkowu,45 sre}u

se dva brata, ^rni i Nehtjan (Nekteanoj),46 bilo je i me{ovitih brakova: iz-

vesni Polikarpos, {to je najverovatnije gr~ki nadimak a ne li~no ime, ima

`enu Dra`elu (Drazela), a sin im nosi gr~ko ime Foka.47 Sa slovenskim ime-

nima se javqaju jo{ Dragna (Dragna) udata za Vasilija i Dragota o`ewen

Anom.48 Budu}i da su imena wihovih supru`nika neutralna, ne mo`emo znati

da li su wihovi nosioci Sloveni ili Grci.

Godine 1262. zati~emo delimi~no promeweno stawe. Slovenska imena se

javqaju u 22,22% doma}instava, a gr~ka u 44,44%. Dakle, smawen je broj poro-

dica sa narodnim imenima oba etnosa, kako gr~kog tako i slovenskog, s tim

{to je broj onih sa neutralnim veoma porastao sa 4,53 na 33,33%. Me|utim,

treba imati u vidu da raspola`emo podacima za samo 9 doma}instava pa zbog

toga treba biti obazriv prilikom izvo|ewa zakqu~aka na osnovu tako malog

uzorka. Slovenska imena se javqaju u samo dva doma}instva, ali ni u jednom

kao `ivo li~no ime. U prvom slu~aju, upisan je Leon Harava49 (Carabaj) sa

`enom Anom,50 a u drugom k}erka Teodora Dragodana,51 ~ije ime je ostalo ne-

zabele`eno. Dakle, u oba slu~aja se radi o imenu pretka, koje je poslu`ilo za

bli`e odre|ivawe upisanog parika ili kao porodi~no ime. Na osnovu navede-

nog, mogli bismo da pretpostavimo da je helenizacija u dolini Strimona veo-

ma napredovala u razdobqu od po~etka 12. do druge polovine 13. veka, {to po-

tvr|uju izvori 14. veka koji ukazuju na skoro potpunu helenizaciju Slovena u

strumskoj dolini.52 Ipak, takav zakqu~ak treba uzeti sa znatnom rezervom jer

je izveden na osnovu stawa u samo jednom mestu a pri tom treba imati u vidu

da popisom mo`da nisu obuhva}eni svi stanovnici sela ve} samo parici ma-

nastira Iviron.

Prou~avawe slovenske antroponimijske gra|e u prakticima HÇÇ i HÇÇÇ veka 507

44 \okovi}, Stanovni{tvo, 153/154; Kravari, L’Hellenisation, 396.45 Actes de Lavra I 52, 570.46 Ibid, 568.47 Ibid, 566.48 Ibid, 567, 569.49 Ime Harava, gen. -abá kod Slovena poti~e od biblijskog imena Rahav, a nastalo je pre-

me{tawem slogova., v. R. Jovi}evi}, Li~na imena u staroslovenskom jeziku, Beograd 1985, 21/22.Ipak, Harava je `ensko ime pa je pitawe za{to bi ga nosio mu{karac, kao {to je to slu~aj u nave-denom primeru. Mogu}e je da se radi o metronimu, ali onda bi se pre o~ekivao genitivski obliknpr. Lewn thj Carabaj. Mo`da se, ipak, radi o slovenskom nadimku, od bugarskog harap (pokva-ren), v. Åtimologi~eskiè slovarâ slavànskih àzákov, pod redakcieè O. N. Truba~eva, 8, 21.

50 Actes d’Iviron III 59, 108.51 Ibid, 109.52 \okovi}, Stanovni{tvo, 156.

Okolina Strumice

Podaci iz popisa izvr{enog 1152. u nekoliko sela u blizini Strumice po-kazuju da je broj Slovena ve}i nego broj Grka. Slovenska imena se javqaju u 52,38%doma}instava, a gr~ka u 33,33%. Kako se i u ovom praktiku navode samo glave do-ma}instava a ne svi wegovi ~lanovi, mo`emo pretpostaviti da je taj broj~ani od-nos mogao biti i ne{to druga~iji, ali nam izvori ne dozvoqavaju da to potvrdi-mo. Jedan od parika u Mo{tenici upisan je kao Georgije Srbin,53 {to zna~i da se,iako je kao Srbin morao biti slovenskog porekla, izdvaja kao druga~iji i posebnose isti~e wegova etni~ka pripadnost. Jo{ jedan stanovnik Mo{tenice ima nadi-mak koji upu}uje na wegovu razli~itost i na to da se ne nalazi u svojoj prirodnojsredini. To je Vasilije Romej (Rwmaioj)54 tj. Grk. Mihailo Male{t, zvani ^rni

upisan je kao zet Mihaila Skopqanina, a wegov sin Beli (Belhj) upisan je kaostanovnik Ov~e (Oftzapolithj),55 {to je slovensko-gr~ka kovanica.

Izvori iz 14. veka pru`aju podatke o slavizaciji u ovoj oblasti koja jedaleko odmakla i to najvi{e zahvaquju}i velikoj izme{anosti stanovni{tva ime{ovitim brakovima. Naime, godine 1320. slovenska imena se javqaju u ~ak94,29% doma}instava, gr~ka u 44,29% dok je broj me{ovitih brakova jako ve-lik, ~ak 42,86%.

Tabela 5

Okolina Strumice 1152.

Gr~ka Slovenska Me{ovita NeutralnaNeidentifi-

kovanaUkupan broj

doma}instava

7 (33,33%) 11 (52,38%) 2 (9,52%) 4 (19,05%) 2 (9,52%) 21

Pangejska gora

Pangejska gora, oblast isto~no od Strimona, najbogatija je gra|om za na-{e istra`ivawe. Imamo podatke za sela Ovil, Dobrovikiju, Radolivo i vi{emawih sela u blizini Radoliva.

U Ovilu mnogi od parika nose slovenska imena. Npr. udovica izvesnogMihaila ima sina Dragowu,56 a udovica Irina sina Dobrila;57 Demis, {to jeverovatno gr~ki nadimak a ne li~no ime, ima `enu Rosicu;58 ponekad oba su-pru`nika imaju slovensko ime kao Krstilo i Dobrana.59

508 Zorica \okovi}

53 Actes d’Iviron III 56, 109.54 Ibid, 110.55 Ibid, 111.56 Actes d’Iviron II 52, 214/215.57 Ibid, 216.58 Ibid, 214.59 Ibid, 215.

Porodice sa slovenskim imenima javqaju se u mnogo ve}em broju od poro-dica sa gr~kim, 44,44% prema 27,77%. Slovenska imena se u najve}em brojuslu~ajeva javqaju kao `iva li~na imena, tj. imena aktuelnih popisanih parika,a ne wihovih predaka, {to je drugi pokazateq slovenske prevage. Interesantnoje uporediti podatke s po~etka dvanaestog veka sa onima koji nam daje praktikiz 1316, vi{e od dva veka kasnije. Do te godine broj pari~kih doma}instava ma-nastira Ivirona se vi{e nego udvostru~io. Sa 18, koliko ih je bilo 1104, po-rastao je 1316. na 40. Tako|e, pove}ao se i broj doma}instava sa narodnim ime-nima, kako gr~kim (60%), tako i slovenskim (57,50%).60 Ali, isto tako se uo~a-va i veliki broj me{ovitih brakova, odnosno porodica sa imenima oba etnosa— 42,50%, dok na po~etku 12. veka takvih brakova nema, barem prema dostupnimpodacima; mi smo ipak, skloni pretpostavci da ih je svakako moralo biti, alida tragova o tome nema u izvorima. Ono {to nam izvori pokazuju jeste slede}e:po~etkom 12. veka u Ovilu je broj Slovena svakako bio ve}i nego broj Grka. Utoku naredna dva veka, wihov broj se skoro izjedna~io, {to je najverovatnijeposledica prili~ne me|usobne izme{anosti koja se najboqe odra`ava kroz ve-liki broj me{ovitih brakova.

U Dobrovikiji se tako|e sre}e dosta slovenskih imena mada, statisti~kiposmatrano, mawe nego u Ovilu ili Radolivu. ^est je slu~aj da oba supru`nikanose slovenska imena. Npr. Stanilo Kozmin je o`ewen Dobranom,61 Slavota

Rosicom,62 Jerko Prodanov Strijelom (Striela),63 a `ena Jakmosa Kozminognosi neobi~no slovensko ime — Ve~erna (Betzerna).64 Statisti~ki, broj slo-venskih i gr~kih porodica je skoro izjedna~en: slovenskih imena ima u 32,14%porodica, a gr~kih u 35,71%, dok je 25% porodica sa neutralnim imenima, bi-lo Slovena bilo Grka. Bez obzira na ovakve statisti~ke podatke, mi smo sklonida verujemo da su Sloveni ipak bili broj~ano dominantnija etni~ka grupa odGrka zato {to se u porodicama za koje pretpostavqamo da su slovenske sre}emosa slovenskim li~nim imenima a ne nadimcima, kao {to je to naj~e{}e slu~ajsa porodicama koje smo ra~unali u gr~ke a u kojima se mnogo ~e{}e javqaju na-dimci na gr~kom nego sama gr~ka li~na imena. Ve} smo rekli da nadimci nisutako siguran pokazateq etni~ke pripadnosti kao imena. Drugo, ima nadimakakoji nedvosmisleno pokazuju da Grci nisu u svojoj prirodnoj sredini, odnosnosredini u kojoj preovladava gr~ki etnos. Naime, `ena popa Mihaila Primorca(Peratikoj) nosi ime Romeja65 (Rwmaia), {to ukazuje na to da se, bar u vremesvog ro|ewa, nalazila u sredini u kojoj Romeji, koje ovde mo`emo shvatiti kaoGrke, nisu ~inili ve}inu. Jo{ je interesantniji slede}i primer — jedan odparika je upisan kao ^rni Grkiwin (Tzernhj o thj Grikainaj66). Wegovo ime je

Prou~avawe slovenske antroponimijske gra|e u prakticima HÇÇ i HÇÇÇ veka 509

60 \okovi}, Stanovni{tvo, 214.61 Actes d’Iviron II 52, 234.62 Ibid.63 Ibid, 235.64 Ibid, 233.65 Ibid, 238.66 Ibid.

sasvim sigurno slovensko, a nadimak wegove majke etni~ki naziv za Grke naslovenskom jeziku. Apograf ga je zapisao onako kako je ~uo, najverovatnije i neznaju}i da je to slovenska re~ za pripadnicu gr~ke etni~ke grupe. Te{ko da bise na takav nadimak moglo nai}i u gr~koj sredini.

Za Dobrovikiju postoji i popis iz 1316. godine, koji pokazuje da je, kao iu Ovilu, do{lo do pove}awa broja porodica sa slovenskim imenima (na48,15%), ali isto tako i sa gr~kim (na 51,85%),67 kao i da se javqa mnogo me{o-vitih brakova kojih po~etkom 12. veka, sude}i prema onome {to nam izvori do-zvoqavaju da vidimo, nema mada smo mi skloni da verujemo da ih je moralo bitiali su ostali nevidqivi zbog neutralnih imena supru`nika. Pove}awe brojaslovenskih porodica bi se mo`da moglo objasniti time da je u toku dva veka,koliko je proteklo izme|u dva popisa, do{lo do novog naseqavawa Slovena ko-ji su se pridru`ili onima prvobitno naseqenim. Isto tako, obja{wewe se mo-`e kriti i u tome da se, u me|uvremenu, broj pari~kih doma}instava koja supripadala Ivironu pove}ao, tj. da su mu dodeqeni novi parici. Naime, svevreme treba imati u vidu da se u prakticima pojavquju samo manastirski pari-ci, a oni su mogli ~initi samo deo seqana a ne celokupno stanovni{tvo jednogsela u kojem su manastiri imali posede.

Za selo Radolivo i wegovu okolinu ima najvi{e izvora: popis iz 1103,68

zatim onaj iz prve decenije 12. veka69 i popis datiran posle 1139.70 Mogu}e jeidentifikovati ~ak 32 ista doma}instva u prva dva popisa, pri ~emu su uonom iz 1103. navedeni svi ~lanovi doma}instva, a u popisu iz prve decenije12. veka samo doma}ini. Radolivo se izdvaja i po tome {to je u wemu dalekovi{e doma}instava nego u bilo kom drugom nasequ. U popisu iz 1103. navede-no je vi{e od 100 doma}instava. Tako veliki broj uzoraka nam poma`e da za-kqu~ci do kojih dolazimo budu svakako bli`i istini nego kada raspola`emomalim brojem uzoraka.

Upore|ivawe podataka iz prva dva praktika veoma je korisno jer nam de-taqnost prvog praktika omogu}ava da u drugom prepoznamo porodice sloven-skog porekla kada to po imenu glave porodice, koji je jedini upisan, nije vi-dqivo. Npr. u popisu iz prve decenije 12. veka navodi se samo Teodor popaEvstatija, a iz drugog saznajemo da wegova `ena i jedan od sinova nose sloven-ska imena Mira i ^rni.71 Interesantno je slede}e navo|ewe: godine 1103.upisan je Evstatije tou Kougerh koji ima `enu Sneguqu (Sneagola). U dru-gom popisu on je upisan kao Evstatije thj Kougerobaj, najverovatnije po maj-ci, Kugerovoj `eni,72 koja je ozna~ena slovenskim sufiksom za pripadnost-ov, -ev. Sli~nih primera za pripadnost ima jo{., npr. Vasilije thj Kwnsta-

510 Zorica \okovi}

67 \okovi}, Stanovni{tvo, 165/166. i 214.68 Actes d' Iviron II 51.69 Ibid, 53.70 Ibid, 54.71 Ibid, 53, 29 i 51, 49.72 Ibid, 51, 63 i 53, 68.

ninebaj,73 odnosno Jovan thj Dhmitriebaj, {to bi se moglo protuma~iti kaoKonstantinove, odnosno Dimitrijeve `ene, najverovatnije udovice.

Broj me{ovitih brakova je znatan, npr. Jovan Perdikaris je svom sinu daoslovensko ime Dobrota, Mihailo Perdikaris (Perdikarhj) ima `enu Dra`i-

cu,74 {to zna~i da je u porodici Perdikara moralo biti slovenskog elementaiako sami doma}ini nose gr~ki nadimak. Dobra{ Simerinov (tou Simerinou)ima `enu Teofano.75 Dakle, on sam nosi slovensko ime, nadimak wegovog oca jegr~ki kao i ime wegove `ene. Vlkowa ima `enu Zoi,76 Vlkowa Stefanov ima`enu Kali, dok wegov brat nosi neutralno ime Pavle, a wegova `ena slovenskoN(j)ega (Neagka),77 Dimitrije, ~iji otac je nosio ne ba{ prijatan nadimak nagr~kom — Izdajnik (tou Katadotou), ima `enu gr~kog imena Zoi, dok `ena we-govog brata Stefana nosi slovensko ime Mira.78

Ima primera da su oba supru`nika nosila slovenska imena: Nedan Ki-prijanos (Kipranin?) ima `enu Tiholu,79 a Nikola Nik{in (?) (tou Nixa) o`e-wen je Dobranom.80 Tako|e, neki Sloveni su svojoj deci davali slovenska ime-na, {to govori o o~uvawu wihovog etni~kog obele`ja.

Ponekad pak Sloveni su svojoj deci davali neutralna imena iako su obaroditeqa bila slovenskog porekla. Jerko Jovanov i wegova `ena Draga dali susvom sinu ime Nikola.81 Isto tako, ponekad su roditeqi sa slovenskim imeni-ma davali deci gr~ka imena {to upu}uje na to da su oni gubili svoja etni~kaobele`ja napu{taju}i imena na svom jeziku. Npr. udovica Dobru{a ima }erkuFotini, zeta Jovana i unuka neutralnog imena Nikola.82 Mo`emo da pretposta-vimo da je otac Fotini, Dobru{in mu`, bio Grk.

Ponekad svi ~lanovi doma}instva imaju slovenska imena — Slavota

Kalkov (tou Kalkou) ima `enu Dobranu i brata Dragotu,83 a ponekad se u jed-noj porodici pojavquju prete`no gr~ka imena, odnosno parici Grci svojim po-tomcima daju gr~ka narodna imena: Teodor Mavros ima `enu Hrisi i sinoveNikolu i Hrisosa (Crusoj),84 Mihail Makros ima `enu Kali i sina Jovana,o`ewenog Grkiwom Paraskevi.85

Dakle, slovenski elemenat je veoma sna`an, slovenski jezik se govori,slovenska li~na imena su ~esta, a neki nadimci veoma `ivopisni. Npr. obu}ar

Prou~avawe slovenske antroponimijske gra|e u prakticima HÇÇ i HÇÇÇ veka 511

73 Ibid, 53, 55 i 511.74 Ibid, 51, 38 i 59.75 Ibid, 59.76 Ibid, 68.77 Ibid, 59/60.78 Ibid, 47.79 Ibid, 64.80 Ibid, 51.81 Ibid, 60.82 Ibid, 70.83 Ibid, 50.84 Ibid, 44.85 Ibid, 60.

Dove~er (Dobetzeroj).87 Grci su tako|e imali zanimqive, {aqive nadimke,npr. Dokianos Pahipod Pacupodh (onaj ko ima debele noge).88

Veoma je neobi~an slede}i primer. U popisu iz 1103. upisan je V(e)lkowa

Kirilov (tou Kurillou), koji `ivi sa majkom Anom i sestrom Maricom.89 We-govo i ime wegove sestre ukazuju na slovensko poreklo. U drugom popisu on jeupisan kao V(e)lkowa ]irilov (tou Tzurilou)90 {to je slavizirani oblik ime-na Kirilo, a apograf je ime zabele`io onako kako ga je ~uo.

U Radolivu je, kao {to se vidi iz tabele, broj Slovena bar onih prepozna-tqivih veliki, {tavi{e ve}i od broja Grka. Prema prvom popisu, oni ~ine ne-{to vi{e od polovine stanovni{tva i ako se broj~ano posmatra, Sloveni i Gr-ci su skoro podjednako zastupqeni. Broj me{ovitih brakova je veliki, ne{tomawe od jedne petine, a toliki je i broj porodica sa neutralnim imenima. Uslede}em popisu, i broj gr~kih i slovenskih imena je smawen, ali smatramo daje to delimi~no posledica {turosti izvora koji navodi samo doma}ina, a ne i~lanove wegove porodice. Detaqnija analiza izvora pokazala je da se radi o

512 Zorica \okovi}

86 Treba imati u vidu da su u praktik ubele`eni samo doma}ini te da su mnoga imena kojaupu}uju na etni~ko poreklo ostala sakrivena od nas.

87 Ibid, 42 i 53, 515.88 Ibid, 65 i 53. 414.89 Ibid, 51, 63.90 Ibid, 53, 493.

Tabela 6. Pangejska gora

Godina 1103.Prva

decenija12. veka86

Oko 1139. 1104. 1104. 1103–1139.

Naseqe Radolivo RadolivoKraj okoRadoliva

Dobrovikija OvilPangejska

oblast

Gr~ka imena54

(50%)26

(34,21%)12

(25,53%)10

(35,71%)5

(27,77%)107

(38,63%)

Slovenskaimena

55(50,96%)

33(43,42%)

18(38,29%)

8(28,57%)

8(38,88%)

122(44,04%)

Me{oviteporodice

20(18,52%)

3(3,95%)

3(6,38%)

1(3,57%)

27(9,75%)

Godina 1103.Prva

decenija12. veka

Oko 1139. 1104. 1104. 1103–1139.

Nutralnaimena

20(18,52%)

18(23,68%)

16(34,04%)

10(35,71%)

5(27,77%)

69(24,91%)

Neidentifi-kovana

2(1,85%)

3(3,95%)

1(2,12%)

1(3,57%)

1(5,55%)

8(2,89%)

Ukupan brojdoma}instava

108 76 47 28 18 277

bilingvalnoj sredini u kojoj ova dva naroda `ive zajedno, sklapaju brakove me-|usobno i najverovatnije razumeju oba jezika.

Ako to uporedimo sa prilikama u Radolivu 1316. i 1341, uo~ava se izve-stan pad broja porodica sa slovenskim imenima a rast onih sa gr~kim, kao iporast me{ovitih brakova. To pokazuje da je u razdobqu ne{to du`em od dvaveka i ovo selo zahvatila helenizacija, ali da je ona tekla veoma sporo u pore-|ewu sa drugim oblastima u kojima su `iveli Sloveni i da se ostvarivala naj-vi{e kroz me{ovite brakove.

Generalno, za oblast Pangejske gore mo`e se re}i da je u prvoj polovini12. veka slovenska populacija bila veoma jaka, {tavi{e neznatno broj~ano nad-mo}nija, sa 44,04% doma}instva sa slovenskim imenima, dok su gr~ka imena za-stupqena u 38,63% doma}instava. A kada stawe s po~etka 12. veka uporedimo saonim iz 14, mo`emo konstatovati isto {to i za selo Radolivo pojedina~no.

Lemno

Na ostrvu Lemnu, prema popisu iz 1282. godine, nema tragova pripadnikadrugih naroda, osim gr~kog.91 Broj porodica sa gr~kim narodnim imenima je,kao {to se iz tabele vidi, veliki, preko 50%, mada je Grka svakako moralo bitidaleko vi{e ali je veliki deo wih skriven iza neutralnih imena.

Tabela 7.

Lemno 1282.

Gr~ka Neutralna Neidentifikovana Broj doma}instava

23(57,50%)

14(35%)

3(7,50%)

40

**

*

Da zakqu~imo, rasprostrawenost slovenskih imena nije podjednaka usvim analiziranim oblastima. Na Lemnu ih uop{te nema, niti ima ikakvih po-kazateqa da ih je bilo pre 13. veka za koji imamo izvore. Donekle sli~na situa-cija je u zapadnom delu Halkidike na po~etku 12. veka kada se slovenska imenauop{te ne javqaju. Sredinom 13. veka, ona se ipak sre}u ali su se wihovi nosi-oci o~igledno doselili u me|uvremenu i brzo helenizovali. U isto~nom deluHalkidike situacija je bitno druga~ija. Tamo iz izvora vidqivi Sloveni ~inejednu petinu ukupnog stanovni{tva i wihov broj je ostao stabilan sve do sre-dine ~etrnaestog veka. U oblasti Moglena, krajem 12. veka oni su broj~ano do-minantna etni~ka grupa, wihova imena se javqaju u preko 50% doma}instava,dok je gr~kih samo u 3,77%. Sli~na situacija je i u okolini Strumice sredi-

Prou~avawe slovenske antroponimijske gra|e u prakticima HÇÇ i HÇÇÇ veka 513

91 Actes de Lavra II 73, 54–94.

nom 12. veka s tom razlikom {to je broj porodica sa gr~kim imenima daleko ve-}i nego u oblasti Moglena 33,33%. U oblasti Pangejske gore, po~etkom 12. vekaSloveni su neznatno brojniji od Grka i takvo stawe ostaje skoro nepromewenosve do pada ove oblasti pod tursku vlast. U dolini Strume, broj Slovena seprogresivno smawuje sa 39,13% s po~etka 12. pao je na 22,22% sredinom 13. ve-ka {to nesumwivo govori o helenizaciji. Ono {to je zajedni~ko svim oblasti-ma u kojima se Sloveni javqaju u ve}em broju i du`e uspevaju da se o~uvaju kaoetni~ka celina je da su prete`no planinska podru~ja.

Zorica Djokovi}

ETUDE DE L’ANTHROPONYMIE SLAVE DANS LES PRAKTIKA

DU XIIE ET XIIIE SIECLE

Ce travail se propose d’observer la presence et le taux de representation des

populations slaves dans les regions actuelles de Grece du nord pour lesquelles les

sources nous fournissent des indications. Le materiel utilise est constitue par les

praktika des monasteres athonites, et avant tout ceux d’Iviron et de Lavra. Comme

indices revelant l’appartenance ou l’origine ethnique on a retenu les noms et

surnoms rattaches a ce groupe ethnique. L’analyse des sources montre de grandes

differences d’une region a l’autre. Dans certaines, a savoir la region de Moglen, le

massif du Pangee et les environs de Strumica, le taux de population slave s’avere

tres important, et meme superieur a celle des Grecs. Dans d’autres, la presence de

Slaves, du fait d’un processus d’hellenisation encore partiel, est clairement attestee

comme dans la partie est de la Chalcidique, ou leur nombre reste approximativement

constant au cours de la periode en question, et dans la vallee du Strymon au XIIe

siecle, alors que le siecle suivant enregistre un fort processus d’hellenisation. Enfin,on constate l’absence totale de Slaves a Lemnos ainsi que dans la partie ouest de la

Chalcidique au XIIe siecle ou l’apparition de quelques noms slaves vers le milieu du

XIIIe siecle peut etre consideree comme quelques cas de nouveaux venus qui se sont

rapidement fondus dans le milieu grec.

514 Zorica \okovi}

Prou~avawe slovenske antroponimijske gra|e u prakticima HÇÇ i HÇÇÇ veka 515

516 Zorica \okovi}