1

Dr Marinko Bošnjak, Ministarstvo finansija

SOCIOEKONOMSKI I STRUKTURNI NAPREDAK SRBIJE U TRANZICIONOM PERIODU 2001-2007. GODINA*

U V O D Makroekonomski rezultati sedmogodišnje tranzicije u Srbiji pretežno su pozitivni. Ostvaren je značajan privredni rast, smanjena je inflacija, povećane su devizne rezerve i održana je stabilnost kursa. Na makroekonomskom planu ključni tranzicioni problemi su unutrašnja i spoljna neravnoteža i visok nivo nezaposlenosti i siromaštva. Na strukturnom planu pretežno je završena privatizacija društvene svojine u realnom i bankarskom sektoru, ali se zaostaje u reformi javnog sektora (privatizacija javnih preduzeća, reforma javnih službi i državne uprave) i u reformi pravosuđa. Srbija je započela transformaciju svoje privrede i društva krajem 80-tih godina u okviru bivše SFRJ, ali je izgubila najmanje 10 tranzicionih godina tokom 90-tih godina prošlog veka. Tranzicija je započeta tek 2001. godine. Ako se 1990. godina uzme kao bazna tranziciona godina onda tranzicione ekonomije zemalja jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju veoma zaostaju u nivou privredne razvijenosti i nivou životnog standarda za razvijenim evropskim zemljama – članicama EU. Pad privredne aktivnosti u svim zemljama JIE je bio dubok i njihov ekonomski oporavak trajao je dugo. Neke tranzicione ekonomije u regionu JIE posle 15 godina su dostigle nivo BDP iz 1990. Srbija se 2007. godine nalazila na 80% BDP iz 1990. i na 50% industrijske proizvodnje iz 1990. godine.

Ključni makroekonomski rezultati u tranzicionom periodu od 2001. do 2007. godine jesu: • relativno visok rast bruto domaćeg proizvoda po stopi od 5,5% prosečno godišnje; • relativna makroekonomska stabilnost merena rastom cena na malo po stopi od 15,9%

prosečno godišnje; • prosečni godišnji rast investicija po stopi od 7,5% i povećanje učešća fiksnih investicija u

BDP sa 10,6% u 2001. na 21,7% u 2007. godini; • relativno visok rast izvoza po stopi od 20,3% prosečno godišnje; • relativno visok kumulativni neto priliv direktnih stranih investicija od 9 mlrd evra; • značajan kumulativni rast deviznih rezervi koje su na kraju 2007. godine iznosile 10,9

mlrd evra; • značajan kumulativni rast devizne štednje koja je na kraju 2007. godine iznosila 4,9 mlrd

evra; • konsolidacija javnih finansija Republike i značajno fiskalno prilagođavanje na prihodnoj i

rashodnoj strani. Učešće javnih prihoda u BDP na kraju 2007. godine iznosilo je 43,2%, a javnih rashoda 45,2%, uz fiskalni deficit konsolidovanog sektora države od 2,0% BDP;

• smanjenje javnog (unutrašnjeg i spoljnog) duga Republike, čije je učešće u BDP smanjeno sa 104,4% u 2001. godini na 30,2% u 2007. godini.

Pozitivne makroekonomske rezultate pratile su unutrašnja i spoljna makroekonomska neravnoteža, i to:

• visok nivo inflacije (10,1% na kraju 2007. godine) i prusustvo jakih inflatornih očekivanja; • visok deficit u robnoj razmeni i visok deficit tekućeg računa (22,9% BDP i 14,7% BDP,

respektivno na kraju 2007. godine); • visoka stopa nezaposlenosti po ILO definiciji (18,8% u 2007. godini)

________________ * Autor se zahvaljuje profesoru Ljubomiru Madžaru i dr Milojku Arsiću na veoma korisnim sugestijama koje su

poboljšale tekst ovog rada, Jeleni Rančić i Snežani Jovičić za redakturu teksta, Snežani Jovičić, Marku Lisici, Branku Drčeljiću i Vladimiru Malbašiću za izradu tabelarnih i grafičkih prikaza.

2

• brži rast prosečne neto zarade (15,3% prosečno godišnje) od rasta BDP (5,5% prosečno godišnje) i rasta produktivnosti (6,3% prosečno godišnje) u periodu 2001-2007. godine.

Srbija je sprovela značajna institucionalna i strukturna prilagođavanja doneto je preko 400 sistemskih zakona kojima se uređuje tržišni sistem i koji su u značajnoj meri harmonizovani sa propisima EU. Realni, finansijski i javni sektor značajno su reformisani. Preostale reforme se odnose pretežno na privatizaciju javnih preduzeća, politiku konkurentnosti, razvoj nebankarskog sektora, infrastrukturne reforme, reformu penzijskog sistema i kompletiranje institucionalnih reformi, pre svega u pogledu primene donetih sistemskih zakona. Tranziciju u Srbiji pratili su snažni politički potresi (ubistvo premijera i česti izborni ciklusi). Ipak, Srbija je završila prvu fazu tranzicije i napravila napredak u privatizaciji malih i srednjih preduzeća, liberalizaciji cena, politici kursa, reformi bankarskog sektora. Niži rezultati su postignuti u restrukturiranju velikih preduzeća, politici konkurencije i infrastrukturnim reformama.

EBRD u svom Izveštaju o tranziciji za 2007. godinu ocenjuje da je Srbija ostvarila značajan napredak u strukturnim i institucionalnim reformama i poboljšanju makroekonomskih performansi, na bazi devet tranzicionih indikatora koji obuhvataju napredak u pet ključnih oblasti: preduzeća, tržište i trgovina, finansijske institucije i infrastruktura. Srbiji je dodeljena prosečna ocena 2,7 godišnjeg tranzicionog indeksa i 24 mesto od 29 posmatranih tranzicionih zemalja (zemlje istočne Evrope, Baltičke zemlje, zemlje jugoistočne Evrope, zemlje Zajednice nezavisnih država). U najnaprednije tranzicione privrede svrstane su Mađarska, Estonija, Češka, Slovačka, Poljska i Litvanija. U regionu JIE najvišu ocenu dobile su Bugarska, Hrvatska i Rumunija. Srbija i BiH dobile su najnižu ocenu 2,7, Crna Gora 2,8, Albanija 3 i Makedonija 3,1. EBRD indikatori za 2007. godinu pokazuju da je Srbija dobila najveću ocenu 4 za liberalizaciju cena, 3,7 za privatizaciju malih preduzeća, 3,3 za režim spoljnotrgovinske razmene, 2,7 za proces privatizacije velikih preduzeća, 2,7 za reformu bankarskog sektora i 2,3 za restrukturiranje preduzeća. Ocena 2 data je za sigurnost tržišta, nebankarske finansijske institucije i infrastrukturne reforme.

Kad se posmatra ceo tranzicioni period od 2001. do 2007. godine Srbija je ostvarila napredak prema svim godišnjim EBRD indikatorima, tako da je srednja vrednost godišnjih EBRD indikatora povećana sa 1,5 u 2000. godini na 2,7 u 2007. godini.

Prva faza ekonomske tranzicije koja se odnosila na stvaranje tržišne privrede i uspostavljanje makroekonomske stabilnosti uglavnom je završena. Trenutne reformske aktivnosti su usmerene na privatizaciju velikih preduzeća i reformu nebankarskog sektora, a u narednoj fazi reformi težište će biti na restrukturiranju i modernizaciji javnih preduzeća, politici konkurencije i poboljšanju infrastrukture.

U drugoj fazi strukturnih reformi Srbija je suočena sa rešavanjem krupnih strukturnih problema (nezaposlenost, nekonkurentnost i nerazvijena infrastruktura). Srbija ima visoku stopu nezaposlenosti, posebno mladih i najvišu stopu dugoročne nezaposlenosti stanovništva. Srbija ima nizak nivo opšte konkurentnosti (91 pozicija od 131 zemlje) i komparativne prednosti kod primarnih proizvoda i proizvoda nižih faza obrade. Infrastruktura Srbije je u velikoj meri zastarela. Republika Srbija, mereno strukturnim indikatorima Evropske komisije, zaostaje za razvijenim evropskim zemljama (EU-27). Po nivou BDP i produktivnosti Srbija je među najnižim u Evropi, što ukazuje na nisku konkurentnost privrede, kao i po stopi zaposlenosti. Srbija ima nizak udeo ulaganja u istraživanje i razvoj (0,4% BDP), dok EU - 27 ima 4 puta veća ulaganja u istraživanje i razvoj.

Strukturne promene koje obeležavaju drugu fazu reformi zahtevaju velika investiciona ulaganja i ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja EU. Rast investicija i poboljšanje konkurentnosti privrede omogućiće brže rešavanje problema nezaposlenosti. Osnovni faktori rizika da se ne ostvare tranzicioni efekti u drugoj fazi su: visok deficit tekućeg računa koji izražava strukturne neusklađenosti u privredi; jaz između investicionih potreba i domaće štednje; osetljivost na kretanje deviznog kursa; usporavanje rasta BDP i izvoza; usporavanje procesa integracije sa EU; usporavanje strukturnih reformi; sporo podizanje konkurentne sposobnosti privrede; usporavanje priliva stranog kapitala.

3

Dinamičan i održiv privredni rast i strukturne promene zahtevaju povećanje investicija i reformu obrazovanja i nauke. Rast investicija omogućava stvaranje konkurentne proizvodnje i usluga i održiv privredni rast zasnovan na otvaranju novih radnih mesta. Stvaranje konkurentne privrede i smanjenje nezaposlenosti podrazumeva povećanje nivoa visokog i srednjeg obrazovanja na bazi većih ulaganja u obrazovanje i efikasnijeg prosvetnog rada, kao i povećanje efikasnosti naučnoistraživačkog rada i ulaganja u istraživanje i razvoj.

1. Makroekonomska kretanja u periodu 2001-2007. godina Opšti rezultati. Makroekonomska kretanja u tranzicionom periodu 2001-2007. godina obeležena su rastom ekonomske aktivnosti, smanjenjem inflacije, rastom uvoza i izvoza, uz visok deficit tekućeg računa, rastom zarada iznad rasta produktivnosti i visokom stopom nezaposlenosti. U periodu 2001-2007. godina prosečna godišnja stopa rasta BDP iznosila je 5,5%, a kumulativni rast BDP iznosio je 45,6%. BDP per capita povećan je sa 1.723 evra u 2001. na 3.945,6 evra u 2007. godini kao rezultat realnog rasta i realne aprecijacije dinara. Privredni rast pratila je relativna stabilnost cena. Inflacija je smanjena, sa 40,7% u 2001. godini na 10,1% u 2007. godini, pri čemu je jednocifrena inflacija ostvarena 2003. (7,8%) i 2006. (6,6%). Godišnji nivoi inflacije ukazuju na postojanje unutrašnje makroekonomske neravnoteže. Privredni rast pratila je ne samo unutrašnja, već i spoljna makroekonomska neravnoteža. Deficiti spoljnotrgovinskog i tekućeg računa* platnog bilansa imali su visok nivo1, uprkos brzom rastu izvoza kao posledica snažnog rasta uvoza zasnovanog na rastu domaće tražnje zbog velikog povećanja zarada i javne potrošnje i snažne kreditne aktivnosti banaka. Spoljnotrgovinski deficit se održavao na visokom nivou (19,9% BDP u 2001. i 22,9% BDP u 2007), dok je deficit tekućih transakcija povećan sa 7,6% BDP u 2001. na 14,7% BDP u 2007.). Privredni rast praćen je i visokom stopom nezaposlenosti koja je prema Anketi o radnoj snazi smanjena sa 21,6% u 2006. godini na 18,8% u 2007. godini. Prosečan broj zaposlenih zabeležio je blagi rast 2001. godine od 0,2%, u 2004. godini od 0,5% i u 2005.godini od 0,9%, dok je u opadao u 2002. za 1,7%, u 2003. za 1,2%, u 2006. za 2,1% i u 2007. godini za 1,2%. Imajući u vidu postojeće makroekonomske neravnoteže, privredni razvoj Srbije u prvih sedam godina tranzicije može se oceniti kao relativno uspešan. Glavne makroekonomske rezultate postignute u prvih sedam godina tranzicije prikazuje naredna tabela. Tabela 1. Glavni indikatori makroekonomskih i fiskalnih kretanja 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 BDP, u tekućim cenama, mlrd dinara 768,6 983,8 1.137,6 1.388,1 1.691,9 1.987,8 2.329,4BDP, mlrd evra1 12,9 16,2 17,5 19,1 20,4 23,6 29,1BDP, realni rast, u % 5,4 3,6 2,8 8,2 6,0 5,6 7,1Cene na malo, kraj godine, u % 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1Trgovinski bilans2, % BDP -19,9 -21,0 -20,3 -27,2 -20,8 -21.0 -22,9Deficit tekućeg računa (bez donacija), % BDP -7,4 -11,4 -9,6 -14,1 -10,0 -13,1 -14,7

SDI, neto, mil. Evra1 184,0 502,2 1.205,7 776,6 1.244,6 3.492,2 1.601,6SDI, % BDP 1,4 3,1 6,9 4,1 6,1 14,8 5,5Prosečan broj zaposlenih, rast, u % 0,2 -1,7 -1,2 0,5 0,9 -2,1 -1,2Prosečna neto zarada, realni rast, u % 16,5 29,9 13,6 10,1 6,4 11,4 19,5Produktivnost rada, rast, u % 5,2 5,4 4,0 7,7 5,1 7,9 8,4Stopa nezaposlenosti, u %3 - - - 19,5 21,8 21,6 18,8

* NBS je korigovala metodologiju platnog bilansa u delu koji se odnosi na prebacivanje devizne štednje iz kapitalnog računa u tekući račun platnog bilansa, pa je po tom osnovu smanjen udeo deficita tekućeg računa BDP, koji je iskazan po korigovanoj metodologiji za 2007. i 2008. godinu.

4

Saldo konsolidovanog bilansa javne potrošnje, % BDP - - - - 0,9 -1,6 -2,0

Spoljni dug, mlrd evra3 12,4 10,8 10,9 10,4 13,1 14,9 17,8Spoljni dug, % BDP 95,6 66,4 62,1 54,1 64,0 63,0 61,1Spoljni dug/izvoz robe i usluga, u % 455,1 343,9 282,1 231,7 246,3 217,6 206,7 1 Za preračunavanje iz dolara u evro korišćen je prosečan odnos dolar/evro za odgovarajuće godine 2 Izvoz i uvoz robe su prikazani po f.o.b. principu

3 Prema anketi o radnoj snazi stope su od 2004. usklađene sa metodologijom MORa Izvor: MFIN, RZS, NBS

Najvažniji ekonomski i fiskalni trendovi koji obeležavaju tranzicioni period u Srbiji od 2001. do 2007. godine jesu:

• Značajan rast BDP od 5,5% prosečno godišnje u periodu od 2001. do 2007. godine; • Redukcija stope inflacije sa 40,7% u 2001. na 6,6% u 2006. godini, koja je povećana na

10,1% u 2007. godini; • Značajno povećanje vrednosti izvoza robe i usluga sa 2,7 mlrd evra u 2001. godini na

8,6 mlrd evra u 2007. godini, uz porast učešća izvoza robe i usluga u BDP sa 21,0% u 2001. na 29,6% u 2007. godini;

• Visok udeo deficita spoljne trgovine od 22,9% BDP i deficita tekućih transakcija od 14,7% BDP na kraju 2007. godine;

• Visoka stopa nezaposlenosti od 18,8% po Anketi o radnoj snazi iz oktobra 2007. godine; • Značajan neto priliv direktnih stranih investicija u periodu od 2001. do 2007. od 3,9 mlrd

evra, od čega je najveći priliv ostvaren u 2006. godini u iznosu od 3,5 mlrd evra; • Značajno smanjenje učešća spoljnog duga Srbije u BDP sa 95,6% u 2001. godini na

61,1% u 2007. godini, kao i učešća spoljnog duga u izvozu robe i usluga sa 455,1% u 2001. godini 206,7% u 2007. godini.

Privredni rast. Srbija je u periodu od 2001. do 2007. godine ostvarila relativno visoku prosečnu godišnju stopu realnog rasta bruto domaćeg proizvoda od 5,5% i kumulativni rast BDP od 45,6%, što je značajan rezultat ekonomske politike ostvaren u uslovima tranzicije i cikličnih kretanja svetske privrede. Privredni rast je pretežno vođen domaćom tražnjom i izvozom. Na rast su pozitivno delovale realizovane investicije i strukturne reforme, pre svega privatizacija društvenih preduzeća.

Grafikon 1. Realni rast bruto domaćeg proizvoda, u %

7,1

8,2

5,43,6

2,8

6,0 5,65,5

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007p

BDP, realni rast BDP, prosek perioda

U periodu od 2001. do 2007. godine postignut je značajan porast BDP po stanovniku sa 1.723,0 evra u 2001. godini na procenjenih 3.945,6evra u 2007. godini kao sintetički rezultat realnog rasta BDP, ali i realne aprecijacije dinara koja je doprinela smanjenju inflacije, uz povećanje deficita spoljnotrgovinskog bilansa.

5

Grafikon 2. Bruto domaći proizvod po stanovniku, u evrima

2.7432.5632.3382.162

1.723

3.186

3.946

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007p

tekući kurs

Srbija je sa niske polazne osnove u prvih sedam godina tranzicije ostvarila brz privredni rast i po dinamici rasta BDP je u vrhu zemalja iz okruženja, što je delom rezultat niske startne pozicije.

Grafikon 3. Prosečne stope rasta BDP u periodu 2001-2006, u %

6,15,7

5,3 5,35,1

3,8

2,9

1,9

4,8

4,1

0

1

2

3

4

5

6

7

Rumunija Albanija Srbija Bugarska BiH Hrvatska Mađarska Slovenija Crna Gora Makedonija

Struktura bruto dodate vrednosti u prvih sedam godina tranzicije u privredi Srbije menjala se u korist sektora usluga. Najveći sektorski doprinosi privrednom rastu potiču od telekomunikacija, trgovine i finansijskog sektora. U 2007. godini poljoprivreda je stvarala BDV sa 10,8%, industrija sa 20,2%, a građevinarstvo sa 3,5%, dok su usluge povećale učešće u BDV na 65,5%, što su značajne strukturne promene u odnosu na 2000. godinu u kojoj su učešća tih sektora iznosila 13,6%, 26,1%, 4,5% i 55,8%, respektivno.

6

Grafikon 4. Sektorska struktura bruto dodate vrednosti, u %

13,6 15,5 14,9 13,6 15,0 13,5 12,6 10,8

26,1 24,5 23,7 22,4 22,1 21,2 20,8 20,2

4,5 3,7 3,4 3,7 3,6 3,4 3,5 3,5

55,8 56,3 58,1 60,2 59,3 61,9 63,1 65,5

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

50,0

60,0

70,0

80,0

90,0

100,0

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Poljoprivreda Industrija Građevinarstvo Usluge

Privredni rast u proteklih sedam godina tranzicije zasnovan je prvenstveno na rastu domaće tražnje. Upotrebu bruto domaćeg proizvoda u 2006. godini karakteriše visoko učešće lične potrošnje od 70,4%, državne potrošnje od 17,0% i negativnog salda izvoza i uvoza robe od preko 20%, kao i nisko učešće bruto investicija od 19,7%. U strukturi upotrebe BDP u 2007. godini povećano je učešće državne potrošnje, kao i državnih i privatnih investicija, dok je smanjeno učešće lične potrošnje.

Lična i državna potrošnja u prvih sedam godina tranzicije generisale su rast BDP, dok je porast investicija i izvoza bio nedovoljan za brži privredni rast i povećanje zaposlenosti. Faktori na strani ponude su poboljšavani od 2004. godine kao rezultat sprovedenih reformi i realnizovanih investicija, što je uslovilo poboljšanje efikasnosti privrede i porast izvoza u prethodne tri godine (2005-2007).

Privredni rast u periodu tranzicije praćen je relativno visokom inflacijom, rastom deficita tekućeg računa i rastom nezaposlenosti, prvenstveno zbog strukturnih problema vezanih za neefikasnost državnih i društvenih preduzeća i usporeni rast privatnog sektora, kao i za visok nivo javne potrošnje.

Inflacija. Srbija je značajno smanjila inflaciju u prvih sedam godina tranzicije. Prosečan rast cena na malo u periodu od 2001. do 2007. godine iznosio je 15,5% godišnje, s tim da je zabeležena jednocifrena inflacija 2003. godine od 7,8% i 2006. godine od 6,6%, što je značajan učinak ekonomske politike ostvaren u uslovima visokog rasta cena sirove nafte i ispravljanja dispariteta regulisanih cena u zemlji. Karakterističan je opadajući trend inflacije uz godišnje oscilacije kao posledica kolebanja u ekonomskoj politici i čestih izbora.

Grafikon 5. Kretanje inflacije, u %

40,7

10,17,8

13,7

17,7

6,614,8

15,5

0

10

20

30

40

50

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Inflacija, kraj perioda Prosečna inflacija

Osnovni generatori povećanja cena u prvih sedam godina tranzicije bili su monetarno-kreditna ekspanzija, rast domaće tražnje kroz rast zarada i javne potrošnje, serija egzogenih šokova vezanih za porast cena sirove nafte, osnovnih metala i sirovina na svetskom tržištu,

7

ispravljanje dispariteta domaćih regulisanih cena, povremene suše i porast cena poljoprivrednih proizvoda i hrane, uvođenje poreza na dodatu vrednost, nedovoljna konkurencija i uticaj monopola. Neki od navedenih faktora delovali su na inflaciju u celom periodu, a neki su jednokratno i privremeno uticali na inflaciju.

Deficiti u spoljnom sektoru. Deficit u robnoj razmeni već duže vreme predstavlja najveću makroekonomsku neravnotežu u privredi Srbije. Srbija je u tranzicionom periodu od 2001. do 2007. godine imala spoljnotrgovinski deficit preko 20% BDP. Prosečna stopa rasta izvoza robe u ovom periodu iznosila je 20,2%, dok je prosečna stopa rasta uvoza robe iznosila 20,5%. Najveće učešće spoljnotrgovinskog deficita u BDP zabeleženo je 2004. godine od 27,2% BDP, što je jednokratno povećanje izazvano uvođenjem poreza na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine.

U robnoj razmeni sa inostranstvom Srbija je u proteklih sedam godina tranzicije ostvarila značajno povećanje izvoza robe sa 2,0 mlrd evra u 2001. na 6,4 mlrd evra u 2007. Istovremeno uvoz robe povećan je sa 4,6 mlrd evra u 2001. na 13,1 mlrd evra u 2007, uz porast spoljnotrgovinskog deficita sa 2,6 mlrd evra u 2001. na 6,7 mlrd evra u 2007. i uz pokrivenost uvoza robe izvozom robe (fob) između 39-51%. Pri tome, učešće uvoza robe i usluga u BDP je povećano sa 38,8% u 2001. na 51,7 % u 2007, a učešće izvoza robe i usluga u BDP sa 21,0% u 2001. na 29,6% u 2007. godini.

Grafikon 6. Uvoz i izvoz robe i usluga, u mil. evra

8.607

2.716 3.130 3.850 4.469 5.304

6.8405.018

6.406 7.223

9.529 9.557

11.850

15.063

-6.456

-2.302-3.275 -3.373 -5.060 -4.253 -5.009

-10.000

-5.000

0

5.000

10.000

15.000

20.000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Izvoz robe i usluga Uvoz robe i usluga Deficit u razmeni robe i usluga

Grafikon 7. Uvoz i izvoz robe i usluga, % BDP

29,626,023,422,019,321,0

29,0

46,849,841,339,5 38,8

51,750,2

-20,8-26,5

-19,3-20,2-17,8 -21,2 -22,2

-40,0

-20,0

0,0

20,0

40,0

60,0

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Izvoz robe i usluga Uvoz robe i usluga Deficit u razmeni robe i usluga

8

Grafikon 8. Pokrivenost uvoza robe izvozom robe (f.o.b.), u %

44,140,7

45,2

38,7

48,451,0 49,1

0

10

20

30

40

50

60

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Srbija je u proteklom tranzicionom periodu imala i visok deficit tekućih transakcija (bez strane pomoći koja ima nisko učešće u BDP), posebno 2004. godine od 14,1%, 2006. godine od 13,1% i 2007. godine od 14,7% BDP. Deficit tekućeg računa u osnovi je pratio dinamiku spoljnotrgovinskog deficita, a razliku u nivou deficita spoljnotrgovinskog i tekućeg bilansa najvećim delom pokrivale su doznake koje predstavljaju stabilan izvor finansiranja deficita eksternog sektora. Visoki udeo deficita tekućih transakcija u BDP ostvaren u proteklom periodu neodrživ je na duži rok. Procenjuje se da je održivi nivo deficita tekućih transakcija između 6-8% BDP i da je određen, s jedne strane, nedostatkom sredstava za razvoj, a s druge strane, mogućnošću njegovog finansiranja pretežno iz nekreditnih izvora, tako da spoljni dug ne raste brže od rasta BDP.

Grafikon 9. Deficit tekućih transakcija i SDI, u mil. evra

977

1.8431.675

2.688

2.050

3.492

4.295

3.092

1.2451.206777

1.602

184

502

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Deficit tekućih transakcija (bez donacija)Starne direktne investicije

Nivo i dinamiku rasta deficita u spoljnoj trgovini i deficita tekućeg računa u kontekstu kretanja u eksternom sektoru prikazuju naredna tabela i grafikon. Tabela 2. Osnovni indikatori kretanja u spoljnom sektoru, u mil. evra* i u %

2001 2002 2003 2004 2005 2006** 2007 Izvoz robe (f.o.b.) 2.031 2.339 2.932 3.282 3.991 5.163 6.432Uvoz robe (f.o.b.) 4.605 5.751 6.484 8.482 8.238 10.122 13.087Spoljnotrgovinski deficit -2.574 -3.413 -3.552 -5.201 -4.248 -4.960 -6.655Deficit tekućih transakcija (bez donacija) -977,0 -1.842,7 -1.674,8 -2.688,4 -2.050,0 -3.091,8 -4.295Izvoz robe, (f.o.b.), % BDP 15,7 14,4 16,8 17,2 19,6 21,9 22,1Uvoz robe, (f.o.b.), % BDP 35,6 35,5 37,1 44,3 40,4 42,9 44,9

* Za preračunavanja dolara u evre korišćen je prosečan odnos dolara prema evru za određene godine ** Od 2006. godine uključena spoljnotrgovinska razmena sa Crnom Gorom Izvor: MFIN na bazi podataka RZS i NBS

9

Grafikon 10. Deficit spoljnotrgovinske razmene i deficit tekućih transakcija

22,9

20,8 21,0

27,2

20,321,019,9 14,7

7,6

11,49,6

14,1

10,0

13,1

0

5

10

15

20

25

30

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

(% B

DP)

Spoljnotrgovinski deficit Deficit tekućih transakcija

Visok nivo i ubrzan rast potrošnje i domaće finalne tražnje u prvih sedam godina tranzicije kompenzovan je visokim obimom, pa i rastom spoljnotrgovinskog deficita. Visok spoljnotrgovinski deficit uslovio je visok deficit tekućih transakcija koji je povećan sa 977,0 mil. evra u 2001. na 4,3 mlrd evra u 2007. Veliki priliv stranog kapitala u vidu kredita i stranih direktnih investicija omogućio je finansiranje tekućeg deficita. Ovu spoljnu neravnotežu, kad se posmatra kroz deficit tekućih transakcija, značajno su smanjivale doznake koje učestvuju sa 7-8% u BDP.

Suficit na računu kreditno-finansijskih transakcija bio je dovoljan da pokrije deficit tekućeg bilansa koji se pretežno finansirao novim kreditnim zaduživanjem i stranim direktnim investicijama.

Ukupni platni bilans Srbije u prvih sedam godina tranzicije bio je u suficitu, što je omogućilo rast deviznih rezervi sa 2,0 mlrd evra u 2001. na 10,9 mlrd evra u 2007. Dostignute devizne rezerve omogućuju devetomesečno finansiranje uvoza robe i usluga.

Visoku eksternu neravnotežu zabeležila je većina zemalja u tranziciji kao posledica strukturnih promena, visokog priliva stranog kapitala i konvergencije ka članicama EU. Pri tome, uspešne zemlje u tranziciji (Poljska, Slovenija, Češka, Mađarska) smanjile su nivo deficita u eksternom sektoru i u relativno kratkom periodu približile se eksternoj ravnoteži. Tabela 3. Uporedni prikaz deficita u spoljnom sektoru i stranih direktnih investicija u tranzicionim zemljama u 2006. godini

Spoljnotrgovinski deficit (%BDP)

Deficit tekućeg računa (%BDP)

Strane direktne investicije, u mil

evra Albanija -22,6 -7,4 259 Bosna i Hercegovina -47,2 -12,8 338 Bugarska -22,2 -15,9 4.104 Estonija -16,7 -14,9 1.282 Mađarska -0,5 -5,8 4.874 Makedonija -21,3 -0,4 279 Letonija -26,3 -21,1 1.303 Litvanija -13,7 -9,4 1.426

10

Poljska -1,5 -2,3 8.303 Rumunija -12,1 -11,3 9.082 Srbija -20,4 -13,8 3.492 Slovačka -6,2 -7,0 3.324 Slovenija -3,9 -2,5 5.940 Hrvatska -25,9 -8,1 2.838 Crna Gora -53,2 -29,1 644 Češka 1,2 -4,2 6.172

Izvor: MFIN na bazi podataka EBRD, MMF, RZS i NBS

Ključni generator rasta deficita spoljnotrgovinskog i tekućeg računa u platnom bilansu Srbije je neusklađenost domaće tražnje i domaće ponude. Pri tome, treba uzeti u obzir da je zbog priliva dodatnih sredsava iz inostranstva (doznake, privatizacija, strane direktne investicije) deo ovih deficita sa makroekonomskog stanovišta opravdan. Domaća tražnja je iznad domaće ponude, što je centralni uzrok visokog uvoza i posledično visokog spoljnotrgovinskog deficita. Spoljnotrgovinski deficit uzrokovan je nedovoljnom štednjom privrede u odnosu na investicije, kao i većom potrošnjom stanovništva u odnosu na dohodke. Kreditno-monetarna ekspanzija, uz strane direktne investicije, pokrivala je jaz između investicija i štednje (privatnog sektora), ali sa svoje strane podsticala investicije i potrošnju, čime se ovaj jaz dodatno produbljivao. Takođe, fiskalni rezultat nije u dovoljnoj meri smanjivao spoljnotrgovinsku neravnotežu, a povremeno je i povećavao. Aprecijacija dinara značajno je doprinela obaranju inflacije, ali je uticala na ubrzanje rasta uvoza i usporavanje rasta izvoza, a time i na rast spoljnotrgovinskog deficita.

Deficiti eksternog sektora ubrzano su rasli u 2006. i 2007. godini zbog fiskalne ekspanzije u četvrtom kvartalu 2006. i 2007. godine, a zatim i ubrzanog rasta zarada, predvođenih rastom zarada u javnom sektoru (prvenstveno u republičkim javnim preduzećima). Rast domaćih i stranih kredita u 2006. i 2007. godini dodatno je doprineo povećanju domaće tražnje i posledično povećanju uvoza i spoljnotrgovinskog deficita. Tome je doprinela i aprecijacija dinara koja je u odnosu na spoljnotrgovinske tokove imala mahom egzogeni i autonomni karakter. U 2007. godini deficit tekućih transakcija dostigao je visoko učešće u BDP od 17,5%, prvenstveno zbog rasta domaće potrošnje, smanjenja proizvodnje u tradicionalno izvoznim sektorima (metalurgija i poljoprivreda), povećanja plaćanja po osnovu kamata na rastući spoljni dug i pada priliva po osnovu neto otkupa deviza relativno jakog dinara. Nezaposlenost. Tržište rada u Srbiji u prvih sedam godina tranzicije obeležava rast nezaposlenosti i brži rast plata od rasta produktivnosti. Brži rast plata od produktivnosti smanjuje tražnju za radnom snagom i na taj način dodatno utiče na povećanje nezaposlenosti. Visoka nezaposlenost predstavlja veliki strukturni problem privrede Srbije. Prema Anketi o radnoj snazi u 2007. godini stopa nezaposlenosti iznosila je 18,8%. Podaci o nezaposlenosti su od 2004. godine metodološki uporedivi, jer je anketa usklađena sa metodologijom Međunarodne organizacije rada. Pošto anketa o radnoj snazi ne obuhvata u potpunosti sivu ekonomiju, korigovana stopa nezaposlenosti prema procenama bila bi nešto niža.

Prema Anketi o radnoj snazi iz 2007. godine stopa nezaposlenosti je smanjena za 2,8 procentnih poena, odnosno sa 21,6% u 2006. godini na 18,8% u 2007. godini. Broj nezaposlenih osoba je u 2007. godini, u poređenju s 2006. godinom, smanjen za 107,7 hiljada osoba, dok je broj zaposlenih povećan za 8,8 hiljada osoba. U 2007. godini u radno sposobnoj dobi bilo je 4.908,2 hiljade osoba. Od toga 63,4% su osobe koje rade ili aktivno traže posao (radna snaga). Prema ovoj anketi ukupan broj zaposlenih u 2007. godini iznosio je 2.525,6 miliona osoba, što je povećanje za 0,3% u poređenju sa 2006. godinom, dok je broj nezaposlenih osoba iznosio 584,2 hiljade osoba.

11

Grafikon 11. Zaposlenost i nezaposlenost

21,6

18,8

21,819,5

16,014,5

13,42.450

2.550

2.650

2.750

2.850

2001 2002 2003 2004 2005 2006 200710

15

20

25

Zaposlena lica uzrasta 15-64 godine, leva skala (u 000 lica)Stopa nezaposlenosti, ILO definicija, desna skala (u %)

Privredu Srbije na početku tranzicije karakterisala je visoka skrivena nezaposlenost i veliki viškovi zaposlenih u društvenom i državnom sektoru, koji su u procesu restrukturiranja i privatizacije delom produktivno angažovani, a delom otpušteni. Prosečan broj zaposlenih smanjen je u periodu tranzicije, posebno broj zaposlenih u društvenom i državnom sektoru kao rezultat restrukturiranja. Stopa kretanja broja zaposlenih bila je pozitivna 2001. (0,2%), 2004 (0,5%) i 2005. (0,9%), dok je bila negativna 2002. (1,7%), 2003. (-1,2%), 2006. (-2,1%) i 2007. (-1,2%). Istovremeno, povećan je broj zaposlenih u privatnom sektoru koji je povećao tražnju za radnom snagom na primarnom tržištu rada i stvarao nova radna mesta, ali to nije bilo dovoljno da bi rezultiralo u neto rastu zaposlenosti. Prosečna godišnja stopa kretanja broja zaposlenih u periodu 2001. – 2007. bila je negativna (-0,5%). Nefleksibilnost tržišta rada i visoki doprinosi za socijalno osiguranje predstavljaju krupnu prepreku kreiranju radnih mesta u formalnom sektoru, kao i uključenost značajnog dela aktivne populacije u sivu ekonomiju. Zarade i produktivnost. Prosečne bruto zarade u prvih sedam godina tranzicije, beležile su realni rast koji je bio znatno iznad rasta produktivnosti i realnog rasta BDP, što je generisalo rast agregatne tražnje i uvoza i vršilo troškovne pritiske na inflaciju i podsticalo rast deficita eksternog sektora, uz pogoršanje konkurentnosti privrede.

Grafikon 12. Realni rast bruto zarada i rast produktivnosti, u %

16,0

30,0

14,114,0

11,1 11,4

6,8 8,4

5,17,97,7

4,05,4

5,20,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0

35,0

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Bruto zarade, realni rast Produktivnost rada, rast

12

Javne finansije. Javne finansije Republike Srbije u prvih sedam godina tranzicije značajno su reformisane, uz povremena odstupanja uslovljena političkim ciklusima. Ukupni fiskalni sistem je modernizovan, a poreski sistem je postao konkurentan u odnosu na zemlje u okruženju. Izostao je napredak u fiskalnom prilagođavanju na prihodnoj i rashodnoj strani. Tabela 4. Konsolidovani fiskalni pokazatelji*, % BDP

2005 2006 2007 Javni prihodi 42,7 43,5 43,2 Javni rashodi 41,8 45,1 45,2 Deficit/suficit 0,9 -1,6 -2,0 Javni dug 52,0 37,2 30,2

* Po GFS metodologiji MMF Izvor: MFIN Srbija je u 2006. godini ostvarila deficit konsolidovanog sektora države, iskazan po metodologiji MMF, koji je manji od nekih zemalja. Tabela 5. Uporedni pregled deficita konsolidovanog sektora države, %BDP

2006 Srbija -1,6 EU (27 zemalja) -1,7 EU (15 starih članica) -1,6 EU (12 novih članica) -1,8 Bugarska 3,3 Rumunija -1,9 Mađarska -9,2 Slovenija -1,4 Hrvatska -3,0 Crna Gora -0,3 Albanija -4,1

Izvor: MMF

Visoki deficiti u privatnom sektoru (jaz između štednje i investicija i između potrošnje i dohodaka domaćinstava) nameću potrebu čvrste fiskalne politike u nekoliko narednih godina, sa ciljem da doprinese smanjivanju inflacije i spoljnog deficita na održiv nivo.

Fiskalnu politiku i politiku javnih rashoda potrebno je u narednom srednjoročnom periodu čvršće zasnovati na tvrdom budžetskom ograničenju, kako bi značajnije doprinosile uspostavljanju i održavanju niske inflacije između 4-5%, svođenju deficita tekućih transakcija na održivi nivo od 6-8% BDP i održavanje visokih stopa privrednog rasta između 6-7% godišnje.

Održivost i stabilnost javnih finansija Republike podrazumeva sprovođenje reformi u svim segmentima javne potrošnje započete reformom penzijskog sistema, reformom državne uprave, smanjenjem neproduktivnih subvencija i drugim reformama javnog sektora. Takvim reformama smanjili bi se rashodi budžeta Republike, Pokrajine i lokalnih zajednica, kao i rashodi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, a posledično i fiskalni deficit. Monetarni i kreditni agregati i kurs. Monetarna politika u tranzicionom periodu od 2001. do 2007. godine bila je usmerena na postizanje i održavanje stabilnosti cena i stabilnosti finansijskog sistema. U ostvarivanju ovih ciljeva monetarna politika je primenjivala pretežno tržišne instrumente monetarnog regulisanja, pre svega operacije na otvorenom tržištu. U periodu do avgusta 2006. godine NBS se u vođenju monetarne politike oslanjala na kanal

13

deviznog kursa i praćenje rasta monetarnih agregata, da bi nakon usvajanja Memoranduma o principima novog okvira monetarne politike, osnovni instrument monetarne politike postala referentna kamatna stopa (dvonedeljna stopa na repo operacije). U prvoj polovini 2006. godine NBS je viškove likvidnih sredstava banaka, nastale zbog visokog priliva kapitala iz inostranstva, povlačila korišćenjem obavezne rezerve, posebno devizne, kako bi smanjila inostrano zaduženje banaka na kome su zasnivale povećanu kreditnu aktivnost. U drugom polugodištu 2006. godine NBS je povlačila višak novca korišćenjem repo operacija i obavezivanjem banaka da usklade stanje svojih bruto plasmana stanovništvu sa osnovnim kapitalom. Početna vrednost referentne kamatne stope 2006. godine bila je 18%, da bi do kraja godine pala na 14%. Prinosi na hartije od vrednosti korišćene u repo operacijama u evrima iznosili su preko 30%, što je dovelo i do rasta zaduživanja banaka u inostranstvu u dva poslednja kvartala 2006. godine. Neto zaduživanje komercijalnih banka u ovom periodu iznosilo je oko 960 mil. evra. Ovim zaduživanjem samo se ograničio efekat sterilisanja novca u privredi, a troškovi operacija na otvorenom tržištu koštali su NBS u 2006. godini oko 150 mil. evra. Stanje duga po osnovu hartija od vrednosti kojima su vršene repo transakcije dostiglo je krajem 2006. godine oko 2 mlrd evra. Referentna kamatna stopa u 2007. godini je snižena sa 14% koliko je iznosila početkom godine na 9,5% krajem oktobra, a zatim je povećana na 10% krajem decembra 2007. godine. Referentnoj kamatnoj stopi prilagođavale su se kamatne stope na tržištu novca. Obaveze NBS po osnovu hartija od vrednosti kojima su obavljane operacije na otvorenom tržištu na kraju 2007. godine iznosile su 219,7 mlrd dinara, dok su na kraju 2005. godine iznosile 16,8 mlrd dinara. Monetarni agregati i kreditna aktivnost banaka u proteklih sedam godina tranzicije zabeležili su visoke godišnje stope rasta, što je uticalo na jačanje inflatornih pritisaka. Dinarski primarni novac u periodu 2001-2007. godina je povećan 4,3 puta, novčana masa M2 5,7 puta i novčana masa M3 7,2 puta. U strukturi M3, devizni depoziti povećani su 9 puta, a dinarski oročeni depoziti 14,3 puta. Osnovni tok koji je uticao na rast monetarnih agregata bila je neto inostrana aktiva bankarskog sektora koja je povećana za 503,9 mlrd dinara. NBS je preduzetim merama smanjivala kreditni potencijal banaka i usporavala njihovu kreditnu aktivnosti te tako smanjivala inflatorne pritiske. Rast dinarskih plasmana banaka nebankarskom sektoru je usporen sa 68% u 2005. na 31% u 2006. godini i na 45,6% u 2007. godini. Pri tome, treba uzeti u obzir da visoki procenti povećanja monetarnih agregata proizilaze iz niskog nivoa monetizacije na početku tranzicije (nisko učešće monetarnih agregata u BDP). Iako je nivo monetizacije povećan tokom proteklih sedam godina tranzicije, on je još nizak u odnosu na stare i nove članice EU, te je opravdano postepeno povećanje učešća monetarnih agregata u BDP, odnosno brži rast novca od rasta BDP.

Primarni novac je kreiran neto inostranom aktivom, odnosno otkupom deviza od priliva kapitala i doznaka od strane NBS, a povlačen je obaranjem neto domaće aktive. Na smanjenje neto domaće aktive i po tom osnovu povlačenje primarnog novca pretežno je uticalo povećanje prodaje hartija od vrednosti i rast depozita države kod NBS. Operacijama na otvorenom tržištu NBS je zaključno sa decembrom 2007. godine sterilisala oko 216,5 mlrd dinara primarnog novca, s tim da nije zaustavila njegov porast. Povlačenje primarnog novca ostvareno je i prodajom štednih zapisa NBS.

Rastu ukupnih deviznih rezervi koji je uslovio povećanje neto inostrane aktive najviše je doprineo priliv deviznih sredstava po osnovu neto menjačkih poslova iza kojih stoje uglavnom doznake, privatizacije, izdvajanja devizne obavezne rezerve, privremeni platni promet na teritoriji Srbije i inostrani krediti za infrastrukturu, zdravstvo i školstvo. Visoke devizne rezerve omogućile su prevremenu otplatu kredita MMF, regulisanje obaveza prema SB i Pariskom klubu poverilaca, isplatu stranim investitorima udela u kompaniji „Mobi 63“, intervencije na međubankarskom deviznom tržištu i isplatu stare devizne štednje. NBS je od 2006. godine smanjila intervencije na deviznom tržištu i ostvarila manju neto prodaju u odnosu na prethodne godine. Ona je minimalno intervenisala na deviznom tržištu i u 2007. godini i time je značajno doprinela liberalizaciji deviznog tržišta.Iintervenisala je na deviznom tržištu sa 2 mlrd evra u 2005. godini, sa 1,6 mlrd evra u 2006. godini i sa 554 mil. evra u 2007. godini.

14

Grafikon 13. Kretanje monetarnih agregata, u mil. dinara

248.873

58.233 93.815 99.303 111.258144.949

200.090

68.097110.896

124.895146.209

192.180278.966

390.307

903.698

125.414191.492

244.731

322.876

458.870

634.470

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

800.000

900.000

1.000.000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Novčana masa M1 Novčana masa M2 Novčana masa M3

U periodu 2001-2007. godina novčana masa M1 povećana je za 190,6 mlrd dinara, u tome depoziti po viđenju su povećani 5,2 puta, a gotov novac u opticaju 3 puta. Novčana masa M2 povećana je za 322,2 mlrd dinara, u tome dinarski oročeni depoziti povećani su 14,3 puta. Novčana masa M3 je povećana za 778,3 mlrd dinara. Ukupni devizni depoziti su povećani za 456,1 mlrd dinara. U tome depoziti stanovništva su zabeležili 4,3 puta veće povećanje od depozita preduzeća.

Grafikon 14. Devizni depoziti, u mil. dinara

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Preduzeća Stanovništvo Ostalo

U strukturi deviznih depozita, devizna štednja stanovništva je zabeležila rastuću tendenciju i povećana je u periodu 2001-2007. godina za 4,5 mlrd evra, odnosno 13,7 puta. Na porast devizne štednje stanovništva uticalo je jačanje poverenja u bankarski sistem, povećanje kamatnih stopa na deponovana sredstva i rast prihoda stanovništva, uključujući i prihode od prodaje akcija.

Ukupni dinarski krediti banaka povećani su sa 54,4 mlrd dinara u 2001. na 736,0 mlrd dinara u 2007. godini, što je povećanje za 681,7 mlrd dinara, dok su devizni krediti banaka smanjeni sa

15

183,0 mlrd dinara u 2001. na 64,1 mlrd dinara u 2007. godini, (65%). Krediti su pretežno odobreni u evrima.

Grafikon 15. Valutna struktura bankarskih kredita

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

800.000

900.000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Dinarski Devizni

Krediti stanovništvu povećani su sa 5,2 mlrd dinara u 2001. na 304,2 mlrd dinara u 2007. godini ili 59 puta, a krediti privredi sa 221,2 mlrd dinara u 2001. na 481,4 mlrd dinara u 2007. godini ili 2,2 puta. Učešće kredita stanovništvu u ukupnom povećanju dinarskih kredita iznosilo je 46,5%. U strukturi kredita stanovništvu najveći porast je zabeležen kod stambenih kredita, dok je manji rast bio kod kredita poljoprivredi i potrošačkih kredita.

Grafikon 16. Odobreni krediti prema sektorima, u mil. dinara

23.320 35.192 32.255

44.001 40.10634.897 19.203

29.536

66.514

132.146

203.631

306.240

5.277

507.974

381.435370.775

264.488

197.319153.643

247.829

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Državni Stanovništvu Preduzećima

p

Devizne rezerve NBS imale su tendenciju rasta i krajem 2007. dostigle su nivo od 14.215,8 mil. dolara. Pokrivenost novčane mase M1 deviznim rezervama NBS povećana je sa 135,9% krajem 2001. na 305,2% krajem 2007. godine, a ukupnim deviznim rezervama sa 210,2% krajem 2001. na 345,0% krajem 2007. godine.

16

Grafikon 17. Devizne rezerve, u mil. dolara

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

16.000

18.000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

NBS Banke

Nivo deviznih rezervi NBS obezbeđivao je pokrivenost uvoza roba i usluga povećana je sa 3 meseca u 2001. na 8 meseci u 2007. godini.

Grafikon 18. Pokrivenost uvoza deviznim rezervama NBS, u mesecima

3,1

4,5

5,2

4,3

5,9

8,3

9,5

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

U periodu 2001. godina do 30. juna 2006. godine vođena je politika rukovođenog deviznog kursa. Na početku ovog perioda došlo je do znatne realne aprecijacije kursa dinara u odnosu na evro, da bi u periodu 2003. i 2004.godina došlo do manje realne depresijacije. Od početka 2006. godine ponovo dolazi do jačanja aprecijacijskih trenodova, da bi do velike aprecijacije kursa došlo u drugoj polovini 2006. godine kada je uvedeno fluktuiranje kursa dinara prema evru. Razlozi visoke aprecijacije bili su visok priliv stranih direktnih investicija i ekspanzija zaduživanja u inostranstvu od strane komercijalnih banka i preduzeća u privatnom sektoru. Na kraju 2005. godine evro je vredeo 85,5 dinara, da bi na kraju 2006. godine njegova vrednost bila 79,0 dinara. Inflacija je u 2006. godini u Srbiji iznosila 6,6%, dok je u Evro zoni iznosila 1,9%, tako da je ukupna realna aprecijacija u 2006. godini iznosila 13,2%. Efekti ovakve aprecijacije dinara u 2006. godini bili su stvaranje dodatnog pritiska na strani uvoza roba i usluga, rast kreditne zaduženosti stanovništva i privrede, smanjenje troškova regulisanja obaveza po osnovu ino-kredita i domaćih kredita indeksiranih u ino-valuti, amortizovanje

17

efekata rasta cene osnovnih sirovina na svetskom tržištu. U 2007. godini evro je realno aprecirao za 6,8% sa određenim uticajem na inflaciju i deficit eksternog sektora.

Kretanje vrednosti dinara (nominalno i realno) prikazuje naredni grafikon.

Grafikon 19. Realni i nominalni kurs dinara u odnosu na evro, decembar 2000 = 100

80

100

120

140

160

180

200Дец

_200

0

Јун_

2001

Дец

_200

1

Јун_

2002

Дец

_200

2

Јун_

2003

Дец

_200

3

Јун_

2004

Дец

_200

4

Јун_

2005

Дец

_200

5

Јун_

2006

Дец

_200

6

Јун_

2007

Дец

_200

7

Realni kurs Nominalni kurs

Aprecijacijski jaz u periodu od juna 2001. do juna 2004. i u periodu od juna 2006. do decembra 2007. godine delovao je na smanjenje inflacije, ali i na pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa. Aprecijacija kursa dinara prema evru, u 2006. godini, posebno je bila uslovljena visokim suficitom kapitalnog bilansa izazvan visokim prilivom kapitala po osnovu stranih direktnih investicija, kapitalnih transakcija i zaduživanja u inostranstvu, kao i visokim kamatnim stopama na domaćem finansijskom tržištu.

2. Strukturne reforme u periodu 2001-2007. godina 2.1. Opšti rezultati. Republika Srbija u proteklih sedam godina tranzicije ostvarila je značajan napredak u strukturnim reformama realnog i finansijskog sektora, dok zaostaje u reformi javnog sektora.

Realni sektor. Realni sektor je u značajnoj meri restrukturiran i privatizovan. Po oceni EBRD Srbija je zabeležila napredak u 2007. godini kod privatizacije malih preduzeća (3,7), privatizacije velikih preduzeća (2,7) i restrukturiranja preduzeća (2,3). Pošto je maksimalna vrednost tranzicionih indikatora 4, očigledno da privatizacija i restrukturiranje realnog sektora nisu dovršeni. Ostvarenim napredkom u realnom sektoru nisu dostignuti standardi i poslovanje tipični za razvijene evropske zemlje.

Predstojeće strukturne reforme realnog sektora fokusiraće se na privredni rast i strukturne promene. Ključna pretpostavka za to je poboljšanje investicionog ambijenta i priliv direktnih investicija. Srbija je po oceni OECD ostvarila veliki napredak u reformi poslovnog i investicionog ambijenta, posebno kod investicione politike, promocije investicija i olakšica pri investiranju, poreske politike, trgovinske politike i regulatornih reformi, a u manjoj meri kod zaštite konkurencije i poštovanja uslova poslovanja, borbe protiv korupcije, ulaganja u humani kapital i poboljšanja obrazovnog sistema.

Srbija je posebnu pažnju posvetila podsticanju ulaganja u razvoj privatnog sektora. Zakonska regulativa je stimulativna za privatno investiranje i obezbeđuje transparentnost, nediskriminaciju i zaštitu vlasničkih prava. Unaprediće se i regulativa o gradskom građevinskom zemljištu. Sa stanovišta političkih i ekonomskih rizika investiranja, kreditni rejting Srbije je BB -. Svetska banka u svom Izveštaju o poslovanju za 2008. godinu ocenila je

18

politiku MSPP u Srbiji sa prosečnom ocenom 2-3, a od 178 rangiranih zemalja Srbija je zauzela 86 poziciju prema napretku poslovnog ambijenta i 64 poziciju prema zaštiti investitora.

Srbija zaostaje za drugim evropskim zemljama u pogledu nivoa konkurentnosti zbog nedovoljnih investicija u odnosu na razvojne potrebe, nedovoljnog priliva stranih tehnologija i upravljačkih znanja kroz priliv stranih direktnih investicija, dominacije sirovina i radno intenzivnih proizvoda u izvoznoj strukturi sa malim udelom proizvoda intenzivnih znanjem i tehnologijom. Svetski ekonomski forum rangirao je Srbiju na 91 mesto od 131 posmatrane zemlje u svom Izveštaju o konkurentnosti 2007-2008. godine. Na takav rang najviše je uticala ocena Svetskog ekonomskog foruma da je Srbija zemlja sa niskim dohotkom po stanovniku (3910 dolara), da preduzeća više uvoze tehnologiju nego što razvijaju kapacitete za razvoj sopstvene tehnologije, da preduzeća ne koriste u punoj meri mogućnosti poslovnog okruženja koje još nije kompletno i razvijeno i nije dovoljno prilagođeno potrebama bržeg razvoja tržišne privrede, kao i da se sporo odvija proces restrukturiranja preduzeća i da je nedovoljna finansijska podrška banaka i državnih agencija za osnivanje novih preduzeća i razvoj preduzetničke inicijative.

Srbija je uspešno promovisala investicije na bazi usvojene strategije privlačenja investicija i obezbedila poreske podsticaje za investiranje. Spoljnotrgovinski režim je stimulativan za dolazak stranih direktnih investicija i za proizvodnu specijalizaciju koja doprinosi rastu izvoza. SDI su generatori povećanja proizvodnje i izvoza i utiču na povećanje konkurentnosti izvozno orijentisanih preduzeća putem transfera znanja i tehnologija.

Srbija je formulisala strategiju regulatornih reformi, osnovala Savet za regulatorne reforme ekonomskog sistema i poseduje sposobnost analiziranja uticaja regulatornih reformi na nivo razvijenosti. Izvršiće se tzv. 'giljotina' propisa u drugom polugodištu 2008. i u 2009. godini.

Srbija je definisala strategiju zaštite konkurencije u okviru strategije razvoja trgovine, donela je antimonopolske propise i formirala Komisiju za zaštitu konkurencije, ali nije ostvarila značajniji napredak u jačanju konkurencije.

Korupcija u Srbiji predstavlja krupno ograničenje poslovanju preduzeća i smetnju tokovima kapitala. Doneta je nacionalna antikorupcijska strategija, ali ne i akcioni plan za njenu implementaciju. Nisu doneti svi potrebni propisi i nije obezbeđena transparentnost preduzetih antikorupcijskih aktivnosti.

Srbija je donela strategije unapređenja obrazovanja i vaspitanja, ali nije ostvarila potrebni napredak u razvoju humanog kapitala. Obrazovanje na svim nivoima još nije prilagođeno evropskim obrazovnim standardima.

Srbija zaostaje za drugim evropskim zemljama u izgradnji društva zasnovanog na znanju zbog nedovoljnih ulaganja u obrazovanje, istraživanje i razvoj, primenu rezultata istraživanja, korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija.

Srbija zaostaje u modernizaciji nacionalne organizacije za standardizaciju, kao i u pružanju državne pomoći, u odnosu na očekivanja od kandidata za člana EU.

Finansijski sektor. Finansijski sektor u proteklih sedam godina tranzicije ubrzano se razvijao u segmentu bankarstva. Finansijski sektor čini 36 banaka, 20 društava za osiguranje, 17 davalaca finansijskog lizinga, 7 dobrovoljnih penzionih fondova i 9 investicionih fondova. Privatni sektor je dominantan u svim segmentima finansijskog sistema. Finansijski sistem je u svim segmentima zabeležio rast obima aktivnosti i povećanje broja zaposlenih. Dominantan položaj u finansijskom sektoru Srbije zauzima bankarski sektor koji je zabeležio značajan rast bilansne sume, rast depozitnog potencijala i kreditne aktivnosti. Reformom bankarstva vraćeno je poverenje u banke i formirana značajna devizna štednja. Bankarski sektor posluje sa dobitkom, povećava produktivnost i profit, širi organizacionu mrežu, pruža raznovrsnije i kvalitetnije usluge.

Finansijski sektor Srbije u proteklih 7 godina tranzicije je konsolidovan i ostao je bankocentričan. U bilansnoj sumi finansijskog sektora dominantan je udeo banaka, osiguravajućih društava, lizing konpanija i dobrovoljnih penzijskih fondova, dok je mali udeo

19

tržišta kapitala. Na berzi se listiraju pored obveznica stare devizne štednje akcije samo tri preduzeća, što ukazuje na nedostatak kvalitetnih hartija od vrednosti koje su listirane na berzi.

Razvoj tržišta kapitala zahteva unapređenje relevantne zakonodavne regulative, povećanje kvalitetnih hartija od vrednosti u koje bi ulagali investicioni fondovi, jačanje imovine kojom raspolažu fondovi u Srbiji. Reforma penzionog sistema i uvođenje drugog stuba, povećanje broja kompanija koje ispunjavaju kriterijume za berzansko trgovanje, privatizacija državnih kompanija koje su atraktivne za investitore, uvođenje na berzu dužničkih hartija od vrednosti, kao i municipalnih i korporativnih obveznica, ukidanje poreza na kapitalnu dobit i na prenos apsolutnih prava na finansijske transakcije.

Srbija je sa zakašnjenjem uspostavila kvalitetan zakonodavni okvir za funkcionisanje tržišta kapitala. Na Beogradskoj berzi povećana je vrednost prometa sa 50,2 mlrd dinara u 2001. na 165 mlrd dinara u 2007. godini. Povećan je broj obavljenih transakcija sa 46.000 u 2001. na 301.200 u 2007. godini. Učešće akcija u ukupnom prometu na berzi kontinuirano je povećavano sa 6,9% u 2002. na 89,9% u 2007. godini. Glavni nedostaci berze su nedostatak likvidnih akcija i odsustvo trgovine akcijama javnih preduzeća. Oba indeksa Beogradske berze zabeležila su značajan rast u proteklih sedam godina tranzicije. Ostvareno je povećanje tržišne kapitalizacije sa 2,6 mlrd evra u 2003. na 18,2 mlrd evra u 2007. godini.

Reforma sistema osiguranja započeta je 2004. godine uvođenjem finansijske discipline na tržištu osiguranja i boljom zaštitom imovine i prava osiguranika. Broj osiguravajućih društava je smanjen sa 39 u 2003. na 20 u 2007. godini. Privatni sektor je dominantni vlasnik osiguravajućih društava. Ukupna premija osiguranja je značajno povećana. Životno osiguranje, i pored dominantnog rasta, učestvuje u ukupnoj premiji sa oko10%, dok je u razvijenijim zemljama učešće životnog osiguranja u ukupnom osiguranju 60%. U ukupnoj premiji dve najveće kompanije učestvuju sa oko 61% na tržištu osiguranja. Učešće premije osiguranja u BDP Srbije iznosi oko 2%, dok je to učešće u članicama EU oko 9%. Srbija ima znatno nižu bruto premiju po stanovniku u odnosu na ove zemlje, što je indikator nedovoljne razvijenosti sektora osiguranja u Srbiji.

Sektor finansijskog lizinga ostvario je značajan rast mereno povećanjem ukupne aktive po zaposlenom i ukupnog broja zaposlenih. Na tržištu lizinga deluje 17 davalaca finansijskog lizinga.

Infrastrukturni sektor. U svim segmentima privredne infrastrukture Srbija nije ostvarila značajniji napredak. EBRD je ocenio Srbiju sa 2 u oblasti infrastrukturnih reformi. Doneti su sistemski zakoni koji regulišu pojedine segmente privredne infrastrukture, kao i strategije razvoja za pojedine infrastrukturne delatnosti, ali proces reformi ovih delatnosti sporo napreduje. Pojedina javna preduzeća u nekim infrastrukturnim delatnostima primaju velike budžetske subvencije. Za pojedine infrastrukturne delatnosti formirana su nezavisna regulatorna tela – agencije koje u praksi ne funkcionišu efikasno. Potrebno je ubrzati proces liberalizacije u oblasti infrastrukture i ostvariti napredak kod tarifne reforme (princip korisnik plaća), komercijalizacije, privatizacije, konkurentnosti, ali i kod daljeg zakonodavnog i institucionalnog prilagođavanja. To je ključna pretpostavka podizanja efikasnosti i modernizacije energetske, saobraćajne, telekomunikacione i vodovodne infrastrukture u Srbiji.

Reforme ostalih sektora. Reforma državne uprave na svim nivoima vlasti u Srbiji je nedovoljno napredovala. Državna uprava još uvek je skupa i neefikasna i ne predstavlja servis građana i privatnog sektora. Doneta je strategija razvoja državne uprave i akcioni plan za njenu implementaciju. Doneti su i sistemski zakoni za izgradnju decentralizovane i profesionalne državne uprave. Srbija ne poseduje adekvatne administrativne kapacitete na svim nivoima potrebne za vladavinu prava, funkcionisanje tržišne privrede, funkcionisanje demokratskih institucija, zaštitu ljudskih i manjinskih prava, kao i za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. U oblasti reforme sudstva nije ostvaren značajniji napredak. Kasni se sa donošenjem sistemskih zakona koji omogućuju nezavisnost i funkcionalnost pravosudnog sistema. Doneta je nacionalna strategija reforme pravosuđa usmerena na izgradnju nezavisnih, transparentnih,

20

odgovornih i efikasnih institucija pravosudnog sistema, koje obezbeđuju pravnu sigurnost i uspešnost državne uprave. U oblasti ravnomernog regionalnog razvoja nije ostvaren potreban napredak. Doneta je strategija regionalnog razvoja Srbije i pripremljen predlog zakona o regionalnom razvoju. Analitički su sagledane velike regionalne neravnomernosti u Srbiji. Potrebno je u kratkom roku doneti zakonodavnu i institucionalnu infrastrukturu za novu regionalnu politiku Srbije. Od posebnog značaja je formiranje institucija za regionalni razvoj koje će utvrđivati i sprovoditi programe i projekte regionalnog profila. Neophodno je uspostaviti sistem podsticanja nerazvijenih područja i institucije za finansiranje regionalnog razvoja iz domaćih izvora i IPA fondova EU. U oblasti zaštite životne sredine u Srbiji nije ostvaren potreban napredak. Doneti su osnovni sistemski zakoni i nacionalna strategija održivog razvoja. U toku je uspostavljanje integrisanog sistema monitoringa vazduha i zemljišta. Nedovoljni rezultati su ostvareni kod unapređivanja kvaliteta voda i racionalnog korišćenja vode, naročito kod prečišćavanja otpadnih voda. Neadekvatno postupanje sa komunalnim otpadom je krupan problem u životnoj sredini u Srbiji. Identifikovani su ključni problemi u zaštiti vazduha, voda i zemljišta i u postupanju sa komunalnim otpadom. U oblasti socijalnog razvoja ostvaren je određeni napredak. Ostvareno je određeno poboljašanje kvaliteta života mereno indeksom humanog razvoja. Pogoršana je očekivana dužina života i povećan je broj umrlih odojčadi kao osnovnih indikatora kvaliteta života i zdravlja. Reformisan je državni penzijski sistem i uvedeno privatno penziono osiguranje. Unapređena je osnovna zdravstvena zaštita, poboljšan je sistem socijalne zaštite i dečija zaštita. Obezbeđena je materijalna pomoć za socijalno najugroženije grupe. Obezbeđeno je vraćanje zaostalih dugova i redovnost naplata.

x x x Evropska komisija u Izveštaju o napretku zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u procesu pridruživanja EU, ocenila je da u Srbiji u 2008. godini napretka ima, ali da on nije impresivan. Naglašeno je da je Srbija u malom broju oblasti u potpunosti prilagođena standardima i zakonima EU. Insistira se da se domaće zakonodavstvo prilagodi standardima EU i ukazuje da treba ubrzati usvajanje mnogih zakona i otklanjati ograničenja za njihovu primenu. Kao najproblematičnije oblasti navode se nerazvijenost privatnog sektora, mešanje države u privredni život, nezaposlenost, nezavisnost sudstva i korupcija. Ocenjeno je kao veoma značajno za evropsku integraciju Srbije potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i primena Prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. januara 2009. godine. Pohvaljuje se kapacitet administracije, a kritikuje kapacitet Parlamenta i spora reforma sudskog sistema. U Izveštaju o napretku Evropska komisija ocenjuje da je Srbija ostvarila visok privredni rast vođen rastom sektora usluga i inflaciji u okviru prediviđenog koridora. Navedeno je da nisu narušeni principi tržišne privrede i da ima napretka u privatizaciji i razvoju finansijskog sektora, a da nema napretka u koordinaciji monetarne i fiskalne politike, eksterna neravnoteža se povećava i pogoršava se kvalitet finansiranja, raste spoljni dug, opadaju strane investicije, kurs oscilira, privreda postaje ranjiva. Restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća je neizvesno, sa velikim učešćem u proizvodnji i zaposlenosti. Privatni sektor nije konkurentan i fleksibilan. Postoje prepreke koje otežavaju ulazak na tržište i izlazak sa tržišta. Pravni sistem je neefikasan i ograničava primenu zakona. Država u većoj meri utiče na konkurentnost. Neformalni sektor je jak zbog slabe regulacije, neadekvatne poreske politike, nesprovođenja zakona i slabe borbe sa korupcijom i kriminalom. Nezaposlenost je i dalje na visokom nivou i pretstavlja uz visoku spoljnu neravnotežu glavni problem privrede Srbije. Neusklađenost tražnje i ponude radne snage je visoka prepreka za strane direktne investicije i za razvoj novih privrednih grana. Preduzeća više pažnje posvećuju obuci zaposlenih. Obrazovanje na državnim univerzitetima je nekvalitetno, programi su zastareli, a troškovi obrazovanja u javnom sektoru su niži od proseka EU (3,7% BDP).

21

Evropska komisija preporučuje Srbiji da ubrza proces usvajanja i primene evropskih standarda u oblasti trgovine i usluga, zaštite konkurencije, javnih nabavki, zaštite prava intelektualne svojine, politike zapošljavanja, obrazovanja, nauke i istraživanja, malih i srednjih preduzeća, poljoprivrede, ekologije, saobraćaja, energetike, informatičkog društva, medija, finansijske kontrole, migracije, policije, organizovanog kriminala, zaštite podataka i dr. 2.2. Privatizacija i restrukturiranje realnog sektora Privatizacija društvenih preduzeća. Zakonom o privatizaciji iz juna 2001. godine utvrđen je novi model privatizacije društvenih preduzeća koji je, nakon kraćeg perioda donošenja podzakonskih akata, izgradnje institucija i jačanja administrativnih kapaciteta za njegovu primenu, dao značajne rezultate u privatizaciji preduzeća.

Osnovni rezultat dosadašnje privatizacije preduzeća ogleda se u formiranju zdravog jezgra privrede koje čine perspektivna preduzeća, koja su postala nosilac rasta proizvodnje i izvoza i produktivne zaposlenosti. Tabela 6. Rezultati privatizacije društvenih preduzeća od 2002 do 2007. godine 2002 2003 2004 2005 2006 2007 Ukupno Broj prodatih preduzeća 214 651 246 312 280 359 2062Broj zaposlenih 37.617 79.827 42.289 59.767 49.848 54.020 323.368

u mil. evra

Prodajna cena 319,4

846,2 162,8 377,5

314,2

537,0 2.557,1

Investicije 320,

2 320,

6 106,0 102,0218,

5133,

4 1.200,7

Socijalni program 145,8

128,3 2,6 0,0 0,0

0,0 276,7

Izvor: Agencija za privatizaciju

U periodu od 1. januara 2002. do zaključno sa decembrom 2007. godine metodom prodaje na tenderu, aukciji i tržištu kapitala privatizovano je ukupno 2.062 društvenih preduzeća i ostvaren ukupan prihod od njihove prodaje od 2,55 mlrd evra. Pri tome, ugovorene su značajne investicije u razvoj ovih preduzeća od 1,2 mlrd evra. Predviđeno je da se privatizacija ili likvidacija preostalih 850 društvenih preduzeća ubrza i okonča do kraja 2008. godine, kako bi ojačao privatni sektor i imovina preduzeća se produktivnije upotrebljavala i na tim osnovama značajnije povećala konkurentnost privrede. Poseban značaj ima osnivanje 34.000 novih firmi u periodu 2005-2007. godine. Formiranje novog privatnog sektora po osnovu privatizacije, a posebno osnivanje novih preduzeća od najvećeg je značaja za privredni rast i povećanje izvoza, zapošljavanje i porast životnog standarda.

Efekti privatizacije ispoljili su se u finansijskim rezultatima poslovanja preduzeća i preduzetnika. Pozitivni trend poslovanja preduzeća započet u 2005. godini, kada su gubici privrede prepolovljeni u odnosu na 2004. godinu, nastavljen je u 2006. godini. Prvi put posle nekoliko decenija, ostvaren je pozitivni neto finansijski rezultat od 108.094 mil. dinara. Pri tom, ukupan neto dobitak ostvarilo je 47.791 preduzeće, a ukupan neto gubitak 21.337 preduzeća. Privredna društva u Srbiji u 2007. godini ostvarila su neto finansijski rezultat od 53,5 mlrd dinara. Ubrzanju privatizacije doprinele su promene Zakona o privatizaciji iz 2005. godine kojima su izvršena unapređenja izabranog modela privatizacije, tako što je Agencija za privatizaciju dobila pravo da samostalno raskida ugovor sa kupcem ukoliko ne poštuje odredbe ugovora, što je omogućilo njihovu ponovnu privatizaciju, uveden uslovni otpis javnih potraživanja prema preduzećima koja se privatizuju s mogućnošću da se državni poverioci namire iz privatizacionog prihoda.

Proces privatizacije preduzeća u prvih sedam godina tranzicije tekao je relativno uspešno, bez većih afera, posebno kad se ima u vidu da je privreda bila u krajnje nepovoljnom stanju posle raspada zemlje i da je deceniju trpela sankcije međunarodne zajednice uvedene početkom

22

devedesetih i NATO bombardovanje krajem devedesetih godina, kao i posledice loše ekonomske politike tokom devedesetih godina.

U procesu reforimi privatizovana je većina malih i srednjih preduzeća u društvenoj svojini, dok se privatizacija velikih društvenih preduzeća intenzivnije odvija od 2005. godine. Izmenama Zakona o privatizaciji utvrđeno je da se do kraja 2008. godine završi privatizacija preduzeća iz grupe za restrukturiranje velikih poslovnih sistema u društvenoj svojini, od kojih će veći deo završiti u stečaju. U narednom srednjoročnom periodu predstoji i tehnički složenija privatizacija javnih republičkih i komunalnih preduzeća kao velikih sistema infrastrukturnog karaktera.

Restrukturiranje društvenih preduzeća. U proteklih sedam godina ekonomske tranzicije ostvaren je određeni napredak u restrukturiranju velikih društvenih preduzeća. Ova preduzeća bila su dugogodišnji gubitaši, sa ogromnim obavezama, često sa negativnim kapitalom, konglomerati bez specijalizacije i sa ogromnim viškom zaposlenih. Realni sektor na početku tranzicije karakterisala je zastarela tehnologija, tržišno neatraktivni proizvodni programi, nekonkurentni proizvodi, nemotivisanost zaposlenih i niska poslovna efikasnost. Zastarele tehnologije, loš menadžment i visoki troškovi kompenzirani su ekonomski neopravdanim povećavanjem cena. Ta preduzeća su preživljavala zahvaljujući mekom budžetskom ograničenju, odnosno subvencijama države i topljenju njihovog kapitala.

Vlada je početkom 2001. godine donela odluku da restrukturiranje velikih društvenih preduzeća poveri Agenciji za privatizaciju, sa ciljem da se restrukturiraju do nivoa koji je potreban da bi se privatizovala ili da ukoliko to nije moguće idu u stečaj.

U postupku restrukturiranja bilo je oko 70 velikih društvenih preduzeća sa preko 150.000 zaposlenih, sa ciljem da se ovi veliki poslovni sistemi pripreme za privatizaciju prodajom uspešnim investitorima i da se sačuva što više radnih mesta. S tim u vezi, predviđen je stečaj i likvidacija delova ovih preduzeća koji nemaju ekonomsku perspektivu. U 2004. godini privatizovana su samo dva preduzeća iz grupe za restrukturiranje. Proces restrukturiranja usporeno se odvijao zbog samoupravne logike zaposlenih i neefikasnog i dugog stečajnog postupka koji je promenjen usvajanjem novog stečajnog zakonodavstva sredinom 2005. godine. Stečajni postupak preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, koji vodi Agencija za privatizaciju, intenziviran je od juna 2005. godine posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, kojima je uvedena obaveza javnih poverilaca da uslovno otpišu svoja potraživanja prema subjektu privatizacije i da ih namire iz sredstava dobijenih od privatizacije. Od 2005. do 2007. godine restrukturirana su i prodata 33 velika društvena preduzeća iz inicijalne grupe od oko 70 velikih preduzeća u postupku restrukturiranja. Istovremeno, iz grupe za restrukturiranje u stečaj je otišlo sedam velikih društvenih preduzeća.

Restrukturiranje javnih preduzeća. U periodu od 2001. do 2007. godine ostvaren je određeni napredak u restrukturiranju javnih republičkih i lokalnih preduzeća koja pružaju usluge infrastrukturnog karaktera, kao što su električna energija, telekomunikacije, pošta, nafta i gas, železnica, aerodrom i avioprevoz, šume, vode, komunalne usluge i slično.

Republička javna preduzeća koja obavljaju delatnosti od javnog interesa, prema podacima iz završnih računa, zapošljavaju oko 16% ukupno zaposlenih u privredi Srbije, raspolažu sa oko 30% angažovanih sredstava privrede Srbije, učestvuju sa oko 20% u gubicima privrede Srbije. Nacionalna javna preduzeća i javna komunalna preduzeća na nivou lokalnih zajednica na početku tranzicije bila su u krajnje nepovoljnoj situaciji. Javna preduzeća su obavljala i delatnosti koje nisu bile od javnog interesa (niz pomoćnih i sporednih delatnosti), bila su zaštićena od konkurencije sa depresiranim cenama proizvoda i usluga, što je uslovilo visoke gubitke koji su delom pokrivani subvencijama iz budžeta, a delom su predstavljali kvazi fiskalni deficit. Ova preduzeća su ostvarivala nisku ekonomsku efikasnost, imala ogroman višak zaposlenih i velike, mahom neotplative obaveze.

Tokom 2005. godine ubrzano je restrukturiranje republičkih javnih preduzeća smanjenjem broja zaposlenih, uz otpremnine iz budžetskih sredstava, smanjenjem dugova kroz otpis javnih potraživanja i podelu velikih preduzeća na osnovnu i sporedne delatnosti, uz pripreme za njihovu privatizaciju. Pozitivni rezultati sastoje se u odvajanju sporednih delatnosti, finansijskoj

23

konsolidaciji, smanjenju broja zaposlenih, otklanjanju dispariteta cena kod većine javnih preduzeća, uz uvođenje ekonomskih principa poslovanja, a u manjoj meri kod železnice, puteva i podzemne eksploatacije uglja. Kroz ulaganja unapređena je u određenoj meri tehnološka osnova infrastrukturnih delatnosti, posebno kod Telekoma, EPS, Aerodroma.

Od prvenstvenog značaja za ubrzanje procesa restrukturiranja javnih preduzeća bilo je donošenje sistemskih zakona koji regulišu pojedine infrastrukturne delatnosti (Zakon o energetici, Zakon o javnim putevima, Zakon o železnici, Zakon o poštanskim uslugama, Zakon o telekomunikacijama), koji su u većoj ili manjoj meri usklađeni sa evropskim direktivama, kao i formiranje regulatornih tela za pojedine infrastrukturne delatnosti (Agencija za energetiku, Agencija za energetsku efikasnost, Direkcija za železnice, Agencija za kontrolu letenja, Agencija za telekomunikacije, Agencija za poštanske usluge). Time je unapređen pravni i regulatorni okvir koji omogućuje liberalizaciju infrastrukturnih delatnosti u kojima posluju javna preduzeća i poboljšanje njihove efikasnosti, kao i ubrzanje privatizacije javnih preduzeća.

U liberalizaciji i privatizaciji republičkih komunalnih javnih preduzeća nije ostvaren značajniji napredak. Očekuju se određeni rezultati do 2010. u liberalizaciji fiksne telefonije, vazdušnog saobraćaja, uvoza nafte, proizvodnje električne energije, prevoza robe i putnika u železničkom saobraćaju, kao i u delimičnoj liberalizaciji komunalnih delatnosti najavljena je potpuna i delimična privatizacija kod nekih republičkih javnih preduzeća (a.d. JAT Airways, „Telekom Srbija”, „Galenika”, EPS i dr.) i akcionarskog društva NIS.

U restrukturiranju javnih preduzeća ostvaren je napredak kod većine javnih preduzeća, osim kod finansijske konsolidacije železnice i odvajanja železničke infrastrukture od prevoza robe i putnika u posebna preduzeća.

Na bazi Zakona o energetici i Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine, restrukturiranje JP Elektroprivreda Srbije započeto je:

• izdvajanjem rudnika za podzemnu eksploataciju uglja u posebno javno preduzeće, JP PEU Resavica iz Resavice;

• osnivanjem JP Elektroprivreda Srbije u čijoj je nadležnosti proizvodnja i distribucija električne energije, upravljanje distributivnim sistemom i trgovina električnom energijom;

• i osnivanjem JP Elektromreža Srbije, u čijoj nadležnosti su prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom-Operator prenosnog sistema i tržišta Republike.

Ključni korak u restrukturiranju akcionarskog društva Naftna industrija Srbije jeste formiranje tri preduzeća u državnom vlasništvu, i to:

• JP Transnafta za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima; • JP „Srbijagas” za transport, distribuciju, skladištenje i trgovinu prirodnim gasom; • A.D. NIS za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih

derivata i istraživanje prirodnog gasa.

Na bazi donetih sistemskih zakona za oblast saobraćaja i telekomunikacija izvršene su statusne i organizacione promene, i to:

• u oblasti drumskog saobraćaja, u skladu sa Zakonom o javnim putevima, formirano je JP „Putevi Srbije”, u čijoj nadležnosti je izgradnja i održavanje autoputeva i mreže magistralnih i regionalnih puteva;

• u oblasti železničkog saobraćaja, u skladu sa Zakonom o železnici, osnovano je JP „Železnice Srbije”, u čijoj nadležnosti je upravljanje javnom železničkom infrastrukturom i obavljanje javnog prevoza u železničkom saobraćaju. Izvršena je organizaciona podela „Železnice Srbije” na direkcije za prevoz i za infrastrukturu ali ne i njihovo računovodstveno i funkcionalno razdvajanje. Osnovana je Direkcija za železnice koja će izdavati licence i sertifikate operaterima zainteresovanim za korišćenje železničke infrastrukture;

24

• u oblasti rečnog saobraćaja osnovane su javne ustanove: Plovput, u čijoj nadležnosti je uređivanje, održavanje, zaštita, razvoj, upravljanje i obeležavanje plovnih puteva i Jugoregistar, u čijoj nadležnosti su standardi i registracija trgovačkih brodova na kopnenim vodnim putevima, kao i JP Kapetanija, u čijoj nadležnosti je upravljanje saobraćajem i bezbednost na vodnim putevima;

• u oblasti vazdušnog saobraćaja formirana je Uprava za civilno vazduhoplovstvo i Agencija za kontrolu letenja. Aerodrom „Nikola Tesla” je modernizovan, a u procesu privatizacije nalazi se nacionalna aviokompanija. Privatizacioni savetnik predložiće Vladi strategiju privatizacije a.d. JAT-a. a.d. JAT „Airways” izdvojio je sporedne delatnosti i delatnosti vezane za vazdušni saobraćaj (ketering i tehničko održavanje vazduhoplova), koje imaju uslove za samostalno poslovanje na tržištu;

• u oblasti poštanskog saobraćaja, u skladu sa Zakonom o poštanskim uslugama, formirano je JP PTT saobraćaja „Srbija”, u čijoj nadležnosti je razvoj poštanske mreže na teritoriji Republike;

• u oblasti telekomunikacija, u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama, formirana je Agencija za telekomunikacije kao nezavisno regulatorno telo i osnovano JP „Telekom Srbija” a.d. kao operater sa značajnim učešćem na tržištu.

Pored sprovedenih postupaka u procesu restrukturiranja javnih preduzeća, predstoje značajne aktivnosti na restrukturiranju javnih preduzeća, kao što su završetak finansijske konsolidacije železnice, pošte i podzemne eksploatacije uglja, donošenje svih podzakonskih akata od značaja za sprovođenje sistemskih zakona koji regulišu infrastrukturne delatnosti i unapređenje regulatornog okvira za funkcionisanje infrastrukturnih delatnosti. Time se stvaraju uslovi za efektivnu liberalizaciju i privatizaciju javnih preduzeća. Ostvaren je određeni napredak u jačanju konkurencije u oblasti mobilne telefonije, distribucije naftnih derivata i poštanskih usluga, ali je napredak u liberalizaciji nedovoljan. Najavljeno je donošenje strategije privatizacije javnih preduzeća, a prvi kandidati su a.d. JAT, JP Resavica i a.d. NIS.

Razvoj malih i srednjih preduzeća. Formiranjem Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća na nivou Republike u junu 2001. godine i širenjem mreže ovih agencija na teritoriji cele zemlje, donošenjem Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva januara 2003. godine i Zakona o Garancijskom fondu u maju 2003. godine stvorene su pravne, institucionalne i strateške osnove za brži razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP).

U Srbiji je u prvih sedam godina tranzicije značajno izmenjen ambijent za poslovanje i razvoj MSPP na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Reformisan je pravni i institucionalni okvir poslovanja malih i srednjih preduzeća, podignut nivo znanja i sposobnosti za rad u MSP, izgrađene institucije za finansijsku podršku i unapređeno statističko praćenje poslovanja MSP.

Tabela 7. Razvoj malih i srednjih preduzeća 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Broj MSP preduzeća 63.985 66.133 68.220 74.708 74.736

75.596 83.511

Broj zaposlenih u MSP 590.223 669.510 668.722 752.740 810.862

870.979 906.669

Broj radnji 209.445 215.861 210.603 210.431 201.959

192.919 283.640Udeo MSP u BDP, u % (u nefinansijskom sektoru) 41,0 47,6 51,3 51,8 54,1

56,9 58,3

Udeo MSP u izvozu, u % (u nefinansijskom sektoru 25,5 33,4 33,9 34,8 39,6

43,6 50,2

Udeo MSP u zaposlenosti, u % 43,2 51,5 54,2 54,7 59,0

63,1 65,5

Izvor: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

25

Republika Srbija sprovodi politiku razvoja malih i srednjih preduzeća u skladu sa načelima Evropske povelje o maloj privredi (EU Charter for Small Business) i od 2003. godine svake godine ispunjava Upitnik o Povelji.

Vlada je krajem 2005. godine usvojila Plan za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u periodu 2005 – 2007. godina, sa ciljem da se unaprede uslovi za osnivanje i poslovanje malih i srednjih preduzeća i radnji i da se ohrabre investitori i preduzetnici. U toku je priprema operativnog plana unapređenja uslova za kreditiranje preduzetništva, povećanja konkurentnosti i unapređenja preduzetničke infrastrukture. Pripremljen je Predlog zakona o preduzetništvu koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. U takvim uslovima u 2007. godini osnovan je značajan broj malih i srednjih preduzeća pa se njihov ukupni broj povećao na 83.511, kao i radnji čiji je broj dosegao 284.000. Pri tome, broj aktivnih malih i srednjih preduzeća od 2001. godine povećan je za oko 10%. Udeo malog i srednjeg preduzetništva u BDP procenjuje se na oko 58% krajem 2007. godine, u izvozu na oko 50% i u zapošljavanju na oko 65%. Ovi udeli povećaće se povećanjem efikasnosti postojećih i podsticanjem osnivanja novih malih i srednjih preduzeća.

Sektor MSPP je suočen sa skupim i dugotrajnim procedurama dobijanja dozvola za gradnju i drugih dozvola i licenci, neefikasnim i dugotrajnim rešavanjem poslovnih sporova te neregulisanim uslovima za korišćenje pokretne i nepokretne imovine. Pored toga, neadekvatna je kvalifikaciona struktura i nedovoljna zaštita zaposlenih u MSP. Takođe, nedovoljan je pristup MSPP raznim oblicima finansiranja na tržištu kapitala, krute su procedure javnih nabavki i previsoko postavljeni standardi zaštite životne sredine za MSPP. Sektor MSPP suočen je sa nedovoljnom podrškom obrazovnih institucija na svim nivoima obrazovanja u odsudno važnoj aktivnosti razvijanja znanja i sposobnosti za preduzetništvo. Formalno i neformalno obrazovanje nije značajnije razvilo ponudu obrazovnih sadržaja iz preduzetništva i nije pružena odgovarajuća podrška kroz nastavne programe, obuku, kurseve i seminare, a s druge strane vlasnici i menadžeri MSPP nedovoljno koriste tržište konsalting usluga. Nedovoljna orijentacija na konsalting svakako je uz ostalo posledica i njihovog malog obima.

Sektor MSPP koristi kreditne linije Evropske investicione banke i Vlade Italije, finansijsku pomoć Vlade Srbije preko Fonda za razvoj Srbije i Fonda za razvoj AP Vojvodine koji odobravaju povoljne kredite, garancije Garancijskog fonda za deo odobrenih kredita kod poslovnih banaka i kreditiranje samozapošljavanja preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

Unapređenje poslovnog okruženja. Vlada je u proteklih sedam godina tranzicije posebnu pažnju posvećivala pripremi i donošenju sistemskih zakona kojima se uređuju pojedina područja sistema, u skladu sa pravom EU. U tom pogledu donet je novi Ustav i veliki broj zakona iz unutrašnjeg prava. Tabela 8. Doneti sistemski zakoni 2001-2007.

Zakoni usvojeni 2001. godine 48 Zakoni usvojeni 2002. godine 44 Zakoni usvojeni 2003. godine 45 Zakoni usvojeni 2004. godine 81 Zakoni usvojeni 2005. godine 108 Zakoni usvojeni 2006. godine 39 Zakoni usvojeni 2007. godine 40 Ukupno 405

Narodna skupština od ukupno 405 zakona oz unutrašnjeg prava donetih u periodu 2001-2007. usvojila je 221 novi zakon i 184 zakona o izmenama zakona. Od 405 usvojenih zakona 57 zakona prestalo je da važi u proteklih sedam godina.

Od 405 donetih zakona 94 zakona regulišu javne finansije i poreze, 74 Zakona regulišu državno uređenje i ljudska prava, 64 zakona regulišu pravosuđe, 61 zakon reguliše ekonomiju.

26

Donetim sistemskim zakonima unapređene su pravne i institucionalne osnove, i unapređen je poslovni ambijent, što je omogućilo ubrzanje tržišnih prilagođavanja u realnom i finansijskom sektoru. Pored toga, doneti zakoni značajno ubrzavaju proces pristupanja Srbije EU, budući da su usklađeni sa pravnim standardima EU (acquis communautaire), čime su rešenja iz prava EU u značajnoj meri ugrađena u domaći pravni poredak.

Vlada je usvojila četvrti po redu godišnji Akcioni plan za usklađivanje 40 zakona sa propisma EU, donošenjem novih ili izmenama postojećih zakona, sa nosiocima i rokovima pripreme tih zakona. Dalja harmonizacija domaćih zakonskih i podzakonskih akata odvijaće se u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja na bazi Odluke Saveta EU o uspostavljanju Evropskog partnerstva, sa ciljem da se u 23 oblasti utvrđene Belom knjigom II usklade domaći propisi sa pravnom regulativom EU i time ispuni jedan od uslova za punopravno članstvo u EU. Posebna pažnja posvećuje se usklađivanju propisa koji se odnose na slobodu prometa robe, slobodno kretanje lica, slobodno vršenje usluga i slobodno kretanje kapitala i na zajedničke politike, čime se obezbeđuje i usklađenost domaćih propisa koji su presudno važni za uspostavljanje i funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Poseban problem predstavlja primena zakona. Doneti zakoni često se dosledno ne primenjuju. Kod mnogih sistemskih zakona nisu doneta potrebna podzakonska akta za njihovo sprovođenje, a nisu osposobljene postojeće niti osnovane nove institucije za primenu sistemskih rešenja. Komisija za hartije od vrednosti usvojila je pravila o vlasničkim pravima i licencama za brokere, investicione savetnike i portfolio menadžere.

Neki od donetih zakona su zastareli ili nepotrebni, mnogi zakoni ne sadrže precizne i jasne norme, neki zakoni su protivurečni i nelogični, primena zakona zahteva administriranje, a mnogi ometaju i usporavaju privredni život.

IFC – Svetska banka u godišnjem izveštaju: Poslovanje u 2009. (Doing Business in 2009) analizira indikatore poslovnog okruženja u 181 zemlji, i to: otvaranje novog preduzeća, dobijanje dozvole, zapošljavanje i otpuštanje radnika, registrovanje svojine, mogućnost dobijanja kredita, zaštita investitora, plaćanje poreza, prekogranična trgovina, izvršenje ugovora i zatvaranje preduzeća.

Prema ovom izveštaju Srbija je zauzela 94. poziciju, što je lošije od prošlogodišnje pozicije (91.) zbog relativnog pogoršanja reformskih dostignuća u odnosu na druge zemlje. Ocena pozicije posmatranih zemalja je važan signal za investitore i stoga Srbija mora ubrzati reforme i unaprediti poslovno okruženje da bi privukla kapital i otvarala nova radna mesta.

Najlošiju ocenu Srbija je dobila za nazadovanje u dobijanju građevinskih dozvola, a najbolju za poboljšanje procedura registracije preduzeća. Najniži rang Srbije u ovom izveštaju je kod dobijanja dozvola (149. pozicija), a najveći kod dobijanja kredita (28. pozicija).

U izveštaju Svetske banke: Upravljanje je važno: Indikatori državnog upravljanja 1996-2007. analiziran je u 212 zemalja kvalitet javnog upravljanja putem demokratičnosti i odgovornosti vlade, političke stabilnosti i nasilja, efektivnosti vlade, kvaliteta regulacije, vladavine prava i kontrole korupcije.

U ovom izveštaju ocenjeno je da je u Srbiji povećan politički rizik, smanjena efikasnost vlade, uz rast stepena korupcije, a s druge strane da je povećana demokratičnost i odgovornost vlade.

Prema listi Transparency International iz avgusta 2008. Srbija je od 180 zemalja rangirana po korupciji na 85 poziciju, dok je u 2007. po ovom kriterijumu zauzimala 79. poziciju.

Po oceni Fraser Insstitut iz Kanade u Izveštaju o Ekonomskim slobodama u svetu Srbija se od 141 zemlje nalazi na začelju rangiranih zemalja jugoistočne Evrope i zeuzela je 98. poziciju. Sa ovim rangom Srbija je zemlja sa niskim indeksom ekonomskih sloboda, odnosno sa povećanom ulogom države.

27

2.3. Konsolidacija i privatizacija finansijskog sektora Finansijsko tržište. U proteklih sedam godina tranzicije uspostavljen je novi zakonodavni okvir (Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koji je više puta menjan) i novi regulatorni okvir (Komisija za hartije od vrednosti). Međutim, propisi koji regulišu finansijsko tržište međusobno se prepliću, nepreciznih su odredbi i komplikovani su za primenu.

Srbija još uvek ima nedovoljno razvijeno i plitko finansijsko tržište koje obeležavaju dva pozitivna toka: kontinuirana trgovina akcijama i normalizacija prinosa na tržištu obveznica. Tržište kapitala, kao ključni segment finansijskog tržišta, organizovano je u formi klasične berze osnovane 1989. godine koja je do 2002. godine funkcionisala na nestandardan način i bez normalnih pravila ponašanja. Osnovni instrumenti na tržištu kapitala bile su akcije iz insajderske privatizacije i obveznice emitovane radi isplate stare devizne štednje. Izostao je izlazak javnih preduzeća na berzu čije su akcije kvalitetan tržišni materijal.

Razvoj tržišta kapitala od 2002. godine obeležava dinamičan rast tržišne kapitalizacije, s tim što je veliki deo ukupne kapitalizacije nelikvidan, odnosno ne trguje se akcijama dovoljno. Aktivnosti na finansijskom tržištu Srbije adekvatnije prikazuje obim prometa na tom tržištu, kao indikator njegove ukupne aktivnosti. Ovde je indikativan fenomen pražnjenja tržišta kapitala (nakon preuzimanja preduzeća akcije se povlače sa berze), što će u daljem razvijanju ovog tržišta zahtevati jačanje uloge države na tržištu kapitala. Ohrabrujuća je tendencija pojave novih učesnika u berzanskom poslovanju i rast ukupne vrednosti akcija koje će na berzi trajno cirkulisati. Tabela 9. Promet na Beogradskoj berzi

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 1. Ukupna vrednost

prometa na Beogradskoj berzi,

mil. din.

50.156,5 102.298 93.070,4 40.584,0 48.350,8 100.584,0 164.990,9

2. Vrednost prometa dugoročnih

HoV, mil. din. 277,2 9.740,4 40.644,6 34.566,3 48.350,8 100.584,0 164.990,9

2.1. Obveznice RS, mil. din. 181,0 2.714,2 10.156,7 9.042,6 9.191,3 13.285,2 16.633,6

2.2 Akcije, mil. din. 96,2 7.026,2 30.487,9 25.523,7 39.159,5 87.298,8 148.357,33. Promet ostalih HoV, mil. din. 49.879,3 92.557,8 52.425,8 6.017,4 - - -

Struktura prometa, u %1. Ukupan promet na Beogradskoj berzi 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

2. Promet dugoročnih HoV 0,6 9,5 43,7 85,2 100,0 100,0 100,0

2.1. Obveznice RS 0,4 2,7 10,9 22,3 19,0 13,2 10,0 2.2 Akcije 0,2 6,9 32,8 62,9 81,0 86,8 90,03. Ostale HoV 99,4 90,5 56,3 14,8 - - -Izvor: Beogradska berza

Ciklično kretanje obima prometa na finansijskom tržištu uslovljeno je promenom strukture instrumenata kojima se trguje. Tokom devedesetih godina i u 2001. i 2002. godini pretežno se trgovalo komercijalnim zapisima preduzeća i blagajničkim zapisima centralne banke. Promenom regulative 2003. godine osnovna aktiva na finansijskom tržištu postale su akcije i obveznice stare devizne štednje. Kratkoročni instrumenti su tada usmereni na tržište novca, koje je institucionalno uređeno kao međubankarsko tržište. Dominantna aktiva na berzi u periodu 2004. - 2006. godina bile su akcije preduzeća i po obimu i po broju transakcija.

Do oktobra 2004. godine dominiralo je diskontinualno tržište akcija na kome su induvidualni vlasnici akcija iz sektora stanovništva prodavali akcije koje su dobili besplatno u postupku masovne privatizacije. Akcije su prodavali kupcima iz sektora preduzeća koji su u tim preduzećima formirali značajne pakete akcija, što je dovelo do koncentracije vlasništva. Nakon toga opadala je tražnja, promet i cene akcija, jer novi vlasnici nisu prodavali svoje akcije, na

28

što ukazuje razlika između nivoa kapitalizacije i vrednosti prometa na berzanskom tržištu. Pri tome, manjinski vlasnici bili su nedovoljno zaštićeni.

Uvođenjem kontinualnog trgovanja akcijama od oktobra 2004. godine uvećana je ponuda iz skupa individualnih vlasnika akcija iz procesa privatizacije, kao i iz skupa portfolio investitora koji su ranije kupili akcije, a sada ih prodaju radi ostvarivanja kapitalne dobiti. Kontinualno trgovanje doprinelo je povećanju broja transakcija, posebno rastu vrednosti prometa.

Obveznice stare devizne štednje, uvedene u promet u septembru 2002. godine, značajno su uticale na nivo kapitalizacije finansijskog tržišta, obim prometa i likvidnost. Prinosi ovih obveznica na početku su bili visoki i postepeno su se normalizovali. Normalizacija prinosa je postignuta 2003. godine. Segmentiranost ovog tržišta i dalje se nameće kao ograničavajući faktor produbljivanja tržišta kapitala, budući da se oko 25% ukupnog prometa obveznicama stare devizne štednje obavlja na berzi, u odnosu na vanberzansko trgovanje obveznicama. Finansijska tržišta su zabeležila veliki rast vrednosti prometa u 2006. i 2007. godini. Ukupna tržišna kapitalizacija preduzeća kojima se trgovalo na berzi porasla je na oko 45% BDP u 2007. godini, dok je taj udeo u 2006. godini iznosio svega 23% BDP.

Devizno tržište, kao treći segment finansijskog tržišta, u ovom periodu je funkcionisalo kao međubankarsko tržište, uz prisustvo NBS kao značajnog učesnika i interventa na njemu. I ovo tržište je segmentirano jer postoje paralelno tržište efekata i devizno tržište.

Tabela 10. Promet na deviznom tržištu, u mil. dolara

Godina

Fiksi sastanak

MDT-a

Kupoprodaja izvan fiksing sastanka MDT-a Menjački poslovi

Ukupno Banka -banka

Banke-Narodna

banka

Banke-rezidenti

i nerezidentiBanke Narodna

banka

2001 1.154 - - - 149,9 2185,7 3.489,42002 1.585 200,0 61,0 3.120,7 330,5 2.297,3 7.593,62003 2.003 901,0 102,0 7.360,1 1.387,9 2.031,4 13.785,22004 2.001 1.954,0 47,0 11.371,9 1.791,7 2.366,5 19.533,02005 2.429 2.517,0 9,0 14.624,1 2.321,8 2.514,5 24.414,82006 1.999 7.581,0 4,0 22.543,8 3.730,0 2.232,4 38.091,02007 758 30.911,5 208,0 53.058,9 5.248,2 1.619,2 91.803,6Izvor: NBS

Bankarski sektor. Tranziciju bankarskog sektora, koja se na bazi novog Zakona o bankama odvijala intenzivno u proteklih sedam godina, obeležava konsolidacija i rast bankarskog sektora i povećanje njegove efikasnosti, uz pojavu rizika u vezi sa kreditnom ekspanzijom. Pored brzog rasta depozita, još uvek je nedovoljan nivo poverenja prema nacionalnoj valuti i nacionalnom bankarskom sektoru. Na to ukazuje valutna struktura depozita (64% ukupnih depozita je denominovano u evrima, a 36% u dinarima), kao i ročna strukutra depozita (57,4% su depoziti po viđenju, a 36,3% su kratkoročni depoziti). Kroz privatizaciju šest velikih banaka sa većinskim vlasništvom države značajno je unapređeno bankarsko tržište, izmenjena vlasnička struktura banaka i ostvaren prihod od prodaje od 795,7 mil. evra. Očekuje se privatizacija još šest banaka u kojima država ima vlasnički udeo. Pored toga, tranzicija poslovnog bankarstva donela je ukrupnjavanje bankarskog sektora kroz proces spajanja, pripajanja i dokapitalizacije, što je uz dolazak stranih banaka kao investitora u bankarski sektor povećalo ponudu i kvalitet bankarskih usluga. Tabela 11. Osnovni pokazatelji bankarskog sektora

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 1.Broj banaka

49 50 47 43 40 37 35

2. Ukupna bilansna suma banaka, u mlrd din. 291,5 316,6 367,5 510,1 775,0

1.169,3 1.561,83. Kapital banaka, u mlrd din. 46,2 63,6 86,3 99,5 125,7 216,3 328,4

29

4. Vlasnička struktura banaka, broj banaka - većinsko vlasništvo stranih banaka 15 12 11 11 17 22 21 - većinsko vlasništvo domaćih fizičkih i pravnih lica 23 27 19 18 12 7 6 -većinsko vlasništvo Republike Srbije 11 11 17 14 11 8 8 Izvor: NBS

Bankarstvo u Srbiji, mereno odnosom ukupne bilansne sume, ukupnih kredita i ukupnih depozita prema BDP, zaostaje u poređenju sa bankarskim sistemima zemalja centralne i istočne Evrope. Ubrzani rast bankarskog sektora, posebno kreditna ekspanzija, podsticali su rast privrede, ali i domaće tražnje i inflaciju. Visoka eurizacija depozita i kredita i preduzete mere monetarne politike povećavali su troškove finansijskog posredovanja.

Konsolidacija domaćih banaka izvršena na početku tranzicije kroz likvidaciju četiri velike nesolventne društvene banke omogućila je jačanje finansijske pozicije bankarskog sektora i poverenja u banke, kao i poboljšanje bilansne strukture, odnosno poboljšanje pokazatelja adekvatnosti kapitala. Od 2003. godine rasla je likvidnost bankarskog poslovanja, jačala kreditna aktivnost banaka i rasla nominalna vrednost njihovog kapitala. Država je kao većinski akcionar prodala većinski paket akcija stranim bankama u Jubanci (82,7%) za 152 mil. EUR, Kontinental banci (97,9%) za 49,5 mil. EUR i Novosadskoj banci (82,8%) za 73 mil. EUR i drugim državnim bankama. Neke privatne banke su same prodale većinski paket akcija stranim bankama, i to Delta banka, Eksimbanka i dr. Privatizacija državnih banaka je napredovala i uspostavljena je konkurencija između banaka. Velike državne banke prodate su stranim finansijskim institucijama. Broj banaka u većinskom državnom vlasništvu smanjen je na 8, a 21 banka je u većinskom stranom vlasništvu. Sa promenom vlasničke strukture banaka poboljšano je upravljanje kapitalom u ovim bankama i ojačana njihova kapitalna osnova. Ukupna bilansna suma i vrednost kapitala bankarskog sektora sistematski je povećavana u proteklih sedam godina tranzicije, uz čišćenje bilansa od nenaplativih potraživanja i uz prisustvo visokog kreditnog rizika vezanog za nove plasmane banaka (30% ukupnih sredstava bankarskog sektora klasifikovano je krajem 2006. godine kao rizično). Smanjenju rizika u poslovanju banaka značajno će doprineti usklađivanje nadzora banaka sa principima Bazela.

Osnovni rezultati konsolidacije bankarskog sektora i strukturnih reformi banaka jesu veća efikasnost i bolji finansijski rezultati tog sektora, popravljanje kvaliteta bilansne aktive po kriterijumu izloženosti riziku i bolji kvalitet kreditnih portfelja. To je omogućilo dinamičnu kreditnu aktivnost poslovnih banaka prema sektoru privrede i stanovništva. Banke su uspele da mobilišu značajne depozite i da povećaju plasmane uz visoke kamatne marže i da ostvare pozitivan finansijski rezultat. U stručnoj javnosti preovladava stav da je bankarski sektor modernizovan i efikasan segment privrede Srbije.

Sektor osiguranja. U Srbiji je još uvek nedovoljno razvijen sektor osiguranja. O niskom stepenu razvijenosti sektora osiguranja svedoči i mali iznos premije po glavi stanovnika (64 USD ili 54 EUR) i nisko učešće naplaćenih premija osiguranja u BDP (2,1%), dok je to učešće u EU 8,4%. U bilansnoj sumi finansijskog sektora Srbije banke učestvuju sa 89%, a društva za osiguranje sa 6%. Na tržištu osiguranja samo 9,5% od ukupnog osiguranja potiče od životnog osiguranja, dok u razvijenim zemljama na ove vrste osiguranja otpada 60% ukupnog osiguranja.

Sa donošenjem novog Zakona o osiguranju i jačanjem nadzora NBS u prethodne tri godine u sektoru osiguranja uspostavljena je kontrola nad tržištem osiguranja i zabeležen porast premije osiguranja. Od značaja je zapaziti smanjenu koncentraciju tržišta, sa još uvek pretežnim učešćem neživotnih osiguranja i pored rasta životnog osiguranja. Istovremeno, kvalitativnu promenu predstavlja povećanje udela društava u većinskom stranom vlasništvu, posebno u životnim osiguranjima. Zabležen je i porast tehničkih rezervi, poboljšanje kvaliteta prodajne mreže, a uvedeno je i izveštavanje društava za osiguranje u elektronskoj formi u godišnjoj, kvartalnoj, mesečnoj i dnevnoj periodici. Radi veće stabilnosti i sigurnosti na tržištu

30

osiguranja izvršeno je specifikovanje pojmova koji se odnose na pooštravanje uslova za osnivanje društava za osiguranje, bonitet osnivača, preciziranje kriterijuma za plasman sredstava tehničkih rezervi i garantne rezerve društava za osiguranje.

Snažan podsticaj razvoju modernog sektora osiguranja dao je novi Zakon o osiguranju koji je usklađen sa međunarodnim standardima. Kroz privatizaciju osiguravajućih društava unapređeno je domaće tržište osiguranja. Očekuje se i pokretanje privatizacije Dunav osiguranja. Od posebnog značaja je nadzorna uloga NBS koja izdaje i oduzima dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja i daje i oduzima saglasnost za imenovanje direktora i članova upravnog i nadzornog odbora. Ona je ovlašćena i za izdavanje dozvola za sticanje kvalifikovanog učešća. NBS je oduzela dozvole za rad za 17 osiguravajućih društava, dok je jednom društvu naložila prenos portfelja osiguranja na drugo društvo, 4 društva su dobrovoljno obustavila poslovanje i izvršeno je jedno pripajanje. Kao rezultat ovih promena na tržištu posluje 20 društava za osiguranje. Od toga 17 društava se bavi poslovima osiguranja, poslovima reosiguranja bave se dva društva, dok se jedno društvo bavi poslovima osiguranja i reosiguranja. Životnim osiguranjem se bave 3 društva, a neživotnim 8 društava, s tim što se 7 društava bavi i životnim i neživotnim osiguranjem. Obaveznim osiguranjem vlasnika motornih vozila bavi se 10 društava. Na kraju 2007. godine u većinskom stranom vlasništvu bilo je 12 društava, 8 društava je u većinskom domaćem vlasništvu, od čega su 2 društva u državno-društvenoj svojini, a 6 društava u privatnoj svojini. Tabela 12. Osiguravajuća društva

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Broj osiguravajućih društava 31 36 36 40 18 17 20

Bilansna aktiva, u mlrd din. 27,7 33,2 36,6 30,8 46,4 56,1 70,6

Ukupna premija, u mlrd din. 17,4 21,2 22,6 22,6 34,7 38,3 41,2

Učešće premije u BDP, u % 2,2 2,1 1,9 1,6 2,0 1,8 1,7 Izvor: NBS

Iako je broj društava za osiguranje smanjen u odnosu na 2001. godinu, iz uporednih pokazatelja se vidi da je došlo do značajnih pozitivnih promena na tržištu osiguranja koje se ogledaju u porastu ukupne premije osiguranja za 53%, broja zaposlenih za 35%, blagom poboljšanju strukture naplaćenih premija u smislu povećanja, iako skromne ukupne vrednosti, premija životnog osiguranja sa 6,7% na 9,5%, povećanja obima poslovanja za 51%, te kapitala za 19%. Od izuzetnog značaja za sigurnost i stabilnost sektora osiguranja jeste povećanje tehničkih rezervi koje služe za izmirivanje preuzetih obaveza po izdatim polisama, i to čak za 99%. Pored toga, kvalitet ulaganja tehničkih rezervi je poboljšan, i to u smislu manjeg učešća ulaganja u nekretnine i ulaganja u povezana lica, ali još uvek nije zadovoljavajući, pre svega sa stanovišta ročnosti, kao i kvaliteta i utrživosti. Međutim, ulaganja u nekretnine su rezultat imobilizacije sredstava u prethodnom periodu, kada su ona predstavljala preovlađujući vid ulaganja i činjenice da ovu strukturu nije moguće izmeniti u kratkom roku.

NBS je preduzela niz mera i akcija u cilju stabilizacije i poboljšanja kvaliteta prodajne mreže. Oduzete su 133 dozvole za rad pravnim licima – posrednicima i zastupnicima, a s druge strane izdato je 59 novih dozvola za rad pravnim licima i preduzetnicima za obavljanje poslova zastupanja ili posredovanja. Organizovano je i 5 ispitnih rokova za polaganje ispita za sticanje zvanja zastupnika ili posrednika i izdato 2.578 certifikata. NBS se starala i o jačanju transparentnosti rada društava za osiguranje (objavljivanje podataka o njihovom poslovanju na sajtu NBS, insistiranje na preciziranju pojedinih uslova životnog osiguranja u smislu obezbeđenja relevantnih i pouzdanih informacija potencijalnom osiguraniku pre potpisivanja ugovora), kao i o vraćanju poverenja javnosti u sektor osiguranja (organizovanje call centra, donošenje propisa o zaštiti potrošača, redovno kontakti sa klijentima i društvima povodom njihovih pritužbi, redovno ažuriranje sajta, objavljivanje odgovora na pitanja klijenata i komuniciranje s javnošću brojnim saopštenjima. U decembru 2005. godine započeto je sa

31

poslovima medijacije. Objavljena su brojna saopštenja za javnost i upozorenja učesnicima na tržištu povodom nezakonite prodaje polisa osiguranja izdatih od strane inostranih društava za osiguranje koja ne poseduju dozvole za rad, okončane su aktivnosti na štampanju jedinstvene, zaštićene polise sa hologramom sa ciljem da se izbegne izdavanje duplih polisa. Na taj način omogućene su isplate obaveza i zaštita interesa osiguranika i korisnika osiguranja.

Lizing društva. Tržište finansijskog lizinga u Srbiji počelo je da se razvija donošenjem Zakona o finansijskom lizingu u maju 2003. godine. Izmenama i dopunama ovog zakona u julu 2005. godine NBS je određena kao institucija nadležna za ovaj sektor. Šire prihvatanje ove usluge na finansijskom tržištu počinje od 2004. godine, a u 2005. godini ostvaren je eksplozivan rast poslovanja lizing društava. U narednom periodu očekuju se kompleksnije usluge i ekspanzija poslovanja ove finansijske delatnosti. Najveći rizik kojem je sektor finansijskog lizinga bio izložen potiče od niskog stepena učešća sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja. Pokazatelji poslovanja lizing društava ukazuju na nedovoljno učešće ove finansijske delatnosti u finansiranju privrede. Tabela 13. Lizing društva

2003 2004 2005 2006 2007

Broj lizing društava 10 12 13 15 17Bilansna aktiva lizing društava, u mlrd din. 3,7 23,0 51,8 67,7 100,6Odnos prema bilansnoj aktivi banaka 1,0% 4,5% 6,6% 5,8% 6,4%Izvor: NBS

Dobrovoljni penzijski fondovi. U okviru reforme penzijskog sistema krajem 2005. godine donet je Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, usaglašen sa direktivama EU. NBS je nadležna za nadzor nad radom društava za upravljanje penzijskim fondovima i za donošenje podzakonske regulative. NBS je u zakonski propisanom roku (31.03.2006.) donela podzakonsku regulativu, organizovala poseban sektor koji obavlja poslove nadzora i obezbedila transparentnost (otvorila internet stranicu na kojoj se objavljuju prezentacije, saopštenja, odgovori na pitanja i druge relevantne informacije o dobrovoljnim penzijskim fondovima). Dobrovoljni penzijski fondovi, kao segment finansijskog sektora, doprinose produbljivanju inače plitkog finansijskog tržišta time što raspolažu dugoročnim sredstvima za finansiranje, koja mogu da ulažu i u hartije od vrednosti izdate od preduzeća sa dobrim bonitetom. Time preduzeća mogu da prodaju svoje akcije na tržištu i obezbede dugoročna i jeftinija sredstva za poslovanje. Pored toga, penzijski fondovi omogućuju povećanje konkurencije na finansijskom tržištu.

Donošenjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima inicirano je osnivanje društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, kao i za organizovanje dobrovoljnih penzijskih fondova i upravljanja tim fondovima. U Srbiji krajem septembra 2007. godine posluje 7 društava koja se bave upravljanjem dobrovoljnim penzijskim fondovima, 6 aktivnih dobrovoljnih penzijskih fondova i 3 kastodi banke koje vode račune tih fondova, sa ukupnom vrednošću imovine od 33,0 mil. evra. Od ukupnog broja društava koja se bave upravljanjem dobrovoljnim penzijskim fondovima 2 su u domaćem vlasništvu, a 5 u većinskom stranom vlasništvu. U strukturi imovine pretežu dužničke HoV. Razvoju ovog tržišta doprineće stvaranje novih profila kadrova, a posebno portfolio menadžera i investicionih savetnika. Tabela 14. Dobrovoljni penzijski fondovi

2007

Broj DPF 7

Bilansna aktiva, u mil. dinara 746 Izvor: NBS

Investicioni fondovi. Donošenjem Zakona o investicionim fondovima (jun 2006) stvorene su sistemske pretpostavke za osnivanje fondova investicionog karaktera, čije će osnivanje obeležiti naredni period i doprineti razvoju tržišta kapitala. Time će tržište kapitala u Srbiji biti

32

modernizovano i približeno savremenim evropskim standardima, uz usklađenost domaće regulative i prakse sa regulativom i praksom modernih tržišnih privreda. Osnivanje investicionih fondova, koji prema ovom zakonu mogu biti otvoreni, zatvoreni i privatni, omogućiće dinamičniji privredni razvoj, uz smanjenje nesistemskih rizika ulaganja sa stanovišta investitora i lakši pristup finansijskim resursima od strane preduzeća. Pristupačnost finansijskim resursima trebalo bi da se znatno poveća s obzirom na visoku mobilnost kapitala koju će ostvariti ovi fondovi. Komisija za hartije od vrednosti nadležna za kontrolu poslovanja investicionih fondova u 2007. godini izdala je dozvole za oснивање 9 инвестиционих фондова.

Tabela 15. Investicioni fondovi

2007

Broj investicionih fondova 9

Ukupna bilansna aktiva, u mil. dinara 313 Izvor: NBS

2.4. Tržište rada i zapošljavanje Tržište rada u Srbiji reformiše se na bazi liberalnog Zakona o radu, koji je menjan više puta, i na bazi Zakona o zapošljavanju. Na početku tranzicije tržište rada je karakterisala visoka nezaposlenost, veliki viškovi zaposlenih u društvenim i državnim preduzećima, nedovoljna zaposlenost u privatnom sektoru, neusklađena ponuda i tražnja radne snage i njena nedovoljna mobilnost. Pored toga, nasleđena je neadekvatna regulativa i logika samoupravljanja. Visoka stopa registrovane nezaposlenosti prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje i visoka stopa nezaposlenosti prema Anketi RZS o radnoj snazi iz 2006. godine, uz veliki višak zaposlenih, ukazuje na okolnost da je u Srbiji preovladala dugotrajna nezaposlenost strukturnog karaktera. U strukturi nezaposlenih lica dominantno je učešće starosne grupe od 15 – 25 godina života. Tabela 16. Osnovni pokazatelji zaposlenosti i nezaposlenosti

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 Ukupan broj zaposlenih, u 000 2.102 2.067 2.040 2.051 2.069 2.026 2.002

Stopa rasta zaposlenosti 0,2 -1,7 -1,3 0,5 0,9 -2,1 -1,2Broj nezaposlenih lica, u 0001 780,5 904,5 944,9 969,9 895,7 916,3 785,1

Stopa nezaposlenosti, MOR 13,4 14,5 16,0 19,5 21,8 21,6 18,8

Slobodna radna mesta 542.159 463.941 513.325 507.694 602.558 707.140 758.832

Zapošljavanje 393.371 386.053 432.103 439.422 537.139 631.535 695.508Broj korisnika novčane

naknade 50.804 69.555 90.995 76.584 62.952 73.419 74.449 1 Do 2005. godine lica koja traže zaposlenje, a od 2005. godine aktivno nezaposlena lica Izvor: RZS, NSZ

Radi smanjenja nezaposlenosti doneta je Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005 – 2010. godina i Akcioni plan zapošljavanja za period 2006 – 2008. godina. Od ključnog značaja za uspostavljanje trenda održivog rasta zaposlenosti jeste dinamičan i održiv privredni rast zasnovan na rastu domaće štednje i investicija (privatnih i javnih) i na obilnijem prilivu stranih direktnih investicija. Tome će u većoj meri doprineti podsticanje razvoja MSPP, unapređenje poslovne i investicione klime, unapređenje finansijskih podsticaja i podrška programima samozapošljavanja.

33

2.5. Reforma obrazovanja i nauke Obrazovanje. I pored razvijene mreže osnovnih škola Srbija ima 233.000 potpuno nepismenih stanovnika starijih od 10 godina, što je 3,5% ukupnog stanovništva. Pored toga, obrazovna struktura stanovništva je nepovoljna, pri čemu 22% stanovništva ima samo osnovno obrazovanje. U obrazovnoj strukturi nedovoljan je udeo stanovništva sa završenim srednjim obrazovanjem (25%) i sa završenim visokim obrazovanjem (7%).

Sistem obrazovanja od 2001. godine modernizuje se u pravcu povećavanja njegove efikasnosti i rasta kvaliteta znanja, kako bi se obezbedio veći doprinos obrazovanja privrednom razvoju i društvenom napretku Srbije, kao i njenom približavanju EU. Pri tome, nisu ostvareni primetniji rezultati u decentralizaciji obrazovnog sistema i u povezivanju škola sa lokalnim tržištem rada, kao ni u poboljšanju kvaliteta nastavnih programa i sadržaja obrazovanja, sistema ocenjivanja, stručnog usavršavanja nastavnika, opremanja obrazovnih institucija i uvođenja novih obrazovnih profila.

Privatni sektor postoji na nivou srednjoškolskog i visokoškolskog obrazovanja, ali nije doprineo povećanju kvaliteta znanja. Otpočeo je proces usklađivanja visokoškolskog obrazovanja sa evropskim tipom obrazovanja (Bolonjski proces). Osnovan je Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Državni zavod za obrazovanje, kao važne institucije za unapređenje obrazovanja u zemlji.

Istraživanja i razvoj. Istraživački potencijal Srbije čini 35 naučnoistraživačkih organizacija čiji je osnivač Srbija i 80 državnih fakulteta i oko 40 privatnih fakulteta, kao i 45 istraživačkih jedinica u privredi. Ukupan broj istraživača u Srbiji iznosi 8.500 naučnika. Od 2001. godine odvija se proces revitalizacije naučnoistraživačkih kapaciteta i unapređenja inovativne infrastrukture, sa ciljem da se stvori naučno-tehnološka osnova za razvoj inovativne privrede i društva u Srbiji u predstojećoj razvojnoj fazi i da se za nauku u Srbiji obezbedi uključivanje u evropski istraživački prostor. Istraživačke grupe iz Srbije uključene su od 2001. godine u program KOST, a od 2002. godine i u VI okvirni program, uključujući i program mobilnosti, kao i u EUPEKA program (Evropska inicijativa za unapređenje konkurentnosti).

Naučnoistraživački sistem u Srbiji nije na zadovoljavajući način povezan sa obrazovnim sistemom i privredom. Pri tome, niska je produktivnost naučnoistraživačkog rada i nedovoljna produkcija naučnoistraživačkih rezultata, kao i nezadovoljavajuća primena tih rezultata u proizvodno-tehnološkom sistemu Srbije. Odliv istraživača u razvijene zemlje veoma je visok.

Srbija za istraživanja i razvoj izdvaja veoma mala sredstva. Iz budžeta Republike za nauku se godišnje izdvaja oko 0,4% BDP, a privreda za istraživanja i razvoj izdvaja samo 0,1% BDP, što je daleko ispod nivoa iz Lisabonske preporuke evropskih zemalja prema kojoj izdvajanja za istraživanja i razvoj članica EU treba da u 2010. godini dostignu 3% BDP (budžet i privreda).

Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakon o inovacionoj delatnosti stvaraju osnove za brži i produktivniji razvoj nauke i tehnologije kao ključnih poluga afirmisanja inovativne privrede i društva u Srbiji. 2.6. Reforma sistema socijalnog osiguranja i socijalne zaštite Reforma penzionog sistema. Srbija je 2001. godine otpočela transformaciju državnog penzionog sistema zasnovanog na principu međugeneracijske solidarnosti i tekućeg finansiranja iz doprinosa za penzijsko osiguranje. Glavne institucije tog sistema čine fond zaposlenih, fond samostalnih delatnosti i fond poljoprivrednika. Ključne mere za reformu ovog sistema bile su pooštravanje uslova za penzionisanje, plaćanje doprinosa za penzijsko osiguranje na sva primanja (proširenje osnovice) i integrisanje svih fondova obaveznog penzionog osiguranja.

U proteklih sedam godina tranzicije izvršene su značajne promene u sistemu obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja u pravcu podizanja starosne granice za penzionisanje i promene mehanizma indeksacije penzija. Pored sprovedenih reformi državni penzioni sistem je i dalje fiskalno neodrživ zbog smanjivanja broja stanovnika i povećanja dužine života,

34

nepovoljnog odnosa broja penzionera i broja zaposlenih, neadekvatnog odnosa prosečne zarade i prosečne penzije, nedovoljnosti prihoda od doprinosa za finansiranje penzija i posledično visokih transfera iz budžeta za pokriće deficita državnih penzionih fondova. Tabela 17. Odnos broja zaposlenih i broja penzionera i odnos prosečne neto zarade i prosečne penzije 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 Broj penzionera, u 000 1.219,1 1.251,7 1.251,8 1.244,9 1.239,0 1.254,6 1.279,2Broj zaposlenih, u 000* 1.555 1.677,0 1.612,0 1.580,0 1.546,0 1.472,0 1.432,9Odnos broja zaposlenih i broja penzionera 1,3 1,3 1,3 1,3 1,2 1,2 1,1Prosečna penzija, u dinarima 4.107 6.546 7.844 9.244 11.484 14.041 14.996Prosečna neto zarada, u dinarima 6.078 9.208 11.500 14.108 17.443 21.707 27.759Odnos prosečne penzije i prosečne neto zarade, u % 67,6 71,1 68,2 65,5 65,8 64,7 54,0Stopa doprinosa za PIO, u % 19,6 19,6 20,6 22,0 22,0 22,0 22,0

*Nije uključen broj privatnih preduzetnika i broj zaposlenih kod njih Izvor: RZS, RF PIO zaposlenih

Državni penzioni fond je reformisan 2001. godine, kada je jednokratno povećana starosna granica za odlazak u penziju za žene sa 55 na 58 godina života i za muškarce sa 60 na 63 godine života. Tada je smanjena stopa doprinosa sa 32% na 19,6% i uvedeno usklađivanje penzija sa rastom zarada i rastom troškova života, prema švajcarskoj formuli, što je usporilo rast penzija. Reforma ovog fonda nastavljena je 2003. godine, kada je normirano da se iznos penzije određuje prema zaradi u celom radnom veku, čime je uspostavljena čvršća veza između doprinosa i visine penzije. Zbirna stopa doprinosa je povećana sa 19,6% u 2002. godini na 20,6% u 2003. godini, a u junu 2004. godine na 22%. Odnos prosečne penzije prema prosečnoj plati iznosio je 67,6% u 2001. godini, a 54,0% u 2007. godini. Uvedeno je plaćanje doprinosa na sva primanja. Minimalna starosna granica za penzionisanje povećana je na 53 godine za sve. Pooštreni su uslovi za sticanje invalidske penzije. Reforma prvog stuba nastavljena je u 2005. godini, kojom je predviđeno objedinjavanje tri državna fonda, koji od 1. januara 2008. godine funkcionišu kao jedan fond, sa ciljem da se poboljša naplata doprinosa i da se smanje fiksni troškovi isplate penzija. Zakon je utvrdio postepeno podizanje starosne granice sa 58 na 60 godina za žene i sa 63 na 65 godina za muškarce, koje će se završiti zaključno sa 2010. godinom, kao i novu formulu za indeksiranje u pravcu postepenog prelaza na usklađivanje penzija sa rastom troškova života, što bi trebalo da se dovrši zaključno sa 2009. godinom.

Tabela 18. Osnovni pokazatelji RFPIO zaposlenih (u mil. dinara) Pokazatelji 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 Prihodi RFPIO zaposlenih po osnovu socijalnih doprinosa, u mil. din. 50.453,4 66.265,0 78.620,6 107.677,7 125.875,5 156.597,2 180.457,8Rashodi RFPIO zaposlenih po osnovu prava iz socijalnog osiguranja, u mil. din. 70.680,7 115.480,0 142.631,9 170.019,1 211.419,2 244.007,3 272.711,0 Od toga: penzije1 61.156,8 98.803,3 122.946,9 144.137,5 173.532,8 204.785,5 233.690,0Transferi iz budžeta RS RFPIO, u mil. din. 21.538,4 47.761,9 55.029,2 67.351,3 82.903,5 96.060,0 92.795,5

1 Uključen je stari dug penzionerima Izvor: MFIN

Preduzete reforme u okviru penzionog sistema u određenoj meri smanjile su pritisak na penzioni sistem vezan za nepovoljne tendencije, kao što su starenje stanovništva i pogoršanje odnosa broja penzionera i broja zaposlenih koji plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje. U prethodne tri godine došlo je do umerenog pada učešća ukupnih rashoda penzionog sistema u BDP sa 13,4% u 2005. na 12,9% u 2007. godini i posledično do

35

smanjenja transfera iz budžeta kojima se pokrivaju rashodi penzionog sistema sa 5,0% BDP u 2005. godini na 4,4% u 2007. godini. S obzirom na visok rast zarada u prethodnom periodu, kao i izmenu formule za obračun penzija, došlo je do smanjenja stope zamene kao odnosa prosečne penzije i prosečne neto zarade. Koeficijent zavisnosti kao odnos broja lica koji uplaćuju doprinose i broja korisnika penzija održava se na nivou od 1,6 u poslednje tri godine. Tabela 19. Osnovni pokazatelji penzionog sistema % BDP 2005 2006 2007 Ukupni prihodi PIO zaposlenih 12,3 12,7 11,7 - Socijalni doprinosi 7,2 7,7 7,5 - Transferi iz budžeta 4,5 4,7 3,7 - Ostali prihodi 0,6 0,3 0,5 Ukupni rashodi PIO zaposlenih 12,3 12,4 11,6 - Prava iz socijalnog osiguranja 10,4 10,5 10,2 - Penzije 9,9 10,0 9,8 - Ostali transferi domaćinstvima 0,4 0,4 0,4 - Transferi drugim nivoima vlasti 1,4 1,3 1,2 - Rashodi poslovanja PIO zaposlenih 0,6 0,7 0,2 Pokrivenost rashoda doprinosima (%) 58,5 62,1 64,7 Ukupni prihodi PIO sam. delatnosti 0,6 0,7 0,7 - Socijalni doprinosi 0,5 0,6 0,6 - Ostali prihodi 0,1 0,1 0,1 Ukupni rashodi PIO sam. delatnosti 0,5 0,5 0,5 Ukupni prihodi PIO poljoprivrednika 0,6 0,9 0,8 - Socijalni doprinosi 0,1 0,1 0,1 - Transferi iz budžeta 0,5 0,7 0,7 - Ostali prihodi 0,0 0,1 0,1 Ukupni rashodi PIO poljoprivrednika 0,6 0,8 0,8 Ukupno prihodi sva tri PIO fonda 13,5 14,3 13,2 Ukupno transferi PIO fondovima 5,0 5,4 4,4 Ukupni rashodi sva tri PIO fonda 13,4 13,7 12,9 Stopa zamene 65,8 64,7 54,0

Izvor: Republički fondovi PIO zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika

* Stopa zamene je odnos između prosečnih penzija i prosečnih neto zarada. U prosečne penzije uključene su i otplate duga po osnovu zaostalih penzija. Koeficijent zavisnosti je odnos lica koja uplaćuju doprinose i lica koja koriste penziono osiguranje.

U okviru penzionog sistema najveći značaj ima Republički fond penzijsko invalidskog osiguranja zaposlenih. Kod ovog fonda zabeleženo je blago smanjenje učešća ukupnih prihoda i rashoda u BDP. Preduzetim reformama povećana je starosna granica i izmenjena formula za indeksaciju penzija, što je dovelo do blagog smanjenja učešća redovnih penzija u BDP.

Paralelno sa reformom prvog stuba, 2005. godine donet je Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima na bazi koga je uveden treći stub modernog penzionog sistema - dobrovoljni kapitalizovani penzioni fondovi. U perspektivi se očekuje i uvođenje obaveznih kapitalizovanih fondova (drugi stub).

Reforma sistema zdravstvene zaštite. Srbija je od 2001. godine otpočela transformaciju sistema obaveznog (državnog) zdravstvenog osiguranja, koji se karakteriše potpunim obuhvatom stanovništva zdravstvenim osiguranjem sa širokim pravima iz zdravstvenog

36

osiguranja, većinskim državnim vlasništvom nad objektima i opremom zdravstvenih ustanova i nedovoljno razvijenim privatnim sektorom u zdravstvu. Tabela 20. Osnovni indikatori zdravstva 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Ukupan broj zaposlenih u zdravstvu 118.975 122.877 122.277 123.480 115.485 109.771 111.068 Ukupan broj zdravstvenih radnika 85.432 88.064 87.937 89.007 83.867 81.821 82.766

U tome: lekari 19.908 20.243 19.900 20.179 19.685 19.581 20.066Ukupan broj nemedicinskih radnika 33.543 34.813 34.340 34.473 31.618 27.950 27.784

Broj bolesničkih dana, u 000 11.771,1 11.594,9 11.296,0 12.050,9 11.161,9 11.243,8 11.013,8Ukupna primanja RZZO, u mil. din. 40.968,2 58.659,1 66.638,3 83.933,9 104.413,9 118.803,5 143.631,8Ukupni izdaci RZZO, u mil. din. 40.968.2 58.612.5 66.572.7 83.788.8 102.764,2 114.287,1 144.249,5Transferi iz budžeta RS RZZO, u mil. din. 2.503,3 3.935,4 4.056,2 2.734,9 2.800,0 0,0 3.257,4

Izvor: Institut za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović-Batut": "Zdravstveno statistički godišnjak", MFIN

Državni sistem zdravstvene delatnosti i posle sedam godina tranzicije suočen je sa problemima finansiranja tekućih i kapitalnih rashoda i u velikoj meri je nedostupan starim licima, invalidima, Romima, te izbeglim i raseljenim licima. Sistem finansiranja preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje obezbeđuje plate svim zaposlenim i pokriće troškova nege i lečenja, a ne stimuliše efikasnost i kvalitet rada. Zdravstvene ustanove su zahvaljujući stranim donacijama podigle opremljenost modernim aparatima za dijagnostiku i lečenje i snabdevenost lekovima i sanitetskim materijalom uz racionalizaciju potrošnje, posebno lekova. Dostupnost zdravstvenih usluga je povećana usvajanjem liste čekanja za najskuplje intervencije i zakazivanjem za dijagnostičke preglede.

U sistemu zdravstvene zaštite ostvaren je napredak u pogledu revitalizacije zgrada, modernizacije opreme, snabdevenosti lekovima i potrošnim materijalom i poboljšanja kvaliteta zdravstvenih usluga, dok je sistem zdravstvenog osiguranja ostao neizmenjen. Predstoji unapređenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova kroz akreditaciju zdravstvenih ustanova i programa, licenciranje zdravstvenih radnika, uvođenje modernih zdravstvenih tehnologija, jačanje privatnog sektora u zdravstvu, uvođenje novih mehanizama finansiranja zdravstvenih usluga i šire zasnovano motivisanje zdravstvenih radnika.

Dokumenti Zdravstvena politika Srbije i Vizija sistema zdravstvene zaštite u Srbiji urađeni 2002. godine omogućili su otpočinjanje reforme zdravstvenog sektora. U 2004. godini i 2005. godini započet je značajan reformski proces u oblasti zdravstva. Usvojen je paket novih zdravstvenih zakona (Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, Zakon o komorama zdravstvenih radnika i dr.), koji omogućuje ubrzanje reformi u zdravstvenom sektoru. Reforme u zdravstvu je podržala EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju koja realizuje projekat unapređenja zdravstvene zaštite u Srbiji, sa ciljem jačanja osnovne funkcije državnog sektora u zdravstvu, promovisanja zdravlja i prevencije bolesti i povreda, razvijanja elektronskog zdravstvenog kartona i integrisanog zdravstvenog informacionog sistema kojim se povezuje primarni i sekundarni nivo zdravstvene zaštite. SB i EU putem svojih projekata jačaju kapacitete resornog ministarstva za zdravlje i kapacitete zdravstvenih ustanova sa ciljem da se razviju znanja i sposobnosti za uvođenje novog sistema zdravstvene zaštite.

Reforma sistema socijalne i dečije zaštite. Srbija je od 2001. godine poboljšala sistem socijalne zaštite koji obuhvata pomoć siromašnim pojedincima i porodicama, brigu o osetljivim socijalnim grupama i podršku formiranju mladih porodica, uključujući podsticanje rađanja, kao i sistem dečije zaštite.

37

Sistem socijalne zaštite u Srbiji obezbeđuje socijalnu pomoć porodici koja je usmerena na najsiromašnije (mlade porodice, neškolovana i nezaposlena lica, nespososbni za rad), kao i trajno zasnovanu dečiju zaštitu. Tabela 21. Osnovni indikatori socijalne i dečije zaštite

2001 2002 2003 2004 2005 2006 Materijalno obezbeđenje porodice - prosečan broj porodica 34.070 39.430 42.615 42.254 52.000 47.912 - prosečan broj lica 76.192 90.336 100.576 108.793 127.000 122.134 - isplaćena sredstva iz

Budžeta RS, u mil. din 653,6 921,3 1.294,3 1.709,9 2.800,0 2.660,2

Društvena briga o deci - broj porodica koje koriste

dečiji dodatak 345.238 324.650 265.128 262.693 246.428 234.836

- broj dece 589.584 573.187 489.110 489.803 460.468 438.073 - isplaćena sredstva iz

Budžeta RS, u mil. din 4.390,0 4.523,5 4.271,8 5.920,8 7.133,0 8.512,5

Izvor: Vlada Republike Srbije "Drugi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva".

Sistem socijalne zaštite ne obezbeđuje potreban nivo zaštite za veliki broj siromašnih, a nedovoljno je razvijena i socijalna politika prema ugroženim grupama. Na početku tranzicije obezbeđeno je vraćanje nagomilanih dugova, redovnost isplata i popravljanje stanja u domovima za smeštaj. Istovremeno, formulisana je reforma sistema socijalne zaštite zasnovana na racionalizaciji sredstava, usklađivanju socijalne zaštite sa budžetskim mogućnostima i usmeravanju socijalnih transfera na ugrožene socijalne grupe. Usluge u socijalnoj zaštiti su decentralizovane, a u njihovo pružanje uključen je i nevladin sektor. Time su postavljene nove osnove reforme sistema socijalne zaštite i socijalne sigurnosti, u okviru koga je ostvaren napredak u dečijoj zaštiti. Literatura:

1. Četiri godine tranzicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2005. 2. Reforme u Srbiji: Dostignuća i izazovi, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd,

jun 2008. 3. Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu, sa projekcijama za

2010. i 2011. godinu, Vlada Republike Srbije, decembar 2008. 4. Svetska banka, Program za ekonomski rast i zapošljavanje, Beograd, 2004. 5. EBRD, Trancision Report 2007. 6. IMF, Progress Report, 2007. 7. IMF, Country Report, 2008. 8. IMF, World Economic Outlook, October 9. The World Bank, 2008. Doing busniss 2009: Country profile for Serbia, September 2008. 10. European Commission, Condidate and Pre-accession Countries Economies Quarterly,

November 2008. 11. European Commission, Promoting prosperity and stability-The EMU anchor in cancidate and

potential cantitate countries, october 2008. 12. European Commision, Progress Report for Serbia, October 2008.