nept·ijatelja gt1be se, l1 nјЉ borci motaju dt1van. Zato » .•. moramo oгga­пizo\•ati ј sto pl'ije pl·istttpiti pгikup\jalljlt onoga sto је jos ostaJo i sto се generacijama па oCigledaп nacin kazivati kakva је Ьila ova nasa borba«. Ovo jasno govoгi kakav је znacaj ·Dedo pridavao istoriji, kakav znacaj је pridavao NОВ-н i ljLidima koji SLt u njoj ucestvovali i davali svoje zivote.

»Zablljeske iz ratnih dana« dt· Vojislava KecmanoviCa-Dede po­stale Sll pristupacne sirokom krugн cit<llaca i tts\e Sll U fond nase kul­ture. One predstavljaju jedno sYjed.ocaпstvo viSe о velicini naseg NOB-a, dragocjeno narocito zato, kako rcce i Slavko Micanovic, sto potjece od licnosti izuzetпih osoЬina, strasnog borca za ljepsi zivot ljudski и slo­bodi i dostojanstvн. One istoricarima пюgн posluziti, пе sашо da u nji­ma nadu konkretan podatak о odгedenom clogadaju ili licnosti, nego i da sћvate duћ vremena, da osjete veliciпн boraca i cijelog naroda koji se uhvatio и ·kostac sa пadmocnijim neprijateljem koga је i poЬije­ciio zato sto se borio za sloboclн i pravdti.

Dг Drago Boгovcanin

SKOJ 1919-1948. Hronoloski pregled н tri Iшjige. Dr Slavoljub Cvetko­vic, SKOJ 1919-1929; D1· Mi1·oljub Vasic, SKOJ 1929-1941; Dr Petar Kacavenda, SKOJ 1941-1948. Beogгad, »Mladost«, 1979. (BiЬlioteka » Monografij е«)

Izrazeпa potreba da se proнCi i pгikaze istoгijat Saveza komuni­sticke omladine Jнgoslavije, realizovana је povodom juЬileja ove orga­nizaoije, oЬiljezenog istovremeno kada i јнЬilеј Sютеzа koшипista Jиgo­slavije i revolнcionarnih sindikata. Izdavacko predнzece »Mladost« iz Beograda objavilo је 1979. godine hronoloski pгegled SKOJ-a od njego­vog osпivaпja do koпac.nog integrisanja sa Narodnom omladirюm. U okviru ovoga izdanja objaYljene su tri monografije, tri organske faze ove revolиcionarne omladinske orgaпizacije od 1919-1948. godine, а svakи cjelinи obradio је drugi aиtor.

Dr Slavoljнb Cvetkovic, н pгvom dijelи: »S К О Ј 1919-1929« prezentirao је peгiod nastajanja i razvitka Saveza komиnisticke ornla­dine Jнgoslavije ,do иvodenja monarho-diktatигe. U toj prvoj deceniji, pod rukovodstvom Komunisticke partije Jнgoslavije, SKOJ prolazi kroz faze: organizovanja, borbe za svojи komllпistickи afirmacijtt, potrebu za konsolidacijom poslije donosenja Obznaпe i Zakona о zastiti drzave. Od 1921-1924. godine SKOJ se 'Sиpгotstavljao frakcijskim borbama u КРЈ, а te ga borbe cesto dovode u poziciju organizatora opsteg pat·­tijskog rada и nekim podrнcjima. Poslije 1924. godine, kada је zabra­njen rad Savezu radnicke omladi!ne, SKOJ svoju aktivnost ne moze vise da vrsi ni preko sportskih drиstava, ра prelazi u potpиntr ilegalnost. Teskoce rada и Jlegalnosti pojacane sи zbog frakcijskih borЬi и КРЈ, sto rukovodstvo SKOJ-a cesto kritikнje. Prividпo se cinilo, u ovom ·ре-

351

riodи da sи stavovi Centгalnog гиkovodstva SKOJ-a i novog partijskog rиkovodstva иsaglaseni, narocito poslije III zeшaljske konferencije КРЈ.

III koпgres КРЈ zacгtao је nove smjernice za гаd SKOJ-a, а rezиl­tat је Ьiо razradeni akcion,j p1·ogгam i Statиt (izraden ро иzоги na Sta­tиt Komиnisticke internacionale i Statut Saveza komunisticke omladine Njemacke), иsvojeni na 111 kongresи SKOJ-a 1926. godine н Gнstanjи (Slovenija). U to vrijeшe SKOJ broji oko 1500 clanova i djelиje preko marksistickih krиzoka na иniverzitetin1a i теаи srednjoskolskom omla­dinom, а pиtem sindikalnog organizovanja radnicke omladine provodi njeno »vaspitanje и klasnom dиhи«. Tada, kao i kroz cijeli period isto­rije SKOJ-a, borba za progresivno opredjeljenje omladine vodi se .ј ри· tem pisane-stampaпe гijeci.

Drиgi dio: S К О Ј 1929-1941. godine obradio је dr Miroljиb Va­sic. То је onaj гevolиcionarni periocl и kojemи је ova komиnisticka organizacija, izmeaи monarho-diktatиre i napada fasistickog agresora, izguЬila svojih sedam sekretara i tюpste pretrpjela najzesca desetko­vanja.

U duhи partijskiћ direktiv·a, SKOJ је Ьiо najaktivniji izvrsil.ac sиprotstavljanja diktaturi. Тоkош ovoga perioda, koji је nedovoljno Jstгazoo, zbog ilegalnog djelovanja, SKOJ dolazi и ozbiljни kгizи, koja se naгocito manifestovala 1936. godine. Krizu zatice i Josip Broz Тito, kada dolazi и zemljи, radi konsolidovanja КРЈ. On uvida neophodnost гeorganizacije SKOJ-a i daje smjernice za aktivnost ove omladinske, komunisticke organizacije и nastиpajиcem periodи. Svoje misljenje о daljem риtи izrazio је rijecima: »S К О Ј treba temeljito reorganizirati ne ро nekom sablonн, vec pustepeno i ро иslovima svakog pojedinog mjesta i pokrajine. Sjajna p1·oslost naseg SKOJ-a obavezиje sve sko­jevce da hrabro krenи na novi put, риt priЬlizavanja i иkljLicivanja и rnasovne omlad,inske organizacije.« Tako sи data иpиtstva za dalji raz­voj, а orijentacija је znaёila slivanje revolиcionarne akcije SKOJ-a sa najsirim omladinskim masama. U гaz1-aaivanjи i prin1jeni ove koncep­cije velike sи zaslнge sekretara Omladinske komisije, kasnije СК SKOJ-a Ive Lole RiЬara. Iako је reorganizacija bila ometana i sprovedena и иslo­vima иосi II svjetskog rata, kao i poslije njegovoga izЬijanja, ipak је djelovanje Ьilo uspjesno, sve do VI zemaljske ko11ferencije SKOJ-a, kоји aиtor naz.iva »poslednja smotra mladih komиnista pred sиdbonosne do­gadaje«.

S К О Ј 1941-1948, и periodu od nastиpanja »sudbonosnih do­gadaja« za narode i narodnosti и Jugoslaviji, do njegovoga stapanja sa Narodnom omladinom Jиgoslavije, prikazao је dr Petar Kacavenda. U tom vremenи SKOJ aktivn.o иcestvиje и pripremi orиZanog иstanka. Ктоz osmisljeni akcioni program, njegova organizacija snзZno djelиje и cijeloj zemlji, odnosno и svim repиЬlikama d pokrajinama. Ucesce cla­nova SKOJ-a и opeгativnim fo.rmacijama partizanskog ratovanja, njihov borbeni doprinos, jednako ·sи znacajni kao i akcije ро gradovima. Pod okri_ljem SKOJ-a nastaje Ujedinjeni savez antifasisticke om1adine Jиgo­sla~Je (USAOJ), а moralni lik borca-skojevca evolиira do najhLtmanijeg covjeka и odnosи prema seЬi i prema drugima. Tokom obnove i izgrad­nj~ zemlje lt prvim poslijeratniщ godinama SKOJ је dao ogroman do-

352

prinos и pokretanjи omladinske aktivnosti, а rezultat su sve radne po­bjede, koje је omladina izvojevala. Na IV kongresи SKOJ-a, odrzanom 12. do 14. 10. 1948. godine, а na osnovи prethodne odlи•ke V kongresa КРЈ, 370.000 clanova SKOJ-a integrisalo se ·sa clanstvom Narodne omla­dine Jиgoslavije, jer sи za to sazreli objektivni иslovi. Kongresи је pri­sиstvovao generalni sekretar КРЈ Josip Broz Tito, koji је predao odliko­vanje Prezidijuma Narodne skиpstine- ORDEN NARODNOG HEROJA, dodijeljen SКОЈ-и »za herojstvo i иpomost ispoljenu и borЬi protiv nenarodnih rezima stare Jиgoslavije, za herojstvo i samopozrtvovanje ispoljeno tokom narodnooslobodilacke borbe, za herojstvo i neseЬicno zalaganje u izg1-adnji nase zemlje«.

Omladina Bosne i Hercegovine predstavljena је detaljno и sva tri dijela monografije. U nizи svijetlih :likova clanova SKOJ-a isticи se i mnogi mladi ,jz ove RepиЬlike. (Na str. 15. prezimena Miljenka Cvit­kovica i Zivka Josila pogresno Stl odstampana) .

. Djelo о SКОЈ-и и cjelini, kao i svaki pojedinacni dio, imajи na­ucnи jednostavnost pogodnи za sve struktиre citalaca. Ilustracije, re­produkcije dokиmenata, zbog svoje autenticnosti obogacujи ovo djelo. Zarnisao, koncepcija i realizacija zaslиZиjи риnо pгiznanje. Narocito zaslиzиjи priznanje aнtori,. koji •sи и zamisljenoj kolektivnoj koncepciji postigli риnи иsaglasenost и prezentiranjи, ра sи na taj naC.in ostvarili иkирпи hronoloskи sintezи istorije Saveza komunisticke omladine Jиgo­slavije.

Katica Tadic

»ZBORNIK 4«, STUDIJE, ARHIVSКA 1 MEMOARSKA GRADA О JEVREJIМA JUGOSLAVIJE, Jevrejski istorijski mиzej, Beograd 1979.

Jevrejski istorJjski mиzej iz Beograda od 1971. objavljиje edicijи »Zbornik« cime treba da otpocne »izdavanje celog niza naиcnih stиdija i sistematizovane istorijske grade koja се poslиziti ne samo sirem kori­scenJи i иромаvаnјн ''ес d daljoj naиcnoj obradi, odnosno pisanjи opste istorije о jиgoslovenskim Jevrejima«. Prva sveska edicije odno­sila se na ulogu i znaC:aj, kиlturne i druge tekovine dubrovackih Jevreja. Drugi (1973) i treCi broj (1975) sadrtavali sи stиdije i gradи о исеsси Jevreja и narodnooslobodilackom ratи. Poslednji, cetvrti broj »Zbor­nika« cini osam manjih naиcno-istrazivackih radova о Jevrejima и raz­nim mjestima Jиgoslavije, njihovom pravnom i socijalnom polozajи, kao i исеsси и privrednom i kulturnom razvoju sredina u koj~rna borave. Tri memoarska clanka najvise se dotictl pitanja vezanih za Jevreje u tokи drugog svjetskog rata.

: Budu6i da је izisao и godini kada је jevrejska zajednica и Jиgo­slaviji sdavila znacajne јиЬilеје (sezdeset godina od osnivanja Saveza jevrejskih opstina i ulazak u cetvrtu decenijи postojanja i djelovanja

23 - Pri.lozi 353