DUG IZ BADEN-BADENA

Miodrag \ur|evi}

DUG IZBADEN-BADENA

drama u dva dela

100 Miodrag \ur|evi}

LICA

FJODOR MIHAILOVI] DOSTOJEVSKI

ANA GRIGORJEVNA DOSTOJEVSKA, starica, kao narator

ANA GRIGORJEVNA DOSTOJEVSKA, kao u~esnik

IVAN SERGEJEVI] TURGEWEV

IVAN ALEKSANDROVI] GON^AROV

ALEKSANDAR FJODOROVI] OTO

Godine starosti u~esnika i godine i mesta zbivawa nazna~enisu tokom odvijawa radwe, u tekstu.

Dug iz Baden-Badena 101

Miodrag \UR\EVI]

DUG IZ BADEN-BADENAdrama u dva dela

PRVI DEO

ANA GRIGORJEVNA DOSTOJEVSKA, kao starica, pi{e svoje uspo-mene:“Ova istorija po~ela je jedne julske ve~eri, 1867. godine u Baden-Badenu,kada smo ja i Fe|a, pri izlasku iz kursalona, sreli poznatog pisca, IvanaAleksandrovi}a Gon~arova, autora Oblomova... Odnosno, pri~a je po~elajo{ pre, dve godine ranije, {to ni moj dobri mu`, a pogotovo ja, u tomtrenutku nismo znali...”

Scena susreta u bawi. Dostojevski sredwih godina (47), Gon~arov oko 60,a Ana, mlada, 22 godine.

FJODOR: O, Ivane Aleksandrovi}u, kakvo iznena|ewe! Drago mi je{to vas vidim!

GONÂROV: Dragi, Fjodore Mihailovi}u!

FJODOR: Ovo je moja supruga, Ana Grigorjevna, a to je Ivan Alek-sandrovi} Gon~arov, ~uveni pisac Oblomova!

GONÂROV: Boqe re}i, pisac ~uvenog Oblomova! Biv{i pomorac, pisac~uvenog Oblomova!(Qubi joj ruku)Drago mi je, gospo|o...

FJODOR: Suvi{e ste skromni, Ivane Aleksandrovi}u... Otkad ste viovde?

GONÂROV: Tu sam ve} nekoliko dana...

FJODOR: U odnosu na vas, mi smo ovde ve} pravi starosedeoci!

GONÂROV: Znam to, rekao mi je Turgewev...

FJODOR: Mi ga, Ana, ovde jo{ nismo videli?

ANA: Nismo...

FJODOR: U svoje pam}ewe ne mogu biti pouzdan, ali u weno u svakomtrenutku mogu...(Po~etak sumwi~avosti, Gon~arovu)ûdo nam se Ivan Sergejevi} nije javio?

GONÂROV: Bili ste sami, Fjodore Mihailovi}u! Video vas je u kazinu,a po{to zna da igra~i ne vole da ih za vreme igreuznemiravaju, nije hteo da vam se javi... On je u vili PolineViardo, u ~ijem susedstvu zavr{ava ku}u...


FJODOR: Pozdravite ga sa moje strane ako ga opet vidite i recite muda mi se slede}i put slobodno javi! Po{to trenutno nemamsre}e u igri, zna}u da Ivan Sergejevi} za to nije ni{takriv... Ja ponekad jesam sujeveran kao svaki Rus, ali, sre}om,ne i na ra~un svojih poznanika i prijateqa...

GONÂROV: Ho}u, Fjodore Mihailovi}u... Gde ste se vi ovde smestili?

FJODOR: Bili smo neko vreme u “Zlatnom bokalu”, ali smo senedavno preselili privatno...

ANA: Moj mu` u hotelu ne moè da radi!

GONÂROV: Sre}om, ja vi{e i nemam tih ambicija! Ja ovde ve} godinamaodsedam u “Ambasadoru”... Mada sam u Marijenbadu napisaove}i deo Oblomova, sada se u bawama uglavnom le~im iodmaram, ali se i van toga ne pretrèm rade}i...

FJODOR: S obzirom na va{u zauzetost u slu`bi, niko vam to, IvaneAleksandrovi}u, ne moè zameriti...

GONÂROV: Dobar izgovor para vredi! E pa, da vas vi{e ne zadràvam!Drago mi je bilo, gospo|o, do vi|ewa, FjodoreMihailovi}u... Sada }emo se svakako ~e{}e vi|ati...

FJODOR: Nadam se, Ivane Aleksandrovi}u! Do vi|ewa...

Gon~arov odlazi na jednu stranu a oni nadrugu...

FJODOR: Dobro si se setila da mu kaè{ da smo iz “Zlatnog bokala”oti{li zbog rada, a ne zbog mog gubitka na kocki!

ANA: Zamera{ mi {to sam lukava?

FJODOR: Ne, ti si moja mala mudrica... Ja se ne bih setio, kako da muobjasnim... A jesi li ~ula kako Turgewev nije hteo da mi sejavi?

ANA: Ivan Aleksandrovi} ti je objasnio razlog...

FJODOR: Nije to pravi razlog! Pravi razlog je {to je hteo daizbegne da mu govorim o wegovom Dimu! Sluti da sam i japrotiv te gnusne kwige!

ANA: A za{to bi o tebi pri~ao Gon~arovu? Zar nije mogaopre}utati da te je video?


FJODOR: Nije, jer ne moè biti siguran da ja nisam opazio wega,po{to ja svakako zbog wega nisam mogao prekidati igru, ida bi se nekako opravdao, kaè kako nije hteo da mi se javiza moje dobro...

ANA GRIGORJEVNA, starica, kao narator:“Moj dobri mu` je posle toga postao veoma uznemiren i ja sam se,poznavaju}i ga i pla{e}i se da uznemirewe ne prethodi napadu, poùrilada se {to pre vratimo ku}i...”

Soba. Dolaze Fjodor i Ana.

FJODOR: Nikako mi ne izbija iz glave to {to mi je Ivan Sergejevi}preko Gon~arova poru~io!

ANA: Nije ti ni{ta poru~io, on je to samo ispri~ao Gon~arovu!

FJODOR: I {ta misli{ za{to? Da mi Ivan Aleksandrovi} to kaè,ili od mene sakrije?

ANA: Rekao si da je to zbog Dima?

FJODOR: Nije to samo zbog Dima! Nisam ti rekao da ja ve} dvegodine, jo{ pre na{eg braka, Ivanu Sergejevi}u dugujemjedan kockarski dug od pedeset talira!

ANA: Nisi, ali za wega to ina~e nije ni{ta!

FJODOR: Uzeo sam dug na tri nedeqe, a otada je pro{lo ve} dvegodine!

ANA: Ivan Sergejevi} }e to razumeti...

FJODOR: I ja sam dosad tako mislio! Wemu to zaista nije ni{ta...Pored sopstvenog imawa, on dobija triput ve}e honorare odmene, a svoja dela triput lak{e pi{e! Ti zna{ kako japi{em, koliko puta prepravqam, koliko se mu~im i kakonikad nisam zadovoqan! I {to sam stariji, postajem premasebi sve stroì, a Ivan Sergejevi} prema sebi o~iglednosve popustqiviji, kad je mogao da napi{e Dim!

ANA: Ako ne savremenici, potomstvo }e to umeti po zasluzi daoceni!


FJODOR: Je l onda razume{ {ta ova Turgewevska poruka zna~i?Gon~arov za dug mo`da i ne zna, a ja svakako nisam mogao daga pitam!

ANA: Dobro je {to i ja nisam znala, ina~e bih samo strahovalakad }e{ da ga pomene{!

FJODOR: A {ta po tvom mi{qewu zna~i ova wegova poruka? Dugujemmu kockarski dug – a vidi me na kocki?

ANA: Slu~ajnost!

FJODOR: A ne opomena da mu vratim dug?

ANA: Misli{?

FJODOR: Ako mogu i daqe da se kockam, zar nije krajwe vreme davratim kockarske dugove?

ANA: Sigurna sam da Turgewev nije na to mislio! Ako ga je, kaostarosedeoca, Gon~arov upitao koga tu jo{ ima od poznatihRusa i Ivan Sergejevi} je onda pomenuo da te je u kazinuvideo!

FJODOR: Misli{ da me je zaista video?

ANA: Pa kako je druk~ije mogao da zna?

FJODOR: Mo`da je, jo{ dok smo bili kod “Zlatnog bokala”, nekovideo listu, mo`da mu je neko rekao da sam tu, a jasno mu jeda ovde nisam zbog vode nego zbog kazina, kao {to ni on nijeoovde zbog le~ewa nego zbog wegove primadone! Ja sam zatrenutak bio naivan i poverovao da je u pitawu samo Dim,ali nije!

ANA: Ali {ta Turgewevu zna~e tih pedeset talira, kad on ovdezida vilu?

FJODOR: Ivan Sergejevi} je i Rus i plemi} i umetnik – ali je presvega i u prvom redu burùj! Burùju ne sme da propadne nitalir! On, uostalom, i ìvi me|u Francuzima, narodomburùja! [ta bi me|u wima traìo, da i sam nije takav? Onje za svoj proma{eni Dim, koji je lo{a rasprava u dijalogu,dobio koliko ja nikad ne}u dobiti za svog Idiota, i da meponizi, verovatno je i Gon~arovu rekao za dug, i sad obojicaprate {ta }u ja u~initi i kako }u odgovoriti na izazov!

ANA: Mo`da ti se nije javio, da ti ne pomisli{ kako te timepodse}a na dug?


FJODOR: Ali zar ba{ to ne pokazuje kako neprestano misli na wega?“Ako ti se javim, ti bi kao prvo morao da mi vrati{ dug, aonda }e mo`da da te potera maler i ja ti se zato i ne}ujaviti, jer }e{ onda dug jo{ teè mo}i da mi vrati{!”

ANA: Misli{ da je on preko Ivana Aleksandrovi}a na to hteo dati skrene pa`wu?

FJODOR: Jasno, ali {ta vredi kad nemam od ~ega da mu vratim tajprokleti novac, dok nam ne stigne ne{to iz Rusije!

ANA: Meni to, Fe|a, nije palo na um, ali ako ti misli{ da je tozbiqa neki znak?

FJODOR: Ja i Ivan Sergejevi} se isuvi{e dobro poznajemo! Jo{ pre~etvrt veka ismejavao me je u kruòku Bjeqinskog, zbog ~egasam se s wim i razi{ao, i mnogo godina nismo imalinikakav kontakt... Dok smo bili mladi, zavideo mi je {tosam ja nova literarna zvezda, a sad, dok wega svi grde zbogDima, mene uzdiù zbog Zlo~ina i kazne! Kako jedan sujetan~ovek, kao {to je Ivan Sergejevi}, moè to da podnese? –Ube|en sam da za taj moj dug zna ve} sva literarna Rusija ida sad svi bez daha prate kako }u ja da odgovorim na ovuposledwu uvredu!

ANA: Ako je to neka poruka, ti onda zaista ne moè{ da sepravi{ da ne zna{ da je on tu!

FJODOR: (Besno)I on zna da sam ja tu!

ANA: Ali on ne moè da te poseti, a da to ne li~i na opomenu! Tibi, Fe|a, morao da poseti{ wega, da kaè{ kako si ~uo odIvana Aleksandrovi}a da je tu, da na dug nisi zaboravio ida }e{ mu ga prvom prilikom vratiti!

FJODOR: Radije }u oti}i negde da mi povade sve preostale zdravezube!

ANA: Onda }e{ sam sebe mu~iti {to nisi oti{ao i pita}e{ se{ta Ivan Sergejevi} o tome misli!

FJODOR: Misli}e da ne dolazim zbog tog prokletog duga!

ANA: Ne samo zbog duga, nego i zbog Dima i da o wemu misli{{to i ceo svet!


FJODOR: Ja mislim jo{ i gore! Svet i ne zna kakva je to klevetaprotiv svega do ~ega mi Rusi drìmo!

ANA: Ali to nikako ne sme{ da mu kaè{!

FJODOR: (Nagla jarost)Misli{ da treba da laèm? Samo zato {to mu dugujem tutri~avu sumu? [ta ti onda misli{ o meni? Zar me jo{ nisiupoznala?

ANA: (Povla~i se)Nisam mislila da laè{, nego da ga i ne pomiwe{! Do}i}e{, re}i }e{ {ta si ~uo od Ivana Aleksandrovi}a,izvini}e{ mu se za dug, a Dim uop{te ne}e{ pomiwati.

FJODOR: Ti zna{ koliko sam ja sposoban za takve stvari!

ANA: A {ta }e{ raditi ako u {etwi, kod muzike, ili u kazinu,sretne{ Ivana Sergejevi}a? Kako }e{ objasniti za{to muse nisi javio?

FJODOR: ([eta)[to nemam taj prokleti novac?

ANA: âk i da ga ima{, ne bi mogao samo da mu ga po{aqe{, a damu se ne javi{! Ne moè{ samo zato {to ti je on pozajmionovac, ti na wega da se naquti{!

FJODOR: Ali ko ti kaè da se ja na wega qutim?(Bes)Zar ja zbog tog prokletog duga, nemam prava na li~nomi{qewe? Ne zaboravi da sam ja ~ak i na robiji uspevao dasa~uvam svoje dostojanstvo i bar deli} svoje slobode, akamoli ovde! Jesam li ja Juda koji izdaje samog sebe zapedeset talira?!

ANA: Ali, ko to kaè, Fe|a? Zadrì slobodno svoje mi{qewe,samo nemoj da mu ga kaè{, tim pre {to i ne ide{ zato kwemu!

Fjodor {eta.

ANA: Nemoj samo da mu pomiwe{ Dim, jer ja najboqe znam kolikoti ne ume{ da laè{, ali moè{ vaqda ako treba ne{to ida pre}uti{?

Fjodor besno {eta uz uzdahe i druge izraze unutra{weg mu~ewa!


ANA GRIGORJEVNA kao narator:“Kad se moj dobri mu` vratio, nije mi mnogo trebalo da utvrdim da mu sekod Ivana Sergejevi}a ne{to ozbiqno dogodilo...”

Stan. Ana. Ulazi Fjodor.

ANA: Fe|a, kako to izgleda{? Jesi li imao napad?

FJODOR: (Muklo)Ne znam...

ANA: Kako ne zna{, jo{ uvek si uznemiren, sav drhti{... Jesi lisiguran da ga nisi imao?

FJODOR: Otkud mogu biti siguran...

ANA: Ali, ko }e to znati, ako ti ne zna{? Trebalo je i ja dapo|em ss tobom! Prilezi malo i, ako ti nije te{ko, poku{ajda se seti{...(Sme{ta ga na otoman)Jesi li se drào obe}awa? Je l mu nisi pomiwao Dim?

FJODOR: Ja nisam, ali on je traìo |avola! Hteo je silom dai{~a~ka {ta ja o Dimu mislim!

ANA: Ispri~aj mi sve redom kako je bilo...

FJODOR: Pa {ta drugo radim? Iako nisam oti{ao rano, wegovZahar...

ANA: Koji Zahar?

FJODOR: Sluga!

ANA: Tako se zove?

FJODOR: Ne znam kako se zove ovaj, tako se zove sluga kod Oblomova!(Slab smeh)Rekao mi je da nije siguran da li gospodin moè da meprimi, ali da }e me prijaviti i videti, i posle toga mi jemilostivo saop{tio kako }u biti primqen i da sa~ekam...I onda se Ivan Sergejevi} pojavio u halatu...

ANA: I siguran si da ti nisi pomiwao Dim, kao {to smo sedogovorili?

FJODOR: Ja nisam...


ANA: I?

FJODOR: Jesam li ti rekao da sam morao da ga sa~ekam?

ANA: Jesi...

FJODOR: I da Ivan Sergejevi} nije preterano ùrio?

ANA: Onda ~askom sa~ekaj i sad, dok ja prona|em svoju svesku dasve to zapi{em... Ti i tako sve zaboravqa{...

FJODOR: Ovo ne samo {to ne}u zaboraviti dok sam ìv – nego iposle toga!

ANA: Kako moè i posle toga, Fe|a?

FJODOR: (Uzdah)Smrt jeste granica, ali ovo ni posle toga me}u zaboraviti,vide}e{!

ANA: (Vratila se sa priborom za pisawe i sela za sto~i})Moèmo...

Kod Turgeweva. Dostojevski {eta. Dolazi Turgewev, oko 50 godina, udoma}em kaputu ili duga~kom {lafroku. Grle se.

TURGEWEV: Fjodore Mihailovi}u, izvinite {to se nisam obukao, ali~im sam ~uo da ste tu, poùrio sam da me ne ~ekate...

FJODOR: Nadam se da vas nisam uznemirio, Ivane Sergejevi}u?

TURGEWEV: Niste, znam da ste vi no}obdija, ali za razliku od vas, jarano ustajem. Drago mi je {to ste i vi ovde...

FJODOR: (Podozrivo)Ivan Aleksandrovi} mi re~e da ste me videli u kazinu?

TURGEWEV: A, da, video sam vas, ali znaju}i kako su igra~i sujeverni,nisam hteo da vam se javqam... Pa kako ste vi, {ta radite?

FJODOR: Znate {ta je na{ spisateqski ìvot, Ivane Sergejevi}u...

TURGEWEV: Znam, znam, ~itao sam va{ Zlo~in i kaznu, to je dosad va{anajboqa stvar, Fjodore Mihailovi}u! Vi kora~ate u~izmama od sedam miqa i od vas se jo{ sva{ta moèo~ekivati!

FJODOR: A {ta vi radite, Ivane Sergejevi}u?


TURGEWEV: Trenutno vidam rane od batina koje sam dobio za Dim i opet}u dobro razmisliti pre nego {to uzmem pero u ruke, kao{to sam i posle Dosta je, }utao ~itavih pet godina! Nacijase najzad sloìla ko je za sve kriv! Napadaju me sa svihstrana, i beli i crveni, i jedni i drugi su najzad na{lizajedni~ku `rtvu! Ako }e to na dobro da ujedini naciju, pa ida ne àlimo, ha, ha... Kad bih znao da }e to da nas spase,pristao bih da budem taj `rtveni jarac... Neverovatno jekako su se svi sloìli, od plemi}kog Engleskog kluba, dostudentskih kruòka! Svi vi~u, raspni ga, raspni!Uostalom, {ta da vam pri~am, sigurno ste i sami sve tovideli?

FJODOR: [ta?

TURGEWEV: Te napade, da ne kaèm prikaze! Kao da su se dogovorli!Pi{em ve} vi{e od ~etvrt veka i nikako da nau~im publikuda pisac i wegov junak nisu isto! Napadaju me da sam jaPotugin iz Dima i da mislim isto {to i on! Napadali su mesli~no i za Oceve i decu, za Bazarova, i vi ste bili jedan odretkih koji je razumeo stvar, {to vam dok sam ìv ne}uzaboraviti!

Fjodor se naka{qava, neprijatno mu!

TURGEWEV: Ali sad nema ba{ nikog, svi su slo`ni...

FJODOR: Nisam ja zato do{ao, Ivane Sergejevi}u...

TURGEWEV: Znam da niste, ali po{to ste tada razumeli Bazarova, nadamse da nisam u zabludi {to verujem da ni sad ne delite p{temi{qewe o Potuginu?

FJODOR: Ja sam do{ao zbog onog mog duga, a ne va{eg Potugina!

TURGEWEV: Kog duga, Fjodore Mihailovi}u?

FJODOR: Kockarskog! Onog od pre dve godine!

TURGEWEV: [alite se, Fjodore Mihailovi}u! Niste vaqda samo zbogtoga do{li? Podsetite me, molim vas, {ta je bilo upitawu?

FJODOR: Pedeset talira koje ste mi na moju molbu odavde poslali uVizabaden!

TURGEWEV: Pa zar vi to jo{ uvek pamtite?!


FJODOR: Svakako, i jo{ uvek sam vam zahvalan... Novac mi je stigao unajteèm trenutku i to nikako ne mogu da vam zaboravim...

TURGEWEV: Neverovatni ste! Sigurno mi ne}ete verovati ako vamkaèm da sam ja na to sasvim zaboravio?

FJODOR: Ivane Sergejevi}u, niti sam ja Mihailo Saveli}, niti stevi moj gospodar, grof Petar Ili}!

TURGEWEV: O ~emu vi to govorite, Fjodore Mihailovi}u?

FJODOR: O spahiji i muìku iz va{ih Lov~evih zapisa!– “Gospodar nam je bio – pravi gospodar, a i po naravi je biodobar! Sad te, na primer, izbije – i kad pogleda{, a on ve}zaboravio!”

TURGEWEV: êga se vi sve ne}ete setiti, Fjodore Mihailovi}u?

FJODOR: Zaboravqate da sam i ja mogao biti pripadnik starogpoltavskog plemstva iz trinaestog veka, da mi je samo stalodo toga! Da su moji preci izdali pravoslavqe, danas bi seovde i oko mene tiskale velmoè kao oko vas, pa bih i jamogao, a ne samo vi, da pitam po{to je Baden-Baden!

Turgewevu je neprijatno, ne zna {ta da odgovori.

FJODOR: Ja sam ponosan {to su moji preci vernost Rusiji platilisiroma{tvom i {to je moj otac bio pripadnik samo ukaznog,a ne i naslednog plemstva!

TURGEWEV: Ali o ~emu vi to, Fjodore Mihailovi}u?

FJODOR: O tome da sa mnom ne moète govoriti kao sa svojimmuìkom! O onome {to ste mi poru~ili po Gon~arovu,opomiwu}i me za dug!

TURGEWEV: Ali ko je o dugu uop{te govorio? Zar ne ~ujete da sam gapotpuno zaboravio!

FJODOR: Ivane Sergejevi}u, iako ja zbog svojih kockarskih dugovastanujem iznad kova~nice i po{to no}u radim ni dawu nemogu da se odmorim, a moja supruga nema u ~emu da se pojavipred svetom, jer smo wenu garderobu i nakit zaloìli, jaipak nisam, niti }u ikad izgubiti ponos, IvaneSergejevi}u!


TURGEWEV: Ali ko to od vas zahteva, Fjodore Mihailovi}u, {ta vam je?

FJODOR: Vama je, Ivane Sergejevi}u, vrlo dobro poznato da ja nesamo {to vra}am svoje sopstvene dugove nego da sa preuzeo isve izdava~ke i ostale dugove mog preminulog brataMihaila, za ~asopis “Vreme”, kao i ~asopis “Epohu”, u komeste i vi sara|ivali, uz obavezu da izdr`avam wegovu brojnuporodicu, kao i porodicu moje pokojne supruge, Ma{e,odnosno pastorka, Pa{u, i druge ~lanove brojne porodice,da ih ovde ne nabrajam, i da nisam poznat kao ~ovek kojivra}a sopstvene dugove, danas ne bih ovde stanovao iznadkova~nice!

TURGEWEV: Zaboga, Fjodore Mihailovi}u, kud vi odoste! Zar ako jane{to zaboravim, vi zbog toga postajete moj mu`ik? Zarako sam rekao Ivanu Aleksandrovi}u da vam nisam pri{ao,jer iz sopstvenog iskustva znam koliko to igra~i ne vole?...

FJODOR: Ukoliko Ivanu Aleksandrovi}u niste rekli, “Nisam smeoda mu pri|em da ne bi bio prinu|en da mi vrati dug koji jeuzeo na tri nedeqe, a ne vra}a mi ga ve} pune dve godine!”

TURGEWEV: Ja sam vam ve} rekao da sam to zaboravio, ali vi{e ne smemda ponavqam, da vas ponovo ne uvredim, jer ne znam kako tokod vas ispada, ako ja ne{to zaboravim, da vi zbog togapostajete moj kreposnik, koje je u Rusiji, sre}om, ukinuto ipostalo istorija! Ivanu Aleksandrovi}u nisam pomiwaonikakav dug!

FJODOR: Pa za{to ste me onda uop{te pomiwali?

TURGEWEV: Znate o ~emu qudi u bawi razgovaraju, kad se sretnu? Ko jedo{ao, ko oti{ao, imate o tome i kod Getea, koji je tako|eovde ~esto boravio... Ivan Aleksandrovi} nije znao da ste ivi tu, ja sam mu to otkrio i to je sve!

FJODOR: Ja, dodu{e, nisam u~io na nema~kim univerzitetima, kao vi,Ivane Sergejevi}u, ali ~ak i ja, siromah, znam da je postojaoizvesni Johan Volfgang fon Gete i da ne mora da mi seobja{wava {ta je i o ~emu je sve pisao, i da je, kao i vi uva{em Dimu, pisao i o bawama!


TURGEWEV: (Smeje se)Kao i vi u va{em Kockaru, koji je divna novela, pravimiwon, iako vam to jo{ nisam rekao!

FJODOR: Nismo se od onda videli, Ivane Sergejevi}u! Zbog svogkockarskog duga, krio sam se po celoj Evropi! Drezden –Vizbaden – @eneva – Milano – Rim – Pariz – @eneva –Prag – Drezden – Baden-Baden! Neprestano sam mewaomesto boravka, ali sam, kao {to se vidi, na kraju ipakdolijao!

TURGEWEV: Raduje me {to vidim da ste u formi, Fjodore Mihailovi}u!Ostali ste isti kao i u Rusiji, i osim va{e umetnosti kojaje napredovala, isti ste kao nekada{wi mladi} iz kruòkaBjeqinskog!

FJODOR: Pokazujem {ape pred svakim koji ho}e da me ujede!

TURGEWEV: Vi znate da sam ja studirao filozofiju u Berlinu i da jetrebalo da budem predava~ na moskovskom univerzitetu,samo da nisam carskoj vlasti bio tako sumwiv!

FJODOR: Koliko znam, nije vam dlaka s glave falila, ukoliko nera~unate dva meseca zatvora, koje ste proveli u domu samogupravnika, maèni od wegovih k}eri, gde ste napisaliMumu, ili prinudni dvogodi{wi boravak na sopstvenomdobru Spasko, ili ukoliko Pariz ili Baden-Baden nesmatrate progonstvom, kao ja svoj Sibir, a da Mrtvi dom ine pomiwem!

TURGEWEV: Nije re~ o tome, mada moram priznati da su va{i silogizmiprili~no nategnuti! Ivan Aleksandrovi} nije znao da stetu, ja sam mu rekao i to je sve...

FJODOR: A niste mu rekli: Iako mi Fjodor Mihailovi} ve} dvegodine duguje pedeset talira, on se jo{ nije opametio idaqe igra! Iako mu je ro|eni brat, jo{ pre nekolikogodina, dok je u inostranstvu bio sa Apolonijom Suslovom,kad mu je zatraìo novac, pisao, Ne razumem kako ~ovekmoè da ide na qubavno putovawe, a da se pri tom i daqekocka!

TURGEWEV: Vidite kako ste nepravedni, Fjodore Mihailovi}u! Otkudja mogu znati {ta je vama va{ pokojni brat pisao?!

FJODOR: Ja sam vam, ~ini mi se, sam pri~ao, ali sad ne govorimo omom bratu nego o Gon~arovu!


TURGEWEV: Vi ste ga pomenuli a ne ja, a {to se ti~e Ivana Alek-sandrovi}a, va{ dug uop{te nismo pomiwali!

FJODOR: A {ta ste pomiwali? Da li ste pomiwali da }u ja zbog dugada promenim karakter? Da }u po~eti da laèm?

TURGEWEV: Ne razumem vas, Fjodore Mihailovi}u?

FJODOR: Da }u zbog toga {to sam vam duàn, mo`da po~eti da hvalimva{ Dim?

TURGEWEV: Ali ko je uop{te o Dimu govorio?

FJODOR: Vi sami, Ivane Sergejevi}u! Kaète da novac nije po sredi!Ako nije novac, onda je po sredi svakako Dim! Suvi{e jeprovidno i pomisliti da }u ja, ne za pedeset, nego za petstotina, pa i pet hiqada talira, promeniti svoje mi{qewe!

TURGEWEV: To mi je poznato, Fjodore Mihailovi}u, i zbog toga va{emi{qewe toliko i cenim! Kad ste, i pored pomamnihnapada mlade generacije, koja nije bila zadovoqna slikomnovog ~oveka, gotovo jedini hvalili Bezarova, ja sam znao dato ~inite zato {to tako mislite! Kako bih sad mogaoo~ekivati da }ete zbog tri~avih pedeset talira, re}i i ono{to ne mislite?

FJODOR: Vi zna~i i sad o~ekujete da vam kaèm ono {to mislim?

TURGEWEV: Ja ne o~ekujem ni{ta, ali ako ve} èlite ne{to da kaète,onda svakako ono {to mislite!

FJODOR: Bez obzira na moj dug?

TURGEWEV: Kakve veze ima dug sa vredno{}u dela?(Smeh)

FJODOR: Ja nisam nameravao o tome da govorim, ali ako me vi zbogduga ba{ naterujete!

TURGEWEV: Ali ko vas nateruje, Fjodore Mihailovi}u, sa~uvaj boè!

FJODOR: Ako vi mo`da mislite da se ja, zbog tamo nekih talira,ustru~avam...

TURGEWEV: Ali kakve veze imaju taliri s literaturom?

FJODOR: Po meni nemaju nikakve, ali vi mo`da mislite da imaju?

TURGEWEV: Za{to bih ja tako mislio, Fjodore Mihailovi}u?


FJODOR: Jer vi za takvo delo dobijate ~etiri stotine rubaqa potabaku, a ja za Zlo~in i kaznu i Kockara, koje tolikohvalite, po sto pedeset, i tako vi mo`da s nekim pravomuobraàvate da va{ Dim od mog najboqeg dela vredi triputa vi{e, odnosno, mo`da smatrate da se vrednost litera-ture meri wenom cenom?

TURGEWEV: Nikad nisam tako mislio!

FJODOR: Ali, koliko mi je poznato, nikada niste ni rekli: AkoFjodor Mihailovi} za svoja dela dobija svega sto pedesetrubaqa, ja nikako ne smem da primim vi{e od dvesta! Neznam, dodu{e, ni za{to dvesta, no ako ve} na tomeinsistirate, ali ~etiri stotine rubaqa ni u snu ne bihsmeo da primim! To je prava uvreda za Fjodora Mihai-lovi}a!

TURGEWEV: Ali otkud ja znam koliko vi primate?!

FJODOR: Nemojte mi samo re}i da vam to nije poznato! Poznato je daja vredim sto pedest rubaqa, Pisemski dvesta, Gon~arovtrista, a vi svih ~etiri stotine rubaqa po tabaku!

TURGEWEV: A vi izgleda ho}ete da kaète da je cena upravo obrnutavrednosti autora?

FJODOR: Ne znam da li vrednosti, ali svakako potrebitosti! Ja, kojisam najpotrebitiji, izdràvam tri porodice, bolestan,biv{i robija{, pritisnut tu|im dugovima, dobijamnajmawe, Pisemski, dodu{e, dobija dvesta, odnosnoprakti~no mawe nego ja, jer wega ni va{ honorar ne bispasao, po{to bi ga unapred potro{io i propio sa svojimbrojnim prijateqima, Gon~arov, kao visoki ~inovnik, koji}e jednog dana svakako dogurati i do generala, dobijatrista, a vi, Ivane Sergejevi}u, dobijate ~etiri stotine, dabiste mogli da zidate vilu u Badenu!

TURGEWEV: Da ne mislite da je zidam od tih honorara, FjodoreMihailovi}u?

FJODOR: Ne mislim, zato i kaèm da ~ovek {to je mawe potrebit,tim vi{e dobija!

TURGEWEV: Hvala Bogu, da ne kaète, {to mu je delo mawe vredno!


FJODOR: Mogu i da kaèm, ako vi to èlite i ako me ve} vy~ete zajezik! Mo`da se pisac kod nas ne pla}a po tome koliko mudelo vredi, ve} po tome koliko je u stawu da ispquje ruskinarod! Oni koji to ne rade, dobijaju malo, dok oni, koji su ustawu da ga dobro ispquju, dobijaju vi{e, samo je ~udnootkud da se i vi na|ete u tom dru{tvu? Decenijama seudvarate omlladini, slikaju}i Bazarove i Ru|ine, alinajzad ste pokazali da niste ni Ru|in, ni Bazarov, niLavrecki, nego junak va{eg Dima, Potugin!

TURGEWEV: Hvala vam, Fjodore Mihailovi}u, mada nikad nisam ve-rovao da i vi mislite kao Gospodin ceo svet!

FJODOR: Ja nisam Francu{~i} da vam laskam {to ste bogati Rus,koji im se udvara pla}aju}i im rasko{ne ru~kove i ve~ere,ili zabavqaju}i ih pri~aju}i im o nedostacima ruskeprirode, kao {to to ~ini va{ Potugin! “Doista ne bitrebalo da se qutim, ali svakog ~asa nailazim na nekogruskog genija i ti geniji i samouci i u grobu }e meuznemiravati! Ja sam, veli, niko i ni{ta, ja sam nula, aliimam nesumwivo vi{e dara i ideja nego taj va{ Majerber! –A ne samo Majerber nego u posledwi nema~ki flautista,ima vi{e ideja nego svi na{i geniji, samo {to ~uva za sebete ideje i ne prti se s wima u zemqi Mocarta i Hajdna, ana{i geniji, drn-drn, valcer ili romansu – a kad pogleda{ve} ruke u pantalonama, a usta iskrivqena u prezrivugrimasu! I u slikarstvu je isto i svuda... Zar nije vreme dajednom ve} prestane to prosta~ko razmetawe sadarovito{}u ruske prirode! Ama, kakva vam je todarovitost, gospodo...”

TURGEWEV: Ako je tako, Fjodore Mihailovi}u, onda i ja mogu da kaèm,ono {to tvrde neznalice i va{i neprijateqi, da ste viRaskoqnikov, i da ste to vi ubili babu! I to sa mnogo vi{eprava, jer kod vas je Raskoqnikov glavni junak, a kod menePotugin nije, i Dim nije pri~a o wemu nego mnogo vi{e oLitvinovu, Tatjani i wenoj tetki, i Irini, a svi ste sezaka~ili za nesre}nog Potugina!(Smeh)

Ja sam jo{ dobro pro{ao, mogli ste me optuìti i da samIrina, koja je u svakom pogledu ispod Potugina, iako negovori onako kriti~ki o ruskom narodu!


FJODOR: Vi koji ste u Plemi}kom gnezdu naslikali uzor ruske ène,jednu Lizu, spustili ste se da, zbog Francuskih aplauza,naslikate jednu bednu Irinu!

TURGEWEV: Kakve veze imaju Francuzi s wom?

FJODOR: Da pokaète da nemaju samo Francuzi lorete, kokote iizdràvane ène nego da ih imamo i mi, i da u toj va`nojoblasti brè u~imo od Evrope i ne zaostajemo za wom! Viznate da ja nisam ubio babu kao Raskoqnikov, ali da vi, kaoi va{ Potugin Irini, jeste cicisbeo, kako to kaù u Milanu,jednoj belosvetskoj divi, ne vide}i kolika je ta uloga ispoddostojanstva jednog pripadnika visokog duhovnog isvetovnog ruskog plemstva!

TURGEWEV: Fjodore Mihailovi}u, ja mislim da vi niste do{li k menida mi pri~ate ko sam ja, niti sam ja to od vas traìo! Vi stesvakako do{li s drugim namerama, a {to se ti~e mene,svakako nisam o~ekivao da }u ovo doìveti, kad sam nanesre}u Ivanu Aleksandrovi}u pomenuo da sam vas video, iako ste do{li s namerom da reguli{ete taj bezna~ajni dug,ne vidim za{to pre toga treba i da me izvre|ate? Zar nijeboqe da odmah obavimo taj posao?

FJODOR: Vi vrlo dobro znate da ja nisam do{ao da vam vratim tajva{ novac!

TURGEWEV: Po ~emu znam?

FJODOR: Pa, ako ste me zaista videli u kazinu, onda ste svakakozapazili i kako gubim!

TURGEWEV: Zar vi Fjodore Mihailovi}u, zaista mislite kako nikonema drugih briga, osim da pomno prati {ta vi radite?!

FJODOR: [to se ti~e vas, ja znam da vi ovde imate velikih briga i daodavde ne moète da vidite ne samo jednog biv{eg robija{a,a izgleda i biv{eg kolegu, nego ni celu Rusiju! Umesto {tozidate vilu, boqe biste uradili da kupite jedan dobarteleskop: onda biste je mogli videti! Odavde nas je zaistate{ko videti, a mo`da smo za vas i potpuno nevidqivi!

TURGEWEV: Ja se, Fjodore Mihailovi}u, ne bih usudio da vampreporu~im {ta da ~inite sa svojim novcem, pa vam ~ak nepomiwem ni novac koji mi dugujete!

FJODOR: Pa {ta ste drugo poru~ili po Ivanu Aleksandrovi}u nego:Obavestite Dostojevskog da me smesta poseti i da mi bar on


podigne moral! Po{to me svi grde, on kao ~ovek koji jeprema meni obavezan, mora}e ili da mi vrati novac, ili dame hvali i predamnom {eni! Po{to znam da novca nikadnema i da nema te sume koju on nije u stawu da spiska naruletu, mora}e da me hvali, {to je mojoj kwièvnoj sujetitoliko potrebno! Da bih takve stvari neprestano mogao daslu{am, bio sam prinu|en zauvek da napustim Rusiju, jerstranci, pored toga {to me drè za jedinog ruskog pisca,mogu da progutaju i prime zdravo za gotovo, sve {to janapi{em o woj, dok u Rusiji nikako svima da ugodim! Tamanugodim studentima, napadne me plemstvo; ako ugodimplemstvu, napadnu me studenti! Ako naslikam novu ènu,napadnu me stare, ako naslikam staru Rusiju, napadne menova, i tako nikako da prigotovim jelo koje }e zadovoqitisva~iji ukus i biti svima po voqi nego mi ispadaju svenekave spla~ine!

TURGEWEV: Pa kako to, Fjodore Mihailovi}u, da ba{ mene, nesre}nika,najvi{e pla}aju?

FJODOR: Izdava~i kao i urednici èle da steknu ime u inostran-stvu, kao qudi koji razumeju {ta je prava literatura,sluè}i se tako sa va{im francuskim i nema~kim pri-jateqima; belosvetska ergela oko vae prijateqice, tako|eima svog ku}nog, privatnog pisca, i ja li~no ne sumwam daste vi najboqe kwièvno grlo u ergeli Poline Viardo, ispreman sam u svakom trenutku to i da potpi{em, akoèlite?

TURGEWEV: Mislim da svemu ima granica, Fjodore Mihailovi}u, i davi ~iwenicu {to mi dugujete ne moète koristiti da me uovom domu vre|ate, a jo{ mawe wegovu doma}icu i mojenajboqe prijateqe!

FJODOR: Dug sa ovim nema nikakve veze i vi }ete jama~no biti bartoliko demokratski orijentisani, da se pona{ate kao da oni ne postoji!

TURGEWEV: Ako nema dug, onda ima va{a sveta bolest! Koristite svojubolest, jer znate da se ja, i pored svih va{ih uvreda, ne}uovde pred vama sru{iti, dok vi to moète u svakomtrenutku u~initi, izazvati skandal, a da pred celim svetomza sve ja ispadnem kriv!


FJODOR: To niste morali ni da pomiwete, Ivane Sergejevi}u! Sviznaju da je za vas va`no samo ono {to }e svet da kaè! Ali jaipak ne}u oti}i pre nego {to vam kaèm {ta ja mislim ova{em Dimu!

TURGEWEV: A {ta ste do sad radili?

FJODOR: Sad }u vam re}i {ta zaista mislim, ali ne u rukavicama kaodosad!

TURGEWEV: Ja znam da ste vi oduvek bili qubomorni na tu| uspeh, ali,priznajem, do sad nisam imao pojma da vas u tome najvi{evre|aju i poga|aju tu|i honorari! @iveo sam u zabludi daste qubomorni na tu|u slavu, ne znaju}i da je u pitawu samocena po tabaku!

FJODOR: Na ~iju slavu mislite? Zar na va{ Dim, za koji i samipriznajete da ga svi grde?

TURGEWEV: Ali svi o wemu govore, svi ga pomiwu, on je pravikwièvni i dru{tveni doga|aj! Va{ Kockar, iako ta delaimaju nekih dodirnih ta~aka, pro{ao je prili~nonezapaèno, dok se na sve strane ~uje, Dim, Dim, Dim!Uostalom, tako je bilo sa svakim mojim delom, po~ev odLov~evih zapisa, svako je bilo kwièvni doga|aj, da nekaèm senzacija! Ne}u ni da pomiwem, ono {to i vi samiznate, da je delimi~no i zbog wih, car Aleksandar úú,odlu~io da ubrza ukidawe kreposnog prava i da oslobodikmetove!

FJODOR: Da, da, poznato je da ~ak i sam car, kako bi to rekao Gogoq,kod vas redovno traì i pronalazi {ta treba da radi!Zanima me, me|utim, {ta }e o toj svojoj zemqi misliti akopro~ita va{ Dim? Ho}e li uvideti da je pogre{io i datakav narod wegov poklon nije zasluìo i da je bilo mnogoboqe da ga je i daqe ostavio u ropstvu?...

Ana i Fjodor kod ku}e. Ana nad bele{kama.

ANA: Je li to sve?

FJODOR: Koliko se se}am...

ANA: A da li si imao napad?

FJODOR: Ne mogu da se zakunem...

ANA: Mora}emo da pitamo Ivana Sergejevi}a?


FJODOR: Nikako wega!

ANA: Ako si imao, mora}e{ da mu se izvini{... Uznemiren si,vlaàn i mokar kao da si ga imao...

FJODOR: Sam kraj mi je nekako u magli... Bojim se da to nije stoga{to me je Ivan Sergejevi} izbacio!

ANA: Nije vaqda i do toga do{lo?

FJODOR: Pa kad sam ja po~eo da branim Ruse, on je uzviknuo kako jemeni poznato da on ovde kod Nemaca zida ku}u i da on nijetoiko dvoli~an i farisej, da u svom domu dopusti napade nawih, da mi to zabrawuje ako ne èlim da me wegov Zaharsilom izbaci! – Jednom }u se mo`da svega setiti, a jesi liti bar ovo ta~no zapisala?

ANA: Zar posle Kockara i Zlo~ina i kazne, moè{ tako ne{toda me pita{?

FJODOR: Izvini, Awe~ka, ali ovo je jo{ va`nije od toga! Ne samo{to on dobija triput ve}e honorare od mene nego wemu icela Evropa veruje! Ako ovo ne ostavimo potomstvu, ko znakako }u ja izgledati u wegovim o~ima?

ANA: Potomstvo }e znati da si ti bio ~ista srca, odan narodu,porodici i prijateqima...

FJODOR: To ti zna{, ali ne zna Evropa! Ivan Sergejevi} }e svojuverziju ispri~ati i Gon~arovu i evropskom visokom svetu,a meni }e{ samo ti, Awe~ka, verovati i samo ti biti namojoj strani, a {ta }e budu}e ~ove~anstvo misliti o ~oveku~ija je samo èna bila na wegovoj strani? Pa ~ak jo{ neznam jesi li i ti?

ANA: Zar moè{ to i da me pita{?

FJODOR: Ne moè{ mi samo ti biti jemac pred budu}no{}u! Zna{ liti, Awe~ka, za{to se qudi uop{te bave umetno{}u?

ANA: Radi posmrtne slave?

FJODOR: To najmawe! Zna li se ko je autor Miloske Venere? Iliraznih drugih starih dela, kojima se danas svi divimo?Zna{ li {ta je prava sudbina umetnika, koji je pravi,istinski umetnik? Ne samo onaj koji se ne potpisuje i ~ijeime niko nikada ne}e saznati – ve} onaj ~ije delo nikonikada i nije video! Ni slikar fresaka, ~ije ime danasniko ne zna, ve} onaj koji je najboqe stvari naslikao iza


stuba, zaklowenih od qudskog pogleda, koje niko nikad nijemogao ni da vidi! Dok je hram postojao, delo je bilozakloweno, a kad je sru{en, nestalo je i wegovih slika! Toje prava sudbina umetnika i to ti je pravi, istinskiumetnik!

ANA: îje delo niko nikad nije video?

FJODOR: Za takve slike se, kao i za pravednika, kaè, vidi Bog!Mo`da ga ni Bog ne}e udostojiti pogleda, ali qudi gasvakako ne}e videti, a Bog }e mo`da nekad ipak da gaudostoji!(Uzdah)Samo {to on to ne}e nikad saznati!

ANA: Za{to?

FJODOR: Zato {to ga tad ve} ne}e biti! To }e ipak biti milost akoga Bog bar tada udostoji, ali ako se ni to nikad ne desi?

ANA: Za{to ne}e? Zar ti, Fe|a, nisi pravi pravednik i mu~enikza umetnost? Zar svako tvoje delo nije prava slika izastuba, po tome koliko se namu~i{, a dobija{ triput maweod Turgeweva?

FJODOR: Ali i ja sam sujetan skoro koliko i on! I ja sam ta{tina! Ija sam kritikuju}i Dim, mislio kako je moj Kockar mnogoboqi, nisam mislio kako smo pred Wim svi ni{tavni ijednaki!

ANA: Ali kako moè{ biti jednak ti koji sve radi{ u znoju licasvoga, optere}en tu|im porodicama?

FJODOR: Mo`da pred Ivanom Sergejevi}em ili Gon~arovom, jaizgledam druk~ije, ali pred onim koji celog ìvota slikasliku iza stuba, ili pred onim koji se usamqen moli upustiwi, a da ga osim Gospoda niko ne ~Uje, ja sam ta{t,sujetan i zao, i Turgewev je u pravu kad kaè da ne mogu nina koga da se bacim kamenom! Gre{an sam, Ana, mnogo samgre{an, a jo{ kad bi poznavala i sve ono {to nosim u sebi,pobegla bi glavom bez obzira! Ne bi ostala da di{e{ ovajku`ni vazduh sa mnom!

ANA: Ti si za mene pravi pravednik, Fjodore!

FJODOR: Zato {to si ti sama golubija srca i pravedna, ina~e kad bibilo koji ~ovek izneo punu istinu o sebi, svi qudi na svetumorali bi da zatisnu u{i i da za~epe nos!


ANA: Je l misli{ i na mene?

FJODOR: Ti si prava svetica, rekao sam, a ène su uop{te i boqe igore od nas! Gre{na Ma{a, koja je imala sve svetske mane,zbog svojevelike patwe tako|e je bila prava svetica! Samovelika patwa moè da nam spere grehe, Awe~ka... Kad suène prave, one nam spasavaju du{u i ne daju nam da sesasvim srozamo u blato...

ANA: Zar i Hristos nije bio mu{karac?

FJODOR: To, Ana, vi{e nikad nemoj da me pita{! On je jedan ineponovqiv, a kao jeretici su osu|eni oni koji su tvrdilida on ima obe prirode, misle}i, dodu{e, na qudsku iboànsku, ali sigurno je da svako ko mu se pribliì imane{to od te wegove dvostrukosti! Qubav ne moè bez toga!

ANA: Ima{ li je i ti, Fjodore?

FJODOR: Kako bih ina~e stvorio tolike ènske likove, SowuMarmeladovu, Duwu Raskoqnikovu i wenu majku, Weto~ku,Polinu i mnoge druge, ali slutim, sve }e one biti u senciAglaja i Nastasje Filipovne!

ANA: Govorio si da i Ivan Sergejevi} ima divne ènske likove?

FJODOR: Ima, ali je najboqu od wih, Lizu, poslao u manastir! [tamisli{ za{to?

Ana sleè ramenima.

FJODOR: Zato {to je za wega qubav naj~e{}e ta{tina! Qudskaqubav, kad nije Bog u pitawu, i jeste ta{tina, ali ima i onekoja je, kao kod Turgeweva, ta{tina nad ta{tinama, {to sei po wegovom ìvotu vidi, a onaj koji ho}e da pobegne odta{tine, kuda }e nego u manastir? – Dobro, Awe~ka, ti sadsve to ~itko prepi{i da vidim da li sam ne{to va`nopropustio, da li }u se jo{ ne~ega setiti i da razmislimo{ta }emo sad s tim da uradimo... Moram ne{to dapreduzmemo, jer je Turgewevu, posle Dima, potrebno nane{to da skrene pa`wu i da svet ponovo pre|e na wegovustranu!

ANA: A {ta misli{ s tim da uradi{, Fe|a? Jesi li mislio to da{tampa{?


FJODOR: Razmi{qam da to po{aqem Bertwevu za êrtkovski bi-bliote~ki arhiv, da potomstvo jednog dana sazna {ta sezaista me|u nama desilo!

ANA: A {ta }e biti s onim ~ega }e{ se naknadno setiti?

FJODOR: Ne}emo s tim ùriti, sa~eka}emo jo{ neko vreme... Glavnoje da si ti zapisala, s obzirom na to koliko sam jazaboravan, a osobito posle napada, kad se ne mogu setiti nisvog sopstvenog imena... [ta bih ja bez tebe, Ana, {ta bibilo da Miqukov nije poznavao tvog profesora ste-nografije Ohlika? Ko bi mi danas bio svedok pred po-tomstvom?

ANA: Kakav sam ti ja svedok, Fe|a, kad }e svi znati da sampostala tvoja èna?

FJODOR: [to si se saàlila na starog, bolesnog, optere}enog, preddu`ni~kim zatvorom ruskog pisca niko ti ne}e uzeti zagreh! Ta `rtva }e ba{ biti pravi dokaz da govori{ istinu!Svet }e znati da si i ti svetica kao i gre{na Ma{a,nesre}na Apolonija, pametna Krukovska, sve ste proma{ilezavet da postanete isku{enice kao Turgenevqeva Liza, aliste se zato ìvotom pribliìle podvigu! Kako tebi da neveruju, Ana? Pa kome }e onda verovati? Turgewevu iliIvanu Aleksandrovi}u? Ja znam da su oni sad dobilo kostkoju }e dugo da glo|u i da jo{ dugo ne}e prestati sa mnom daispiraju usta...

Turgewev i Gon~arov u {etwi.

TURGEWEV: Ne èlim o tome ni da vam pri~am, Ivane Aleksan-drovi}u... Mo`da se ni ja nisam poneo najboqe...

GONÂROV: Zar je do toga do{lo, Ivane Sergejevi}u?

TURGEWEV: Ima tu i pozadine o kojoj ne èlim da govorim, bojim se dane budem nepravedan, ali da se sli~ne stvari ne biponovile, da ih jednom zauvek prekinem, ja sam, po{tuju}ietikeciju, sutradan oti{ao da mu vratim posetu!

GONÂROV: @ele}i da prekinete?!

TURGEWEV: Znaju}i da Fjodor Mihailovi} no}u radi i da ustaje tek upodne, oti{ao sam jo{ pre doru~ka i po{to sam obave{tenda se Dostojevski i èna u to doba jo{ ne pojavquju, ostaviosam im svoju vizitkartu!


GONÂROV: I?

TURGEWEV: Fjodor Mihailovi} }e shvatiti {ta to zna~i! Po{to munisam uzvratio posetu, da na taj na~in prekidam sve odnose!

GONÂROV: Mislite da }e tako shvatiti?

TURGEWEV: Pa niti sam traìo da ga probude, niti sam na posetniciostavio neku poruku ili àqewe, ni{ta, mora}e da mu budejasno {ta to zna~i!

GONÂROV: Mislite da je Fjodor Mihailovi} tako tanko}utan?

TURGEWEV: Osetqiviji je on od svake gospo|ice, ne brinite

GONÂROV: A {ta se to izme|u vas dogodilo?

TURGEWEV: Ne mogu da vam kaèm, Ivane Aleksandrovi}u...

GONÂROV: Ne}u da vas naterujem, ali ba{ me kopka {ta bi to moglobiti? Vi koji umete da se pona{ate sa tako razli~itimsvetom i da odràvate svetske odnose?

TURGEWEV: Mogu samo da vam kaèm da je Fjodor Mihailovi} poku{aoda me pretvori u svog sopstvenog junaka!

GONÂROV: Ozbiqno?

TURGEWEV: Poznato vam je da on u svakom svom romanu slika svojulep{ani lik!

GONÂROV: âk i ulep{ani, ha, ha...

TURGEWEV: Ma koliko to bilo ~udno, jer on smatra kad bi bilo ko odnas rekao punu istinu o sebi, da bi ceo svet morao dazapu{i nos! Ja sam ve} odavno Apolonu Majkovu skrenuopa`wu da i Francuzi imaju sli~nog pisca, Markiza deSada! E pa, Fjodor Mihailovi} je poku{ao da me svede nasvoj nivo! Da zbog toga, {to sam ga pred vama pomenuo, imamneke stra{ne, mra~ne namere!

GONÂROV: Nisam vaqda ja za sve kriv, Ivane Sergejevi}u?

TURGEWEV: Vi ste slu~ajno u{li u igru, ja sam kriv {to sam ganeoprezno pomenuo, odnosno, on je sam kriv, boqe re}i,wegova bolest, {to je tako!

GONÂROV: Mislite da je to zbog bolesti?


TURGEWEV: Ako i nije, ima dobar alibi, nama tako ne{to ne bi mogloda se oprosti! Mi moramo barem spoqa da budemo razumni,dok on ima lekarsko uverewe da nije, ali to je wegovaprivatna stvar, opasno je jedino {to su toliko po~eli da ga~itaju! [to je tako zao i pametan, kako u strahu i trepetu, iu najstroèm poverewu, {apu}e wegov pajta{ iz Vremena,Strahov, koga je tako|e uspeo a pretvori u svog sopstvenogjunaka i koji ga je tek ovde u inostranstvu u punoj meriupoznao...(Uzdah)[ta mi bi da ga ugledam, jo{ vi{e da ga pomenem, a najvi{eono {to sam u~inio jo{ pre dve godine!

GONÂROV: Ja vam tu ne mogu biti sudija, kad ni sam ne znam o ~emu jere~!

TURGEWEV: Spustio bih se na wegov nivo, kad bi vam to otkrio! Ako onsam nije na{ao za shodno da vam kaè?

GONÂROV: Ali, zaboga, Ivane Sergejevi}u, nije to ni va`no...

TURGEWEV: Za vas svakako nije, ali za wega to ne bih mogao da kaèm! Uwegovim o~ima to }e narastati sve vi{e i vi{e, dok ga nakraju celog ne proguta!

GONÂROV: Nesre}nik!

TURGEWEV: I ja to kaèm, zato sam se i uzdràvao preko svih granica itrudim se {to pre da zaboravim... Vidite, koliko sam imaoneprilika samo {to sam vam pomenuo da sam ga video ukazinu!

GONÂROV: Niste mi skrenuli pa`wu da je to bilo samo za mene!

TURGEWEV: Na nesre}u, ja sam u tom trenutku potpuno smeo s uma da onprema meni ima jedan mali nera{}i{}eni dug ~asti!Pro{lo je otada ve} dve godine, a u pitawu je svega stotinutalira! Me|utim, kako je naikren i sumwi~av, on jeuobrazio da mu ja to preko vas spo~itavam i {aqem opomenuza taj dug!

GONÂROV: Iako ja o tome nisam imao pojma!

TURGEWEV: Ne samo vi, i ja sam na to potpuno zaboravio! I onda me jeon jo{ s vrata napao za{to mu direktno i otvoreno netraìm taj dug nego to ~inim preko posrednika!

GONÂROV: Mene?!


TURGEWEV: Na àlost! Ja mu kaèm kako Ivan Aleksandrovi} o svemutome nema pojma, ali {ta vredi, kad je wemu ve} sve bilojasno!

GONÂROV: Da sam znao nikako vas ne bih pomiqao! Ni u snu!

TURGEWEV: A tek ja wega?! Takvo je zlopamtilo da se setio svihnesuglasica jo{ u kruòku Bjeqinskog i vidim da mi ni{tanije oprostio, nijednu mladi}ku {alu ni peckawe, zbog ~egaje jo{ onda sa kruòkom raskrstio, {to mu, naravno, danasni najmawe ne zameram... Po{to me je tako naruìo, kao da unajmawu ruku ja dugujem wemu novac a ne on meni, pre{ao jenajzad na ono zbog ~ega je i do{ao!

GONÂROV: Pa zar nije do{ao da vam se izvini zbog tog duga?

TURGEWEV: To mu je bio samo izgovor i mogu re}i da sam, jo{ pre dvegodine, kad sam mu poslao taj novac, jednom prijatequ rekao,ne govore}i mu, razume se, o kome je re~: “Sada sam stekao,odnosno kupio novog neprijateqa” – pogotovo kad je upitawu ~ovek kao {to je Fjodor Mihailovi}! – Po{toFjodor Mihailovi} ne}e mo}i da mi vrati dug, po{tokockari to nikad ne ~ine, osim ako se ne na|ete s wimzajedno za stolom pa taj dug nekako prebijete, znao sam da }esad napraviti od mene crnog |avola, da bi se pred sobomopravdao za{to mi ne vra}a dug! Ali nisam o~ekivao da }ewemu biti malo da ja u wegovim o~ima budem otpadnik icrni |avo – nego je hteo da i ja to znam, da me u to ubedi i dami to tresne u lice!

GONÂROV: Neverovatno! On je vas napao {to vam duguje?!

TURGEWEV: To je tek bila uvertira! Glavno tek dolazi!

GONÂROV: Zar ni to nije bio sve?!

TURGEWEV: To mi je, gu{e}i se, sasuo jo{ s vrata, da bi, ~im je do{ao dodaha, po~eo da napada moj Dim!

GONÂROV: Zamislite!

TURGEWEV: Po~eo je okoli{nim napadima, ali po{to sam se ja smejao irekao mu da za mene napadi nisu ni{ta novo, da sam jaoduvek bio napadan, i da po{to nisam ni za slovenofile niza radikale, su|eno mi je da me jedni ili drugi napadaju,znate ono ve} poznato o Cvelfima i Cibelinima, i da je sadjedina novost {to me napadaju svi, on mi je odgovorio da to


nije ni{ta prema onome {ta ta ogavna kwiga zasluùje, datakav tekst treba da spali yelatova ruka!

GONÂROV: Ako je i od Fjodora Mihailovi}a, mnogo je! Pa ipak vam jeon kolega! I meni se stvar nije dopala – pa se zbog toganismo sva|ali!

TURGEWEV: Kaèm vam...

GONÂROV: Da do|e u va{ dom i da vam tako ne{to saop{ti! Jeste li sebranili?

TURGEWEV: Da sam se branio, to bi ga sigurno jo{ vi{e razjarilo!Mo`da bi umesto yelata za rukopis, zakqu~io da trebaspaliti samog autora! Po{to znam da je bolestan ~ovek, jasam ga sve vreme tako tretirao, pitaju}i se {ta da radim?Budu}i da znam da nema smisla za humor na svoj ra~un, palomi je na um da ga tako pecnem da, kao nekada kod Bjeqinskog,podvije rep i smesta napusti prostoriju; ili da ga bezuvrede prekinem i otvoreno mu kaèm da vi{e ne èlim daslu{am i zamolim ga da ode; ili, po{to mi je poznato da onboluje od svete bolesti –

GONÂROV: I ja sam to ~uo, ali nisam bio sasvim siguran?

TURGEWEV: To je poznata stvar, mada je on pretvara u sopstvenu zaslugu,tvrde}i da ju je stekao na robiji kao `rtva progona zbogkruòka Petra{evskog, dok mi doktor Janovski tvrdi kakoga je od iste bollesti le~io jo{ pre toga, ali to sad vi{e inije va`no, zamislite samo, da se on kod mene sru{i, saispadne da sam ga ja do toga doveo, bilo zato {to sam traìotaj bezna~ajni dug, bilo {to sam uvre|en zbog Dima, ili,najverovatnije, zbog obe te stvari zajedno!

GONÂROV: I {ta ste uradili? Mislim, kak se cela stvar zavr{ila?

TURGEWEV: Trude}i se da stvar nekako bezbolno privedem kraju, gledaosam da mu {to mawe oponiram, ne znam jesam li izgovoriojedva nekoliko re~enica, me|utim, opasnost je {to i takvopona{awe moè da izazove pravi bes kod takvi, ako samopomisle da ih prezirete i ne shvatate ozbiqno! Zbog togasam bio prinu|en da mu u razumnoj meri sasvim blago opo-niram – da ne bi slu~ajno pomislio kako ga omalovaàvam!

GONÂROV: Nisam znao da je toliko bolestan...


TURGEWEV: Vi ste sa svojom fregatom proveli vi{e godina napoqu pa ine znate {ta se sve na kwièvnoj pijaci zbiva...

GONÂROV: Sre}om, sve se izgleda dobro zavr{ilo?

TURGEWEV: To }emo tek videti...

GONÂROV: Misite?

TURGEWEV: Da li se uop{te zavr{ilo i da li ne postoji i neki drugi~in!

DRUGI DEO

ANA GRIGORJEVNA kao narator:“Iako ja i moj dobri mu`, Fjodor Mihailovi}, vi{e nismo bili unesre}nom Badenu, ova istorija se ni za trenutak nije prekidala...”

Gon~arov u poseti kod Turgeweva.

TURGEWEV: Kako ono be{e, Ivane Aleksandrovi}u, jeste li me vipro{le godine pose}ivali?

GONÂROV: Nisam; pro{le godine ste bili u jeku gradwe, a pose}ivaovas je Fjodor Mihailovi}... Zbiqa, {ta je bilo s wim? Jeli on jo{ uvek ovde?

TURGEWEV: Ovde nije, ali ~ujem da je i daqe u Evropi... Po{to je bezuspeha i mene poku{ao da pretvori u deo svog kockarskogpakla, ubrzo posle na{eg nesporazuma, oti{ao je odavde!

GONÂROV: Izvinite, {to vas pitam: a je li vam dug vratio?

TURGEWEV: Pogodite! – Ose}aju}i, me|utim, da s tim u celoj stvarine{to nije u redu, a imaju}i sjajnu ènu, pravu ènu zapisca, nije, dodu{e, preterano lepa, ali je dvaeset petgodina mla|a –

GONÂROV: Znam, video sam je...

TURGEWEV: Sad tek dolazi ono najva`nije! Ona zna stenografiju iFjodor Mihailovi} joj diktira svoje radove, dok ona svevreme kli~e od odu{evqewa, ah, ah.

GONÂROV: Zato su mo`da neki wegovi radovi sada tako razvu~eni!


TURGEWEV: Ona nije ~ista Ruskiwa nego je finsko-nema~ko-{vedskogporekla, i verovatno mu je ona rekla da je pro{le godinepreterao i da bi se obezbedio za istoriju –

GONÂROV: Vidi, vidi!

TURGEWEV: Ja mislim da je zasluga te mlade {vedske mu~enice {to jojje Fjodor Mihailovi} izdiktirao svoju verziju na{egpro{logodi{weg razgovora i poslao je Bartewevu zaêrtkovski arhiv, s napomenom da se otvori tek devedesetegodine, s razlogom pretpostavqaju}i da }emo dotle obojicaotegnuti papke – ali sam ja ipak za sve to saznao!

GONÂROV: Videli ste rukopis?

TURGEWEV: [er{e la fam, saznao sam! Iako sam ja jedva otvarao usta, tektoliko da ga kao doma}in ne uvredim i, znaju}i da jebolestan, stoi~ki izdrào sve napade, ~ujem da sam munavodno rekao: Po{to sam ja nema~ki student i ovde zidamku}u, zabrawujem mu da se oni u mom prisustvu napadaju ivre|aju, a budu}i da preko godine ìvim u Parizu, to istovaì i za Francuze; da sam, dakle, wegovim napadima i jali~no povre|en i uvre|en, et cetera et cetera... To {to ja nisamsasvim mirno slu{ao napade na Dim, ispalo je branim ~astNemaca, Francuza i ostalih Evropqana, a da me za samogsebe ni najmawe nije briga!

GONÂROV: Vi ste posle toga sigurno napisali svoju verziju?

TURGEWEV: Nissam, a i ne verujem da }u to u~initi! Svi znaju ko jeFjodor Mihailovi}! Wegov adlatus, Strahov, kaè da bibio za istinsko àqewe, samo da nije tako zao i pametan!Trebalo je samo da doda da je to posebna vrsta pameti!Moète onda misliti {ta o wemu misle ostali! Onima dokojih mi je stalo, kao vi Ivane Aleksandrovi}u, iliApolonije Majkov, kome sam pisao, ipak do{apnem da nijeba{ tako stvarno bilo.

GONÂROV: Za potomstvo?

TURGEWEV: Pa potomstvo bi najpre moralo da se upita: je li u pravuonaj koji veruje, ili onaj koji ne veruje potomstvu i èli dase osigura jednim ovakvim aktom – bez svedoka!

GONÂROV: Niko nije prisustvovao va{em razgovoru?


TURGEWEV: Niko, ~ak ni wegova [ve|anka, koja sve prima zdravo zagotovo! Uzgred da dodam da bi potomstvo najpre moralo dase zapita: Je li Fjodor Mihailovi}, pre nego {to je tu svojuverziju pohranio u arhiv – okrivqenom vratio dug i takoprethodno izmirio ra~une, ili je ta paskvila neuspelazamena za nevra}eni novac!

GONÂROV: Koliko je od tog duga ve} pro{lo godina!

TURGEWEV: Vi{e od tri, ali ne bih ga ni pomiwao da nite tog memoara!Ako ja vama {to zameram, zar nije red da pred vama najprebudem sasvim ~ist? Ako je, navodno, zbog tog duga ~asti kodmene i dolazio, a ne da me napadne zbog Dima, zar nije biored da mi je pre te optu`be dig vratio, ali mislim da sena{ Fjodor Mihailovi} tim stvarima i ne bavi, on sejedino bavi pitawima od svetskog zna~aja s kojima takosugestivno deluje na nezrele duhove, preparandiste,iskqu~ene sredwo{kolce i studente, uzrujane nihiliste inervzne nihilistkiwe, i da }u tih stotinu talira uzaludo~ekivati i na samrtnom odru i da }emo obojica bez wihle}i u grob! Odnosno, ja klot bez wih, a Fjodor Mihailovi}tako|e, ali po{to ih je prethodno izgubio na kocki!

GONÂROV: Ne verujete da }e vam ih vratiti?

TURGEWEV: Siguran sam! Prvo, {to nema kockara koji tek tako moè daodvoji novac koji mu je potreban za igru, ~uo sam da su svamesta kroz koje je prolazio puna wegovih zaloènih stvari;kad bi samo mogao on bi i sebe li~no negde ostavio uzalogu! Izdava~i mu doziraju honorare malim sumama, jerznaju da bi ih u protivnom istog trenutka spiskao, a da delone bi nikad bilo dovr{eno, a {to je najva`nije, taj dug mu jepotreban da bi i daq mogao da me mrzi!

GONÂROV: Mislite?

TURGEWEV: Poznato je da se mi iz kwièvne bratije ne volimopreterano, premda se naivno veruje da za sve ima mesta, iakoima samo nekoliko onih pravih, ali neka to i nije mr`wa,potreban mu je da bi mogao da me gleda s visine!

GONÂROV: On vas?!


TURGEWEV: Jeste da mi duguje, ali za{to da ùri s vra}awem, kad jaina~e dobijam krezovske honorare za svoje literarnespla~ine u kojima uzdièm i hvalim smrtne neprijateqeRusije! Zato ne treba da brinem da }e mi taj novac ikadabiti vra}en!

GONÂROV: Hm, hm...

TURGEWEV: Ovo vam ne pri~am zato {to volim da ogovaram!

GONÂROV: Daleko od toga...

TURGEWEV: Nego ako se slu~ajno i vama obrati za zajam, da mu i vi nedate i tako steknete nepotrebnog neprijateqa!

GONÂROV: Ali kaète da on vi{e nije ovde?

TURGEWEV: I pre tri godine nije bio, ali mu to nije smetalo dazatraì telegramom!

GONÂROV: Ali mi nismo toliko bliski! Ja sam ipak stariji...

TURGEWEV: Onda }e vam se obratiti kao da ste mu stariji brat, akasnije moè da vas napadne, kao {to se to obi~no i de{avau porodicama!

GONÂROV: Vodi}u o tome ra~una...

TURGEWEV: Mada vam najstra{niju stvar nisam ni pomenuo!

GONÂROV: Koju?

TURGEWEV: Ali ovo da ostane me|u nama, Ivane Aleksandrovi}u!

GONÂROV: Ja mu ni pro{le godine ni{ta ne bih rekao, samo da ste mina to skrenuli pa`wu!

TURGEWEV: Znam... âk i ja koji ga tako dobro poznajem, zaprepa{}ensam posledicama... Vama je poznato da sam ja pro{le godineodsedao u ku}i Poline Viardo?

GONÂROV: Rekli ste mi to jo{ onda...

TURGEWEV: E pa, Fjodor Mihailovi} me je u woj posetio i vide}i kakoja kao pravi ruski meved izdràvam sve wegove uvrede,po~eo je napadati i sirotu Polinu!

GONÂROV: Nije mogu}e!

TURGEWEV: Na àlost... I to u wenoj ro|enoj ku}i – a da ja nisam mogaoda je uzmem u za{titu, jer da sam to u~inio, on bi seraspomamio, mo`da bi se sru{io, izbio bi skandal imoète misliti {ta bi na kraju od svega bilo – ali tako|emoète zamisliti i kako sam se pri tom ose}ao!


GONÂROV: (Uzdah)Nisam o tome imao pojma...

TURGEWEV: Ne bih vam ni sada pri~ao, da niste igrom slu~aja biliume{ani, pa ste mogli da ~ujete stvar iz druge ruke, kao daja ne{to od vas krijem, ili kao da vas smatram krivim zacelu stvar...(Uzdah)A nije kriv niko!

GONÂROV: âk ni Fjodor Mihailovi}!

TURGEWEV: Zbog wegovog stra{nog, opasnog i demonskog talenta,moramo mu oprostiti ~ak i da nije bolestan, a kamoli kadznamo da jeste!

GONÂROV: Ne znam...

TURGEWEV: Ne znam ni ja, zna samo onaj gore, ako se uop{te bavi na{imzemaqskim stvarima...

ANA GRIGORJEVNA kao narator:“Ova nesre}na istorija nije progawala samo Ivana Sergejevi}a... NiFjodor nikako nije mogao da je zaboravi... Naprotiv!”

Fjodor Mihailovi} u posteqi. Ulazi Ana.

ANA: Nisi se jo{ probudio, Fe|a?

FJODOR: Jesam, ali sam hteo ne{to da te pitam... Se}a{ li se {ta jebilo s onim {to mi se desilo kod Ivana Sergejevi}a?

ANA: S onim u Baden-Badenu?

FJODOR: [to sam ti izdiktirao, se}a{ se?

ANA: Poslali smo Baretwevu za arhiv!

FJODOR: Sve?

ANA: Original! Kopiju smo ostavili nama...

FJODOR: A najglavnije ti nisam ispri~ao!

ANA: Kako to?!

FJODOR: Ti zna{ mene posle napada... Ili sam tamo kod wega imaonapad, ili mi se to desilo kad sam se vratio ku}i, ili ~ak usnu, tek no}as, po{to nisam mogao da radim, sve mi jeponovo iza{lo pred o~i i vidim da ti najva`nije stvarinisam ni pomenuo! Ne znam za{to si toliko ùrila da{aqe{?


ANA: Kako ùrila, Fe|a, kad je od tog susreta pro{lo ve} trigodine!

FJODOR: Zar ima toliko?

ANA: Tada si tek po~eo da smi{qa{ Idiota, a da i ne pomiwemsve ostalo...

FJODOR: Nikao mi nije jasno kako sam mogao da zaboravimnajva`nije! Ko }e mi verovati da to nisam u~inio namerno?

ANA: Na {ta to misli{, Fe|a?

FJODOR: Na ono kad je Ivan Sergejevi} klekao preda mnom, se}a{se?

ANA: To sad prvi put ~ujem!

FJODOR: Jesi li sigurna?

ANA: Ja ne moram da verujem svojoj pameti, ali stenografijimoram! Znam da ni{ta sli~no nisam zapisala!

FJODOR: A kad sam ja klekao pred wim?

ANA: To jo{ mawe! Pa zar vi ni{ta drugo niste radili, negojedan pred drugim kle~ali?

FJODOR: Da je on kle~ao preda mnom, to znam, ali da sam i ja predwim, to ba{ nisam sasvim siguran!

ANA: A kad je to bilo?

FJODOR: Pa sama kaè{ da je bilo pre tri godine!

ANA: Mislim, je li to bilo pre nego {to si mu pomenuo dug, iliposle toga?

FJODOR: Nisam sasvim siguran, ali mislim da je bilo po{to smozavr{ili sa Dimom... Po{to sam ja, najzad, postavio stvarna svoje mesto!

Vra}awe na raniji scenu kod Turgeweva. Fjodor i Ivan Sergejevi}.

FJODOR: Zanima me {ta }e car misliti ako pro~ita va{ Dim? –Misli}e da takav narodn nije ni zasluìo wegov poklon ida je boqe da ga je ostavio u ropstvu!

TURGEWEV: Vi ste u pravu, Fjodore Mihailovi}u!(Spusti se na kolena)

FJODOR: Ali {ta vi to radite, Ivane Sergejevi}u?


TURGEWEV: Kle~im!

FJODOR: Pred kim, kad nema nikoga osim nas?

TURGEWEV: Pred vama!

FJODOR: Za{to preda mnom?

TURGEWEV: Klawam se pred va{im talentom!

FJODOR: Ne {alite se, Ivane Sergejevi}u! Ustanite!

TURGEWEV: Ne {alim se! Poklonio sam se pred va{im talentom! Samood vas zavisi {ta }ete od wega u~initi!

FJODOR: Mislite da sam nesvestan i da ga tra}im na neva`ne stvari?

TURGEWEV: Me mislim, i to je ono {to me pla{i~ Znam da vi ìvite zasvoju umetnost... Znam da je i za vas, kao i za Balzaka, kogatako|e niseam voleo, umetnost istinitija i va`nija odìvota... Hteo sam samo ne{to da vas zamolim!

FJODOR: Izvolite!

TURGEWEV: U ime Rusije!

FJODOR: Kakve Rusija ima veze s tim?

TURGEWEV: Bpjim se da ste vi u pravu i da ja na Rusiju gledamteleskopom i da mi ona neprestano izmi~e... Bojim se da }uja postati pomodni, a vi pravi ruski pisac!

FJODOR: To ne zavisi od nas! To }e sam narod odlu~iti!

TURGEWEV: Samo {to }e to onda narod stra{no skupo platiti! Akova{a literatura postane istina, a ne bizarna fantastika,bi}e to za ruski narod ogromna cena! Ako ho}ete da Rusijabude sre}na, vi morate da postanete novi Marlinski!

FJODOR: Dvoli~ni ste ~ak i kad kle~ite, Ivane Sergejevi}u! [tasve to vama smeta, kad ste vi stalno u inostranstvu? Akovama pripada sada{wost, {to meni ne ustupite budu}nost?

TURGEWEV: Ako se to dogodi, ako ìvot bude tako malo zna~io da semoè ubijati zbog par~eta hleba, bilo ~ega, ruski narod }eplatiti nezamislivu cenu! Ako svi postanu besomu~ni kaova{i junaci! Ako vi{e u Rusiji ne bude normalnih qudi!Zamislite vreme kad }e va{a literatura postati obi~na isvima pristupa~na! Kad }e je ~ak i deca ~itati! Kad se vi{eniko ne}e ~uditi {to sin ubija oca! Kad }e ~ak i sveci bitigre{nici! Zamislite samo taj ìvot kad va{i junaci ne}evi{e biti zato~eni u koricama va{ih kwiga nego }e ih


biti u svakom stanu, u {kolama, na univerzitetima! Kad }eva{i zli dusi zaista postojati i preplaviti sve na{eulice! Prekliwem vas, Fjodore Mihailovi}u da tospre~ite!(Hvata ga za noge i grli ih!)

FJODOR: Ali kako ja to mogu da spre~im, Ivane Sergejevi}u? To i nezavisi od mene! Svi mi pi{emo za budu}nost, ali uspeh nezavisi od nas! Da li vi èlite da ja jedini pi{em gore nego{to mogu i nego {to mi je to Bog dao?

TURGEWEV: Ako vi budete veliki pisac, ako ne postanete sme{ni –Rusija }e postati takva robija{nica, prema kojoj }e sa-da{wi Sibir biti pravi de~ji vrti}!

FJODOR: Otkud vi to znate?

TURGEWEV: Znate da sam i ja pisao i pi{em zaumne pri~e! Niste samovi ludi, Fjodore Mihailovi}u! Ako ste vi imali stra{nogoca, ja sam imao uàsnu majku! Ne samo {to me je ka`wavalaza svaku sitnicu nego je preda mnom nare|ivala da sebatinaju muìci! Svi smo mi optere}eni i ne smemo dapostanemo budu}nost Rusije! Ako èlite da Rusija budesre}na, ona mora da vam se smeje! Va{i ozbiqni romanimoraju da joj budu sme{ni!

FJODOR: Ustanite, Ivane Sergejevi}u!

TURGEWEV: Ne mogu dok mi to ne obe}ate!

FJODOR: I da ho}u, ne vidim {ta mogu da u~inim! âk i kad bih hteoda vam pomognem!

TURGEWEV: Moète! Moète da se odreknete svoje literature, svogstra{nog talenta! Ja znam da su pred vama va{a najboqa inajstra{nija dela! Idiot, Zli dusi, @itije velikoggre{nika i druga! Morate da ih se odreknete!

FJODOR: Pre nego {to ih i napi{em?

TURGEWEV: Da ih i ne napi{ete! Kao Gogoq a drugim delom Mrtvihdu{a; da ih spalite!

FJODOR: Vi ste zna~i novi Bjeqinski? Moj Bjeqinski!

TURGEWEV: On mi je i preporu~io da se bavim samo kritikom iteorijom, a pred va{im talentom odmah u po~etku sepoklonio! Ali vi ne}ete dopustiti da za svaki va{ romanpogine deset miliona Rusa!


FJODOR: Mislite da je to cena?

TURGEWEV: To }e biti cena, ako va{e kwige postanu istina! Zar jeva{a posmrtna slava vredna tolikih ìvota? Zar trebazapaliti Tre}i Rim, da biste vi mogli pevati kao Neron?Zar te vi novi Napoleon?

FJODOR: Vi me zamewujete s mojim Raskoqnikovom! Podme}ete miwegove ideje!

TURGEWEV: Kao i vi meni Potugigina! – Ako ste vi u pravu i postaneteruska istina, sudbina ruskog naroda bi}e tragi~na! Daniste toliko otrovni i zlobni, mogli biste lako dapostanete humoristi~ki pisac!

FJODOR: Zar to nije bio i Gogoq, koji je tragi~niji od svih nas? Zarsâm Pu{kin, posle Mrtvih du{a, nije rekao: “Koliko jetu`na na{a Rusija!”

TURGEWEV: U pravu ste, ali mi moramo ne{to da u~inimo za taj na{nesre}ni narod! Ja ne bih pristao da zbog moje literaturepogine ijedan ~ovek! Sami ste rekli da celokupna umetnost,ni Partenon ni Miloska Venera, nisu vredni ni jedne de~jesuze! Neka Rusjia bude sre}na, pa makar nas niko nikad i nepomenuo! Nemojte da Sibir bude ruska budu}nost!

FJODOR: Najzad sam vas shvatio, Ivane Sergejevi}u! Vi ho}ete da japostanem sme{ni osobewak, ~udak, Markiz de Sad, kao {toste nekad pisali Majkovu?

TURGEWEV: Tada sam bio u zabludi! Nisam mislio da }e se cela Rusijaprona}i u vama! Mislio sam da }ete postati {tivo zaosobewake, da ne kaèm degenerike, ali sam ove no}ipostao vidovit i vidim kako se razvija va{ stra{nitalenat i kuda ide ruski narod! Vi ga vodite pravo upropast! Wegova sudbina }e postati tako stra{na, da }e ~aki va{{a literatura postati prava hagiografija! Va{eiskupqewe putem stradawa, posta}e opasan sirenski zov!Va{e neumoqivo, ~isto i strogo pravoslavqe, bi}e vrlolako zameweno drugom dogmom i drugim znamewem!

FJODOR: Najzad sam vas shvatio, Ivane Sergejevi}u! Vi èlite dazamenimo mesta? Da vi a ne ja postanete ruska sudbina? Dato bude va{ Dim: “Sedeo je sam u vagonu, niko mu nijesmetao. Dim, Dim, pomisli on nekoliko puta i sve mu seu~ini da je dim, sve, wegov li~ni ìvot, sve qudsko,naro~ito sve rusko...Sve je dim i para, mi{qa{e on, i sve


i{~ezava bez traga ne postiù}i ni{ta... Dune drugi vetari ve poleti na drugu stranu i tamo opet ista neumorna,nemirna – nepotrebna igra!” – Za vas je celokupni ruskiìvot i ruka sudbina, sve rusko, nemirna i nepotrebnaigra!

TURGEWEV: Ne!

FJODOR: A da ne pomiwem, da se pred napredwacima opravdate ioperete za Dim, kakav }ete tek plakat napisati sa Novinom,kao da ju je pisao ~lan nekog zanatskog arteqa, a ne ~uvenievropski autor! Ali }ete kao i uvek ùriti da budete prvi!

TURGEWEV: To je najobi~nija kleveta! Ja sam uvek imao najboqe namere!

FJODOR: I sami znate da je put u pakao poplo~an najboqim na-merama! Lukavi ste, ali sami ste rekli kako moj prijateqStrahov za mene govori da ni ja nisam naivan! – Ja dapostanem sme{an, a vi da ostanete i da zauzmete mojemeseto!

TURGEWEV: Pogre{no ste me razumeli!

FJODOR: Jo{ kako sam vas razumeo! Iako vam je nema~ka filozofijazavrtela glavu, vama nedostaje jo{ jedna dimenzija!Pomiwali ste Tre}i Rim, ali imate samo dve dimenzije,kao i va{i Francuzi, koji su jedino jaki sa ènama! Suvi{este prozirni, a ho}ete da postanete ruska sudbina! [to nepustite ruski narod sam da bira?

TURGEWEV: To zavisi i od onoga {to }e mu se dogoditi!

FJODOR: Kakve ja veze imam s tim?

TURGEWEV: Vi ste bolesni i ho}ete celu Rusiju da pretvorite ubolnicu! Grof Tolstoj tvrdi da vi ne umete da pi{ete i~udi se {ta to ~itaoci nalaze u vama, a ne uvi|a da je toba{ ono {to je opasno! Tvrdi da je sve to o ~emu pi{etemnogo prostije i da, po{to ste optere}eni, teìte da celuRusiju petvorite u jedan veliki zavod! Ali ja znam da jestvar jo{ mnogo opasnija!

FJODOR: Po{to ste vi ve} za wega rekli da je za glavu vi{i od svih,vama je sigurno grof rekao da samo vi umete da pi{ete?

TURGEWEV: Nije sad o tome re~!


FJODOR: Vi èlite da ruski narod ~ita sam vas! I sada dobijatetriput vi{e od mene, ali èlite da se obezbedite i zabudu}nost!(Klekne)

TURGEWEV: [ta to radite, Fjodore Mihailovi}u?

FJODOR: Vidite! Isto {to i vi! Kle~im!

TURGEWEV: Ali z{to i vi?

FJODOR: I meni je stalo do ruskog naroda! U wegovo ime spremansam pred vama ne samo da kle~im nego i da temenam, kaona{i preci pred Tatarima!(Dodiruje nekoliko puta glavom pod!)

TURGEWEV: Nemojte preda mnom! Ja nisam Tatarin!

FJODOR: Da vas zamolim da se odreknete Dima, Novine i ostalog... Dajednom prestanete da se udvarate svakoj novoj generaciji!

TURGEWEV: Da se udvaram, ne bi me svi redom toliko napadali!

FJODOR: I ve{t ~ovek mora ponekad da pogre{i! Rusija, pravaRusija, nisu saloni Baden-Badena!

TURGEWEV: Pa videli ste {ta sam o tim salonima ja sâm u Dimu rekao!

FJODOR: Isuvi{e dobro sam, na àlost, video! “Sastanu li se desetRusa, odmah nastane pitawe o budu}nosti Rusije! Naravno,da tom priliko izvu~e svoje i truli Zapad! Taj nas Zapadbije po svim ta~kama – pa opet truo! I kad bismo ga barstvarno prezirali nego je sve to fraza i la`! Grdimo ga,grdimo – a jedino wegovo mi{qewe cenimo! U stvari, nemani~ega i Rusija za ~itavih deset vekova nije ni{ta svogstvorila, ni u upravi, ni u sudu, ni u nauci, ni u umetnosti,pa ~ak ni u zanatu!” – Izgleda da mi govorimo o dve Rusije,Ivane Sergejevi}u? Jednoj, za koju vi tvrdite da je propalai oti{la u dim, i drugoj, koju ja ho}u da vratim pravom,zaboravqenom Hristu!

TURGEWEV: Vi joj nudite Antihrista! Vi ste Mefisto, a za Fausta steizabrali celi ruski narod! Takvog poku{aja da se zaludiceo jedannarod, u istoriji jo{ nije bilo!

FJODOR: Mislite da i pored malih honorara imam tako veliku mo}?


TURGEWEV: Vi bolujete od svete bolesti od koje su bolovali Muhamed,Napoleon, Ri{eqe, Paskal, Ruso, i mnogi drugi zavojeva~ii reformatori! To je opasna bolest i za dobro ruskognaroda vi morate da odlu~ite!

FJODOR: Da ozdravim?

TURGEWEV: Morate javno priznati da ste bolesni i zamoliti ruskinarod da vam ne veruje! Da ni samog sebe ne znate kud vodite,da kao ~ovek nmate nikakvih stvarnih na~ela, da }ete se ve}sutra ako treba i Hrista odre}i, kao {to ste se odreklisocijalne demokratije i prigrlili samodràvqe, kao {to}ete se odre}i svih vi{ih ciqeva, isto tako lako kao isvojih kockarskih dugova, jer napadate qude ~ija je jedinakrivica {to su vam, kad ste bili u najteèm poloàju,pozajmili novac!

Fjodor nequdski krikne.

TURGEWEV: Rusija ne sme da postane va{a eksperimentalna labo-ratorija, ni ruski narod va{e zamor~e...

Ana i Fjodor. Vra}awe na raniju scenu u stanu.

FJODOR: I onda sam se, izgleda, probudio...

ANA: Zar si ti sve ovo sawao, Fe|a?

FJODOR: Ne znam je li bio san ili je bio napad, ali me jedna stvaripak buni!

ANA: Koja?

FJODOR: Ako sam siguran da je on kle~ao preda mnom, ili ako sam japosle kle~ao pred wim – za{to bih ga onda napadao? Ondabih ga molio i prekliwao a ne napadao! Nisam pas da prednekim ~lovim i da ga ujedam!

ANA: Ali zar nije i on tebe napadao? I to prvi?

FJODOR: Jeste...

ANA: Iako je kle~ao?

FJODOR: Da, i to je ono ~udno u svemu tome...

ANA: U snu je sve mogu}e!

FJODOR: Nije to bio san!

ANA: Misli{ da je bila java?


FJODOR: Ni jedno ni drugo... To mi se ~esto doga|a kad me progawajujunaci, samo {to sam ovde ja svoj sopstveni junak!

ANA: I Ivan Sergejevi}?

FJODOR: I on, naravno... Uostalom, to nije ni{ta novo... Pre ne-koliko godina, kad smo do{li u inostranstvo i kad sam semu~io sa ogledom o Bjeqinskom, se}a{ se, onda mi je wegovkruòk i dawu i no}u bio pred o~ima, a Turgewev je u wemubio jedan od najva`nijih u debatama, kada se on baviokritikom i suvom teorijom, kako kaè Gete, i kad mu jeBjeqinski preporu~ivao da na tome i ostane i da se ne bavilepom kwièvno{}u.

ANA: Vidi{ da se i on varao!

FJODOR: Ko zna, Awe~ka, ko zna... Tada sam se, pi{u}i o Bjeqinskom,svega prise}ao i brinuo se {ta }e od toga da mi propusticenzura, jer nam je novac i tada bio toliko potreban, paipak, se}am se, od svega toga ni{ta nije bilo, izuzev {tosam na Bjeqinskog, Wekrasova, Turgeweva i ostale i dawu ino}u mislio, i onda se na to nadovezalo i ono sa dugom – aliza{to je sve to ponovo izbilo i sad?

ANA: Misli{ da si ti to sve izmislio?

FJODOR: Sve izmislio sigurno nisam... Mo`da se i dogodilo, ali nena taj na~in...

ANA: Za{to mi onda pro{li put i to nisi izdiktirao?

FJODOR: Mo`da sam jo{ onda znao da ovo nije za Baretweva... Ima tuza mene puno uàsnih stvari!

ANA: Da li je grof Tosltoj ono stvarno rekao o tebi, ili jeTurgewev to izmislio?

FJODOR: Otkud ja mogu biti siguran!

ANA: Misli{ da je zaista rekao grof Tolstoj?

FJODOR: Mo`da }e mi se i to jedne no}i otkriti!

ANA: Kaè{ da je sve bilo jo{ pre tri godine u Badenu, ali to jenemogu}e! Kako ti moè{ da zna{ za Novinu, koja se,koliko ja znam, jo{ nije pojavila, ili kako on moè da znaza Idiota, koji }e se tek posle toga pojaviti, ili za Zleduhe, koji ni dosad jo{ nisu, ili za @itije velikoggre{nika, koje jo{ nisi ni po~eo da pi{e{?!


FJODOR: Pa i u tome i jeste neobi~nost svega toga, Awe~ka! Mo`daje to ono {{to sam ja sada naknadno namerno dodao, da samogsebe zbunim, da ne bih mogao da se setim ostalog! Tihnekoliko detaqa, a sve ostalo je istina!

ANA: Ili je samo to istina, a sve ostalo je san? Kako IvanSergejevi} moè da kaè, Ove no}i sam progledao, kadobojica znate da se va{ razgovor odvijao dawu?!

FJODOR: Tih nekoliko detaqa ne mogu sve da sru{e, ako je sve ostaloistina! Osim toga, ne zaboravi da ja ponekad umem da budemi vidovit!

ANA: Misli{ da treba sad sve to da zabeleìmo?

FJODOR: Neka preno}i kod mene jo{ neku no}, vide}emo {ta }e odsvega toga biti... Suvi{e su velika pitawa po sredi, da biih tek tako prelomio preko kolena...

ANA: Jadni moj, Fjodore, ni dawu ni no}u ti ne daju mira! I kakoje samo mogao da tvrdi da si ti Mefisto i da ne èli{dobro ruskom narodu?

FJODOR: Nije moje da sudim! Pusti ih, jer ne znaju {ta ~ine... Ko znaza{to je to dobro...(Uzdah)U svemu tome ipak ima jedna dobra stvar!

ANA: Koja, Fjodore?

FJODOR: Ako su oni u pravu!

ANA: Turgewev i grof Tolstoj?

Fjodor potvr|uje glavom.

ANA: Nisu! Svakako si ti u pravu, Fjodore!

FJODOR: [ta misli{, Awe~ka, da li bih ja pristao da bude dobroruskom narodu, pa makar se zaboravilo da je Fjodor Mi-hailovi} ikad postojao?

ANA: A ti? Misli{ da ne bi?

Fjodor ne odgovara.

ANA: (Upla{ena)Zar zaista ne bi?

FJODOR: Pitawe je da li bi na to pristali i Turgewev i grofTolstoj?


ANA: Misli{ da ni oni ne bi?

FJODOR: Pitawe je da li zbog tog istog ruskog naroda smemo to dau~inimo!

ANA: Ali ako je to za wegovo dobro?

FJODOR: Ako smo mi so soli wegove, kako smemo da se odreknemo tihdarova, odnosno onih wegovih najboqih delova u nama?

ANA: Pa za{to se onda to samo od tebe tra`i, Fjodore?

FJODOR: Ne znam, Ana, sve je to jo{mutno u meni... Mo`da je ~ak isve ovo samo san, Awe~ka!

ANA: Ho}e{ da te u{tinem?

FJODOR: Nemoj...

ANA: Ho}e{ onda ti da u{tine{ mene?

FJODOR: [ta sve to vredi, ako je san lukaviji od nas! A mo`da to ine mogu da saznam odavde? Mo`da moram {to pre da sevratim u Rusiju, ako i ja ne `elim da postanem Turgewev...@itije velikog gre{nika i ne mogu da napi{em dok neobi|em ruske manastire, kleti, lavre, starce i isku{enike!Ti zna{ da me je tvoj brat, kad je ovde dolazio, snabdevaofaktografijom i podacima za Zle duhe, ali za @itije nemogu da se snabdevam tako iz druge ruke... Mo`da je ovaj sanopomena i znamewe... Koliko smo mi to ve} napoqu, draga?

ANA: Ima ve} ~etiri godine!

FJODOR: A iza{li smo na tri meseca da pobegnemo od poverilaca idu`ni~kog zatvora! Je li ~udo {to sam po~eo da se gubim?Moram da se vratim, a Rusija }e mi ve} do{apnuti {tatreba da radim i presuditi ko je od nas dvojice bio u pravu

ANA GRIGORJEVNA, kao narator:“To {to ja i Fe|a vi{e nismo bili u inostranstvu, ne zna~i da se na{istari poznanici nisu i daqe tamo sretali!”:

Turgewev za stolom u bawi sa novinama. Nailazi Gon~arov.

TURGEWEV: Koga to vidim, Ivane Aleksandrovi}u!(Ustaje)


GONÂROV: O, Ivane Sergejevi}u, uvek mi je drago kad se sretnemo,iako vrlo dobro znam da na va{e prisustvo u Badenuunapred mogu ra~unati!

Srda~no se pozdravqaju.

TURGEWEV: Da, ja ovde sve vi{e postajem lokalna umetnost! Uskoro }uu}i u bedekere i u prospekte za kazino i lekovitu vodu!Sedite, Ivane Aleksandrovi}u!

GONÂROV: Hvala...(Sedaju}i)Ne}ete mi verovati, ali sve o~ekujem da se iza nekog uglapojavi i Fjodor Mihailovi}, mada znam da se on ve} vratiou Rusiju!

TURGEWEV: Boqe recite pobegao!

GONÂROV: Pobegao?

TURGEWEV: Da se vi{e ne bi sretao sa mnom!

GONÂROV: Mislite ozbiqno?

TURGEWEV: Da, mislim na onaj dug koji mi jo{ nije vratio!

GONÂROV: Ja mu to ne bih zamerio! Mo`da nije bio u mogu}nosti?

TURGEWEV: Ta sitnica je svakako posledwe {to bih mu mogao zameriti!Jedino mi je ào {to je zbog we prinu|en da me i daqe mrzia ja da izbegavam da ga sretnem, a da ne pomisli kako gasvojim prisustvom opomiwem za dug! Ko je sawao u {ta }e secela stvar pretvoriti! – Vi, Ivane Aleksandrovi}u,svakako znate koliku je pra{inu i buku pro{le godineizazvao wegov roman Zli dusi?

GONÂROV: Na àlost, veoma lo{!

TURGEWEV: To vi kaète a ne ja!

GONÂROV: To je op{te mi{qewe!

TURGEWEV: U to ne ulazim, ali ako iza cele stvari stojimo ja i mojaliteratura, onda ipak i pored najboqe voqe ne mogu ostatiravnodu{an!

GONÂROV: Kako to mislite, Ivane Sergejevi}u?

TURGEWEV: Pa ja mislim da je taj pamflet – jer zbiqa ne znam kakodruk~ije da ga nazovem – napisan kao odgovor na mojuliteraturu da pokaè kako zaista izgledaju predstavnici


takozvanih “novih qudi”, koje sam ja slikao u svojimdelima, i wegovo je pravo da o wima misli {ta ho}e i da sebori za svoja shvatawa, ali ako on ide tako daleko da u likupisca Karmazinova naslika moj portret!

GONÂROV: (Nelagodno mu)Nisam primetio!

TURGEWEV: Mo`da ne bih ni ja da se nije na{lo dobrih qudi da miskrenu pa`wu kako u toj karikaturi ja treba da prepoznamsebe!

GONÂROV: [to vi, ube|en sam, niste u~inili!

TURGEWEV: Moète misliti da se i pored najboqe voqe u toj parodijinisam mogao prepoznati, kao uostalom ni moje junake uwegovim ne~ajevcima! Me|utim, u svemu tome ima jednamnogo gora i nimalo naivna stvar: Dostojevski je dopustiosebi da me pod pla{tom pisca Karamazinova, predstavi kaotajnog pripadnika ne~ajevske partije – a vi, IvaneAleksandrovi}u, vrlo dobro znate {ta ta optu`ba danasmoè da zna~i!

GONÂROV: (Neprijatno mu)Na va{em mestu ja ipak ne bih i{ao tako daleko!

TURGEWEV: Pa ne bih ni ja, tim pre {to ne mogu da verujem da je sve tozbog onog prokletog duga! Qudi ~itaju taj pamflet, upiruprstom na Karmazinova, odnosno na mene, nemaju}i pojma daje iza svega jedna trivijalna, prizemna stvar, i na {ta bih jasad li~io kad bih sve to udario na velika zvona i u tomistom “Ruskom vesniku”, gde je iza{ao roman, objaviopozadinu cele stvari? Zato moram da }utim i trpim ipravim se kako sa celom stvari ni{ta nemam... Prosto, radimira u ku}i, do|e mi da Fjodoru Mihailovi}u napi{emop{irno pismo, da mu se duboko poklonim i zamolim ga daod tog trenutka prihvati da se vi{e ne smatra mojimdu`nikom, da smatra da je dug izmiren, {to }u i japrihvatiti, i da vi{e ne misli na wega, kao {to to ni javi{e ne}u ~initi – ali, zamislite, koliko bi ga to tekrazjarilo! Jer ne{to sli~no mi je ve} prebacio pe petgodina, kad sam se ja usudio da mu ka`m kako sam na taj dugsasvim zaboravio, napadaju}i me da niti je on moj kmetMihailo Saveqi} iz mojih Lova~kih zapisa, niti sam jawegov spahija Petar Ili} iz istog dela i da nemam nikakvo


pravo da na taj dug zaboravim! Ja moram da ga se se}am,zamislite!

GONÂROV: Ako je i od Fjodora Mihailovi}a, mnogo je!

TURGEWEV: (Dubok uzdah)I tako mi ne ostaje ni{ta drugo nego da }utim, trpim io~ekujem wegove slede}e poteze!

GONÂROV: Nezgodna stvar, priznajem...

TURGEWEV: Moram da pamtim dug, ne smem da ga zaboravim, ne smem nawega da ga podse}am – a ne smem ni da }utim, jer i to moèda ga razjari! – Kako tu prona}i neku zlatnu sredinu i imali je uop{te, Ivane Aleksandrovi}u?

GONÂROV: (Podiè se)Da malo protegnemo noge, mo`da }emo postati pametniji...

TURGEWEV: (Ustaje)Moèmo...

GONÂROV: Pa ipak cela stvar ima i jednu dobru stranu!

TURGEWEV: Ja je ne vidim, Ivane Aleksandrovi}u! Priznajem!

GONÂROV: Pa kad god se na|emo u bawi, mi oddmah imamo temu! FjodorMihailovi} je onaj most koji nas istog trenutka spoji ipribliì! A da je dug izmirio, morali bismo svaki put datraìmo novu temu!(Sme{ak)Uz to, priznajem, da i mene samog interesuje kakav }e bitikraj.

TURGEWEV: Kad bi samo neko umeo da me pou~i kako da se pona{am: dali da }utim, ili da ga podse}am? Ne zna se {ta je gore... [tavi o tome mislite, Ivane Aleksandrovi}u?

GONÂROV: \avolski te{ko pitawe, Ivane Sergejevi}u...

Polako i{~ezavaju.

ANA GRIGORJEVNA, kao narator:“Jednog dana, 1877. godine, u Petrogradu, mog dobrog muà potraìo jeposetilac iz Pariza, Aleksandar Fjodorovi} Oto, koji je u Parizu vr{ioistraìva~ke radove i prikupqao materijale o Pu{kinu, i koji meninikako nije hteo da otkrije kojim povdom dolazi, ina~e bih ga svakakospre~ila, jer je ova poseta veoma uznemirila mog dobrog muà...”

Stan. Dostojevski, izbolovan, za pisa}im stolom.


A. F. OTO: (Ulazi)Imam li ~ast da govorim sa gospodinom Fjodorom Mi-hailovi}em Dostojevskim?

FJODOR: Ja sam taj...(Podiè se)Izvolite?

A. F. OTO: Ja sam Aleksandar Fjodorovi} Oto, trenutno ìvim uParizu, gde prikupqam materijale o Pu{kinu, i moj i va{zajedni~ki prijateq, Ivan Sergejevi} Turgewev, ovlastiome je da vam prenesem wegove pozdrave i da od vas preuzmemva{ preostali dug wemu!

FJODOR: ([trecnut)Moète li mi podrobnije objasniti o kom dugu je re~! Jano}u radim i posle sam i tokom dana pomalo bunovan, a ovihdana nisam ba{ ni najzdraviji!

A. F. OTO: Koliko znam, re~ je o dugu ~asti iz Vizbadena, jo{ izhiqadu osamsto {ezdeset i pete!

FJODOR: Oh, pa zar mu taj novac ja nisam poslao jo{ pro{le godinepo Awekovu, koga sam, prilikom povratka sa le~ewa,slu~ajno sreo u vozu? Zar mu Pavle Vasiqevi} taj novac jo{nije predao!?

A. F. OTO: Mo`da ne govorimo o istoj sumi?

FJODOR: O pedeset talira!

A. F. OTO: Ivan Sergejevi} mi je potvrdio prijem tih pedeset talira ito ga je ponukalo da vam se preko mene obrati da mupo{aqete i onih drugih pedeset!

FJODOR: Kojih drugih pedeset?

A. F. OTO: On se, naime. se}a da vam je pozajmio sto talira a nepedeset.

FJODOR: (O{tro)Ta~no koliko sam mu i dugovao!

A. F. OTO: On tvrdi da vam je pozajmio sto! Ivan Sergejevi} vassvakako ne bi opomiwao ni mene slao za ne{to {to nijewegovo?

FJODOR: (Jarost)Slu{ajte, mladi}u! Ja sam pre dva dana imao teàk napad,od koga se jo{ nisam oporavio, pozva}u zato moju suprugu,


koja je moja desna ruka i moj poslovni, a osobitofinansijski, direktor...(Otvara vrata i nervozno vi~e)Ana! Ana!

ANA: (Glas)ûjem...(Pojavquje se)Evo me?

FJODOR: (Drhte}i)Ana, ovo je gospodin Aleksandar Fjodorovi} Oto, kogaIvan Sergejevi} {aqe za svoj dug, koji smo jo{ pro{legodine vratili!

ANA: (Neprijatno iznena|ena)Nisam znala da je to u pitawu, gospodine?

A. F. OTO: Pozdravio sam se s gospo|om, ali me Ivan Sergejevi} nijeovlastio da i woj kaèm {ta je po sredi!

FJODOR: Po{to ja nisam sasvim siguran, molim te da i ti potvrdi{koliko smo mi to dugovali Ivanu Sergejevi}u?

ANA: Pedeset talira!

FJODOR: (Trijumfalni pogled ka A. F. Otu)ûjete!(Ani)Jesi li sigurna?

ANA: Iako tada jo{ nismo bili zajedo, ta~no se se}am da je IvanSergejevi} u svom propratnom pismu naveo koliko ti {aqe!

FJODOR: Ima{ li negde to pismo?

ANA: Svakako, ali trebalo bi mi neko vreme da ga prona|em!


FJODOR: (Nervozno)Zar ne moè{ da ga prona|e{ odmah? Gospodin Oto je samozbog toga do{ao iz Pariza!

A. F. OTO: Nisam do{ao samo zbog toga! Imam ovde i svojih poslova...

ANA: Ali, Fjodore, otada je pro{lo punih dvanaest godina i kao{to je novac bio poslan bez priznanice i na poverewe, takoni sad Ivan Sergejevi} nema razloga da misli kako èlimoda ga prevarimo!

FJODOR: Ali i sama vidi{ da nam ipak ne veruje! Je l takoAleksandre Fjodorovi}u?

A. F. OTO: (Povla~i se)Ja sa svoje strane nemam razloga da ne verujem ni vama niIvanu Sergejevi}u! Ja sam sasvim slu~ajno u celu stvaru{ao, po{to trenutno ìvim u Parizu i po{to je moj i va{prijateq, Ivan Sergejevi}, saznao da putujem u Petrograd...Ali ako vi tvrdite da je po sredi zabuna i da je dug izmiren,ja }u mu tako i preneti...

FJODOR: (Drhte}i)Ne samo {to tvrdimo nego }emo vam to i dokazati! Kad sevi vra}ate u Pariz?

A. F. OTO: Kroz nekoliko dana...

FJODOR: E pa, ako vam nije te{ko, svratite ponovo sutra, pa }emovam pokazati to pismo Ivana Sergejevi}a sa ta~nom sumom!

ANA: (Oprezno)Ali, Fe|a, i sam zna{ kako nam sve to izgleda poslepovratka iz inostranstva i da jo{ nisam uspela sve tepapire da sredim! A koliko smo se ve} puta otada ovdeselili!

FJODOR: Ali Aleksandar Fjodorovi} ne moè na nas ~ekati!

A. F. OTO: Ja vas ne bih poùrivao da ne putujem...

FJODOR: (Poku{ava da se smiri)Znate, mladi}u, ovo nije prvi put da Ivan Sergejevi}koristi taj dug, {aqu}i nam posrednike i prave}i od togasvetsko pitawe! Pre ta~no deset godina, poslao nam je takoIvana Aleksandrovi}a, a sada nam {aqe vas!

A. F. OTO: Ja o svemu tome pojma nemam, verujte, da sam znao {ta je upitawu, nikad se tako ne~eg ne bih prihvatio...


FJODOR: (Vi{e ne vlada sobom)Do|ite sutra pa }emo vam pruìti dokaze ko govori istinui ko je u pravu: mi ili Ivan Sergejevi}!

A. F. OTO: Izvinite, Fjodore Mihailovi}u, ako vas je ova moja posetauznemirila!

ANA: Moj siroti mu` je ovih dana imao teàk napad...

Polazi, daju}i znak A. F. Otu da krene. Izlaze.

Fjodor pu{i.

ANA: (Vra}a se)Kako si tako siguran da }u to zatureno pisamce prona}i!

FJODOR: Znam da sam ga sa~uvao, a da ti ni{{ta ne baca{!

ANA: Mora}u i dan i no} da preturam i opet ne mogu da tiobe}am!

FJODOR: Mora}e{ ako treba iz zemqe da ga iskopa{! – Zar ti nijejasno {ta se iza ssvega krije? Po{to je dug izmiren, IvanSergejevi} ra~una da smo dokaz ili zaturili ili bacili, danam se osveti {aqe nam potpuno nepoznatog ~oveka, kojiovde svakako ima {irok krug poznanika u nau~nimkrugovima i koji je sigurno ve} celom Petrogradurastrubio razlog zbog koga je do{ao!

ANA: ûje{ da nije zbog toga do{ao!

FJODOR: Ako ne prona|e{ pismo, ispa{}e da jeste!

ANA: A {ta bi bilo ako ga, i pored sveg truda, ne prona|em?

FJODOR: Mora}emo da mu po{aqemo novih pedeset talira!

ANA: [ta Ivan Sergejevi} ho}e sa tih tvojih pedeset talira? Onkoji ima toliko novca?

FJODOR: Wemu ni pre deset godina nisu bili potrebni, a se}a{ li se{ta je sve bilo sa Gon~arovom? Po{to smo se prekoBaretweva bar delimi~no obezbedili sa onom staromaferom, Ivan Sergejevi} poku{ava da napravi novu! Po{tosam ja u me|uvremenu postao kwièvna veli~ina, poku{avada me sroza! “Stekao si slavu, ali jo{ uvek ne vra}a{dugove, golube!” A osim toga, sveti mi se i zbogKarmazinova! Ve} ~etiri godine strpqivo ~ekam {ta }e dapreduzme: eto, najzad sam do~ekao! Po{to nema ma{te ni za


lek, nije uspeo da smisli ni{ta novo! Mora}e{ kako zna{to pismo da stvori{!

ANA: Oh, Fjodore, ti ponekad zaista ume{ da bude{ okrutan!

FJODOR: (Cepte}i)Moramo Ivanu Sergejevi}u najzad pokazati ko je u ovomslu~aju bio u pravu!

ANA: Dobro, dobro, nemoj samo toliko da se uzbu|uje{...

ANA GRIGORJEVNA, kao narator:“Sutradan je Aleksandar Fjodorovi} do{ao u isto vreme, ali s obziromna primetnu uznemirenost mog dobrog muà, i ja sam bila prisutna...”

Stan. Fjodor. Ana. Oto.

FJODOR: Evo vam, mlladi}u, dokaza! Propratno pisamce IvanaSergejevi}a, kojim me obave{tava kako nije bio u mo-gu}nosti da mi po{aqe traènih sto talira nego da mi{aqe samo pedeset! Pedeset, mladi}u! Bio je siguran dasam ja to pisamce izgubio, ali nije znao da moja Nemica sve~uva! Provela je, dodu{e, celu no} traè}i ga me|ustotinama drugih, ali ga je na kraju ipak prona{la i takodokazala da ja nikad ne laèm!

A. F. OTO: Izvinite, Fjodore Mihailovi}u, ja o svemu nisam imaopojma, a Ivan Sergejevi} je toliko bio ube|en da mudugujete, da je i mene u to ubedio!

FJODOR: Ima tu jedna ~udna stvar, mladi}u! Hajde, {to je o~ekivaoda }u ja biti aqkav kao pravi Rus i izgubiti wegovopisamce, ali kako to da on, kao pravi pravcati zapadwak,nije sa~uvao moje, u kome mu ja, po{to nije mogao da mipo{aqe sto, najiskrenije zahvaqujem i na pedeset talira,~iji koncept je Ana tako|e prona{la! Evo ga! [ta je IvanSergejevi} u~inio s ovim mojim pismom?

A. F. OTO: Verujte da ne znam i da mi je vrlo neprijatno {to sam nikriv ni duàn, doveden u ovu situaciju!


FJODOR: (Pali se)A to nije prvi put, mladi}u, da mi Ivan Sergejevi}prire|uje ovako ne{to, i to uvek kad mi je najteè! I predeset godina, u sli~nu misiju poslao je Ivana Gon~arova,ali za razliku od ovog sad, dug je bar tada jo{ uvek postojao!

A. F. OTO: (Povla~i se)Nisam verovao da Ivan Sergejevi} ume da bude takav...

FJODOR: (Raste)Kad bih vam pri~ao {ta mi je sve prire|ivao, po~ev odkruòka Bjeqinskog, kad je iza mojih le|a pri~ao kako samja najnovija bubuqica na nosu ruske kwièvnosti!

A. F. OTO: (Prepadnut)Ne mogu da verujem, Fjodore Mihailovi}u...

FJODOR: (O{tro)ûli ste da ja ne laèm, mlladi}u!

A. F. OTO: U to nisam ni sumwao...

FJODOR: A da vam i ne pri~am, {ta mi je sve rekao, kad sam, tako|ebolestan, imao seriju napada, bez prebijene pare, posleDrezdena iz koga smo, da bar malo zaboravimo na neprilikei isku{amo sre}u, pobegli u Baden, gde je va{ IvanSergejevi} zavr{avao vilu i gde sam mu rekao da bi mu biloboqe da kupi teleskop nego {to zida vilu, jer bi takomo`da mogao da prona|e i vidi Rusiju, a on meni na todoslovce odgovorio, da i kad bi Rusija sasvim propala, nebi bilo nikakvog ni gubitka ni uzbu|ewa u ~ove~anstvu!

A. F. OTO: (Prepadnut i ne sawaju}i u {ta }e se uvaliti)Ja ne verujem da je Ivan Sergejevi} ovo u~inio namerno...Mo`da je zaboravio?

FJODOR: On zaboravio?(Smeh)On koji kao pravi pozer u svakom svom ~lan~i}u ili pismumora otkriti da pored nema~kog i francuskog govori ienglski, a u romanima, ~im je re~ o muzici, ne zaboravqapodrobno da navede koji muzi~ki stav ko svira, od kogkompozitora, koliko taktova i u kom tonalitetu, kao da jemuzi~ki hroni~ar a ne pisac, da zaboravi koliko mu koduguje!

A. F. OTO: Vi ne verujete da je zaboravio?


FJODOR: Onda jedino kao onaj wegov ~uveni spahija, “Sad te naprimer izbije – i kad pogleda{, a on ve} zaboravio!”Po{to nikako ne moè narediti da me izbiju, kako moè dazaboravi? I pre deset godina mi je tako tvrdio da jezaboravio, ali po{to sam ja ~vrsto odlu~io da ni po kojucenu ne pohvalim wegov Dim, re{io je jo{ tada da mi seosveti! Pitate li se zbog ~ega mi ve} celu deceniju neodràvamo prijateqske veze? Nisam ipak mislio da jetakvo zlopamtilo, ali ako vi ne znate, ja bar znam otkudvetar duva! A pogotovo za posledwe ~etiri godine, otkadIvan Sergejevi} potpuno gubi kontrolu!

A. F. OTO: (Oprezno)Zbog Dima?

FJODOR: Zbog Karmazinova, mladi}u!

A. F. OTO: Nemam ~ast da ga poznajem?

FJODOR: Iz mojih Zlih duhova!

A. F. OTO: A, tako...

FJODOR: “êsto se de{ava da pisac kome su dugo pripisivaliizvanredne ideje i nadali se wegovom osobitom i ozbiqnomuticaju na dru{tveni pokret, pred svoj kraj obelodanitakvu plitkost i si}u{nost svoje osnovne idejice, da nikovi{e i ne àli {to je uspeo tako brzo da se ispi{e. Alisêdi starci to ne uvi|aju i qute se! Ba{ na zavr{etkuwihovog rada, wihovo samoqubqe podigne se toliko, da sesamo ~udite i divite... Pri~a se da Karmazinov veoma cenisvoje veze sa mo}nim i visokim dru{tvom , gotovo vi{enego svoju du{u. Pri~aju, kad se s vama upozna, on vas obaspepohvalama, polaska vam, zanese vas, o~ara vas svojomprostodu{no{}u, osobito ako ste mu bilo {to potrebni i,razume se, ako ste mu pre tog susreta bili preporu~eni!Ali pred prvim knezom, prvom groficom, pred prvim~ovekom koga se boji, on }e smatrati kao svoju svetudu`nost da vas zaboravi, sa najuvredqivijom nemarno{}u,kao slamku, kao muvu, da zaboravi odmah tu na mestu, dok jo{niste stigli ni da se udaqite od wega – i sasvim ozbiqnodrì da je to najlep{i i najvi{i ton...” – Da li vas,Aleksandre Fjodorovi}u, ovaj portret na nekog podse}a?

A. F. OTO: (Zbuwen sleè ramenima)Ne bih mogao sa sigurno{}u...


FJODOR: (Raspoloèn)Svi se slaù da je portret uspeo, ali se pronose glasovi dasam u wemu naslikao Ivana Sergejevi}a, i kad me neko pita,ja ne kaèm ni da ni ne!

A. F. OTO: Ni vi to ne znate?

FJODOR: Ako qudi nalaze da je to pqunuti Ivan Sergejevi}, zna~i daje slika pogo|ena i da je lik istinit i onda nema qutwezbog istine – a ako je to prava karikatura, kao {to ~ujem dau svom krugu govori Ivan Sergejevi}, onda zna~i da lik nijepogo|en, da to nije on i da tako|e nema nikakvog razloga zaqutwu i uvre|enost! ûo sam, me|utim, sa raznih strana,kako se Turgewev ipak duri, tvrde}i kako se i on sam uKarmazinovu prepoznao i pred svedocima izjavqivao kako}e mi se prvom zgodnom prilikom osvetiti i po{to i samjavno priznaje da nema ma{te i da sam ne moè ni{ta daizmisli, i da vidi samo ono {to mu je pred o~ima, setio seove stare istorije i vi, mladi}u, trebalo je sad tome daposuìte!

A. F. OTO: Verujte da ja o toj pozadini nisam imao pojma!

FJODOR: “Fjodor Mihailovi} od mene pravi karikaturu, ali ako jadokaèm da on sam ne vra}a svoje dugove ~asti!”

A. F. OTO: Vi i daqe ne verujete da je on zaboravio?

FJODOR: Ivan Sergejevi} je ta{t kao gospo|ica, a uvrede pamti kaoalon! “Ako dokaèm da Fjodor Mihailovi} sve to ~ini zato{to mi je duàn, simpatija sveta }e ponovo pre}i na mojustranu, a sme{an }e biti samo on! S obzirom na tolikaseqakawa i prelaske granice, a pogotovo povratka u Rusiju,kad je zbog pretresa morao da se otrese suvi{nih isumwivih papira, itd” – {to bi sve i bilo ta~no, ali nijera~unao na moju Anu, ~ija je ro|ena majka sve to uspela daprenese, ina~e me od Karmazinova ni{ta ne bi opralo!

A. F. OTO: @ao mi je {to sam i ja, ne znaju}i pozadinu, u sve to bioume{an...

FJODOR: Mladi ~ove~e, kad je on bio u stawu da u celu stvar upregnei jednog vreme{nog Gon~arova, koji tako|e nije slutio {tata Karmazinova poruka zna~i!

A. F. OTO: Karmazinova?!

FJODOR: Izvinite, {to i sam brkam ta dva lika, jer me je i IvanSergejevi} na to naveo i mora da je i vama o tome govorio?


A. F. OTO: (Brzo)Meni nije!

FJODOR: Vidite, koliko je lukav! Da vam je rekao, vi verovatno nebiste pristali da budete wegov kurir, osetili biste da setu kriju neke mra~ne stvari, kao {to ni Gon~arovu nijeotkrio {ta mi zaista po wemu poru~ije i IvanAleksandrovi} mo`da ni danas ne zna kakvu je svojevremenomra~nu ulogu odigrao u mom ìvotu!

A. F. OTO: Izvinite, Fjodore Mihailovi}u, i, verujte, da }u IvanuSergejevi}u ozbiqno zameriti {to me je upleo u jednuovako neprijatnu stvar i u va{e vi{e nego komplikovaneodnose, o kojima ja ni{ta nisam znao! Me|utim, i poredovoga {to mi je sad priredio, moram vam re}i da vas predamnom dosad nikad nije pomenuo u r|avom svetlu!

FJODOR: Jer ste mu bili potrebni, ali sad }ete ~uti {ta }e vam re}ikad bude video da sam otkrio zaveru!

A. F. OTO: Nisam mogao ni slutiti da jedan o drugom tako mislite!

FJODOR: Mo`da Ivan Sergejevi} tako misli o meni, ali ja protivwega nemam ni{ta, samo se pla{im da on svojim sirenskimglasom ne zavede ruski narod i ovaj po|e za wim, po~ne dametani{e pred Zapadom, usvoji wegovu tezu da mi nismoizmislili ni mi{olovku, odnarodi se i izgubi sve ono {toga je u~inilo velikim narodom!

A. F. OTO: A za{to vas on ne podnosi?

FJODOR: Iz istih razloga, on o meni misli jo{ gore! – Misli da jaruskom narodu donosim nesre}u, da sam ja pravi Mefisto, ada je moj Faust ceo jedan narod! Stvar nije li~na negona~elna!

A. F. OTO: A otkud onda u svemu tome taj dug?

FJODOR: Dug tu nema nikakve va`nosti! Mnogo va`nije stvari su upitawu! [ta }e biti sa Rusijom: ho}e li se odràti ilipropasti? Ho}e li postati kula svetiqa, kao {to jamislim, ili privezak Evrope, kao {to to misli IvanSergejevi} i sli~ni! Evrope, koja nas je uvek mrzela ibojala nas se, ali ako po~nemo pred wom da ~lovimo i dama{emo repi}em, kao {to to Karmazinov misli i èli,onda nas se vi{e ne}e ~ak ni bojati nego samo prezirati!

A. F. OTO: Ne}e nas vi{e ~ak ni mrzeti?


FJODOR: Do}i }emo dotle da za to vi{e ne}e biti razloga, mladi}u!U pitawu su mnogo va`nije stvari nego {to smo ja ili IvanSergejevi}...

ANA GRIGORJEVNA, kao narator:“Posle nekoliko godina, posledwe godine svog mu~eni~kog ìvota, mojdobri mu` imao je jo{ jednu zna~ajnu posetu...”

Ana Grigorjevna kao narator, sa svog mesta, moè neko vreme pratitiovu posetu!

Isti dekor kao u prethodnoj sceni. Dostojevski i Gon~arov.

GONÂROV: Drago mi je {to ste se vi i Ivan Sergejevi} napokonizmirili, pogotovo {to sam kasnije na~uo da sam u Badenu,i ne znaju}i, ja bio uzrok va{eg nesporazuma.

FJODOR: Mo`da samo povod, Ivane Aleksandrovi}u! Uzroci sudaleko dubqi i ne zavise ni od mene ni od Ivana Ser-gejevi}a!

GONÂROV: Do{ao sam da vam ~estitam za va{ govor na Pu{kinovojproslavi i mada bi ve} i to bio dovoqan razlog za posetu,pohitao sam kad sam na~uo da niste ni najboqe sa zdravqem?

FJODOR: Kad sam ja bio dobro, Ivane Aleksandrovi}u? Mu~i me mojuobi~ajeni emfizem...

GONÂROV: I ja verujem da je tako, Fjodore Mihailovi}u, i ja topomiwem samo uzgred, a osobito mi je drago da se i li~nouverim da ste se vi i Ivan Sergejevi} najzad izmirili, apogotovo {to sam, kao {to rekoh, ja i nehotice bio uzrokva{eg nesporazuma...

FJODOR: Niste vi bili uzrok, rekao sam vam... Uzroci su dalekodubqi i traju jo{ od Petra Velikog! Ja mislim da je onpogre{ka, Ivan Sergejevi} misli suprotno i da je onpo~etak na{e prave istorije!

Gon~arov kao visoki birokrata izbegava da se o ovom izjasni i drì serezervisano!

FJODOR: Ali nas je Pu{kin, koji je negde izme|u nas dvojice, ipakizmirio!

GONÂROV: Sluì na ~ast i vama i Ivanu Sergejevi}u i ruskojliteraturi {to ne}ete tako zava|eni le}i u grob!


FJODOR: Kao {to znate, mi smo obojica dràli govore i, u skladu sana{im shvatawem, pristupili Pu{kinu sa razli~itihstrana, ali kad sam ja za wegovu Lizu Kalitinu rekao da je,posle Pu{kinove Tatjane, jedna od prvih u nizu divnihènskih likova, primetio sam kako mi Ivan Sergejevi} sasvog mesta {aqe poqupce, jer je izgleda tek tada uvideokoliko sam ja iznad sitnih literarnih surevwivosti, iposle toga nam ni{ta nije stajalo na putu da predPu{kinom, koji nas je tako izmirio, padnemo jedan drugomeu zagrqaj!

GONÂROV: Drago mi je {to je ta istorija najzad za vama i moram jo{jednom pomenuti da, kad sam pre skoro ~etvrt veka sreoTurgeweva u Badenu, nisam imao pojma {ta je to biloizme|u vas!

FJODOR: Znam, Ivane Aleksandrovi}u, da niste, ali po{to smo ja iIvan Sergejevi} pomo}u Pu{kina dokazali da smo iznadtoga, mislim da vi{e ne vredi tu àlosnu stvar nipomiwati i da treba ostaviti istoriju da o svemu tomepresudi...

GONÂROV: Ali {ta s tim ima istorija, Fjodore Mihailovi}u? Akoste vi to ve} sredili? Ne}e se vaqda i ona baviti takvimtricama?

FJODOR: Ona }e svakog staviti na svoje mesto!

GONÂROV: To svakako, a ja se ve} upla{io da ne mislite da }e se onabaviti tim priznanicama, protiv ~ega sam ja odu~no i svimbi}em i drago mi je {to }e ona mo}i da zakqu~i najlep{e io vama i o Ivanu Segejevi}u! Nisam iamo zadovoqstvo daskoro vidim Ivana Sergejevi}a, ali ako budem imaopriliku da ga ponovo sretnem, bi}u sre}an {to mogu da musaop{tim kako sam utvrdio da me|u vama vi{e nemanesporazuma, da ste jedan drugom sve oprostili i da u va{imsrcima nema nekada{weg nerazumevawa, a pogotovo omraze!

FJODOR: U mom srcu toga svakako nikad nije bilo, ali vi sami vrlodobro znate ko je Ivan Sergejevi}!

GONÂROV: (Oprezno)

Zar se on u svemu ovome ne slaè s vama? Zar se niste predcelim svetom izgrlili i jedan drugom sve oprostili?


FJODOR: Sve se to de{avalo na bini! Ja sam pohvalio wegovu Lizu, aon mi je kao primadona slao poqupce i nije ~udo {to smo seposle toga i zagrlili, ali ja ne idem tako daleko da tvrdimkako znam {ta je u srcu Ivana Sergejevi}a! Qudsko srce jevelika nepoznanica, Ivane Aleksandrovi}u!

GONÂROV: To znam, ali vi bar poznajete svoje srce, znate {ta vi samiose}ate?

FJODOR: Kao Fjodor Mihailovi} ja mogu da oprostim ono {torazumem, ali zbog Rusije moram da oprostim i ono {to nemogu razumeti! Ivana Sergejevi}a i wegovo koketirawe satakozvanim demokratskom javno{}u ja nikad ne}u razumeti,ali ako Rusija ne moè da se odrekne nijednog od nas, akoona od mene traì da oprostim, onda bih morao i to dau~inim, ali moram priznati da Rusija zasad to od mene netraì! Mo`da }e jednog dana od mene zatraìti i tu `rtvui ja }u saviti glavu i re}i: Oprosti, Gospode, nisamrazumeo, ali opra{tam...

U prvom planu ANA GRIGORJEVNA, kao narator:“Mislim da ovom àlosnom pismu nije potreban nikakav moj komentar!”

TURGEWEV: (Nad pismom)“Saltikovu-[~erdinu...Dragi Mihailo Jevgrafovi}u,Najzad se na{ao neko da javno napi{e ono {to ja ve}decenijama tvrdim i o ~emu sam Apolonu Majkovu pisao ve}pre trideset godina! – Sigurno ste u ”Otaybinskimzapisima" videli ~lanak Mihajlovskog o Dostojevskom,Okrutni talenat, gde je, ispred studije, Nikolaj Kon-stantinovi}, s nekoliko znala~ki izabranih citata iz delaFjodora Mihailovi}a, ve} sve rekao! Bi}u slobodan da ihovde sve navedem! “ôvek je despot od prirode i voli dabude mu~iteq.” “Tiranija je navika koja prelazi u potrebu.”“Do{ao sam dotle da neki put pomislim da se qubav sastojiu pravu tiranije nad voqenim predmetom, koje je tajdobrovoqno darovao.” i “ûdna je stvar to drugarstvo!Pouzdano mogu re}i da sam s wim u dru`bi devet desetinaiz mr`we!”Naravno, ovakvih citata bi se moglo na}i na stotine ibezmalo prepisati celo delo Fjodora Mihailovi}a, i jasam pro{le godine, odmah posle wegove smrti, sli~no pisaoAwenkovu, tako da za mene, i za one koji me dobro znaju, ovo


nije ni{ta novo i {to je najva`nije ja sam i samom FjodoruMihailovi}u sli~ne stvari s najboqim namerama i u o~igovorio, ali sve mu to nije pomoglo da se zapita ko je onstvarno nego da mene jo{ è{]e napadne, tako da je od besaprosto kipeo, a da su mu krupne ìle i prave guke iskakalepo ~elu!A {to je najàlosnije, i za vas kao satiri~ara istovremenoi najsme{nije, kad je nesre}nik pre dve godine umro,ponudio sam se da mu napi{em nekrolog i sre}om do toganije do{lo, jer u takvim prilikama niti je mogu}nogovoriti istinu, niti treba lagati, a ja sam ipak pomi{qaoda poku{am, ne samo zbog Fjodora Mihailovi}a, nego daspre~im ruski narod da ga ne shvati ozbiqnije nego {to toon zasluùje, pogotovo {to smo se za vreme Pu{kinoveproslave uzajamno hvalili i grlili, da bi i daqe svakoostao na svom, jer su kod mene, kao i kod mnogih drugih,wegove nazadne rusofilske tendencije i pored briqantnogizlagawa i tada nai{le na odlu~an otpor, kao {to je i on omeni u svom krugu nastavio da govori kako je moje izlagawenastavak mog dugogodi{weg koketirawa sa takozvanomdemokratskom javno{}u, a osobito omladinom! – Svakako dapred otvorenim grobom ne bih mogao da kaèm ono {to ve}decenijama govorim, da je on na{ pravi Markiz de Sad, ajo{ mawe da to pre}utim, kao {to je to u~ino wegov ne-sre}ni trabant, Strahov, koji je napisao pohvalnu bio-grafiju Fjodora Mihailovi}a, a ovamo ~ujem kako se upismu svom novom mentoru, Tolstoju, pravda kako je sve tola`, kako je Dostojevsni bio okrutan, kako je kiwio imaltretirao okolinu, bio zao i svadqiv, kako je, u stvari,sebe samog slikao u svojim najokrutnijim likovima i kakobi se ~ak i sve to moglo progutati – da istovremeno nijeuobraàvao i od drugih zahtevao da mu veruju, kako jenajboqi i najplemenitiji ~ovek na svetu (sic!) tako da jenesre}ni Strahov morao bar nekom da saop{ti istinu oFjodoru Mihailovi}u, kad to ve} nije mogao da u~ini ukwizi, i Tolstoju napisao ono isto {to sad pi{e i NikolajKonstantinovi} i o ~emu ja uzalud govorim ve} tolikogodina...Ali za{to ja sve to nisam nigde javno napisao? Zato {tosmo kolege pa bi ispalo da to nije na~elno nego literarnasurevwivost, jer poznato je da je Dostojevski mene omrznuojo{ dok smo bili sasvim mladi i tek po~iwali svojeliterarne karijere, iako ja tu mr`wu ni~im nisamzasluìo, ali bezrazlo`ne mr`we, kao i qubavi, najja~e su


i najtrajnije! – I kad bi mu se desilo da zaboravi na tumrù, onda bi brè-boqe izmislio ne{to da je pothrani:ili neku moju kwigu, ili neki moj uspeh, ili moj privatniìvot, ili novac koji je od mene pozajmio – ~ak i to mu jebilo dovoqno! – ali ako ne}u od sebe da pravim jagwe{cebo`je, moram priznati da mu ni ja nisam ostajao duàn, madane iz li~nih razloga nego u prvom redu da ruski narodsspasem wegovog zlokobnog uticaja! Ja mu nikad nisamodricao wegov mra~an i razoran talenat i sad je na svimanama da suzbijemo wegov fatalan uticaj, koji – kako samodavno predvideo, ili boqe, bojao ga se! – postaje svakimdanom sve ve}i, {to se vrlo dobro videlo ve} i prilikomwegove velelepne i u svakom pogledu nezasluènoveli~anstvene sahrane. To ne}e biti preterano teko, osimako moja, va{a, pa ~ak i Tolstojeva literatura, ne ostanusamo literatura, a wegova postane pravi smisao na{eg ì-vota! To je ono {to napredni duhovi na svaki na~in morajuspre~iti i zbog ~ega, last but not least, kao moju zavr{nu re~ owemu i kao neku vrstu sopstvene oporuke i po{em ovopismo..."

Turgewev sasvim polako i{~ezava, sa~ekuju}i prve re~enice slede}egkomentara Ane Grigorjevne!

ANA GRIGORJEVNA, koja nije ravnodu{no pratila ovo provokativnoTurgenevqevo izlagawe, ve} je u wemu s punom pa`wom i svim srcemu~estvovala, kao narator daje svoj zavr{ni komentar, dok u drugom planuTurgewev lagano i{~ezava...

“Sada je hiqadu devetsto {esnaesta godina, i gotovo svi okojima sam ovde govorila, ve} odavno su mrtvi! Moj dobrimu` umro je pre trideset pet godina, Ivan Sergejevi} dvegodine kasnije, Gon~arov, iako ~itavu deceniju stariji odmog muà, ìveo je celu deceniju duè, Lav Tolstoj, ~ijusam suprugu, Sofiju Andrejevnu, na wenu molbu, uputila uizdava~ki posao, kojim sa, tek poosle Fe|ine smrti, ko-na~no uspela da isplatim i wegove posledwe dugove, umro jepre {est godina, la`qivi Strahov tako|e ve} punihdvadeset godina po~iva u miru, ja sama ne znam koliko }ujo{ ìveti, ali sad ve} mogu sasvim mirno o~ekivati taj~as, jer sam uspela da opovrgnem mnoge neopravdaneoptu`be na mog dobrog muà, naro~ito nevernog inezahvalnog Strahova, ali i mnogih drugih, i da svojim


slabim snagama, pred budu}im generacijama sa~uvam iodbranim wegovu netaknutu uspomenu, tako da i ja, kao {toje to i on ve} davno u~inio, mirno o~ekujem i svoj skorikraj, kada }u se ponovo sjediniti s mojim neuporedivimmuèm, kome sam i dok je bio ìv, a zatm wegovom delu, ina{oj deci, razume se, posvetila sve svoje mo}i i ~itav svojìvot...”

Lagano zatamwewe i kraj.


DUG IZ BADEN-BADENA

Documents

Transcript of DUG IZ BADEN-BADENA