Predmet: Teorija i organizacija obrazovanja za zatitu

Drutvo znanja

Mentor: Student:Vesna NikoliJovana ivkovi11094

Ni, 2014.Pojam drutva znanja

Pojam drutvo znanja vezuje se za gurua amerikog manadmenta PeteraDrakera. U svojim knjigama on dokazuje da je moderno drutvo od 1945. zasnovano na znanju ili drutvo u kome znanje ima kljunu ulogu.Takoe, tvrdi da je znanje tokom istorije kulture bilo vezivano za linost, a naglo jepoelo da se vezuje za rad. I na Zapadu i u Aziji, znanje se uvek vezivalo uz linost, na ono to se odnosi na bie, na postojanje. Skoro preko noi, ono je poelo da se vezuje, za injenje. Postalo je resurs i orue, korisno dobro. Do tada privatno dobro, znanjeje skoro preko noi postalo javno dobro. Piter Draker je 1969. godine prvi put upotrebio termin drutvo znanja. Dananje znaeje drutvo znanja je nastalo 90 tih godina prethodnog veka i moe se definisati kao drutvo mobilnosti i najkonkurentnije drutvo u dosadanjoj istoriji oveanstva. U drutvu znanja ne postoje bogate i siromane drave, nego samo one u kojima vlada znanje i u kojima vlada neznanje. Isto e se odnositi na kompanije i organizacijebilo koje vrste, ali i na pojedince. Procene su da e u sledeih 7 do 10 godina bitiproizvedeno onoliko znanja koliko i u prethodnih 2000 godina. Trend sve kraihciklusa razvoja znanja nastavie se i dalje, jer znanje sve bre zastareva. O drutvu znanja se iroko raspravlja u stratekim zamislima razvoja savremeneprivrede, drave i kulture. Na popularizaciju ovog pojma uticale su tri injenice: uloga znanja u drutvenim delatnostima je postala odluujua, nova znanja se vezuju za ekspanziju komunikacionih tehnologija, pod uticajem ``amerikanizacije``, iri se menadment kao znanje o organizaciji i upravljanju.

Teoretiari drutva znanja smatraju da je uloga znanja u savremenom drutvu takva da se celokupna organizacija i razvoj zasnivaju na njemu. Drutvo znanja ima danas nove pristupe sa vie aspekata: znanja, proizvoda, kvaliteta, tehnologija, informaciono-ekspertnih sistema, vremena, prostora itd.

Razvoj drutva zasnovanog na znanju

Jo od davnina ovek se trudio da izradi sredstva, koja e mu poboljati ivotneuslove i prosperitet i pomoi mu da sa to vie uspeha reava razliite zadatke. Tokomvekova razvoj ovih sredstava kretao se u dva pravca, i to: razvoj sredstava koja pojaavaju njegovu snagu i razvoj sredstva za umnoavanje snage njegovog uma.

U toku razvoja ljudske civilizacije ovek je prvo izmislio sredstva koja pojaavajunjegovu snagu, pa zatim sredstva za umnoavanje snage njegovog uma, koja se bitnorazlikuju od prvih. Prva sredstva u ljudskoj civilizaciji bila su primitivna orua za rad ioruja kojima je uspenije obezbeivao opstanak u vrlo surovim uslovima ivota. Odprvih primitivnih alata do dananjih najmodernijih maina, ovek neprekidno ulaenapore da uvea svoju fiziku mo. Tako se danas ovek susree sa razliitim alatima imainama koje oveku uspeno pomau ili ga zamenjuju u poslovima fizike prirode.

U staroj Grkoj i na Istoku znanje se shvatalo kao samosaznanje, na kazivanje onoga to se zna. Re je o radikalnoj izmeni u znaenju znanja do koje je u Evropi dolo negde oko 1700. godine ili samo malo kasnije``.``Znanje se tradicionalno shvatalo kao neto opte. Ono to danas podrazumevamo pod znanjem, obavezno mora da bude visokospecijalizovanoDrugim reima, `znanje u primeni je efektivno samo kada je specijalizovano.

Od pojave prvog pravog elektronskog raunara 1946. godine pa do dananjihdana, razvoj raunara uglavnom se poklapa sa revolucionarnim pronalascima iz oblasti elektronskih komponenti. Moe se ak rei, da se nijedna grana nauke i tehnike nije razvijala takvim tempom kao to je to sluaj sa informacionim tehnologijama. Za esdesetak godina razvoja zabeleen je takav napredak kakav je mainstvo ostvarilo utoku 2 do 3 veka razvoja. Treba samo zamisliti kakav bi standard bio danas da su se druge naune i privredne grane razvijale istim intenzitetom kao raunarska i da je trend smanjenja cena ostalih proizvoda bio slian raunarskim.

Koncepcija razvoja drutva usmeren ka drutvu znanja u sredite zbivanja stavlja linost i njegovo znanje uz primenu informacionih tehnologija, naroito informaciono ekspertnih sistema, raunarskih mrea i Interneta. . U dosadanjem razvoju drutvaprimena znanja na razliita podruja ljudske delatnosti dovela su do revolucionarnihpromena, tako da se razlikuju etiri koncepcije u razvoju drutva:I koncepcija razvoja drutvapoljoprivredno drutvo(znanje primenjeno nasredstva za pojaavanje fizike snage oveka),II koncepcija razvoja drutvaindustrijsko drutvo(znanje primenjeno naproizvodne procese i proizvode),III koncepcija razvoja drutvainformatiko drutvo(znanje primenjeno naznanje, odn. na sredstva za umnoavanje snage ljudskog uma)IV koncepcija razvoja drutvadrutvo znanja(znanje u funkciji kreativnosti).

Savremeno drutvo znanja je drutvo specijalista znanja eksperata. Ono mora da funkcionie u timovima na bazi jednakih pravila. Poloaj svakog eksperta u timu kojiposeduje znanje odreen je doprinosom koji on prua zajednikom poslu, pre nego bilo kakvom unutranjom nadmonou ili podreenou. Drutvo znanja nije drutvo tzv.efova i podreenih, ono mora da je organizovano kao tim eksperata saradnika.U drutvu znanja dominiraju oblasti kao to su: Baza znanja, Upravljanje znanjem, Sistemi bazirani na znanju, Inenjering znanja, Inenjering drutva znanja, e-drutvo, e-nauka, e-zdravstvo, e-vlada, e-ekonomija, e-knjige, Internet tehnologije, Mikro i nano nauka i tehnologija, Vetaka inteligencija, Produbljivanje fundamentalnih znanja, Inovacije i inovacione tehnologije, Kvalitet i zatita ivotne sredine itd.

Srbija - drutvo znanja

Pozitivne promene u stvaranju drutva znanja mogu se ostvariti samo razvojemsopstvene metodologije i kroz permanentne i stalne procese edukacije, koji su primereninaoj zemlji ili ak lokalnoj sredini, imajui u vidu nae kulturne, psiholoke i prirodneosobenosti.Znanje koje stoji u osnovi drutva znanja stvaraju ljudi koji su svojimobrazovanjem osposobljeni za to da kreativno i kritiki misle, reavaju probleme imeusobno sarauju i koji e biti sposobni da generiu novi odrivi drutveni sistem.

Sistem obrazovanja mora da stvori uslove da drutvo bude inovacijski orijentisano, da stalno ui i bude osposobljeno za preduzetno uklapanje u kooperativne i kompetitivne strukture savremenog sveta.Obrazovan ovek u savremenom drutvu svestan je injenice da to vie ui o svetu to njegovo saznanje o problemima koji su nereeni, njegovo sokratovsko znanje o neznanju, postaje sve detaljnije i preciznije.Cilj obrazovanja danas nije samo saznavanje injenica nego i sticanje vetine da se znanje odmah primeni za reavanje konkretnog problema. Razvoj drutva znanja danas je preduslov za odrivi razvoj drutva sutra.