Povrće postaje luksuz

NOVE

Godina II • Broj 113 • 25. april 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 8

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Zbog praznika, naredni broj Novih subotičkih novina

izlazi u petak 10. maja

Društvo

str 6

Tradicija

str 9

Mladi čuvaju stare običaje

P a l i ć s p r e m a nz a p r a z n i k r a d a str 7

Uskršnja priča o farmi prepelica Violete Hamar i Jelene Burnać

str 5

Grad

Košare – simbol stradanja i

odbrane države

Paprika, crni luk i krompir na subotičkim pijacama sve skuplji

Ljudi

grad2 Broj 11325. april 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,

Karikaturista:Milenko Kosanović

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Ima na hiljade stvari zbog kojih bih danas, dok pišem ovu kolumnu trebalo da budem sre-ćan. Na primer! Došlo je proleće i unelo malo kolorita u ovo sivilo kojim smo svakodnevno okruženi. Ptice ponovo razdragano cvrkuću a gradski golubovi lete u jatima i sa visine gleda-ju na koju nastsrešnicu ili balkon da slete i da je skroz zaseru. Kad ujutro ustanem na „levu nogu“ onda se trudim šetajući ispod drveća gde sleću gugutke i golubovi da se nekako na-mestim da me „ukake“, jer to kažu donosi sre-ću i dobitak. Što veća ptica to je veća sreća, što veća „kaka“ to je veći dobitak. I nikad ne znaš, kad će te ta sreća strefi ti sa drveta.

Kao što je mene iznadio poziv SPS da sa njima, modernim autobusima u minuli petak idem na izlet u Beograd, uz napomenu - sve je plaćeno. Ni reči o tome, gde nas vode i šta ćemo u Beogradu da posetimo. Plašio sam se da me slučajno ne odvedu na onaj miting, gde će se ulice Beograda „uvijati“ od težine naroda Srbije. Izlet je, da se nešto novo vidi a ovde ne bi video ništa. Ne znam, šta bi Predsednik mo-gao nešto novo da mi kaže, što već ne znam, a uostalom zar mi nije bolje da ga slušam u svo-joj dnevnoj sobi zavaljen u fotelju, nego da mi se mota u glavi, dok miting traje, gde i kako naći autobus koji me je dovezao. Inače, kako sam prevalio sedamdesetu, sve više volim da budem crna ovca nego veliki buljuk belih.

Da su me socijalisti pozvali na izlez u beo-gradski ekološki park za vrapce, sigurno bih išao. Tamo bi me možda neki od ovih beo-gradskih „dživdžana“ i posrali i eto mi razloga da budem srećan i čekam dobitak. Tako sam odustao od izleta u nepoznato. Nisam nešto fasciniran ni ovim poslednjim mitinzima. Sve mi je delovalo nekako bezvoljno i preorgani-zovano, samo da se otalja obaveza. Nema one snage i punog glasa iz srca, kao na skupovima u moje vreme. Za koga? Za narod! Za koga? Za Tita! Za koga? Za partiju! Uraaaaa....

Nego, sećate li se onog bivšeg ministra Velje Ilića, kad je svojim kolegama i državnim služ-benicima preporučio da pomalo kraduckaju a ne da kradu. E, tako nešto slično se desilo i ovih dana, kada je Skupština Srbije usvojila Za-kon o zdravstvenoj zaštiti kojim je legalizovan

mito u zdravstvu, ali na sitno. Po tom zakonu, više nije korupcija da lekar od pacijenta primi poklon vredan 54.251 dinar. Da ne bi lekar oti-šao u zatvor zbog mita, ovaj veliki poklon tre-ba da se podeli na 20 manjih poklona od po 23 evra(2.726). Nije korupcija ako lekar primi manji poklon od pacijenta u vrednosti od pet odsto prosečne plate u Srbiji(2.726) a ukupno ovi pokloni zbirno ne smeju da pređu proseč-nu platu(462 evra). Ali, pošto se u zakonu ne predviđaju nikakvi rokovi, ostaje nejasno da li lekari mogu zbirno da uzimaju poklone od 54.251 dinar u toku jednog dana, meseca ili go-dine i gde je tu tačna granica.

A čujte i ovu glupost što piše u Zakonu. Ukoliko zdravstveni radnik ima sumnje u iznos dobijenog poklona (malo je veći od pet odsto prosečne plate) dužan je da o tome, naj-kasnije narednog dana obavesti Etički odbor zdrastvene ustanove. Zamišljam, kako su dok-tori stali u red sa naijlon kesama, da im Etički odbor proveri poklone, kako bi sve bilo legal-no i po zakonu.

Odem pre nekoliko dana sa unukom u su-botičku bolnicu kod hirurga na pregled mla-deža koji po preporuci pedijatra treba da se ukloni. Posle dva sata čekanja stigosmo na red, a razgovor je izgledao ovako.

-Počeo sam da se brijem i često ovaj mla-dež na licu zakačim, pa mi je dečji lekar rekao da bi bilo najbolje da se ukloni,-veli unuk

-Svakako,-kaže hirurg. Na intervenciju mo-žete da dođete tek 5.decembra ove godine.

-A može li pre?-Može sutra, ali kod mene u privatnu ordi-

naciju. Skidanje mladeži laserom košta 7.000 dinara. Dete uze karton, doktor mu tutnu u ruku i vizit kartu i na izlazu veli: „Ako budeš mladež skidao ovde u bolnici, ostaće ti ožiljak, a kod mene neće se videti ništa“.

Odlazimo iz čekaonice a meni se vrti u gla-vi ono: “u bolnici ožiljak, a kod mene ništa”. Možda bi i čekali red devet meseci ali kako da dozvolim da mi unuk celog života na licu nosi beleg (ožiljak) jer nije imao novaca da pla-ti laser kod privatnika već je morao da kori-sti državnu bolnicu.Bravo đede, a sram te bilo zdravstvo!

Foto + reč

Ne, nije izgore-la Gradska kuća, daleko bilo, da ne čuje zlo, a naša Gradska lepotica, čak ni pored naj-bolje volje i lokal-patriotizma kao građevina po zna-čaju i istorijskoj vrednosti, pa ako hoćete i lepoti, ne može da se uporedi sa onom u Francuskoj koju je urnisala vatre-na stihija. Ali nešto ipak postoji slično.

Ovih dana, kada se sakupljaju milijarde evra da se obnovi ono što se ne može obnoviti (da crkva bude još lepša i starija!), javi-li su se takozvani „žuti prsluci“ (zašto nisu roze hozentregeri?) sa genijalnom primedbom kao, eto, bogataši daju novac za Notr Dam a oni (radnička klasa?) nemaju za...ne znam za šta to ONI nemaju, ali je na početku tih protesta jedna njihova heroina (seti se slike: „Sloboda vodi narod“ – samo što nije razgolitila grudi!) besno izgovorila kako: „ONI JEDU GUŠČJU DŽIGERICU“ – mi-sleći na mrske buržuje. Nesvesno je u reč ponovila parolu rulje i pariske ulične fukare iz 1789., nakon koje ih je giljotina godina-ma uveseljavala!

A sada o sličnosti našeg i pariskog Notr Dama. U osvit proš-log veka, kada je secesija od Subotice stvarala koloritnu varoš (na čega smo, je li, danas kao Subat`čani jako ponosni!), rešili su gradski oci (čitaj: trula buržoazija), da naprave novu, velelepnu Gradsku kuću. Zato je grad prodavao i parcele peska u okolini, da se sirotinja jeftino naseljava i gradi. Dve muve jednim udarcem. Ali, javiše se tadašnji naši „žuti prsluci“, tribuni radničke klase, i besno obrušiše na „buržoaziju koja troši narodni novac na vele-lepne građevine“, dok oni nemaju za...ne znam za čega nisu ima-li, ali znam da je gradska uprava 1934. htela da donese propis da kafane četvrtkom budu zatvorene. Zašto? Zato što su se zara-de isplaćivale četvrtkom, a onda je „svesna radnička klasa“ (vidi Marsa, Engleza i Lenjira), odlazila pravo u bircuze i spiskavala novce, često ne donoseći kući ni dinara, pa je bilo dosta porodica koje su gladovale (dok su mrski buržuji klopali guščju džigericu, što bi rekla ona novokomponovana revolucionarka!).

Tako da svaka medalja ima i drugu stranu, a naš Notr Dam – neka nam je živ i zdrav!

M.R.

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

KRADUCKAJTE NA SITNO

Subotički Notr Dam

Kosanović

NOVE

Vaskrs predstavlja najvažni-ji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom.

Pripreme za Vaskrs se razli-kuju od običaja do običaja. Tra-dicionalno počinju na Veliki če-tvrtak, dan pričešća i nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, koga vernici nazivaju Hri-stos, iz kuće prvosveštenika Kaja-fe odveden do rimskog prokura-tora Pontija Pilata. On ga je osu-dio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt je rekao: Oče, oprosti im. Ne zna-ju šta rade.

Sveštenici u pravoslavnim cr-kvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara. Do su-bote uveče, vernici su u prilici da plaštanicu celivaju. Na Veliki pe-tak se ne služe liturgije, to je dan strogog posta, tokom koga hri-šćani ne konzumiraju mast bez obzira na poreklo i svi se poslovi u domaćinstvu obustavljaju.

Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isuso-vu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca. Prvo

crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća.

Nakon Velikog petka sledi Ve-lika subota, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan je Hristos proveo u Hadu, te ga vernici obeležava-ju u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom Vaskršnjom li-turgijom završavaju se dani žalo-sti i počinje praznik uskrsnuća.

Tako počinje nedelja, prvi dan Vaskrsa. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Va-istinu vaskrse. Pravo-slavci Uskrs proslavlja-ju Svetom liturgijom.

Budući da se Uskrs slavi tri dana, uskršnji ponedeljak je drugi dan slavlja, i na taj dan se praktikuju razni običaji. Na uskršnji ponedeljak se nastavljaju gozbe i ve-selja, ali kako je dan ra-nije predviđen za naju-žu porodicu, ovog dana se ugošćavaju kumovi, rodbina, prijatelji.

Prvi ponedeljak po-sle Vaskrsa zove se Po-busani ponedeljak. Toga

dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobo-ve umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim kraje-vima, ovaj dan se obeležava kao i Zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojni-ka. Taj dan se iznose farbana va-skršnja jaja na grob, i dele se po-tom sirotinji.

L. M.

grad 3Broj 11325. april 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Vaskršnja čestitka protonamesnika Dragana Stokina

Draga braćo i sestre, od srca vam čestitam ra-dost i praznik Hristo-vog vaskrsenja uz tra-dicionalni pozdrav Hri-stos Voskrese, radost svetu donese, i uz iskre-nu želju i molitvu gos-podu da se nakvašeni erharitrijskom vaskrš-njom radošću prepozna-jemo da brat bratu bude-mo, da se očinski i brat-ski odnosimo jedni pre-ma drugima, prema na-šoj deci, prema sveuku-pnoj stvarnosti. Mi smo po gospodnjem rečima so na zemlji, svetlost sve-ta. A kako ćemo biti bra-ćo i sestre so zemlji i sve-tlost svetu ako sami ni-smo osoljeni i osvetljeni svetlošću Hristovog vaskrsenja. Dakle da Hristovu svetlost koja pro-žima ovaj praznik ne tamnimo sladostrašćem i da je ne svodimo na ono što je čulni užitak, nego da se usredsredimo na pravu Vaskršnju radost i na to šta je činjenica Vaskrsenja za nas i za čitavo čovečan-stvo pa i sveukupno postojanje, ne bi smo li tom svetlošću bili pro-svetljeni i sijali obasjavajući svetlosti put svima onima koji su naši bližnji. Još jednom od srca svima čestitam praznik Hristovog vaskr-senja i upućujem pozdrav Hristos Voskrese.

Ускршња честитка градоначелника

Богдана Лабана

Упућујем срдачне честитке свим грађанима Суботице који Ускрс славе по јулијанском календару.

Желим вам да највећи хришћански празник проведете у кругу својих најдражих, у добром здрављу, миру и љубави.

Христос васкрсе!

Uskršnja čestitka predsednika

Skupštine grada

Tivadara BunfordaSvim sugrađanima koji Vaskrs

slave po julijanskom kalendaru, čestitam Vaskrs i želim da vam kuća u veselju blista, a mir i sreća ispune vaše domove.

Hristos vaskrse!

Izložba i vašar cveća „Garden Flora“

U četrvtak, 25. aprila, na malom šetalištu Trga Republike kod

plave fontane, sa početkom u 12 časova, održaće se otvaranje mani-festacije „Garden Flora“- regionalna izložba i vašar baštenskog cve-ća i sadnica.

Tradicionalna manifestacija “Garden Flora” organizuje se dva puta godišnje, na proleće i u jesen, kada se na šetalištu Trga Repu-blike može pronaći veliki izbor sezonskog i saksijskog cveća, kao i prateće opreme hortikulture.

Vašar će trajati do nedelje, 28. aprila. J. T.

Promocija knjige autora

Đorđa Kuridže U organizaciji „Zavičajne zajednice

Republika Srpska“ iz Subotice, u če-tvrtak, 25. aprila, sa početkom u 19 časova u Svečanoj sali br. 213 Otvo-renog univerziteta u Subotici održa-će se promocija knjige autora Đorđa Kuridže.

Informacije na telefon: 063 566 346

J. T.

Hristos vaskrse!

Uskrs ili Vaskrs je najveći i najsrećniji hrišćanski

praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život

— vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desi-

lo trećeg dana posle njegove smrti, prve nedelje posle

Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se po-

sle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog mese-

ca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili

neposredno posle nje.

NOVEčestitke4 Broj 11325. april 2019.

NOVE društvo 5Broj 11325. april 2019.

•Priča o Uskrsu je

i priča o ljudima,

o Violeti Hamar i

Jeleni Burnać, Su-

botičankama koje

se bave neobičnim

poslom gajenja

prepelica i proda-

jom zdravih, ša-

renih prepeličjih

jaja. Osim što su

lekovita, njih nije

potrebno ni šara-

ti za Vaskrs, jer

su prirodno šare-

na, tako da pre-

pelice same oba-

ve Uskršnji običaj

šaranja jaja, po-

učavaju nas naše

sagovornice!

Koliko je posao gajenja pre-pelica redak i neobičan, go-vori naša Uskršnja priča o zajedničkoj farmi prepelica Vio-lete Hamar i Jelene Burnać, koje je poslovno i sudbinski po-vezao posao gajenja prepelica i prodaje prepeličjih jaja, a one objašnjavaju da u Subotici, pa čak ni u Vojvodini nema mnogo uzgajivačaje tih ptičica.

Pre desetak godina Vio-leta je odlučila da uđe u svet prepeličarstva, a kaže da u životu svakog čoveka ništa nije slučajno, pa tako ni njena izne-nadna odluka. U to vreme pože-lela je i više životnog prostora, pa je stan zamenila kućom. Već je imala viziju i čime bi se bavila.

„ Svim tim promenama pret-hodilo je i moje suočavanje sa zdravstvenim problemom, pa sam u januaru 2009. godine poptuno promenila način živo-ta. Počela sam da gajim prepe-lice, jer su mi njihova jaja mno-go pomogla u ozdravljenju i ja-čanju imuniteta. Kupila sam in-kubator i jaja, želela sam da ih baš ja odhranim. Početak je bio pun uzbuđenja, jer sam krenu-la u nešto tada meni nepozna-to. Ponešto sam pročitala, ali to nije bilo dovoljno, a meni su se nakon 17 dana izlegle prve pre-pelice, koje se mogu izvagati je-dino apotekarskom vagom. Tada

sam osetila onu pravu ljubav prema tim malim stvorenjima, jer su veoma vragolaste, čim se izlegu i osuše”, priča nam Viole-ta Hamar.

Kada su nakon 60 dana već pronele, počeli su prijatelji i ko-mšije tražiti jaja, a Violeta je tada odlučila da poveća broj svojih ptičica, na preko hiljadu.

„Posvetila sam se njima, uzda-la se u svoj trud i ljubav koju sam im poklanjala. Smanjila sam nji-hov broj prodajući ih, jer se tada još nije toliko znalo koliko su le-kovita njihova jaja. Mnogi su sada upućeniji a „zlatno jaje, što

nam prepelica daje” sve je traže-nije. Punih 10 godina sam radi-la s poštovanjem i prema konzu-mentima, a to su i bebe od 9 me-seci pa do devedesetogodišnjaka. Uvek sveža, veterinarski ispitana i jaja i prepelice, ponekad zna-ju biti efikasnija od bilo kakvog leka”, objašnjava nam Violeta.

Kako se i dobar glas daleko čuje, tako je priča o Violetinom gajenju prepelica i svesrdnom bavljenju tim poslom obišla čita-vu Srbiju.

„S ponosam sam slala jaja do drugih gradova i s radošću pri-mala dobre vesti o izleglim pre-pelicama, koje očekuju da se pre-ma njima ophodimo kao i pre-ma ljudima, da su im čiste poji-lice i hranilice, da dobijaju vita-mine kroz trenicane jabuke, mr-kvu i zelenu salatu koju oboža-vaju. Odgovorno tvrdim da jaja poboljšavaju krvnu sliku, jačaju imunitet, daju snagu kako fizič-ku tako i umnu, da grip zaobila-zi one koji konzumiraju jaja, kao i one koji su alergični na polen.

Mnogo je pozitivnih povratnih informacija od konzumenata”, priča nam Violeta.

Neobično se čovek oseća, kada od ljubavi prema nečemu počne da stvara posao.

„Našla sam zadovoljstvo sa tim ptičicama, ali i u poslu. Ve-oma je lepo ta šarena prekrasna malena jaja i upakovati u lepo di-zajnirane kutijice, pogotovo sada za Vaskrs, kada se farbaju u vese-le boje, a ne moraju se ni šarati, jer su to prepelice već uradile.

Upoznala sam tada Jelenu Burnać, koja je posle decenije, od pre nepunih mesec dana, preuze-

la brigu o našim prepelicama. Ve-rujem da je sam Bog poslao. Sve smo prepelice prenele kod nje u kaveze, jer je mene nakon 10 go-dina pomalo izdala snaga za tako

zahtevan posao prema živim bi-ćima. To je svakodnevni rad, gde se po nekoliko puta dnevno pti-ce moraju obilaziti, gde nema ni dana odsustva od kuće, ni godiš-njih odmora”, objašnjava Violeta.

Jelenu podučava, a raduje je što će neko da nasledi njen posao koji je radila s ljubavlju.

„Jelena se baš mnogo trudi u negovanju ptičica, radi baš kao i ja, pa polako upućujem i svoje konzumente na nju. Sada joj se sve više ljudi obraća, kupuju od nje prepeličja jaja s poverenjem, znaju da su zdrava i da su uvek sveža”, kaže Violeta i napominje da su to obe potvrdile, učešćem sa svojim proizvodima na Sajmu zdravlja, više puta.

Jelena Burnać, mlada tride-settrogodišnja mama dva deča-ka, našla je sebe u tom poslu sa Violetom. Radi kao nutricionista i fitnes trener, pa se sve odlično poklopilo.

„Bila sam u potrazi za pre-peličjim jajima, jer je moj mali sin sada sedmogodišnjak, imao bronhitis, a lekovi nisu mnogo pomagali, pa smo odlagali i ope-raciju krajnika. Preporučila mi je moja klijentkinja jaja prepelice, brzo je ojačao imunitet, rezultat je bio odličan, to je veoma uticalo na ozdravljenje, a sada i mlađem sinu pripremam takav obrok sa medom, kaže nam Jelena.

Odlučila je da ne kupuje samo jaja, nego i da uzme svoje prepe-lice, koje su za dva meseca poče-le da nose jaja.

„Počeli smo sa 12 pre-pelica, to je bila opšta ra-dost u kući. Dečica su po-magala oko ta dva kave-za, a onda smo u roku od pola godine imalo 500 prepelica, malih, divnih, mekanih. Praktično sam preuzela deo farme Vio-lete Hamar, ona je moja učiteljica. Priskočila sam joj kao pomoć, a onda smo uzeli još prepelica. Savetuje me i prenosi mi znanja o prepelicama, a i tata je agronom, pa je sve nekako lako krenu-lo i zaokružilo se”, kaže Jelena.

Kaže da je to gajenje velika obaveza, ali da su preslatke.

„Maze se, pijuču, kada me vide, odmah okreću glavu prema meni iz kaveza. Smiruju, taj cvr-kut opušta. Čistim ih ujutro, hra-nim ih žitaricama, rendamo šar-garepu, jabuke, seckamo salate. Svi smo u poslu, a te naše japan-ske prepelice su sada već genera-cijama pomalo i srpske. Jaja su odlična za sportiste, malu decu, kod oporavka, jačanje imunite-ta je osnovno svojstvo prepelič-jeg, posebno sirovog jaja”, struč-no objašnjava nutricionista Jele-na i dodaje da je korist ogromna, čak i kada se mešaju sa medom i drugim namirnicima.

Mnogi ne znaju da su prepe-lice divlje životinje, ali u ruka-ma Jelene i Violete su one pito-me i nežne. Jelena ima već vi-ziju, kako da proširi svoju far-mu, proizvodnju prepelica, po-sebno što bi to bila jedna od ret-kih u Vojvodini. Već je napisala i knjigu „Sit&fit” o zdravoj i sport-skoj ishrani, u kojoj su i prepe-ličja jaja. Kuća je ovih dana puna radosti, jer se šarena jaja prepeli-ca još stavljaju u različite boje, pa su još šarenija i najzanimljivija u ukrašenim gnezdima na Uskrš-njoj trpezi.

Nada H. Karanović

Uskršnja priča o farmi prepelica Violete Hamar i Jelene Burnać

Prepeličja jaja donela zdravlje i boljitak!

Violeta Hamar

Violeta Hamar i Jelena Burnać

grad6 Broj 11325. april 2019.

NOVE

ORDINACIJAZA KOŽNE I POLNE BOLESTI

SUBOTICA, Žarka Zrenjanina 2, tel: 024/554-264

Kolagen indukciona terapija (OŽILJCI, MELASMA, GUBITAK KOSE I DRUGO); Radiotalasi (BRADAVICE, KONDILOMI, CISTE, PROŠIRENE KAPILARE, EPILACIJA I DRUGO); Dermoskopija MLADEŽA I DRUGIH KOŽNIH PROMENA; Lečenje kožnih i polnih oboljenja

Od ponedeljka, 6. maja, prolećna akcija saku-pljanja i odvoženja kabastog otpada iz mesnih za-jednica, biće organizovana na dva dana u Bajmoku. U ponedeljak i utorak, kontejneri će biti kod Doma na Rati i u ulici Kralja Tomislava, kod prodavni-ce „Dom“. Samo u toku prvog dana akcije nalazi-će se i na Kosovskom trgu, parkingu kod prodav-nice „Skala“ na ulazu u Bajmok i u Stanišićkoj uli-ci kod mlina, dok će drugog dana, u utorak 7. maja, biti kod „Poleta“, na uglu ulica Matije Gupca i Doža Đerđa i kod pijace.

Akcija se potom, od srede, 8. maja, seli na Pa-lić, gde će takođe trajati dva dana. Punktovi za kontejnere zapremine 5 kubnih metara, namenje-ne za čvrsti i kabasti otpad koji ne spada u kućno smeće, biće postavljeni na Trgu Lasla Mađara, na

uglu ulice Marka Oreškovića i Pionirske Aleje, na uglu ulica Rogaške i dr Luke Mardešića, Barske i Kanjiškog puta, Bohinjske i Trogirske, Ludoš-ke ulice i Horgoškog puta i na uglu 50. i 51. Nove ulice.

U toku sedmice, na jedan dan, u petak, 10. maja, priliku da odlože kabasti otpad imaće i stanovni-ci mesne zajednice „Dudova šuma“. Mesta za to će, od 8 časova ujutro, biti u ulici Lasla Sekereša – kod zgrada, u Šumskoj ulici kod bivše „Lesnine“, na uglu ulica Stipe Grgića i Doža Đerđa i na uglu Pli-tvičke i Kosovske ulice.

Nakon ovoga, od 13. do 17. maja na redu će biti Veliki Radanovac, Novi grad i Prozivka. Prolećna akcija u Bajmoku biće organizovana 6. i 7. maja

M.R.

Bajmok, Palić, Dudova šuma

Prolećna akcija odvoženja kabastog otpada

Požar zahvatio parking saobraćajne policije u Izvorskoj ulici

Zapalilo se 17 oduzetih havarisanih vozila!

•Na parkingu saobraćajne policije u Subotici zapali-lo se 17 oduzetih havarisanih vozila!

U Izvorskoj ulici, na parkingu Upravne zgrade saobraćajne policije, u požaru koji se proširio 22. aprila oko 19 sati, iz šume kod Stadiona, zapalilo se 17 vozila na parkingu.

Iz policije su potvrdili za Subotičke, da se radi o havarisanih 17 vozila, koja su uglavnom oštećena u saobraćajnim nezgodama.

„ Požar je izbio u šumi, nedaleko od gradskog stadiona Spar-tak, a proširio se na parking saobraćajne policijske stanice. Po-žar je izbio oko 19 sati u ponedeljak, a zapalila se prvo suva tra-va oko parkinga, a zatim i havarisana oduzeta vozila iz saobra-ćajnih nezgoda”, potvrdili su za Subotičke u policijskoj Upravi Subotice.

Izvršen je i uviđaj od strane policije i Tužilaštva, vatrogasci su požar ugasili, nema povređenih u požaru. Kako saznajemo, na-knadno će biti saopšteno kako je došlo do izbijanja požara.

N.H.K.

Tribina „Košare, bitka koja traje“, održana je u pu-noj Velikoj većnici, uz prisu-stvo predstavnika lokalne samourprave, sveštenstva, Vojske Srbije ali i porodi-ca učesnika bitke. Tribina je posvećena bitki, koja je odnela 108 života i koja je predstavljala jedinu kopne-nu ofanzivu neprijatelja potpomognutim zločinač-kim bombarovanjem NATO avijacije. Na tribini su go-vorili Saša Vujić, organiza-tor tribine ispred Gradskog odbora Društva srpskih do-maćina, Aćim Šarović voj-nik-heroj učesnik bitke na Košarama, kao i Ljubinko Đurković, komandant od-brane karaule Košare.

Tribinu je otvorio gradona-čelnik Subotice Bogdan Laban, obrativši se prisutnima poru-kom da su Košare simbol odbra-ne zemlje i državne granice, kao i da Subotica nije zaboravila svoje sugrađane-heroje, koji su stali na branik otadžbine.

„Naša dužnost je da borci-ma koji su učestvovali u borba-ma na Košarama i porodicama poginulih, pružimo organizova-nu pomoć u zdravstvenoj, soci-jalnoj zaštiti i poboljšanju uslo-va života. Subotica ne zaboravlja svoje sugrađane, učesnike bitke – Josipa Siča, koji je poginuo 16. aprila dobrovoljno braneći svoju zemlju kao ni Dejana Perića koji je preživeo pakao Košara, ali mu je ostao geler kraj srca sa kojim živi i danas. Na Košarama naša vojska nije branila samo državnu granicu, već je na jedan indirek-tan način određivala i sam ishod ratnog sukoba, jer da su snage terorističke OVK uspele da pro-biju odbranu napadajući iz prav-ca Albanije, pitanje je koja bi bila sudbina naše vojske i naroda.“ rekao je gradonačelnik Subotice Bogdan Laban

Komandant odbrane pukov-nik Ljubinko Đurković, govorio je o značaju bitke i naporima voj-ske da zaustavi prodiranje nepri-jateljskih snaga u plodnu ravni-cu Kosova i Metohije. Đurković je junake sa Košara uporedio sa

čuvenim pukom majora Draguti-na Gavrilovića, kojeg je Vrhovna komanda srpske vojske izbrisala iz brojnog stanja tokom odbrane Beograda 1915. godine.

„Značaj bitke na Košarama je takva da su joj svi generali dali ocenu strateški jake bitke. Naj-pouzdaniji primer toga je rečeni-ca engleskog pukovnika Hariso-na koji je rekao: „Da smo proš-li košare, danas bismo pili kafu u Beogradu, a Kosovo bi bilo mno-go veće“. Mi tada nismo sačuva-li samo granicu, već i stanovniš-tvo, kulturno i istorijsko nasle-đe.“ objašnjava pukovnik Lju-binko Đurković.

Skup je obeležio višeminutni gromoglasni aplauz svih prisut-nih u znak zahvalnosti herojima odbrane i učesnicima bitke na Košarama. Emotivno veče upot-punili su članovi a kapelo mu-zičkog sastava“Srpski pravoslav-ni pojci“ iz Beograda, koji su po-red himne Srbije otpevali tri nu-mere „Vila sa Košara“, „Košare“ i „Sa Kosova zora sviće“.

B. Nikolić

Održana tribina „Košare, bitka koja traje“ u Velikoj većnici

Košare – simbol stradanja i odbrane države

Sajam privrede u Subotici održaće se od

30. maja do 1. juna Do početka najznačajnijeg privrednog skupa u našem

gradu, 13. Međunarodnog regionalnog sajma privrede pod nazivom „Subotički sajam 2019.“ ostalo je još mesec dana. Na ovogodišnjem sajmu učestvovaće desetak zema-lja regiona, a zvanični zemlja - partner biće Italija. Vode-ća tema ovogodišnjeg sajma biće IT sektor i digitalizacija, odnosno uticaj digitalizacije na privredu kao i poveziva-nje IT sektora i ostalih grana privrede.

Uz pomenute teme, akcenat ovogodišnjeg sajma biće stavljen i na saradnju obrazov-nih ustanova sa pri-vredom. „Cilj lokal-ne samouprave jeste da se održe postoje-ća radna mesta, ali i da se radi na otvara-nju novih radnih me-sta i to pre svega kroz stvaranje privred-nog ambijenta i investicione klime u našem gradu što bi omogućilo i domaćim i stranim privrednicima nove investicije i povećanje proi-zvodnje. Organizacijom sajma privrede, želimo da se na jednom me-stu sretnu sve interesne strane, odnosno svi aspekti i privrede i lo-kalne zajednice u cilju privrednog razvoja i poboljšanja uslova živo-ta, kroz ostvarivanje egzistencije naših građana. Zato smo odredili i teme koje će obeležiti ovogodišnji sajam, a to su it sektor, digitaliza-cija i saradnja privrede i obrazovanja, jer verujemo da konekcija sva tri segmenta može doneti privredni razvoj.“ izjavio je Srđan Samar-džić, član Gradskog veća zadužen za oblast privrede, turizma i među-narodne saradnje

Ovogodišnji Međunarodni regionalnog sajma privrede koji nosi naziv „Subotički sajam 2019.“ održaće se u subotičkoj Hali sportova i trajaće od 30. maja do 1. juna. Organizatori sajma su Subotičke Pija-ce i PK Srbije - RPK Severnobačkog okruga, dok je pokrovitelj Sajma Grad Subotica. B. Nikolić

NOVE

•Privredna komora Srbi-je, u saradnji sa Ministar-stvom zaštite životne sre-dine Republike Srbije or-ganizovala je radionicu, da ukaže na mere i mogućno-sti upravljanja otpadom, koji nastaje upotrebom ulja i maziva! U Srbiji se samo 5 posto otpada reciklira, što je poražavajuće, obzirom da otpad iz neke fabrike može biti sirovina drugoj!

U RPK Subotica 18. aprila

održana je radionica, u organiza-ciji Privredne komore Srbije, u saradnji sa Ministarstvom zašti-te životne sredine Republike Sr-bije, a cilj je da ukaže na mere i mogućnosti za upravljanje otpa-dom, koji nastaje upotrebom ulja i maziva, kako ga pravilno odla-gati ali i kako vršiti manipulaciju sa drugim vrstama otpada.

Tema radionice Upravljanje otpadnim uljima u Srbiji, aktu-elna je za široki krug delatnosti, pa su pozvani privrednici i čla-novi RPK, koji rade u toj oblasti,

najavio je skup mr Nebojša Ševo, koordinator za usluge u RPK Subotica.

U Srbiji godišnji uvoz baznog ulja iznosi 54.000 tona, a od toga samo jedan posto orpadnog ulja s evrati u upotrebu, kroz proces rafi nacije, rečeno je u uvodnom izlaganju.

Siniša Mitrović, rukovo-dilac Službe za cirkularnu eko-nomiju PKS govorio je o „Efi -kasnom i odgovornom sistemu upravljanja otpadnim uljima – o koristi za industriju”, a ocenio je da je poražavajući podatak, da se u Srbiji samo pet posto otpa-da reciklira.

„U zemlji ne postoji Centar za fi zičko-hemijski tretman opa-snog otpada, koji se inače po ve-oma visokim cenama izvozi u Za-padnu evropu. Velika količina mineralnih i sintetičkih ulja kori-sti se za zagrevanje nekih prosto-ra, čak i plastenika, pa želimo da osposobimo domaću infrastruk-turu za tretman industrijskog ot-pada. Zato nam predstoji posao da privrednicima približimo šta

je u Srbiji urađeno oko tretma-na otpadnih ulja i kako se pra-vilno upravlja opasnom amba-lažom pesticida i ulja”, istakao je Mitrović.

Poruka je, prema njego-vim rečima, da se organizuje koriščenje otpada, jer ono što je u nekoj fabrici otpad, u drugoj može da bude sirovina.

„Sve što se proizvede, može da se vrati u proces ponovne proi-zvodnje, energije ili nečeg dru-gog, što je praksa u Evropskoj uniji, gde se 30 posto otpada ko-risti za energiju, isto toliko se vraća u proizvodnju za novi pro-izvod, a tek trežina završava na deponijama. Kod nas je prak-sa neprihvatljiva, jer se 95 pos-to otpada odlaže na deponije. Tako se godišnje „sahrani” 50 miliona evra reciklažnog materi-jala, od stakla, limenki do plasti-ke, a pri tome zaboravljamo da je našoj industriji stakla potrebo 50 hiljada tona reciklažnog stakla godišnje”, objasnio je Mitrović, zaključujući da je otežavajuća okolnost, da sve što završi na

otpadu, preskupo je za vraćanje u proizvodnju.

Radmila Šerović, načelnik sektora za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije izlaga-la je na temu „Regulatorni okvir za upravljanje otpadnim uljima u Republici Srbiji

Nebojša Malešević, Avis-ta Oil d.o.o. govorio je o Sistemu

upravljanja otpadnim uljima u Srbiji sa osvrtom na upravljanje otpadnim uljima u zemljama EU, a izlagao je i na radionici o sakupljan-ju otpadnih ulja i sakupljača mreža na teritoriji okruga. O Upravljan-ju ambalažom od opasnog otpada govorio je Aleksandar Šošević, Envi Pak d.o.o. na kraju radionice usledila je i diskusija učesnika.

Nada K. Harminc

Tradicionalna manifestacija proslave praznika rada „Prvomaj-ski uranak“, održaće se 36. put na obali jezera Palić od 1. do 5. maja. Na obali od Jedriličarskog kluba pa do Muškog štranda, posetioce će dočekati tradicionalni vašar sa tez-gama i šatorima, dok će se najmla-đi sigurno obradovati ponudi Luna parka. Uz standardnu ponudu, po-setioci će ove godine moći da uživa-ju i u dodatnim sadržajima koji će se odvijati na Velikoj terasi.

„Na Velikoj terasi imaćemo zanimljiv program tokom 1. i 2. maja. Na dan otva-ranja manifestacije, održaće se Festival

zanatskog piva „Palićka neman“ koji ćemo otvoriti u 11h, a u večernjim satima sa po-četkom u 21h, na istom prostoru nastu-piće bend „Mućke trio“. Takođe prvog i drugog maja, napravili smo program i za decu koji ćemo održati od 14 do 19 časova i u kojem će biti zastupljeni maskenbali, muzičke radionice, crtanje po licu, likov-ne radionice, što će zasigurno obradovati najmlađe posetioce.“ izjavila je Sanja Pri-jić, Park Palić

Proslava prvomajskog uranka biće upotpunjena i sportskim aktivnostima. Tako će se i ove godine održati tradicio-nalna trimbi trka, u kojoj je cilj da učesni-ci stignu do obale jezera Pa-lić najkasnije u podne.

„Gradski savez „Sport za sve“ organi-zuje ovogodišnji trimbi, čiji će start biti ispred zgrade Jadrana. Učesnici mogu krenuti trčati, voziti rolere, biciklu ili ići

peške do cilja, a bitno je da tamo dođu do 12h kada ćemo podeliti i određene nagrade.“ rekla je Sanja Prijić, Park Palić

Organizatori očekuju više od 50.000 ljudi za vreme pr-vomajskih praznika, pa će se zbog bezbednosti svih učesni-ka, zatvoriti ulice Jožefa He-gediša, Olge Penavin i Splitska aleja, kroz koje će automobili moći da prolaze samo uz speci-jalnu propusnicu Park Palića.

Iz ovog preduzeća apeluju na sve goste da održavaju čistoću obale i stoletne šume.

B. Nikolić

grad 7Broj 11325. april 2019.

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

U RPK Subotica je održana edukativna radionica o upravljanju otpadnim uljima

Što je nekoj fabrici otpad, drugoj može biti sirovina!

Tradicionalni vašar sa Luna parkom, trimbi, Festival zanatskog piva, program za decu

Palić spreman za obeležavanje praznika rada

NOVEdruštvo8 Broj 11325. april 2019.

Sunčan i lep dan

na pijaci „Zelenac“,

uskršnji praznici,

gužva kao i obično.

Za kupovinu svežeg

voća i povrća pijaca

je uvek tu. Bez obzira

na to da li ih jedemo

sveže ili ih koristimo

za pripremu raznih

jela, ništa ne može

da se poredi sa sveže

ubranim voćem i po-

vrćem, osim cene! Na

svim tezgama nudi se

širok izbor voća i po-

vrća, ali zbog pove-

ćanja cena mnogima

nije nadomak ruke.

Ove godine cene povrća veće su nego inače, međutim, papri-ka, crni luk i krompir, što se cena tiče, najviše se izdvajaju. Razlog za to jeste uvoz, dok cenu krom-pira, kako kažu prodavci, dikti-raju dobavljači. Posetili smo ne-koliko tezgi na pijaci „Zelenac“ da bi saznali cene ovog povrća i kako cene utiču na prodaju.

- Uglavnom je trenutno sku-plje uvozno povrće od doma-ćeg, ali od domaćeg jedino rot-kvice, salata i luk, nema neki iz-bor. Cena domaće paprika po ko-madu iznosi 40 dinara, dok je ki-logram paprike iz uvoza 350 di-nara. Ove godine krompir jeste skuplji jer je slabo rodio i zato je jako skup. Kilogram krompi-ra je 90 dinara. Crni luk takođe je skup, većinom je iz uvoza i ki-logram crnog luka iznosi 130 di-nara. Prodaja ovog povrća slabi-je ide od našeg domaćeg. Kada dođe sezona, naše povrće uvek bolje ide, ljudi više kupuju, što je i logično jer su cene povoljnije. U svakom slučaju skuplje povrće se slabije prodaje – rekla je Svetla-na Marković, prodavačica na „Zelencu“.

Na nekim tezgama paprika je još skuplja dok je cena crnog luka i krompira ista.

- Po komadu cena paprike je 40 dinara, dok kilogram paprike iznosi 400 dinara. Cena krastav-ca po kilogramu iznosi 170 dina-ra, a paradajza 250 dinara. Crni

luk je skuplji, uvezen je iz Holan-dije i kilogram košta 130 dinara. Krompir je takođe skuplji i ko-šta 90 dinara po kilogramu. Što se prodaje tiče, ona ide jako sla-bo. Danas nisam prodala ni 3 ki-lograma luka. Krompir je glavna hrana, tako da prodaja krompira ide – izjavila je Olga Balažević, jedna od prodavačica.

Ni samim prodavcima nisu ja-sni razlozi visokih cena.

- Sve je skuplje nego inače i paprika i paradajz i krastavac. Ne znam zbog čega, da li zbog suše ili hladne zime, ne bih znao da kažem. Sve je to uvozna roba. Paradajz je po kilogramu između 250 i 300 dinara, paprika 400 dinara, komad paprike 40 dina-ra. Crni luk je najskuplji i izno-si 130 dinara. Krompir je 90 di-nara. Naravno da prodaja ide do-sta slabije. Cene utiču na sve. A na prodaju utiču i marketi jer su jeftiniji nego pijaca – naglasio je Ranko Rašović, prodavac.

Na pijaci ipak ima prodavaca koji su, uprkos većim cenama po-vrća, zadovoljni prodajom.

- Paprika je jako skupa zato što je iz uvoza i kilogram je 400 di-nara. Ostalo je skupo ali ne toliko koliko paprika. Recimo krastavac

iznosi 180 dinara, tikvica 200 di-nara ali paprika je ubedljivo naj-skuplja. Krompir nije iz uvoza, domaći je, ali je prvi pa je i on re-lativno skup. Crni luk je iz uvoza, nema domaćeg i on je jako skup, 130 dinara mu je cena po kilogra-mu. Bez obzira na cenu prodaja

ide relativno dobro, s obzirom da je jako skupo, a posebno paprika, prodaje se, što i mene čudi. Valjda su se ljudi zaželeli ovog svežeg po-vrća, svi žele da pune papriku sa svežom paprikom tako da relativ-no dobro ide. Ja sam iznenađena

ali ide zaista – rekla je Vida Bo-žić, jedna od prodavačica.

Visoke cene ovog povrća naj-više utiču na kupce, tako da neki zbog povoljnijih cena kupuju u marketima.

- Skupo mi je povrće, apsolut-no. Gledam da kupujem u poslu-

gama ili nekim većim radnjama jer je mnogo jeftinije nego na pi-jaci. Jako je skupa pijaca zaista. Povrće kupujem po potrebi. Kada imam vremena malo obilazim, kada nemam onda hitno kupim po kilogram ili koliko mi treba za

taj dan – kazala je Eva Trenka, kupac.

Prema rečima jednog od kupa-ca, s obzirom na iznos plata i pen-zija, povrće jeste skupo.

- Naspram naših plata i pen-zija povrće je jako skupo, ali se mora kupiti. Lično manje kupu-

jem nego inače i kupujem samo povrće za jednu upotrebu, po ki-logram, pola kilograma, zavisi ko-liko mi je potrebno – rekla je Ma-rija Kiš, kupac na „Zelencu“.

Međutim ima i kupaca kojima je bitniji kvalitet od cene.

- Povrće kupujem isto, možda za samo nijansu slabije. Kupujem kvalitetno i trudim se da nađem domaće. Kupujem na proverenim mestima kod proverenih prodava-ca. Kvalitet mi je bitniji od cene – Rekla je Anđelka Kisić, kupac.

Kada se uporede cene mesa, gde se u mesari može naći kilo-gram svinjskog buta po ceni od 500 dinara, svinjski vrat po ceni od 470 dinara, svinjski kare 460 dinara, sveža rebra 400 dina-ra, a sveža slanina po 430 dina-ra, juneći but po ceni od 780 di-nara, juneća leđa čija cena po ki-logramu iznosi 570 dinara, može-mo zaključiti da je povrće poprili-čan udar na budžet kupaca ako ne i luksuz. J. Tonković

Paprika, crni luk i krompir na subotičkim pijacama sve skuplji

Povrće postaje luksuz

Običaj polivanja devoja-ka na Vodeni ponedeljak se kod Bunjevaca zadržao i da-nas, pa nije retkost da se po ulicama na taj dan vide gru-pice dečaka i momaka kako obilaze kuće svojih drugari-ca, komšinica, baka i rođa-ka, a u kesama nose „ulov” – pomorandže i šarena jaja.

U Bajmoku se, međutim, tru-

de da ovaj običaj prikažu u izvor-nom obliku, pa tako nije izne-nađenje kada na ovaj dan Baj-mokom prođe kolona fi jakera sa mladim momcima u bunjevačkim nošnjama.

– U cilju očuvanja našeg sta-rog običaja, koji vuče korene još iz paganskih dana, trudimo se da već sedamnaest godina orga-nizujemo polivače na Vodeni po-nedeljak, po ugledu na nekadaš-nje vreme. Obilazimo četiri poro-dice i na kraju, kao i uvek, naše starije sugrađanke u Geronto-loškom centru u Bajmoku. Zao-kružili smo lepu priču uz dobro druženje, sa primarnom idejom – čuvanja ovog lepog narodnog bunjevačkog običaja – otkriva nam Branko Pokornić, poča-sni predsednik Bunjevačkog kul-turnog centra „Bajmok”.

I dok su polivači na fi jakerima tražili otvorene kapije – znak da su rado dočekani, u razgovoru sa-znajemo da je poslednjih godina interesovanje mladih veće.

– Imali smo u jednom periodu problem da nađemo mlade mom-ke i devojke, a sada sa tim nema nevolje. Svi žele da učestvuju,

kako mladi, tako i porodice koje žele da se zabeleži da su poliva-či bili i kod njih, ali i da svojim ukućanima i rodbini pokažu ovaj stari običaj. Tako ove go-dine idemo u jednu familiju gde su dida i majka okupi-li svojih šest unuka i po-želeli su da se zajedno provesele, ali i da po-kažu kako se ovaj obi-čaj negovao u vreme kada su oni bili mladi – nastavlja Pokornić.

I zaista, u kući Jut-ke i Franje Sedlaka zatičemo šest devoja-ka za polivanje, Teodora, Emi-na, Jasmina, Minela, Ena i Helena čekale su polivače.

– Drago nam je što smo kod majke i dide, čekamo poliva-če, spremili smo malo kolača da ih počastimo, ali i tradicionalne

poklone – pomorandže i šare-na jaja. Jaja smo šarale na Veli-ki petak, a uvek tu bude i jedno koje najbolje ispadne, koje je naj-

lepše, a ono ide momku koji nam se najviše sviđa.

Jasno je da je ovo nekada bila vredna prilika da momak ode u kuću kod devojke, jer nije red da se odbiju polivače, naročita ako su čekani otvorenom kapijom. Iako su danas odnosi u društvu mnogo slobodniji, Vodeni ponedeljak je i dalje lep povod za druženje.

– Ovo mi je već druga godi-na kako idem u polivanje orga-nizovano. Lepo je biti na fi jake-ru, u nošnji, tražiti gde nas čeka otvorena kapija. Ne polivamo, kao nekada, hladnom vodom iz

bunara, nego se trudimo da to bude prilagođeno, a tu su i par-femi koji su danas zamenili vodu. Lepo se družimo, negujemo obi-čaj, a posle nam ostane vreme-na i da dalje idemo u polivačinu, kod rodbine, ali i kod simpatije – priznaje trinaestogodišnji Alen Palfi .

Svoje kapije su polivačima otvorile porodice Sedlak, Zve-kan, Urban i Kumer, a od Fra-nje Sedlaka na kraju saznajemo da se nekadašnje polivanje i da-nas pamti.

– Sećam se jako dobro kako je to nekada bilo. Moj tata je bio muzičar, pa je često pratio poli-vače, a i ja sam, još kao momak, išao u polivačinu. Sve su to lepe uspomene iz mladosti, pa smo zato i hteli da okupimo naše unu-ke, da vide kako je to nekada bilo, da zapamte, da se običaj sačuva.

Polivanje je završeno okuplja-njem u Gerontološkom centru, gde je okupljene pozdravio Ne-nad Ivanišević, direktor Cen-tra. On je u svom obraćanju pod-vukao lepu ideju da mladi čuva-ju tradiciju, jer je ona koren koji čuva od jakih vetrova koji na ovom podneblju duvaju vekovi-ma unazad.

N. S.

NOVE tradicija 9Broj 11325. april 2019.

Održana prigodna radionica za decu

„Uskršnja čarolija” U četvrtak, 18. apri-

la, u prostorijama „Studia M”, a u organizaciji UG „Bunjevački omladinski centar”, održana je pri-godna radionica za decu – „Uskršnja čarolija”. Kako se to i iz imena može nas-lutiti, bila je to prilika da deca iz OŠ „Sveti Sava” i OŠ „Jovan Mikić” nauče nešto više o raznim teh-nikama šaranja uskršnjih jaja.

Tako je Marija Bošnjak iz Male Bos-ne pokazala okupljenima kako su je jaja nekada ku-vala u lukovini, i kako su se šarala, ali je bilo i prili-ke da se vide neke od tehnika koje se i danas često koriste.

Oni malo stariji su sigurno bili zainteresovani za prava mala remek-dela slamara iz Lemeša Stipa-na Budimčevića, koji im je pokazao uvodne korake u ovoj, značajno komplikovanijoj tehnici.

Koordinator radionice bila je Tamara Babić. N. S.

Polivači na fi jakerima i ove godine prošli Bajmokom

Mladi čuvaju stare običaje

kako mladi, tako i porodice koje žele da se zabeleži da su poliva-či bili i kod njih, ali i da svojim ukućanima i rodbini pokažu ovaj stari običaj. Tako ove go-dine idemo u jednu familiju gde su dida i majka okupi-li svojih šest unuka i po-želeli su da se zajedno

Polivači na fi jakerima i ove godine prošli Bajmokom

Mladi čuvaju stare običaje

Posebna prilika

Uživali su momci i devoj-ke, domaćini, zainteresova-ni Bajmočani, ali i fi jakeristi koji su iskoristili lep dan da upregnu svoje ljubimce.

– Volim ove naše stare običaje, a oni su uvek lepa prilika da se konji dotera-ju, da se upregnu, fi jakeri uglancaju – primećuje prvi fi jakerista u koloni Petar Radojčić.

zdravstvo/društvo10 Broj 11325. april 2019.

NOVE

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE • SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJEMilena Gavrilović, dr stomatologije

Nicanje zubi kod beba Mlečni zubi uobiča-

jeno počinju da niču oko bebinog 6-og me-seca – dva središnja donja sekutića, a do kraja 3. godine dete bi trebalo da ima svih 20 zuba u vilici. Neka beba će dobiti prvi zub sa tri meseca, druga sa osa-mnaest, a opet su obe zdrave i normalno se razvijaju.

Pojačano balavljenje jedan je od glavnih si-gnala majkama da nji-hovoj bebi počinju da rastu prvi zubi. Ipak, pljuvačne žlezde se ak-tiviraju već u trećem mesecu bebinog života pa to ne treba mešati sa pojačanim balavlje-njem koje uzrokuje pojava mlečnih zuba. Nicanje zuba može biti bol-no jer desni natiču i osetljive su a oštri zubići sve su bliže površini. Primetićete da je vaša beba razdražljiva, plačljiva a iritacija može uti-cati i na kvalitet sna. Odbijanje hrane takođe može biti povezano sa iritacijom desni i novim nepoznatim osećajem u ustima bebe.

Dok neke bebe odbijaju hranu, druge će stavljati sve u usta kako bi masirale nadražene desni. Kako biste im olakšali, možete im ponudi-ti posebne gumene ili silikonske igračke koje masiraju desni.

U nekim slučajevima prilikom izbijanja zuba može doći i do povi-šene telesne temperature, ali ona ne bi trebala prelaziti 38 stepeni. Ako je temperatura viša, obratite se svom pedijatru. Pojačano balav-ljenje, odbijanje hrane i grickanje svega što bebi dođe na dohvat ruke može uzrokovati proliv te je i on jedan od simptoma nicanja zubića.

Postoje gelovi koji sadrže sredstva protiv bolova ili male količine anestetika koji ublažavaju simptome izbijanja zuba. O ovim sredstvi-ma se možete informisati kod Vašeg stomatologa ili pedijatra.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

Crvena detelinaCrvena detelina ra-

ste po livadama i paš-njacima a njeni crve-nopurpurni cvetovi su prava riznica lekovi-tih sastojaka.Cvetovi se sakupljaju od maja do septembra i suše u senci. Koriste se protiv raznih tegoba i bolesti. Ženama u menopauzi i predmenopauzi zbog obilja biljnog hormo-na estrogena može da olakša mnogobroj-ne probleme karakte-ristične za taj period. Crvena detelina sadr-ži četiri različita izofla-vonoida koji su slične strukture kao ženski polni hormon estro-gen, a efikasniji je od soje jer sadrži od deset do dvadeset puta više biljnih hormona.

Zdravstvene prednosti povezane sa crvenom detelinom su brojne i korisna je u lečenju bronhitisa i astme, a izvrstan je i prirodni pro-tu upalni lek. Koristi onima koji pate od osteoporoze jer izoflavoni u bilju deluju kao fitoestrogeni koji mogu pomoći u izgradnji gustoće kostiju. Osim toga crvena detelina poboljšava cirkulaciju, povećava nivo dobrog holesterola u organizmu i jača arterije. Reč je takođe o izvrsnom čistaču krvi i jetre. Istraživači Američkog društva za borbu protiv kancera dokazali su da izoflavonoidi crvene deteline pozitiv-no deluju na ćelije prostate, stvarajući odbrambene mehanizme pro-tiv kancerogenih ćelija. Podrazumeva se da prethodno treba uraditi sve detaljne lekarske preglede. Čaj:30 g. sušenih cvetova prelijte sa jednom litrom ključale vode i procedite posle 15 minuta. Čaj zasladi-te medom i pijte tokom dana.

Članice Udruženja sla-marki "Lusa" u prostorija-ma Udruženja penzionera Su-botica izlažu svoje radove na temu Uskrsa. Izložba "odi-še" rukotvorinama od slame i drugim Uskršnjim motivima, među kojima prednjače prele-pa uskršnja jaja i korpice od slame.

Udruženje slamarki "Lusa", čiji

je predsednik Ana Jaramazović, prošle godine je proslavilo 25 go-dina postojanja i rada i izdalo svo-ju monografiju. Za sve te godine, slamarke su priredile brojne izlož-be, prepoznate u našem gradu, ali i u drugim gradovima Srbije i sve-ta. Povodom Usrkršnjih praznika, u prostorijama Udruženja penzione-ra u Subotici, tradicionalno je po-stavljena Uskršnja izložba radova članica.

Radovi od slame za oba Uskrsa

Jelena Bedalov, članica "Luse" u svoje i u ime svojih kolegi-nica, približila nam je smisao izlož-be, i ispričala kako ustvari nastaju radovi od slame, posebno uskršnja jaja.

- Tradicionalno, i ove godine, u Udruženju penzionera Subotica, imamo svoju Galeriju i pro-storiju gde izlažemo svoje radove. Postavili smo kom-plet izložbu jaja od slame, koja je posebno zanimljiva za penzionere koji ne odla-ze u grad, pa tu mogu lepo da pogledaju motive za oba Uskrsa. Potrudili smo se da bude i bunjevačkog i srpskog običaja u našim radovima, da ispoštujemo oba Uskr-sa. Svoje radove sami uglav-nom uradimo, aktivnih čla-nova ima 12,a bilo nas je preko 30, ali imamo i povre-meno aktivnih članova - re-kla je Jelena.

"Recept" za Uskršnje jaje ne postoji

Uskršnja jaja napravlje-na povodom Uskrsa su širo-ke lepeze maštovitosti, a za njih je pored talenta potrebno i do-sta vremena. "Recepta" za izradu jaja od slame nema, nego slamar-ke kako kažu, po svom nahođenju i mašti, stvaraju i ukrašavaju ista.

- Kuriozitet je da mi u "Lusi" imamo jaja od poljske ševe, morke, kokoške, patke, guske, pa sve do nojevih jaja. Da biste izradili dobro i lepo jaje, morate imati vremena, strpljenja i mašte. Recimo da po-stupak kod svih ide tako da se jaje prvo izduva, zatim lepo opere da se ne lepi, da bude suvo iznutra. Pre toga pripremamo slamu u faza-ma. Slama se obično koristi od ječ-ma, jer je kratka i mekana. Jaja se

uglavnom rade od te slame. Slama se po-tom pegla, lepi, i tada tek ukrasi pletenica-ma, mašnama, koje se izrade prethod-no. Na morkino jaje sam ja recimo, potro-šila čitava tri sata i još posebno vremena na ukrase i tek tada je morkino celo jaje bilo gotovo, praktič-no skoro pet sati po-sla. Ali, meni to nije problem, volim to da radim i uvek dodam detalj ukrasa i ma-šte više. Znate, svaka slamka je drugačija, morate paziti, i mo-rate imati ogromno strpljenje - ispričala nam je Jelena. Da bi-ste bili dobar slamar, morate imati talenat, pa volju, ma-štu. Slamarstvo je čista naiva, a ne umetnost, što bi trebalo, tvrdi čla-nica "Luse".

U Udruženju slamarki "Lusa" kažu da izrađuju i mnogo drugih predmeta, osim jaja -kutije, perlice, očenašice, lule, medeno srce, moti-ve čovek - kosač, i druge, a glavno su im trodimenzionalne slike.

- Te slike su takve, da kada ih

gledate, vidite je u tri dimenzije, a da biste je dobili takvu, slama se prvo pažljivo bira, te raznim okre-tanjem, u izradi slike dobijemo sli-ku koju želimo. Često pribegavamo i kukuruznoj ljusci, njenoj srži, koju nalepimo na sliku i obložimo sla-mom, što slici daje posebnu draž, a ne primeti je "obično" oko. Ja sam prva recimo, napravila trodimen-zionalnu sliku Gradske kuće. To mi

je ogroman izazov. Na sli-ci o Sinanogi recimo ima bar 10 vrsti pletenja, a na Gradskoj kući puno više. Obe su međutim prelepe, i ponos su kod nas u "Lusi"- objašnjava Jelena Bedalov.

Slike i radovi Udruže-nja slamarki "Lusa" obiš-le su gotovo ceo svet. Čla-nice naglašavaju da su stal-ne postavke uglavnom u u Gradskoj kući, odnedav-no često mesto nalaze i u opštini Kanjiža, Bugar-skoj, Zagrebu u jednoj ve-oma reprezantivnoj gale-riji, Budimpešti. Štosma-jerova ulica koja je oslika-na na jednoj od slika sla-marki "Luse"bila je izlože-na u Italiji. Svuda nas ima, svuda nam postavljaju ra-dove, to nas raduje, kažu u "Lusi". A. Šiška

U Udruženju penzionera Subotica postavljena Uskršnja izložba radova Udruženja slamarki Lusa

Jaja od slame obišla svet

Što su haljine mokrije, više je polivačaObičaji koji se praktikuju ponedeljkom za Uskrs, ispričani su

i rečima i radovima članica "Luse" na lep i posebno zanimljiv način. Kako slamarke tvrde, neki od običaja su se zadržali i do dan danas, a neki su su i osavremenili. Tako su recimo, neka-da, devojčice cele nedelje šarale jaja od raznih i prirodnih boja, ali uglavnom crvenih. Momci bi potom dolazili da cure popr-skaju sapunavom ili mirišljavom vodicom, a zauzvrat su bili ki-ćeni cvećem, i dobijali su šarena jaja i kolačiće. Svi su morali biti lepo obučeni, a posebno je zanimljiv jedan običaj. Cure su se ta-kmičile koja će više mokrih haljina imati da suši nakon poliva-nja, te je važilo nepisan pravilo " ako imam više mokrih halji-na koje se suše, imala sam više polivača", što bi se tumačilo kao "pre ću se udati".

Jelena Bedalov

NOVE zdravstvo 11Broj 11325. april 2019.

Izmena rada ambulanti

Služba za opštu medici-

nu Doma zdravlja Suboti-ca ove nedelje radiće po iz-menjenom radnom vreme-nu, saopštavaju iz subotič-kog Doma zdravlja.

Ambulanta ogranak 7, četvr-

tak 25. aprila, radiće od 7 do 14 časova. Ambulanta ogranak 3, u četvrtak radiće od 13 do 20 časova.

Ambulanta na Kelebiji u u četvrtak 25. aprila, radiće u vremenu od 7 do 14 časova. Studentska ambulanta ove ne-delje ne radi.

Dečija ambulanta u Bajmo-ku neće raditi od 30. aprila, do 8. maja, zbog godišnjeg odmora doktorke, koja tamo radi. Bole-sna deca se primaju u Dečijem dispanzeru u ulici Đure Đako-vića 14, predškolski uzrast na prizemlju u Dečijem dispanze-ru ,a školski na II spratu u Škol-skom dispanzeru.

A. Šiška

Povodom obeležavanja Međuna-rodnog Dana planete Zemlje, 22. aprila, lekari upozoravaju na čovek sve više zagađuje životnu okolinu. Podizanje ekološke svesti, ključno za ljudsku rasu, tvrde stručnjaci.

Dan planete Zemlje ustanovljen je 1970.

godine u SAD, posle sprovedene jedne veli-ke ekološke akcije, a obeležava se širom sve-ta od 1992. godine, kada je na Konferenciji Ujedninjenih nacija o životnoj sredini u Rio de Žaneiru ustanovljen dugoročni Program za promociju održivog razvoja.

Obeležavanje Međunarodnog Dana pla-nete Zemlje, različitim manifestacijama i akcijama, ima za cilj da skrene pažnju sta-novništva na značaj očuvanja životne sredi-ne, kao i podizanje nivoa ekološke svesti od najranijeg uzrasta. Naučnici su složni da je ljudski faktor bio i dalje je ključan u zagađe-nju životne sredine.

- Čovek je svojim delovanjem doveo do dramatičnog zagađenja životne sredine a veliki broj biljnih i životinjskih vrsta širom sveta pred izumiranjem, što dovodi do oz-biljnog narušavanja čitavog ekosistema i biološke raznovrsnosti (flore i faune). Kao ključni uzrok izumiranja vrsta, isti izvo-ri navode uništavanje staništa ljudskom aktivnošću, nekontrolisanu eksploataciju

svih izvora Zemlje i njenog biljnog i životinjskog sve-ta kao i zagađenje život-ne sredine. Briga o životnoj sredini je prioritet od sveu-kupnog značaja za društvo. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje egzisten-cije čoveka, zdravog razvo-ja društva i bitan faktor za dostizanje potrebnog kva-liteta života stanovništva. Šume su nekada prekrivale gotovo 2/3 kopna Planete, ali do sada je više od polo-vine tog bogatstva uništeno i to najviše krčenjem šuma i preteranom sečom drveća (bez pošumljavanja). Danas je od ukupne površine kopna 27% prekriveno šumom, a 43% su neplodne površine. Biljke stvaraju kiseonik, pomoću sunčeve energije, i u tom procesu (fotosinteze) koriste ugljen dioksid. U vazduhu se nalazi približno 21% kiseoni-ka. To je bezbojan gas bez ukusa i mirisa, koji je neophodan za biohemijske procese ćelije. Kiseonik obavlja oksidaciju hranlji-vih materija i pretvara ih u energiju, bez koje nema života. Mozak je najosetljiviji na nedostatak kiseonika (hipoksiju) - rekla je povodom obeležavanja tog značajnog

zdravstvenog datuma dr Zorica V. Dragaš, speci-jalista socijalne medicine u subotičkom Zavodu za jav-no zdravlje.

Dr Dragaš napominje i da hipoksija ili nedostatak ki-seonika u organizmu čoveka nastaje kada je taj procenat u vazduhu niži od 16%, a smrt nastupa kada je procenat ki-seonika niži od 7%. Hipoksi-ja dovodi do neishranjenosti ćelija i tkiva i ubrzava njiho-vo propadanje. Suprotno tome kiseonik omogućava i pospešuje obnavljanje, od-nosno regeneraciju organiz-

ma. Zato je lečenje, različitih poremećaja zdravlja, u hiperbaričnoj komori je sve zas-tupljenije, tvrdi ona.

Ciljevi zaštite životne sredine trebali bi biti očuvanje i zaštita zdravlja ljudi, celovi-tosti, raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema, očuvanje genofonda životinjskih i biljnih vrsta, očuvanje plodnosti zemljišta, čuvanje prirodnih lepota i prostornih vrednosti, očuvanje kulturne baštine i dobara koje je stvorio čovek, svojim pozitivnim i drugi.

A. Šiška

Obeležen Međunarodni Dan planete Zemlje, 22. april

Razvijajte ekološku svest

dr Zorica V. Dragaš

Proleće je vreme,

kada se uvek po-

većava broj pa-

cijenata koji se

javljaju u alergo-

lošku ambulantu

u Opštu bolnicu

Subotica. U alergološkoj ambulanti u

subotičkoj bolnici kažu, da se u sezoni cvetanja drveća i biljaka, najčešće javljaju pacijenti mlađe životine dobi i deca.

Polenske kijavice sve učestalije

- Primetili smo da se posled-njih godina sve više javljaju pa-cijenti starijeg uzrasta, u 6 i 7 deceniji života . U proleće i leto se javljaju sezonske polenske ki-javice , koje ako su jače izraže-ne, mogu izazavati i gušenja - astmatične napade - kaže za naš list, mr sc. med. Mirjana Du-kić, šef kabineta za imunologi-ju i alergologiju u Opštoj bolni-ci Subotica.

Obzirom na pojačano cve-tanje drveća i biljaka i jače

koncentracije polena u vazduhu, sve više je ljudi alergičnih na po-len sezonskog rastinja, sa tego-bama široke lepeze. Ipak, kako tvrdi dr Dukić, prednjače tipične alergijske manifestacije.

- Pacijenti se žale na tipične alergijske manifestacije u vidu suzenja i svraba oka, kijanja, vodenaste sekrecije i zapuše-nosti nosa, osipa po koži u vidu koprivnajče, gušenja - tvrdi dr Dukić.

Povećan i broj alergične dece

Na žalost i dalje se beleži po-rast u broju obolelih od alergij-skkih bolesti i to u svim staro-snim kategorijama, pa tako i kod dece. Njima lekari prepisuju

posebne terapije, a roditeljima se daju saveti kako postupati sa decom, pogotovo mlađe dobi i bebama, kada ih izvoditi napolje u šetnju, kakvu im hranu dava-ti i slično.

- Alergija predstavljaju sta-nje organizma u kome se me-tarije iz našeg okruženja ( kuć-na prašina, polen stabala, tra-va ili korova , životinjska dla-ka, određena hrana) prepozna-ju kao strane i na njih se stva-raju antitela. Kao posledica se kod alergičnih osoba pri ponov-nom susretu sa tim materijama - alergenima javljaju navedene alergijske manifestacije - objaš-njava dr Dukić.

Ona navodi da se pacijentima koji se jave u alergološku am-bulantu u bolnicu, urade kožni

testovi na standardne inhalator-ne i nutritivne alergene i posta-vi tačna dijagnoza o vrsti alerge-na koji izaziva tegobe. Takođe, postoji tačan kalendar polinaci-je- cvetanja za svaku vrstu pole-na na našem području i na osno-vu toga se započinje sa preven-tivnom terapijom - najmanje de-setak dana pre očekivane polina-cije. Naravno najidealnije je da pacijent izbegne kontakt sa po-lenima ukoliko ima mogućnosti da otputuje na planinu ili more u vreme cvetanja, kaže doktorka.

Dr Dukić podseća sugrađa-ne da uredno održavaju svo-je okućnice oko kuća i zgrada u smislu redovnog košenja trave i

korova. Ukoliko su te površine zapuštene (isto važi i za obradi-vo i neobradivo zemnljište), jav-lja se povećan broj polena u vaz-duhu koji mnogim našim sugra-đanima izaziva alergijske bole-sti. Svakodnevno se vrši merenje i identifikacija polenovih zrna u vazduhu u Subotici od strane nadležne službe u Zavodu za jav-no zdravlje u Subotici i o tome se objavljuju izveštaji u sredstvi-ma javnog informisanja, na saj-tu Zavoda, putem interneta, što je od velike pomoći za sve obole-le od polenskih alergija, smatra dr Dukić.

A. Šiška

Sezona cvetanja drveća i biljaka stvara prve tegobe kod alergičnih osoba

Alergijske bolesti u porastu

Tačna dijagnoza najbitnijakod odluke o leku

Danas postoji veoma mnogo lekova na našem tržištu za leče-nje alergija. Prema rečima dr Dukić, preduslov je, da se pacijentu prvo postavi tačna dijanoza, a potom prepisuju lekovi u odnosu na simptome koje ima. Danas postoje lekovi za svaki oblik aler-giskih bolesti- u vidu sprejeva za nos ili pluća kod respiratornih manifestacija, kapi za oči kod očnih manifestacija, krema za kožu u slučaju osipa ili tableta iz grupe antihsitaminika koji deluju na sve navedene simptome. Kod dece do 18 godina pojedini lekovi iz svake od navedenih grupa lekova se prepisuju na recept. Kod odraslih osoba, lekovi za astmu uz participaciju mogu se nabavi-ti na recept. Odluku koji lek se može prepisivati na recept, a koji se može nabaviti samo u slobodnoj prodaji donosi nadležni Re-publički fond za zdravstveno osiguranje.

mr sc. med. Mirjana Dukić

ljudi12 Broj 11325. april 2019.

NOVE

Baš kada se pomišljalo da ih je vreme pregazilo, magarci su odjed-nom vaskrsli. Nisu više interesan-tni za transport tovara već za uz-goj i proizvodnju mleka, najboljeg leka za mnoge bronhijalne i aler-giske bolesti. A postao je poznat, kada je Isus na njemu uzjahao u Jerusalim i otuda svaki balkanski magarac na leđima ima, sivim dla-kama ispisan krst. Od svete životi-nje u Egiptu i božanstva u Mesopo-tamiji, stari Grci su magareće mle-ko koristili kao lek, a egipatska ca-rica Kleoptra kupala se svaki dan u kadi punoj magarećeg mleka, da bi večno bila lepa i mlada. Našeg sagovornika i domaćina u Ljuto-vu, Blaška Šimokovića, nevolja je

naterala da uzgaja magarce. -Unuka mi je imala bronhitis

i tri godine najmanje jednom ne-deljno sam putovao u grad, a ne-kad čak i u Novi Sad da kupim ma-gareće mleko, jer su lekari rekli da je to nabolji lek za ovu bolest,- priča nam Šimoković. Nešto mi je „kvrcnulo“ u glavi, zašto i ja ovde u svom velikom dvorištu ne bi uz-gajao magarce i proizvodio mleko. I prvo sam kupio magaricu Olgu a onda i magarca Žontala i od njih je pre pet godina sve počelo. I sada ih ima 25 na farmi. Leona, Francika, Ljubičica, Travčica, Ferka, Šaki-ra, Leo, Pike.... Svi su oni čipovani i zavede-ni u evropski registar magaraca“.

Blaško Šimoković, posle dugogodišnjeg vozačkog profesional-nog staža, mir i biznis pronašao je među magarcima. Proizvo-di na farmi magareće mleko, ne kao hranu već kao lek.

-Litar magarećeg mleka proi-zvedenog na mojoj farmi, najve-rovatnije je najjeftinije u Srbiji,- kaže Blaško. Prodajem ga za 2.500 dinara, dok je kod ostalih proizvo-đača 40 do 50 evra po litri a realna cena u Evropi je 100 evra. U Italiji se magareće mleko ispisuje na re-cept, a u Holandiji se, čuo sam na ovaj lek čeka u red i do šest mese-ci. Kada mi čovek dođe na kapiju i traži magareće mleko da bi izle-čio svoje dete ili unuku od asme, magarećeg kašlja, alergije, pluć-nih bolesti ili kao zamena za maj-čino mleko, nemam srca da napla-tim više“.

Od dvadesetak magarica ko-liko ima na farmi Blaško Šimo-ković trenutno muze šest i to tri puta dnevno. Magarica daje izu-zetno malo mleka od 35 do 40 li-tara u jednoj laktaciji ili o, 40 lita-ra dnevno.

-Od šest magarica koje muzem, dnevno dobijem dva litra magare-ćeg mleka i najbolje je da se potro-ši sveže u naredna tri dana posle muze a može i da se zamrzne, ali se zamrzavanjem ne obezbeđuje nje-

govo prirodno svojstvo, -kaže Ši-moković. Zarada je više nego do-bra a iako me posluži zdravlje, a čujem da će i država dati još neke podsticaje, nameravam poveća-ti farmu na 50 magaraca. Sada od države za umatičenog magarca do-bije 10.000 dinara stimulacije i za taj novac skoro mogu da im obez-bedim godišnje potrebe za hranu. Ja se ne žalim. U odnosu na zemlje u okruženju to je malo, jer u Ma-đarskoj po grlu plaćaju 250 evra, a slično je i u Hrvatskoj. I kod nas se čujem najavljuju veći podsticaji, samo da ne bude po onoj narodnoj „pojeo vuk magarca“.

A mleko sa magareće farme u Ljutovu, trenutno se svakodnevno prodaje u Subotici i Novom Sadu, a izvesne količine odlaze i kupcima u Rusiji, Austriji i Belgiji. Na ovoj farmi bila je krenula i proizvod-nja magarećeg sira, ali zbog viso-ke cene, ovaj proizvod nije mogao naći sigurno tržište u Vojvodini.

-Kilogram magarećeg sira kojeg sam ja proizvodio koštao je 500 evra a farma u Zasavici kod Srem-ske Mitrovice taj isti sir prodaje za

1.000 evra kilogram. Za naš srpski standart to je ogroman luksuz. Ovaj sir mora biti skup jer za kilogram sira po-trebno je 25 litara mle-ka. Moju probnu proi-zvodnju sira kupova-li su neki elitni resto-rani u Novom Sadu i „Bos“ u Subotici. Zbog teškog plasmana i sva-kako visoke cene, odu-stao sam zasada od ove proizvodnje i čekam „bolje dane“. Ume-sto sira, sada proizvo-dim sapune za negu od

magarećeg mleka. Dejstvo maga-rećeg mleka na kožu je višestru-ko. Po svom sastavu ovo mleko je najsličnije majčinom mleku i kao takvo ne izaziva nikakve alergij-ske reakcije. Sadrži masne kiseli-ne, vitamine, mineralne soli, znat-nu količinu proteina imunoglobu-lina. Zahvaljujući takvom sasta-vu ovo mleko je odlično za negu kože, protiv bora i zapravo je pri-rodni zatezač kože. Lipidi obezbe-đuju koži dobru ishranjenost i upi-janje vitamina, povećavaju elastič-nost i služe kao prevencija ekcema i psorijaze“.

Blaško Šimoković priča da se

nekada često ljutio,a bogami i po-tukao kad mu je neko rekao da je magarac, a danas bi mu veli to bio kompliment.

-Ljudi su naseli na priče iz baj-ki i basni da su magarci glupi i tvr-doglavi,- kaže Blaško. Što nije tač-no ni jedno ni drugo. Tvrdoglavi i nestrpljivi su ljudi koji ih drže i nemaju vremena da sačekaju malo duže magareće razmišljanj. Maga-rac će radije zastati, oslušnuti svoj unutrašnji glas, nego srljati i na-praviti neki nepromišljeni korak. On zastane, jer je intelegentan i ukopa se uvek tamo gde oseti neku opasnost ili nepravdu. Ako ga ma-ziš, paziš i razumeš on je poslušan i miran. Voli društvo i ljude i ja sa njima ceo dan pričam. Ne znam da li me razumeju, ali kada zaćutim, oni me njuškama guraju da im još pričam“. Milutin Mitrić

LekMagareće mleko sadrži:

60 puta više C vitamina nego kravlje, vitamin A, D, E i F, visoke količine magnezija, kalcija, fosfora, kalija, cinka, omega-3 i omega-6 masne kiseline, kazeine, D lactalbu-min, serum albumin, lino-lansku kiselinu, neke imu-noglobine, lactofenin, lacto-peroxidase i lysozyme

Magareće mleko slično je majčinom i pije se sirovo. Ovo mleko ima i posebnu vr-stu proteina koji jačaju imu-nitet a enzim lizozim pri-rodni je antibiotik za upal-ne procese organa za vare-nje. Idealna je i zamena za sva ostala mleka na koja su deca alergična.

Vojvođanski magarac

U Srbiji na farmama tre-nutno ima svega 700 maga-raca a koliko je to mali broj, najbolje ilustruje podatak da u Americi ima 45.000 maga-raca koje ljudi drže kao kuć-ne ljubimce.

Mi imamo samo jednu rasu magaraca,takozvani „Balkanski magarac“ ali u Vojvodini postoji i druga rasa – banatski magarac. Njega je svojevremeno na ove prosto-re u Vojvodinu dovela Mari-ja Terezija,da služi za šparta-nje vinograda,pošto je mali balkanski magarac bio slab da vuče težak plug. Farma Zasavica kod Sremske Mi-trovice namerava da po Ba-natu otkupi sve ove magar-ce i pripremi ih za registraci-ju nove rase,koja će se zvati Vojvođanski magarac.

U poseti farmi magaraca Blaška Šimokovića u

Ljutovu

Kilogram sira samo

500 evra

Od dnevne proizvodnje ma-

garećeg mleka Blaško Ši-

moković svaki dan u džep

stavi 5.000 dinara, što je

odlična zarada. Magareći sir,

elitnim restoranima proda-

vao je za 500 evra kilogram,

ali je zbog teškog plasma-

na odustao od ove proi-

zvodnje. Sada na farmi

ima 25 magaraca i pla-

nira da ovaj broj pove-

ća na 50 grla. Za uz-

goj magaraca, Sr-

bija po grlu daje

stimulaciju od

10.000 dinara a

okolone zemlje

tri puta više.

NOVE magazin 13Broj 11325. april 2019.

Ns MAGAZIN

• ANKETA •

Početkom aprila, u OŠ „Ivan

Goran Kovačić“, po prvi

put, održane su interaktiv-

ne radionice sa ciljem da se

deca što bolje upoznaju sa

kulturom i načinom života

mađarskog naroda u proš-

losti kao i razvijanje inter-

kulturalnosti kod dece. Ra-

dionice je organizovala jed-

na mađarska civilna orga-

nizacija iz Stare Moravice.

U interaktivnim radionicama aktivno su učestvovali učenici ni-žih razreda na mađarskom na-stavnom jeziku koji su bili u pri-lici da sede u jednom velikom ša-toru tzv. „jurti“, u kome ih je je-dan od organizatora radionice Ti-bor Nađ upoznao sa načinom ži-vota mađarskog naroda u prošlo-sti. Deca su od njega mogla da sa-znaju na koji način se šator pra-vio, koje su mu bile funkcije, da se upoznaju sa načinom na koji su njihovi preci živeli sa okolinom i prirodom kao i da se upoznaju sa našom okolinom i zaštitom čove-kove okoline.

- Ovo radimo u okviru projekta koji je odobren od Ministarstva poljoprivrede u Mađarskoj. Ovo nam je sedamnaesta škola koju smo posetili u okvi-ru projekta, a ostalo nam je da posetimo još tri. Ova predavanja držimo u osnovnim školama od obda-ništa pa do četvrtog razreda. Za sada smo imali ve-oma pozitivne reakcije na naš rad i iz tog razloga napravili smo još jedan projekat i čekamo da ga odobre – rekao je Tibor Nađ, jedan od organiza-tora interaktivne radionice.

Ove radionice samo su jedna su od prilika i načina kojom OŠ „Ivan Goran Kovačić“ neguje multikulturalizam.

- Kroz ove radionice deca će se upoznati sa kultu-rom i proći jedan proces na vizuelan način na osno-vu kojeg će uspeti da dožive atmosferu koja je vla-dala u prošlosti. Kroz materijale koje će im biti po-nuđeni u radionici moći će da steknu utisak o vre-menu koje je davno iza nas – istakla je Jelena Svi-lar Pavković, učiteljica trećeg razreda u OŠ „Ivan Goran Kovačić“.

Učenici od prvog do osmog razreda ove škole na srpskom i mađarskom nastavnom jeziku mogli su da pogledaju ovaj šator koji je vrsta simbola ma-đarskog naroda.

J. Tonković

U OŠ „Ivan Goran Kovačić“ održane interaktivne radionice sa ciljem da se deca bolje upoznaju sa kulturom i životom

mađarskog naroda u prošlosti

Upoznavanjesvoje prošlosti

Palić- prvomajska tradicija

Praznik rada slavi se 1. maja kao među-narodni praznik radničkog pokreta. Pore-klo ovog praznika vodi od 1. maja 1886. go-dine kada su stotine hiljada američkih rad-nika izašli na ulice Čikaga da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana. Povodom Praznika rada koji se bli-ži, naši sugrađani nam pričaju na koji na-čin će provesti praznik i koliko im znače ne-radni dani.

Goran Maksimović- 1. maj ću provesti tako što ću sa porodicom

ići kod prijatelja. Tradicionalno već, pravićemo roštilj, možda nešto okrenemo. Biće piva, biće svega. Dok smo bili mlađi izlazili smo i uveče, pošto imam decu, sada to već teže ide. Bitno je da se družimo, da uživamo i da provedemo vre-me sa dragim ljudima.

Iva Vidaković- Ne znam tačno trenutno. Još uvek nemam

planove za 1. maj. Najverovatnije ću otići na Pa-lić sa društvom. Prošetaću se, pogledaću šta se sve nudi od sadržaja. Kasnije ćemo verovatno negde ići, ni to još uvek ne znamo, ali videćemo, dogovorićemo se usput.

Sandra Kanurić- Za 1. maj ću malo da

putujem. Idem u Sarajevo, nemam ništa specijalno u planu, osim narav-no, obilaska Sarajeva. Uveče ćemo otići možda na neki roštilj, kada se vratimo, odnosno nakon obilaska Sarajeva. Praznik ću provesti sa mom-kom. A i znače mi slobodni dani koje imamo za praznike, kao što ih imamo svake godine, super mi dođe, naravno kao i svima.

Ivona Zakić- Bićemo na Paliću. Moj muž jedri, Prvomaj-

ska regata, tako da smo mi tamo u Jedriličar-skom klubu na Paliću uvek, tradicionalno svake godine. Provešću vreme u krugu svoje porodice, sa prijateljima i ostalim članovima kluba. S ob-zirom da je za 1. maj velika gužva na Paliću, pro-šetaćemo se oko jezera 2. ili 3. maja, kada gužva bude malo manja. Slobodno vreme koje imamo za praznik mi zaista mnogo znači. Imamo više vremena da se družimo i da to vreme provede-

mo zajedno, posebno ako bude ovako lepo vreme to je stvarno uživanje.

Livia Kapural- Ne znam da li ću ići negde za 1. maj. Ako

budem išla ići ću sama. Plan mi je da biciklom odem do Palića. Kada stignem prošetaću se malo. Volim da odem do Ženskog štranda. Ka-snije ću verovatno sesti u neki kafić da se odmo-rim i da malo uživam. Bitni su praznici, kako da ne, da se ljudi malo opuste i odmore.

Ljubica Kujundžić- 1. maj ću provesti

sa svojim mužem na Pa-liću i svake godine je to tako. Provedemo ceo dan na Paliću. Volimo da se prošetamo, da po-jedemo nešto, volimo i da pojedemo sladoled. Uvek sretnemo ljude koje poznajemo pa popri-čamo sa njima. Krenemo ranije ujutro i vrati-mo se kući predveče. Ovi neradni dani mi zna-če mnogo. Znače mi zbog odmora, a posebno što ću imati više vremena koje ću provesti sa svo-

jom porodicom.J. Tonković

NOVELovstvo u Subotici14 Broj 11325. april 2019.

Subotički lovci

već decenijama

neguju pobratim-

ske veze sa lovač-

kim udruženjem

iz Lazarevca. Po-

velja o bratimlje-

nju potpisana je

2004. godine i ovo

prijateljstvo traje

već preko tri de-

cenije. Druženja i

zajednički lovovi

tradicija su i kada

je reč o Lovačkom

udruženju „Go-

lub“ iz Čantavira

i Lovačkom druš-

tvu „Fazan“ iz Do-

njih Petrovaca

Inicijativu i početak ovog sada već tradicionalnog druženja za-počeli su lovci Gvozden Mostić i Jovan Nikolić iz Vreoca i Do-brinko Stajić i Petar Stajić iz Su-botice. Druženje je počelo 1986. godine između lovaca Lovačkog društva „Jarebica“ Žednik i lova-ca Vreoca. Vremenom druženje se širilo i sa lovcima drugih na-selja lovačke Sekcije Junkovac i drugih sekcija Lovačkog Udruže-nja iz Lazarevca kao i drugih Lo-vačkih Društava Lovačkog Udru-ženja iz Subotice. To druženje i stvoreno prijateljstvo krunisano je potpisivanjem povelje o brati-mljenju o6. 11. 2004. godine iz-među Lovačkih Udruženja Subo-tice i Lazarevca.

Za protekle 32 godine učešće u lovu i druženju uzelo je 95 lovaca Lovačkog Udruženja „Subotička Peščara“ iz Subotice, neko jed-nom a većina više desetina puta, a iz Lovačkog Udruženja „Kolu-bara“ Lazarevac 105 lovaca.

Pred početak lova na zeca uz obalu Kolubare.

Ovim druženjima prisustvo-vali su lovci iz Lovačkog Udruže-nja „Kolubara“ Lazarevac i me-sta Vreoci, Mirosaljci, Arapovac, Junkovac i Čibutkovica dok su iz Lovačkog Udruženja „Subotič-ka Peščara“ prisustvovali lovci iz Subotice, Novog Žednika, Starog Žednika, Đurđina, Palića, Tavan-kuta i Bajmoka.

Povodom 30 godina druženja

2016. godine Lovačko Udruženje „Kolubara“ Lazarevac dodelila je Zlatne plakete najstarijim i naj-zaslužnijim lovcima za ovo dru-ženje i baratimljenje iz LU „Su-botička Peščara“ i to: Petru Sta-jiću, Žarku Gostojiću i Danilu Kmeziću.

Takođe Lovačko Udruženje „Subotička Peščara“ dodelilo je najveće priznanje svog udru-ženja, Zlatni rog Srndaća, naj-zaslužnijim lovcima Lovačkog Udruženja „Kolubara“ Lazarevac za ovo prijateljstvo i pobratim-stvo: Gvozdenu Mostiću, Alek-sandru Jeremiću, Miloradu Lu-kiću i posthumno Radomiru Sa-vatijeviću – Ćeli.

Donji Petrovci i Čantavir pobratimi

Članovi lovačkog društva "Go-lub" ponosni su na druženje i pobratimstvo sa nekadašnjim OOUR „Poljoprivrednik” iz Do-njih Petrovaca, u opštini Ruma, koje traje više od četiri deceni-je. Kako je potekla inicijativa za druženja, sećanja povodom veka organizovanog lovstva u Čanta-viru ispričao je Ljuba Avramović, u to vreme petrovački lovac:

„Pripala mi je čast da posle dužeg vremena evociram uspo-mene na prošlo vreme, na sarad-nju između tada Zemljoradničke zadruge„Čantavir” iz Čantavira i OOUR „Poljoprivrednik” iz Do-njih Petrovaca. U to vreme je na-ročito dobila zamah poljoprivre-da, pogotovu u ratarstvu, stočar-stvu i ostalim granama poljopri-vrede. Tada je postojao na svim

nivoima takozvani “akcioni pro-gram za proizvodnju”.Ciklična proizvodnja naročito svinjskog i goveđeg mesa, donele su mnoge nevolje proizvođačima”, rekao je Avramović

Na severu Bačke, u Čantavi-ru i Pivnicama, rešili su ova pi-tanja tako što su zatvorili krug u proizvodnji: svinja, goveda i živi-ne sa klanicom iz Subotice. Ugo-vorili su obaveze jedni prema

drugima, tako da niko nije mo-gao da gubi u tom proizvodnom lancu. To je bio veliki izazov, bu-dući da su meštani bili rekorderi u proizvodnji naročito kukuruza na nivou Jugoslavije. Rukovod-stvo „Agrorume” shodno ovakvoj situaciji organizovalo je sastanak sa rukovodiocima OOUR-a koji su bili u sastavu „Agrorume”. To je bilo organizovano uoči same žetve pšenice 1974. godine.

Našli su se 4. jula 1974. godine na Žarkovačkoj ekonomiji. Ru-kovodilac OOUR “Poljoprivred-nik” Đura Veselinović je predsta-vio Luku Mileusnića, šefa koope-racije u Čantaviru. U međusob-nim razgovorima dotakli su se teme koje se odnose na proizvod-nju ratarstva, stočarstva i drugih grana. Nakon nekoliko dana sle-

dio je poziv iz Čantavira da se ponovo nađu u Subotici, gde su se održavale završne svečanosti „Dužijance” . Iz Petrovaca su doš-li Jovan Matić, Damjan Čvorkov i Lazar Ninković kao predstavni-ci OOUR-a „Poljoprivrednik".

“Proširili smo veze i među-sobne kontakte. OOUR „Poljo-privrednik” iz Donjih Petrovaca i rukovodilac Đura Veselinović or-ganizuje jednu posetu Čantaviru

radi obilaska njihovih proizvo-đača koji su imali izuzetnu pro-izvodnju svinja, goveda i živine. Naravno, budući da smo već zna-li rukovodstvo 33 Čantavir doče-kali su nas isto: Luka Mileusnić, Milan Bursać Turo Topić, Đire Gergelji, Blinka Jožef i drugi”, rekao je Ljuba Avramović.

Sećanje na druženja

Među gostima bilo je i lovaca kao i među domaćinima. U raz-govorima su se dotakli i pitanja iz ove oblasti. Od tog momenta na-stali su prijateljski odnosi izme-đu dva mesta - Donjih Petrova-ca i Čantavira, koji traju i danas. Lovačko društvo „Golub” Čanta-vir, odnosno njihovi članovi, koji su učestvovali u ovim međusob-

nim kontaktima bili su: Živko Zastavniković. Tire Gergelj, Mi-lan Bursać, Stari Der Đula, i dru-gi. Izuzetno zaslužni za ove od-nose bili su Milivoje-Mima Niko-lić i Antal Anđal iz čantavirskog društva.

Budi se lovačka duša, teren poljoprivrednih stručnjaka po-staje lovni revir u sremsko-bač-koj remizi. Prve godine druže-nja, prvi bećarci uz čika Jovinu

tamburicu i čardaši zajedničkih lovačkih noći sagradiše od bačkih fazana u Sremu i sremskih zeče-va u Bačkoj zlatnu krunu u perja-nici lovstva - Povelju o bratimlje-nju. Njen sjaj i treptaj dopiru od vrelog leta daleke 1974. godine, bude zaspale ali drage uspome-ne na ljude i susrete. Većine od njih nema među živima ali u srci-ma sadašnjih članova Društva se čuvaju kao legende. Novim lovci-ma koji su stasali, zrak i sjaj po-velje listaju prošlost i obasjavaju budućnost zasnovanu na teme-ljima više desetina godina druže-nja, poštovanja, lovačkih doživ-ljaja uz stotine odstreljene div-ljači, na čežnju vraćanja od sve-ga vrednog i etnografski "zapi-sano”. Pobratimstvo je po na-rodnom kazivanju hrišćanski za-

vet Bogu, da nekoga uzimaš za brata, ne po krvi, već sa dubo-kim ubeđenjem da će samo tako, zajed-no, razumno, složno, prijateljski, iskreno i sa emocijama brat-skim, brinuti jedan o

drugome, biti je-dan drugom od po-moći, pomagati se u svim prilikama i ne-govati lično i poro-dično pobratimstvo. Kroz taj oblik, traj-no se čuva i lovač-ko pobratimstvo. Jer, lovačko oružje, je oružje mira i ono stvara neraskidive i trajne mostove pri-jateljstva i pobratim-stva, među lovcima, njihovim porodica-ma, udruženjima i

regijama.Od kada je ćiriličnim i latinič-

nim slovima, na srpskom i ma-đarskom jeziku, potpisana po-velja o bratimljenju ova dva lo-vačka društva prošlo je mnogo lovačkih jeseni, kao eho jednog vremena, kada je u bogatu isto-riju dva društva upisana poseb-na stranica istrajnosti, vernosti i odanosti obratimskoj i lovnoj tradiciji.

M.R.

Pobratimska druženja lovaca

Lazarevački i subotički lovci za istim stolom

Jedno druženje uz svečanu večeru kod pobratima u Lazarevcu

NOVE društvo 15Broj 11325. april 2019.

Tokom 2019 godine, Crveni krst Su-

botica, kroz program Narodne ku-

hinje i dalje priprema i distribuira

1.200 obroka za naše najugroženije

sugrađane. Spisak korisnika ažuri-

ra Centar za socijalni rad, a u tome

im putem anketa i zapažanja sa pun-

ktova za podelu Narodne kuhinje, po-

maže i gradska organizacija Crvenog

krsta Subotica.

Trenutno se u Srbiji u 77 opština realizuje program Narodne ku-hinje Crvenog krsta, a na narodnom kazanu se nalazi više od 34.000 ljudi. U Subotici, iako se zna da su potrebe više od 1.200 osoba koje se trenutno nalaze na Programu kuvanih obroka, ručkovi pripremaju i dalje za isti broj ljudi, ali ih i redovno dobijaju.

- Realizaciju Programa Narodne kuhinje podsetimo, partnerski podržavaju Crveni krst Srbije kroz osnovne artikle hrane, i gradska samouprava kroz finansijska izdvajanja iz budžeta Grada u visini od 31.266.000 dinara. I dalje kuvane obroke redovn pripremamo i distribuiramo za 1.200 korisnika - kaže Miodrag Varo iz subotič-kog Crvenog krsta, koji i vodi Program Narodne kuhinje.

Varo navodi, da kada se ta dva izvora finansiranja ukrste, i tome dodaju donacije fizičkih i pravnih lica, možemo se reći da se bez pro-blema očekuje sprovođenje Programa i do kraja godine.

- Distribuiramo ugovorenih 252.000 obroka. Tokom proteklih nedelja korisnicima je distribuirano preko 6.000kg brašna, više od 10.000 hiljada komada peciva i preko 4.000 kg jabuka. Tokom Uskršnjih praznika, za katolički Uskrs će kuhinja raditi, a za dr-žavni pravoslavni će svim korisnicima biti obezbeđena gotova jela i konzervirana hrana kako bi što lakše prebrodili neradne dane. Isto ćemo ponoviti i za prvomajske praznike - najavljuje Miodrag Varo.

U subotičkom Crvenom krstu kažu i da će od 3. maja, Narodna ku-hinja nastaviti da radi bez problema, po redovnom rasporedu. I da-lje, iz Crvenog krsta ipak apeluju na sve ljude dobre volje da donira-ju, pomognu na način na koji mogu, a zaduženi za pomoć u Crvenom krstu, donacije će usmerimti na prava mesta.

A. Šiška

Kuvani obroci Narodne kuhinje i dalje za 1.200 najsiromašnijih sugrađana

Obroci i paketii za Uskrs Ankica Utornik Orlić

svestrana domaćica,

jaka, hrabra i hu-

mana žena, ponosna

Bunjevka, živi u ma-

lom banatskom selu

Đala na obali Tise.

Rođena je 1958. go-

dine u Ljutovu u pa-

orskoj porodici kao

šesto dete od ukupno

osmoro.

Nostalgija je ljuljaška koja nas ponekad uspava, a seća-nja kao senka razgranate krošnje čuva uspomene na detinjstvo.

Tako Ankica kaže da još uvek oseti u papučama lju-tovački pesak na svakom koraku, jer Tisa nije uspela da ga opere.

Dalje kroz priču nasta-vlja da nije bilo puno "si-granja" moralo se radi-ti, svako je imao svoj zada-tak. Zimi je bilo više igran-ja, seća se da je jedne zime od tate naučila da igra šah. Roditelji su imali samo po četiri razreda osnovne škole ali su svojim zalaganjem držali nas na okupu poro-dicu i lepo vaspitali decu dobrim savetima. Sprema-li su nas na životni put koji nikada nije lak. Svako je od dece krenuo svojim pu-tem, ja sam se udala rodi-la ćerku Milenu i brzo se razvela. Zaposlila sam se u sta-rom (nekadašnjem) dobrom res-toranu Beograd. Milena je ima-la četiri godine, iznajmila sam stan, preuređenu šupu za drva. Radila sam noćne smene i odla-zila noću da je vidim kako spa-va. Radeći i u drugim restorani-ma uspela sam napraviti za nas dve krov nad glavom. Za osam-naesti rođendan poklonila sam njoj i vereniku Goranu taj naš topli dom i krenula sam dalje. Postala sam baka 1996. godine. Zahvaljujući velikom prijatelju (pokojnom) advokatu Mladenu Zakiću moja životna priča okreće novu stranicu. Znao je situaciju u kojoj sam se nalazila i ponudio mi je svoj polovni objekat u Đali po povoljnoj ceni priča sagovor-nica, prihvatila sam i krenula od nule. Otvorila je restoran, zatim mesaru, na jednoj oronuloj kući još i sad se vidi natpis njene me-sare. Dok je radila kao predavač u ugostiteljskoj školi u Novom Kneževcu imala za praksu svoju

poslastičarnicu. Godine 2000-te sagovornica kupuje staru kuću bez vode i struje i kreće u renovi-ranje, Đala je njena nova sdresa.

Poseban pečat u životu osta-vio joj je prolećni dan 2003 go-dine. Slučajno se našla u Novom Kneževcu u bolnici i kroz staklo primetila malu devojčicu koja je usamljena i tužna samo njiha-la nogama. Bio je Uskrs i tražila je od osoblja da je ponese svo-joj kući, i odnela je malu Milanu Žigić na nekoliko dana. Ali Mila-na je proslavila i svoj osamnaesti rođendan kod Ankice i Željka.

Inače njena ćerka Milena živi u Somboru tako da je Ankica već i prabaka.

Tužna je priča male Milane jer je mama kao bebu bacila u sneg. Dalje sagovornica priča da osta-vljena deca imaju traume, da i Milana nosi u svojoj psihi trago-ve ostavljenog deteta. Sa takvom decom je jako teško raditi, osa-mostaliti ih i učiti životu. Kada se osvrnem u nazad nije bilo lako.

Trebalo je veoma mnogo raditi sa njom i sad završava srednju sao-braćajnu školu u Novom Knežev-cu. Dva puta nedeljno svojevre-meno su je vozili u Kneževac na časove violine i solo pevanja.

Dva konja su kupili Milani. Jedan je Lipicaner. Ankica je taj svoj gest pomajke odradila na vi-sokom nivou, puno ljubavi je ulo-žila u odrastanje Milane koja zna da joj Ankica nije mama ali svoju nikada nije srela.

Sagovornica dalje priča, od kad znam za sebe bila sam hu-mana, pomagala sirote, usamlje-ne i gladne. Od Ankice poklone su dobile bolnica u Novom Kne-ževcu, subotička Kolevka i bol-nica, zabavišta. Organizovala je jedne Nove Godine dolazak deda Mraza u Đalu, bio je to pozna-ti glumac Nebojša Čolić, bila je radost za decu tog malog mesta. I tako puno sitnih i lepih stvari čine jednu lepu celinu pod ime-nom humanost.

Sve životne uloge i gram

uspešnog i hrabrog jer ja sam mama, supruga, baka, prabaka i pomajka. Bog mi je dao mudrost da svoje zacrtane ciljeve i ostva-rim kaže Ankica. Ankica je u ve-likom prijateljstvu sa najpozna-tijom Loto devojkom Suzanom Mančić, bila je prisutna na ven-čanju Suzane i Simona u Grčkoj. Suzana je inače i kuma Milani.

Posle višegodišnjeg humanog rada junakinja ove priče dobila je čak tri priznanja. Prvo priznanje zasijalo je u rukama gospođe Or-čić Utornik pod nazivom dama regiona za rad doprinos i stvara-laštvo u domenu očuvanja kul-turnih vrednosti Vojvodine i hu-manitarnog rada. O tome se zna u severnoj pokrajini, ona je jedi-na iz Vojvodine koja je dobila tu prestižnu nagradu od kada se do-deljuje. Nagrada je uručena u Vr-njačkoj Banji 16. oktobra 2018. Sledeće priznanje uručeno joj je u Kraljevu 16. februara 2018. na večeri mode, stila i glamura, pro-glašena je za najugledniju hu-

manitarku iz Vojvodi-ne gde je blog pokazi-vač na osnovu mišlje-nja čitalaca progla-sio modnom ikonom. Sava centar u Beogra-du bio je treće mesto 13. marta 2019. gde joj je uručena plaketa sa oskarom za humani-tarni rad i širenje tra-dicionalnih vrednosti. Prošetala je ponosno po crvenom tepihu. Nagrada nosi naziv Balkan awards. Primi-la je čestitku i od Go-rana Trivana ministra zaštite životne sredi-ne. Sa njom u grupi su se našli Snežana Sa-vić, Dušan Svilar, Kiki Leksandrić, grupa Pi-loti, Suzana Mančić.

Sve nagrade su bile po predlogu ljudi

i predstavnika Tv i radijskih re-dakcija, priznatih producenata, menadžera, urednika štampanih medija i internet portala. Svoj os-meh Ankica je pokazala i na stra-nama npr " Razbibrige", list Da-nas, Blic ukrštenica, bila je gost u pet TV emisija i napisano je više novinskih članaka o njoj. Nala-zi se u wikipediji. Ova priznan-ja su putokaz za dalji rad jer hu-manost ima uvek otvorena vra-ta. Na nagovor Suzane Mančić i spisateljice Zorane Schulz, spre-ma Ankica knjigu koja će je kako kaže predstaviti u pravom svetlu a zvaće se " Zovi me hrabra".

Krajem aprila čeka je još jed-no priznanje u Expo Centru u Be-ogradu. Kad prođu godine, Anki-ca će sa ponosom pokazati na-slednicima kakvu oni u stva-ri imaju mamu, baku i prabaku. Još uvek čuva i obilazi u Ljutovu kuću svog detinjstva a tamo se od peska grade kule, ona ih je izgra-dila daleko od Ljutova.

Marija Horvat

Priča o Ankici Utornik Orlić svestranoj domaćici, jakoj, hrabroj i humanoj ženi

Trag peska u papučama

NOVEreklame/čestitke16 Broj 11325. april 2019.

NOVE reklame 17Broj 11325. april 2019.

gastronomija18 Broj 11325. april 2019.

NOVE

kuvarSN kuvarkuvarSNSN Čokoladni puding

Potrebno je: 5 dl mleka, 3 žumanca, 90 g čokolade sa 70% ka-kaa, 100 g šećera, 1 štapić vanilije, 25 g kukuruznog skroba (gu-stina), 25 g brašna. Zagrejte rernu na 180 °C.

Zakuvajte mleko sa štapićem vanilije koji ste raspolovili i sa-strugali semenke. Čokoladu izlomite i otopite na pari. Ulupaj-te žumanac i šećer te dodajte brašno i kukuruzni skrob koje ste prethodno prosejali. Kada mleko postane mlako, izvadite štapić vanilije, razredite mešavinu jaja s malo mleka, zatim sve vratite u lonac. Dodajte rastopljenu čokoladu i zagrijte do vrenja mešajući žicom. Izlijte kremu u vatrostalne-porcelanske posudice, stavite u rernu i pecite 20 minuta. Ostavite da se ohladi.

BELO MESO SA GLJIVAMA

Potrebno je: 1/2 kg belog pilećeg mesa isečenog na šnicle, na-mazati senfom, uvaljati u 1 kesicu krem čorbe od gljiva, na svako parče staviti gljive (300 g gljiva) i preliti sa pavlakom za kuvanje (1/4 l) ostaviti da premoći i sutradan peći. u rerni.

Druga kombinacija – na sve to sutradan staviti isečen krompi-tr na kolutove i dodati još 1/4 l pavlake za kuvanje (da sve ogre-zne u pavlaci).

PATLIDŽAN PUNJEN PILETINOM

Potrebno je: 4 pileća fi lea, 2 patlidžana, 4 crvene manje pa-prike, glavica crnog luka, so, biber, pršun, aleva paprika, neu-tralna pavlaka.

Pileće file iseći na štapiće (duže komadiće) posoliti, pobi-beriti. Neljušten patlidžan po dužini iseći na tanke ploške i posoliti ih da bi ispustile gorčinu. U svaku plošku umotati po jedno parče piletine i ređati u pleh. Sipati malo soli i aleve pa-prike. Odozgo rasporediti ceskanu svežu crvenu papriku, luk sečen na tanke listiće i ponovo posoliti i posuti alevom papri-kom. Sve preliti neutralnom pavlakom i posuti seckanim per-šunom. Po potrebi dodati malo vode. Pokriti folijom i peći 40 minuta.

Subotičke novine preporučuju:

kaa, 100 g šećera, 1 štapić vanilije, 25 g kukuruznog skroba (gu-stina), 25 g brašna. Zagrejte rernu na 180 °C.

strugali semenke. Čokoladu izlomite i otopite na pari. Ulupaj-te žumanac i šećer te dodajte brašno i kukuruzni skrob koje ste prethodno prosejali. Kada mleko postane mlako, izvadite štapić vanilije, razredite mešavinu jaja s malo mleka, zatim sve vratite u lonac. Dodajte rastopljenu čokoladu i zagrijte do vrenja mešajući žicom. Izlijte kremu u vatrostalne-porcelanske posudice, stavite

ČORBA OD SPANAĆA Potrebno je: 1/2 kgr

spanaća, 100 g suve sla-nine, glavica crnog luka, brašna, kašika aleve papri-ke, kašika pirinča, malo soli i 1/4 l mleka.

Sitno iseći i propržiti slaninu. Opran spanać, isečen na rezance, doda-ti na proprženu slaninu za-jedno sa iseckanim crnim lukom. Posoliti, promešati i kada je do pola proprženo, dodati brašno i alevu papri-ku. Naliti vodom i nastaviti kuvanje. Kada provri, doda-ti pirinač, a skuvanu čorbu začiniti mlekom.

Sastojci: 500 g pilećeg belog mesa, 20 g putera, 30 g senfa, 30 g prezle, biber, 30 g parmezana, 30 g kornfl eksa, 800 g kratko ba-renog krompira

Priprema: Puter otopite i sjedinite sa senfom. U činiji pomešaj-te izmrvljen kornfl eks, prezle i parmezan. Meso blago izlupajte, uva-ljajte u mešavinu senfa, zatim u kornfl eks s prezlama i parmezanom. U vatrostalnu posudu poređajte šnicle, ranije obaren krompir i pobi-berite. Zapecite dvadesetak minuta u zagrejanoj rerni na 190 stepeni. Servirajte na tanjir i poslužite uz salatu od paradajza.

Hrskava piletina

Potrebno je: 270 g čokolade sa 70% kakaa, 1,3 l mleka, 8 jaja + 6 žumanaca, 620 g šećera, 1 štapić vanilije. Zagrejte rernu na 180 °C.

Pripremite karamel: rastopite 350 g šećera na laganoj vatri dok ne dobije lepu zlatnu boju; izlijte kara-mel u porcelanske posudice do visi-ne 4 mm i ostavite da se hladi. Čo-koladu izlomite na komade. Dobro, penasto izmiješajte jaja i žumanca sa šećerom. Zagrejte mleko sa šta-pićem vanilije koji ste raspolovili i sastrugali semenke. Prelijte ga pre-ko čokolade snažno mešajući. Izva-dite štapić vanilije. Sve izmešajte s jajima i kalupe napunite kremom. Stavite ih u dublji lim i u njega ulij-te vodu do polovine visine kalupa. Stavite u rernu i pecite 30 minuta. Ostavite da se hladi. Iskrenite kre-mu na tanjir tako da karamel pre-lije kremu.

Karamel kremasa čokoladom

Pileći zalogaji s krompiromSastojci za 4 osobe: 400 g pilećeg fi lea, 5

krompira, 100 g pršute ili pančete, 250 g svežeg sira, so i biber, štapići za roštilj.

Pileći fi le narežite na trakice te začinite po potre-bi. Svaku trakicu nabodite na štapić i tako pržite u tiganju ili voku. Ostavite na toplom. Krompir dobro operite i skuvajte u kori. Kad je kuvan, zarežite ga s gornje strane i malo izdubite. Pančetu ili pršutu na-režite na sitne trakice i pomešajte sa svežim sirom, začinite po potrebi te tom smesom punite krompir koji ste izdubili. Zamotajte ga u foliju pa zapecite 10 minuta u rerni na 180 stepeni, kako bi se ukusi sjedinili. Izvadite ga iz folije i stavite na tanjir, a sa strane mini ražnjiće od piletine.

NOVE istorija 19Broj 11325. april 2019.

Pre nekoliko dana, tačnije 15. aprila 2019. godine, svet je potre-sla vest o izbijanju po-žara u pariskoj kate-drali Notr Dam (Naše Gospe). Praktično iz minuta u minutu ljudi širom planete mogli su pratiti razvoj situaci-je, kako 8 vekova star spomenik ljudske civi-lizacije guta neumolji-vi plamen požara. Vest o notrdamskoj trage-diji dočekala je i pro-pratila sa velikom pa-žnjom i iskrenim žalje-njem većina građana Srbije, koji su se tom prilikom podsetili zna-čaja ove predivne gra-đevine u nacionalnoj istoriji i književnosti.

Sudeći po reakcijama na društvenim mrežama, može se sa puno prava reći da je no-trdamska tragedija kao retko koji događaj iz nedavno minule prošlosti ujedinila sve ljude na ovoj planeti bez obzira na ve-roispovest, naciju i jezik. Notr Dam je više od katedrale posve-ćene Bogorodici Mariji. On je jedan od najprepoznatljivijih i najreprezantivnijih spomenika ljudske civilizacije. Kao takav, izazvao je spontane i dirljive reakcije vaskolikog sveta, kada se našao u nenadanom plame-nu. Bez preterivanja se može reći da je toga popodneva pa-tio ne samo Pariz, nego i čita-vo čovečanstvo. I u Srbiji je vest o požaru dočekana i propraće-na sa velikom pažnjom i iskre-nim žaljenjem. Uzroke tome

nisu samo globalne, nego i isto-rijske prirode.

Naime, pod uticajem knji-ževnosti i dela naučne literatu-re, među širom javnošću Srbi-je je postao uvrežen narativ o tome kako je francuski kralj Šarl VI (1380–1422), na prve vesti o pobedi hrišćanskog oružja u bici kod Kosova 1389. nad Turci-ma osvajačima, priredio svečano blagodarenje u čuvenoj Bogoro-dičinoj crkvi u Parizu. Kao izvor za to navođena je hronika mona-ha iz samostana Sen-Deni (Sa-int-Denys), čiji originalni naslov glasi Hronika Šarla VI (Cronica Caroli Sixti). O svečanom blago-darenju u Nort Damu u čast srp-ske pobede pisao je još, pozivaju-ći se, razume se, na sen-deninsku hroniku, nemački istoričar Johan Vilhelm Zinkajzen (1803–1863) u svojoj Istoriji osmanskog car-stva (1840): „Pobeda u bici kod Kosova proslavljena je (...), naro-čito zbog Muratove smrti, kao po-beda hrišćanstva nad Osmanlija-ma u Parizu misom zahvalnicom u Notr Damu.“ (str. 290) Poziva-jući se na Zinkajzena, češki isto-ričar Konstantin Jireček (1854–1918) je ovaj narativ uneo u svoju Istoriju Bugara (1876): „U Pari-zu, u crkvi Notr Dam, bila je od-služena svečana molitva zahval-nosti za navodnu pobedu (kod Kosova), na kojoj molitvi je pri-sustvovao i sam kralj Šarl VI sa svojim dvorjanima.“ (Istorija na balgarite, Sofija 1978, str. 394)

Dotično poglavlje sendenin-ske hronike je prvi kod Srba pri-redio i preveo čuveni diplomata i književnik Čedomilj Mijatović (1842–1932) u Spomeniku Kra-ljevske Akademije Nauka (knj. X, 1891, str. 11-18). Još je on pri-metio izvesne nelogičnosti u tek-stu: „Ima nešto što pravi zabu-nu i što treba objasniti. Kaluđer Sen-Deniski govori o bitci kosov-skoj tek kad nailazi na godinu 1395 (u knjizi XVII-oj glavi 17-oj)

i pretstavlja je tako kao da je vla-dalac, koji je hrišćansku vojsku predvodio, bio – kralj Ugarski.“ (str. 13) Gotovo pola veka kasni-je, srpski istoričar Mihailo Di-nić (1899–1970) je nakon studi-oznog istraživanja u svojoj studi-ji Hronika Sen-deninskog kalu-đera kao izvor za bojeve na Koso-vu i Rovinama (1937) doveo u pi-tanje verodostojnost onog mesta sendeninske hronike koje navod-no govori o Kosovskoj bici: „Koli-ko je nama poznato, niko do sada nije posumnjao u verodostojnost

sen-deniske hronike – u koliko se tiče Kosova, razume se – pa ni sam Jireček koji se njome slu-žio, bez ikakve rezerve, i u svo-jim poslednjim radovima. Mi-slimo ipak da je po sredi zablu-da, – istina malo neobična, – i da u francuskoj hronici nije uopšte opisan boj na Kosovu, već jedan sukob u Vlaškoj između ugar-skog kralja Žigmunda i sultana Bajazita u maju 1395 godine, i to vrlo verovatno boj na Rovina-ma. Pometnja je nastala jedino

zbog toga što je hroničar, usled jednog kobnog lapsus-a memo-riae (greške u pamćenju – prim. V. N.), uneo u svoje izlaganje da je u boju pao i Murat sa jednim sinom. Sve ostalo nema sa Koso-vom nikakve veze.“ (str. 51)

Uprkos jasnom stavu nauke, narativ o zvonjenju notrdamskih zvona u čast srpske pobede u Ko-sovskoj bici održao se do dana današnjeg u popularnoj kultu-ri. Vredi napomenuti da su neki od književnika ipak uvideli da sendeninska hronika zapravo ne

izveštava o Kosovskoj bici. Me-đutim, oni su nešto drugo našli u njoj što su istoričari u svojoj te-žnji za egzaktnošću gotovo pot-puno prevideli. Tako čuveni srp-ski pripovedač Veljko Petrović piše u sastavu Naša vidovdanska istina: „Da li je izistine skorote-ča maloletnog Šarla Šestog Valoa javio u Pariz, na dan svetoga Vida 1389 godine, prvi deo Кosovske bitke kao veliku pobedu hrišćan-skoga oružja, te su zabrujala no-trdamska saborna zvona u slavu

našega kneza Lazara? Ako je to i bilo, recimo, pozna hroničarska varka, u njoj se ipak nalazi pra-va istina: – da je ceo hrišćanski svet osećao zlokobni značaj ko-sovskog sukoba i poraza.“ (Sa-brana dela: Vremena i događaji, Novi Sad 1954, str. 161) Dakle, za razliku od istoričara Dinića, koji u hroničarevom zbrkanom pisa-nju vidi samo omašku tipa lapsus memoriae, Petrović pak nalazi u njemu dokaz da je Francuska krajem 14. veka bila svesna zna-čaja Kosovske bitke u evropskom

kontekstu, iako je o njoj, s obzi-rom na tadašnje komunikacijske mogućnosti, ima-la prilično maglo-vitu predstavu. Istina, hroničar je pogibiju sultana Murata i njego-vog sina Jakuba pogrešno stavio u kontekst bitke na Rovinama 1395, pripisavši je u za-slugu Ugrima, ali to nije uradio slu-čajno, već stoga što mu se činilo logičnim da bi ta-kav ishod situa-cije, do kakvog je zapravo došlo u bici na Kosovom polju 1389, bio

vredan svečane proslave u Notr Damu. Tako je na indirektan na-čin visoko ocenio značaj Kosov-ske bitke. Slično tome, građan-stvo Srbije možda nije upućeno u sve pojedinosti iz istorije kate-drale Notr Dam, ali je i te kako svesno njenog značaja u svet-skom i nacionalnom kontekstu. Utoliko više tuguje zbog tragedi-je koja ju je nenadano zadesila.

Vladimir Nimčević

Crtice iz nacionalne istorije i književnosti

Notr Dam i Srbija

NOVEreklame/magazin20 Broj 11325. april 2019.

MORA DA JE PRONAĐE. PRE NEGO ŠTO BUDE

PREKASNO.

Jedne letnje noći, u maloj zajednici u Gulspongu, sedamnaestogodišnja Anabel je nestala dok se vraćala kući sa zabave, a stihovi čuvene Poove pesme pojavili su se na zidu neugledne kuće. Neiskusna lo-kalna policija puca pod pritiskom svih na-cionalnih medija, a zabrinuti građani za-htevaju odgovore. Da bi pomogla u istrazi, detek-tivka Šarlin Lager mora da se vrati na mesto koje

je napustila kada je imala četrnaest godi-na, i da pobegne odatle pre nego što neko otkrije istinu o njoj.

I dok pokušava da sazna ko je Anabela i šta joj se desilo, Šarlin će se suočiti sa naj-strašnijim sećanjem iz detinjstva, kada je dozvolila da neko umre…

Počinjem da trčim, hladnoća me obuzi-ma. Ili je to strah? Čujem zvuke u daljini, možda to grane pucaju pod nogama, mož-da je to glas… Zašto si sad ovde, Šarlin? Zašto se pojavljuješ sad kad je prekasno?

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Sanjarenje”

Jasmina Novakovi, Veliki Radanovac

Danilo Bošković, Subotica

Lina Bengtsdoter

ANABEL

063/12-50-265

NOVE reklame 21Broj 11325. april 2019.

enigmatika22 Broj 11325. april 2019.

NOVE

NOVE čitulje/pomeni 23Broj 11325. april 2019.

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova

(zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za

naredni broj). Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu

Dragi naš

PETAR KUKIĆ05. maj 2015.- 05. maj 2019.

Prošlo je 4 tužnih, neutešnih, bolnih godina na-pustivši nas.

Sećanja nikad ne blede.Voljeni nikad ne umiru.Roditelji Marko i Eva, sinovi Žarko i Pavle, se-

stra Livija, sestričine Bobana i Jovana, zet Slobodan i Vesna (P-272)

SEĆANJEProšlo je petnaest godina ispunjenih uspomena-

ma na dragi i plemeniti lik naše

DRAGICE ŽEGARAC1936-2004.

Darovi njene ljubavi i požrtvovanosti još uvek žive u nama.

Sveta misa će se održati 28. aprila u 10 sati i 30 minuta u crkvi Svetog Jurja (Senćanska crkva).

S ljubavlju, ćerka Ljiljana i sin Aleksandar sa po-rodicama (P-275)

Dana 25. aprila 2019. godine navršava se tužnih pet godina od smrti našeg voljenog

ĐURO WIRTZ1941-2014.

Sve godine koje su prošle i koje će proći neće izbrisati sećanje na Tebe. Uvek ćeš biti u našim srcima.

Supruga Katalin, deca Zorica, Hermina i Danie-lla sa porodicom (P-276)

Dana 22.04.2019. godine preminula je naša dra-ga teta

CILIKA SABOLOVIĆ

rođ. Lulić1932-2019.

Sahrana je 25.04.2019. na Kerskom groblju u 12 sati i 30 minuta.

Zahvaljujemo se svima koji su bili uz nas u naj-težim trenucima.

Ožalošćena porodica (P-278)

Poslednji pozdrav voljenom suprugu, ocu, sve-kru, dedi i prijatelju.

ALOJZIJE VUJKOVIĆ

LAMIĆ1938-2019

Večno će živeti u našim srcima.Zahvaljuljemo svima koji su ga ispratili do več-

ne kuće.Njegovi najmiliji. (PF-69)

Prošlo je tužnih godinu dana od kako nije sa nama draga mama, tašta, i baba

LIZA VOJNIĆ HAJDUK1939-2018.

Čuvamo uspomenu na Tebe!Tvoja dica (P-274)

Navršava se 10. godina od kako je preminuo

MATE BANČIĆ

"TATA VOZI POLAKO"

Tvoja Aleksa (P-266)

SEĆANJE

KATICA SILAĐI-KAĆA-

1946-2014.

Kada duša boli, vreme nije lek, uspomena na tebe, ostaje zauvek!

Šanjika (P-268)

Sećanje

IVAN PETREKANOVIĆ1937-2019.

Prošlo je 6 nedelja od kada nisi sa nama, a nema dana da te se ne setimo.

U našim si mislima i srcima.Tvoji najmiliji (P-269)

IVAN PETREKANOVIĆ-BAČI-

1937-2019.

Bači sećaćemo te se sa puno ljubavi i poštovanja.Porodica Tot (P-270)

Poslednji pozdrav voljenoj mami, baki i prabaki

ĐERFI ROZALIArođena Zemunović

1942-2019.

Večno ćemo Te čuvati u našim srcima.Porodica Buljovčić (PG-28)

Dragoj

GORDANI PUŠIN TUMBAS01.05.1992.-01.05.2019.

Prošlo je 27 godina kako živi-mo sa lepim uspomenama na Tebe.

Sveta Misa održaće se u sredu 01.05.2019.godine u 8 sati u crkvi Svete Tereze.

U nezaboravu vole te: mama, Ivana, Vedrana i Irina (P-271)

СЕЋАЊЕНа вољеног супруга, оца,

деку и прадеку

ДУШАНА ЖУЖИЋА1926-2002-

2019.

С љубављу, успоменама, поносом и неизмерном тугом

чувамо те у нашим срцима док живимо.

Твоји најмилији (Р-267)

NOVEčitulje/pomeni/oglasi24 Broj 11325. april 2019.

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

RAZNO

- „GORENJE SER-VIS ENERGIJA”! Servisiramo belu tehniku od svih pro-izvođača,- Origi-nalni rezervni delo-vi, Ivana Antunovi-ća 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P-55)

- ROLOMONT ro-letne AL i PVC, vene-cijaneri, trakaste za-vese, harmo/garaž-na vrata, komarnici, panelne zavese, ten-de.- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P-56)

- BUŠIMO BUNA-RE sa ili bez ispira-nja do 150m dubine. Tel. 063/8432-465 ili 060/0532-468 (P-57)

KUĆE I PLACEVI

-Prodajem kuću sa pomoćnim objek-tima, na placu od 3 motike, Donji Ta-vankut, Tel-064/18-38-710 (1-113)

PRODAJA I IZDAVANJE

STANOVA

P r o d a j e m

apartmane na Paliću blizu bazena. Cena po dogovoru. Tel 060/052-33-16 ()

-Prodajem dvoso-banstan u Beogradu (Zvezdara), 64m², bankon, podrum na suhom mestu, miran kraj. Tel. 060/14-445-19 (2-113)

-Prodajem dve dvorišne, prizemne, garsonjere u Kertva-rošu 30m² i 27m² kod Sup-a, cene 16.900€ i 9.000€. Tel. 060/052-33-16(3-113)

-Prodajem jedno-soban stan 30m², kod ekonomskog fakulte-ta, IX sprat,renoviran ( krov nov), 2 lif-ta. Može i zamena. Tel. 064/16-114-83 (4-113)

KUPOPRODAJA

-Prodajem deči-ju biciklu sa pomoć-nim točkovima, de-čija kolica, kišobran kolica, igračku za uzrast od 4-6 godi-na. Cene po dogovo-ru. Tel. 024/557-186 (5-113)

-Kupujem 20 ko-mada crepa spec-tra eco bramac pri-rodne braon boje Tel. 064/24-03-516 (6-113)

-Prodajem bici-klu 28 coli u dobrom stanju I povoljno. Tel 517-070 (7-113)

-Prodajem ser-vis za ručavanje za 6 osoba. Tel. 024/521-773 (8-113)

-Prodajem:crep 1400 komada,50 ka-plaja i betonske ja-sle za junad 535cm presečene na pola Tel.024/724-580, Mob. 065/8-724-580 (9-113)

-Prodajem Mer-cedes E200 – 2011. godište, 177000 km,

PRODAJEM ILI IZDAJEM

OPREMLJEN PROSTOR ZA

DOM ZA NEGU STARIH LICA

SA KOMPLETNOM DOKU-

MENTACIJOM 0658429490

- TRAŽIMO RADNIKE: hit-no potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce, pomoćne radnice, geronto domaći-ce sa pasošima EU. Tel. 064/700- 7106 (P-50)

Mali oglasi

ROZALIJA RAJČIĆ

Tačno je 7 godina prošlo od kako te nema, ali ćeš večno ostati u mojim mislima i mom srcu! Hvala ti na svemu!

Tvoj sin Denis (P-273)

Prošlo je šest tužnih nedelja kako nije sa nama voljeni suprug, poočim, svekar i deda.

IMRE KOVAČ potpukovnik u penziji

1945-2019.

Ostavio si tragove koji se ne brišu, sećanja koja ne blede i dobrotu koja se večno pamti.

Supruga Eva, posinovi, snaje, unuci Filip, Nikola i Vukašin (PF-67)

Poslednji pozdrav voljenom ocu, svekru, tastu, dedi i pradedi.

ILIJA KUJUNDŽIĆ1939-2019.

Zahvaljuljemo svima koji su bili uz nas u najte-žim trenucima.

Pokoj večni daruj mu Gospodine!Njegovi najmiliji (PF-68)

Prošla je godina kako nas je napustila supruga, majka, svekrva, baka, tetka i strina.

CECILIJA BULJOVČIĆrođena: Antunović

1946-2018

Zauvek ćeš ostati u našim srcima, večnom seća-nju i počivala u miru Božjem.

Sveta misa će se održati 27. aprila 2019. godine u 8 sati u crkvi Svetog Roka u Keru.

Tvoji najmiliji. (PF-70)

Poslednji pozdrav voljenom suprugu i dragom bratu.

ANTAL KIŠ TORMA 1958-2019.

U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Zahvaljuljemo svima koji su bili uz nas u najte-žim trenucima.

Supruga Gordana i sestra Etela (PF-71)

Dana 20. aprila 2019. godine preminula je naša draga ujna

SOFIJA BABIĆ1935-2019.

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na Tebe!

Ostaće nam u večnom sećanju!Ožalošćeni: tvoj unuk Nemanja sa porodicom

(PG-29)

SećanjeProšlo je godinu dana od kako nas je napustio

naš voljeni

ĐORĐE DORNIĆ1947-2018.

Ljubav ne umire odlaskom, ni vremenom, niti je bol u suzama, niti u rečima. Bol je u našim srcima, gde će večno ostati voljen i nikada nezaboravljen!

Njegovi najmiliji (P-277)

Prošlo je šest tužnih meseci od kako nas je napu-stila voljena mama, baka i prabaka

ILKA KUNTIĆrođena Vojnić T

1937-2018.

Sveta misa održaće se 27.04.2019. godine u 8 ča-sova u Kerskoj crkvi.

Njeni najmiliji (P-279)

Prošlo je tužnih šest meseci kako nije više sa nama naša neprežaljena mama, baka i svekrva.

ANA MUČALOV

Sveta misa će se održati u petak 3.maja 2019. go-dine u 8 sati u katedrali Sv. Terezije.

Tvoji Zlatko, Tanja i Hajni (P-280)

NOVE

nov tehnički. Može i zamena za manji stan uz doplatu. Tel. 064/508-78-64 (10-113)

-Prodajem podze-mni kabel za struju-19 metara, tepih, de-čiji tepih, više luste-ra, nosiljku za bebu. Tel.061/64-00-933 (11-113)

-Prodaju se goble-ni, kristal, toplot-na pumpa, liveni ra-dijatori, čipke, drve-ni jabučari sandu-ci Tel.063/567-919 (12-113)

-Kupujem, proda-jem i menjam značke i albume za značke, kupujem knjige i me-dalje o fudbalskim klubovima. Tel/ 542- 310 ili 062/85- 28- 228 (13-113)

-Otkupljujem ori-ginalne umetničke slike uz stručnu i re-alnu procenu vred-nosti. Interesovati se od 9-17h od pone-deljka do subote Tel. 065/58-33-665 (14-113)

v-Kupujem orde-nje, medalje i sta-re sportske značke. Tel.064/615- 59-82 (15-113)

-Prodajem ha-ljine za prvu pri-čest 600din., 2 duge haljine za

mlade po 1500din. T e l . 0 2 4 / 5 3 2 - 5 7 0 (16-113)

-Prodaje se kolev-ka, Bunjevačka ruva, marame, sto, stolice, sejačica sa lulama, plug Tel.024/532-570 (17-113)

-Prodajem usisivač 1600w povoljno, po-lice i veliki kauč 2m-2m. Tel 061/284-21-25 (18-113)

-Povoljno proda-jem: šporet sa 2 rin-gle na struja i 2 na butan, ,nov trosed i jedan malo korišten, dva starinska orma-na sa policama i za odela, razno cveće. Tel.061/219-65-12 (19-113)

- P r o d a j e m električnu gita-ru sa pojačalom, malo korišćeno. Tel. 069/362-83-19 (20-113)

-Prodajem VW POLO 2004 g. ben-zin, vredi videti, re-gistrovan do decemra 2019. Tel.064/94-20-327 (21-113)

- Prodajem „TA“ peći „AEG“-5,5kw (130€) i „CER“-4-,5kw (110€) sa pos-toljem, termostat i kablovi, trofazne, odlične, očuvane. Tel.:065/353-08-25 (22-113)

oglasi 25Broj 11325. april 2019.

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 11325. april 2019.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО

ГРАЂЕВИНАРСТВА, САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРЕ

у складу са чланом 50. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 - исправка, 64/10 - УС, 24/11, 121/12, 42/13 - УС, 50/13 -УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14 и 83/18) и чл. 54-67. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Службени гласник РС“, број 64/15)

оглашава

ЈАВНИ УВИДу НАЦРТ ИЗМЕНА И ДОПУНА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ

НАМЕНЕ ИНФРАСТРУКТУРНОГ КОРИДОРА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ПРУГЕ БЕОГРАД – СУБОТИЦА – ДРЖАВНА ГРАНИЦА (КЕЛЕБИЈА)

ЈАВНИ УВИД у Нацрт измена и допуна Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд – Суботица – државна граница (Келебија) (у даљем тексту: Нацрт измена и допуна Просторног плана) одржаће се од 24. АПРИЛА ДО 23. МАЈА 2019. ГОДИНЕ У ТРАЈАЊУ ОД 30 ДАНА, сваког радног дана у:

- у холу зграде Јавног предузећа „Урбанизам” Завод за урбанизам Нови Сад, Булевар Цара Лазара 3, Нови Сад,

- у Секретаријату за грађевинарство Града Суботице, Градска кућа, Трг слободе 1, канцеларија бр. 204, Суботица,

- у зградама општинских управа: Врбас, Мали Иђош и Бачка Топола,

- на интернет страници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (http://www.mgsi.gov.rs).

Физичка и правна лица примедбе на Нацрт измена и допуна Просторног плана могу доставити у писаној форми јединицама локалне самоуправе у току трајања јавног увида, као и директно Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Сектор за просторно планирање и урбанизам, Немањина 22-26, 11000 Београд, најкасније до 23. маја 2019. године.

ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА планског документа биће одржана у петак, 10. маја 2019. године са почетком у 1300 часова, у Плавој сали Градске куће у Суботици, Трг слободе 1.

ЈАВНА СЕДНИЦА КОМИСИЈЕ ЗА ЈАВНИ УВИД биће одржана по завршетку јавног увида, у понедељак, 3. јуна 2019. године, са почетком у 1100 часова, у Плавој сали Градске куће у Суботици, Трг слободе 1.

Физичка и представници правних лица која су у току трајања јавног увида поднела примедбе у писаном облику, могу присуствовати јавној седници и усмено их образложити. О свакој поднетој примедби обрађивач планског документа јавно износи свој став.

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обвављује:

ОБАВЕШТЕЊЕ О ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА ЈЕ ПОТРЕБНА

ИЗРАДА СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И О ОДРЕЂИВАЊУ

ОБИМА И САДРЖАЈА СТУДИЈЕ

За пројекат: „Производња производа од поликарбоната и полипропилена“, на катастарској парцели 14561/3, КО Нови град, на адреси Магнетна поља бб, Суботица (46.096191о,19.696681о), носиоца пројекта „УГ-ОИЛ ПЛАСТ“ д.о.о., Сурчин, Бобија Фишера бр. 10.

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на Интернет адреси: http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredi-na/Resenja/501-103-2019.pdf

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обвављује:

ОБАВЕШТЕЊЕ

О ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА ЈЕ ПОТРЕБНА ИЗРАДА СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И О ОДРЕЂИВАЊУ ОБИМА И САДРЖАЈА СТУДИЈЕ

За пројекат: Базне станице мобилне телефоније „Лудашко језеро – Шупљак“ - СУУ109 СУО109, на катастарској парцели 10212 КО Палић, у улици Цвијин шор бр. 1 (46.065016о,19.827660о), носиоца пројекта „Телеком Србија“ а.д. Београд, Таковска бр. 2.

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на Интернет адреси: http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredi-na/Resenja/501-105-2019.pdf

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310

Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606Funero 554-433

VAŽNI TELEFONI

sport26 Broj 11325. april 2019.

NOVE

– Moja ljubav prema dizan-ju tegova traje još od 1961. godi-ne. Tada sam prvi put ušao u salu za treninge, a u istu salu i danas rado dolazim – otkriva na početku razgovora Stipan Vert, jedan iz plejade čuvenih subotičkih tre-nera koji uz jednaku dozu znan-ja i upornosti počinje svaki novi trening.

Kako je privodio kraju takmičarsku karijeru, paralelno je počeo i svoj rad sa talentovanim generacijama dizača tegova.

– Bio sam takmičar do 1972-73. godine, ali sam već od 1970. počeo da radim sa juniorima, dok sam za prvog trenera izabran 1974. godine. Samo dve godine nakon toga Spartak je posao ekip-ni prvak Jugoslavije, a treba zna-ti da smo u to vreme imali nekada i tri lige u ovom sportu. Imali smo tada i jako lepe rezultate sa junio-rima, uz domaće titule bilo je tu i sedmo mesto Božidara Rastovića na prvom Prvenstvu Evrope za juniore. Osim njega bilo je tu još dobrih mladih takmičara u repre-zentaciji, poput Lasla Tota, Ma-rka Ostrogonca... Sve su to bili dragi i vredni rezultati, ali mi je uvek nekako najznačajniji bio onaj postignut u ekipnoj konku-renciji kada je jedan Spartak pos-tao prvak države.

Ubrzo je došlo i do privremenog razlaza na relaciji trener – klub, pa Verta nije bilo u Spartaku.

– Imali smo određene nespo-razume, neke stvari nisam mogao da podnesem i otišao sam. Nije me bilo nekoliko godina, od 1982. do 1987. godine. Razišli su se u međuvremenu dobri takmičari, Sloboda, Angelović, Rožnjik, a ja sam radio uz Milenka Brustulo-va u Sportskom savezu Suboti-ce, bio sam raspoređen da u Hali sportova radim na fizičkoj pri-premi dece za Sportsku školsku olimpijadu Vojvodine. Presudan za povratak u Spartak bio je sus-ret sa nekadašnjim takmičarom Čongorom Nađem. Usledio je po-ziv i Ferenca Kiša, današnjeg predsednika, i dogovorili smo se da se vratim. Zatekao sam tri takmičara u Spartaku, situaci-ja nije bila sjajna, ali smo počeli iznova. Okupili smo ponovo dos-ta mladih takmičara, Nađ je tu pomogao jer je radio kao profe-sor u Građevinskoj školi. Poja-vili su se novi talenti, Haško, Se-benji, moj sin Saša... Radili smo i 1998. godine smo ponovo bili

prvaci države. Ređali su se i dal-je sjajni takmičari, Čaba Nađ, Sil-vester Nađ, Mihalj Pece, Nemanja Maksimović, Dejan Peić Tukuljac, Miloš Knežević... Siguran sam da Spartak uz nabrojane i sve ostale ima najviše državnih rekorda.

Ono što je pratilo Verta u radu jesu uvek skromni uslovi i rad u podrumu zgrade „Jadrana”.

– Uvek smo uspevali da iz tih minimalnih uslova pravi-mo velike rezultate. Prošle go-dine je, tako, osvojena dvadese-ta titula ekipnog državnog pr-vaka. I u najtežim vremenima smo išli na takmičenja, i kada su bili porušeni mostovi išli smo i do Vranja, Leskovca, putovali po Sr-biji po 24 sata u kontinuitetu, spa-vali po stanicama, ali je uvek bilo dobrih takmičara.

Poslednjih šest godina Vert je i selektor seniorske reprezen-tacije Srbije u kojoj je najveći broj članova upravo iz Subotice. Novu generaciju šampiona čine Tamaš i Tivadar Kajdoči i Er-vin Rožnjik. Ono što ide u korist ovoj generaciji su uslovi koji su konačno poboljšani.

– Savez je živnuo od kako je predsednik Milan Mihajlović. Ide-mo na takmičenja u inostranstvo, obezbeđene su stipendije, pomoć u ishrani, suplementima, lekarskim tretmanima, a veliku pomoć do-bijamo od Grada Subotice, Olim-pijskog komiteta. Žao mi je samo što ti bolji uslovi nisu bar malo zakačili i prethodnu generaci-ju, verujem da bi Čaba i Silvester (Nađ) i ostali naši jaki takmičari bili još bolji.

Poslednjih godina bilo je dos-ta lepih rezultata, medalja sa Pr-venstava Evrope i sveta, Olimpi-jskih igara mladih, a sada je vreme da stignu i one najvrednije, senior-ske medalje.

– Moram na kraju da upu-tim i malo kritike, kako na rad takmičara, tako i na sopstveni rad. Imamo velike talente, poka-zali su to i rezultati koje su posti-zali kao juniori i mlađi seniori, ali mi se čini da su se malo uspavali. Moramo više da radimo, da isko-ristimo talenat i konačno bolje us-love. Medalje u mlađim kategori-jama su lepe, ali one seniorske su

najvrednije, a do njih tek treba doći, Nije tajna da put do takvih medalja mora biti popločan mukotrpnim radom. Tu sam ta-lenat nije dovoljan. Pokazalo je to i nedavno održano Prvenstvo Evrope za seniore. Da se razume-mo, postignuti rezultati nisu loši, ali je šteta ne iskoristiti skroz po-tencijal i pokazati se u punoj for-mi, sa najboljim takmičarima Evrope i pokušati i tu stići do me-dalje. Želim im, svakako najbolje, da izvuku maksimum.

Na kraju je neizbežno i pitanje da li i dalje ima motiva i snage za svakodnevne dolaske i rad...

– Ima i motiva i snage, osta-je da se vidi kakvi su dalji plano-vi Spartaka. Dok god sam potre-ban, biću spreman da radim. Jes-te, ima iza mene dosta godina, re-zultata, generacija, ali mislim da mogu još da doprinesem ovom sportu. Inače, posao trenera će biti sve teži, jer se sada uz mno-go više muke dolazi do mladih ta-lenata, teško je danas animirati decu, privući ih bilo kojem sportu, pogotovo dizanju tegova.

Svetski putnikOd kako je prvi stručnjak re-

prezentacije Srbije Stipan Vert je imao priliku da obiđe bezbroj zemalja, gotovo sve kontinente.

– Od početka karijere bilo je dosta putovanja, pogotovo sada. Moram tu i da se zahva-lim porodici koja je trpela sve te izonstanke, kako svakodnevne zbog treninga, tako i ove duže zbog takmičenja i putovanja na dalje destinacije.

Stipan Vert decenijama vodi uspešne generacije KDT Spartak

Stvara šampione u podrumuNastupi konjara u regionu

Istakao se Veljko MažićU subotu, 20. aprila, nastavljena je sezona konjičkih kasačkih trka

u „Kinčem parku” u Budimpešti, a kao i uvek, konjari iz našeg regiona zabeležili su dobre rezultate. Od deset kasačkih trka u pet su pobedili, a zabeleženo je još devet dobrih plasmana.

Najviše uspeha je imao Veljko Mažić, trener i vozač štale „Hico”. Prvu pobedu zabeležio je sa grlom Zolta, i opravdao ulogu favorita trke, ostvarivši vremenski rezultat 1:20,1 na distanci od 1.900 m, autostart. Kobila Zitti Tutti sa Mažićem zabeležila je prvu pobedu ove sezone, a ukupno četvrtu u četiri trke. Takođe je nosila je ulogu favorita trke i ispu-nila to očekivanje. Do pobede je došla sa novim najboljim vremenskim rezultatom 1:18,6 na distanci od 1.800 m, autostart.

Trka dana pod nazivom „Soldo dij” nije pripala borbenoj Uran Lady i Veljku Mažiću jer ih je u završnici trke iznenadio Ubu Kiraly kojem kladionica, na osnovu programa trka, nije davala šansu da se plasira ni na prva tri mesta. Ostvareni vremenski rezultat Uran Lady bio je 1:16,4 na distanci od 1.900 m, autostart, odnosno samo jednu stotinku slabije od pobednika. Plasman na četvrto mesto u istoj trci zabeležio je vozač i trener Goran Zolanji sa grlom Urania RG. Zaostatak za pobednikom iznosio je šest stotinki.

U poslednjoj trci dana Goran Zolnaji je uzeo učešće sa dva grla. Prognoze su bile na strani grla Unika Vik i vozača Zolnajia, međutim, do boljeg rezultata, odnosno pobede, došao je Vakarcs RG i vozač Er-dei Peter. Do pobede su došli sa vremenskim rezultatom od 1:19,4 na distanci od 1.900 m, autostart. Zolnaji i grlo Unika Vik su takođe zabeležili identični vremenski rezultat ali su se plasirali na drugo mes-to. Plasman na četvrto mesto u toj trci zabeležilo je grlo Beatriz Galin-do A.T., odgoj kompanije Aninal Trade iz Zmajeva, sa zaostatkom od dve stotinke.

Kompanija Animal Trade imala je još jednog predstavnika a to je bila Inez Foxx A.T. Ona se u prvoj trci dana plasirala na drugo mes-to ostvarivši vremenski rezultat 1:20,1 na distanci od 1.900 m, autostart. Na četvrto mesto plasirao se Zsatar Csiga sa vozačem Laslom Soko-lom iz Tornjoša. Vremenski zaostatak za pobednikom iznosio je jednu sekundu.

Drugu uzastopnu pobedu zabeležio je i Zanebono sa vozačem i trenerom Branislavom Mukićem. Grlo u vlasništvu Dragovana

Jocića iz Turije ostvario je vre-menski rezultat 1:17,6 na dis-tanci od 1.900 m, autostart. Na treće mesto plasirao se Boris Kečenović iz Subotice sa gr-lom Zizitop i vremenskim za-ostatkom od dve stotinke.

Odgoj Branislava Mukića, grlo Kingstone, plasirala se na peto mesto u devetoj trca dana pod nazivom „Cicero hendikep”. Ostvari-la je vremenski rezultat 1:20,1 na dustanci od 1.900 m, autos-tart. Nešto bolji plasman od nje zabeležio je Anđal Andor iz Čantavira sa grlom Vita-lia. Grlo je u vlasništvu i tre-ningu kod Zoltana Ožvara iz Tornjoša i zabeležila je plas-man na treće mesto, ali sa identičnim vremenskim rezul-tatom kao i Kingstone.

Treneru Ožvaru i vlasniku Tiboru Vargi iz Temerina po-bedu je doneo Ultimate Force i vozač Erdei Peter. Do triju-mfa su došli sa vremenskim re-zultatom od 1:20,7 na distanci od 2.500 m, autostart.

Stipan Vert

Finiš trke i pobeda grla Zitti Tutti

Otvoreno prvenstvo Vojvodine u 3D streličarstvu

Osvojili sedam medaljaU Novom Sadu je prošle nedelje održano 14. Otvoreno prvenstvo

Vojvodine u 3D streličarstvu. Među 150 učesnika iz Srbije i okoline subotički PSK Veteran predstavio se sa desetoro takmičara, a osvo-jeno je sedam medalja, pet zlatnih, te po jedna srebrna i bronzana.

Zlatne medalje su osvojili Zoltan Pataki, Laslo Erdelji, Ištvan Horvat, Atila Feješ Klapka, Zoltan Eroš, srebrnu Kristijan Apro, a bronzanu Saša Mitov.

NOVE 27Broj 11325. april 2019. sport

Takmičari Plivačkog kluba Spartak pobednici su „Uskršnjeg mitinga” održanog u subotu, 20. aprila u Novoom Sadu. Pliva-či ovog kluba osvojili su najviše medalja, čime su takmičenje za-vršili na prvom mestu na tabeli i to sa čak 22 osvojene medalje, od kojih je zlatnih 8, srebrnih 5 i bronzanih 9. Bio je to odličan skor u konkurenciji oko 300 uče-snika iz Srbije i inostranstva.

Zlatne mevdalje su osvojili: Ujvari Leon (50m slobodno,

50m leđno, 50m prsno, 50m delfin, 100m mešovito); Ko-vač Striko Aleksandra (50m prsno); Tot Silvija (100m pr-sno); Ždrnja Teodora (100m delfin).

Srebrna odličja su zasluži-li: Milanović Aleks (50m slo-bodno); Tot Silvija (100m leđ-no); Vukovojac Marija (100m prsno); Kovač Striko Alek-sandra (50m delfin, 100m mešovito).

Do trećeg mesta su doplivali:

Milodanović Leon (50m leđ-no, 50m delfin); Gabrić Ognjen (100m leđno, 100m mešovito); Milanović Aleks (50m prsno); Komaromi Athena (50m slo-bodno, 100m mešovito); Kovač Striko Aleksandra (50m slo-bodno); Kostić Maša (100m prsno).

Posebno priznanje je zaslužio Leon Ujvari koji je uz pet zlat-nih medalja proglašen i za naj-boljeg takmičara u kategoriji do 11 godina.

U subotu, 20. aprila, na baze-nu sportskog kompleksa Spens u Novom Sadu, u organizaci-ji Plivačkog kluba Vojvodina iz Novog Sada, održan je tradicio-nalan međunarodni „Uskršnji miting 2019” u plivanju. Na takmičenju je nastupilo oko 300 plivača i plivačica iz Bosne i Hercegovine, Mađarske, Make-donije, Slovenije, Švajcarske i Srbije.

Među ekipama iz Srbije bio je i Spartak iz Subotice, sa 22 takmičara, koji su osvojili ukupno

18 medalja (7 zlatnih, 8 srebrnih i 3 bronzane).

Medalje su osvojili, devojčice: Jana Mut, zlatna na 100 mešovito, i tri srebrne, na 50 kraul, 50 delfin i 50 prsno; Lili Kuti, zlatna na 100 leđno, sre-brna na 100 kraul i bronzana na 100 mešovito; Petra Novović, bronzana na 50 prsno; Miša Novović, bronzana na 50 del-fin; dečaci: Leon Hemi, tri zla-tne, na 50 kvraul, 50 leđno i 100 mešovito i srebrna na 50 delfin; Đorđe Peić Tukuljac, zlatna

na 50 prsno; Boris Boršoš, tri srebrne, na 100 kraul, 100 prsno i 200 mešovito.

U kategoriji štafeta 8x50 kraul (4 dečaka4 devojčice) eki-pa Spartaka je zauzela prvo mesto. Štafeta je nastupila u sastavu: Pe-tra Novović, Jana Mut, Nađa Skenderović, Lili Kuti, Leon Hemi, Aleksa Ristić, Boris Boršoš i Srđan Matković.

Najuspešniji takmičar u kate-goriji plivača do 10 godina je bio Leon Hemi, član subotičkog Spartaka.

U nastavku priča sa plivačima maratoncima iz Subotice, a u cilju popula-rizacije ovog sporta i pli-vanja uopšte, u ovom bro-ju „Novih Subotičkih novi-na” predstavljamo Slobo-dana Božina.

Kako saznajemo, ceo život je u sportu, a to je put na koga upućuje sve koje poznaje.

– Sportom se bavim godinama. U mlados-ti sam aktivno igrao fud-bal i košarku. Posle fakul-teta, nastavio sam rekre-ativno da igram mali fu-dbal i basket. Svoju decu sam isto usmeravao u tom pravcu.Međutim, s godi-nama su došli i zdravs-tveni problemi. Pre svega lumbalno-reumatološki. To me je usmerilo da počnem sa plivanjem, pre svega koristeći ga kao terapiju koju mi je preporučio moj fizijatar. To se na kraju pretvorilo u svakodnev-no plivanje, moglo bi se reći i pra-vi trening – govori Božin.

I kako je to i običaj kod spor-tista, uskoro se javila i potreba za takmičenjem.

– Posle više od pola godi-ne, momci koji su radili kao spa-sioci na bazenu, upućuju me na plivački maraton u Kanjižu. I tako

ja 2013.godine odem u Kanjižu, osvojim drugo mesto u svojoj ka-tegoriji i „zaljubim” se na prvi po-gledu Tisu i daljinsko plivanje. Od tog doba, redovan sam učesnik na svim plivačkim maratoni-ma koje organizuje Savez za dal-jinsko i masters plivanje Srbije. Član sam Saveza od 2014. godine, a u međuvremenu sam se učlanio u PK Spartak –veteranska sekci-ja/masters i maratonski plivači.

Znate, kad plivate, vi pre-dstavljate i grad iz koga dolazite, pa je bilo i nor-malno da se učlanim u Spartak – ističe Božin, pa nastavlja:

– Svako leto provedem svaki vikend na rekama i jezerima Srbije u okvi-ru Srbije open kupa. Upo-znao sam mnogo divnih osoba, koje zrače jednom pozitivnom energijom koju je teško rečima opisa-ti. Taj osećaj kad zaplivate niz reku ili jezero, je nešto neopisivo. Osećaj zado-voljstva kad stignete na cilj i saznanje da ste po-bedili samog sebe, vodu, takmičare, je neopisiv.

Slobodan je prvak Srbi-je u daljinskom plivanju za 2018. godinu u kategori-ji 60-64 godine i pobednik Srbija Open kupa za 2018.

– Ovim bih putem pozvao sve ljubitelje plivanja koji se rekrea-tivno bave ovim sportom da nam se pridruže i dođu da se družimo na vodama Srbije. Dođite, ispli-vajte jedan maraton i osetite tu sreću i zadovoljstvo, jer ste us-peli, pobedili ste samog sebe. „Yes, we can!” – to je naš moto. Jer plivanje je ipak najzdravi-ji sport i nema ograničenja u godinama.

U Novom Sadu održan „Uskršnji miting” u plivanju

Pobeda Spartak Prozivke

I PK Spartak se dobro pokazao na „Uskršnjem mitingu”

Osvojili osamnaest medalja

Slobodan Božin je još jedan od subotičkih plivača – maratonaca

Aktivan u sportu

Tradicionalna sportsko-rekreativna manifestacija za 1. maj

Trimbi – 44. izdanjeTradicionalna sportsko-rekreativna manifestacija „Trimbi”

doživeće za predstojeće praznike svoje 44. izdanje. Kao i uvek, svi koji 1. maja budu hteli da na sportski način počnu proslavu međunarodnog praznika, moći će to da učine na relaciji između Subotice i Palića, a da istovremeno budu i u konkurenciji za tra-dicionalne nagrade.

Kao i ranijih godina organizator akcije je Gradski savez „Sport za sve”, pokrovitelj je resor za sport i omladinu Subotice, a rela-cija od Subotice do Palića se može proći biciklom, rolerima, ili peške.

Učesnici obavezno na startu moraju kupiti „učesnički karton” koji se potom overava na startu, kontronlnom punktu i cilju. Start je u periodu od 8 do 11 sati, ispred zgrade „Jadrana”, a cilj do 12 sati, ispred terena za mali fudbal SRC „Palić”. Svi koji dođu na cilj do 10 sati, mogu da učestvuju i na poligonu spretnosti.

Svi koji uspešno stignu do cilja, sa uredno overenim „učesničkim kartonom”, mogu se nadati nekoj od nagrada. Glavne nagrade su tri bicikla, a organizatori pripremaju i niz simboličnih nagrada. Kao i uvek, biće posebno nagrađeni najs-tariji i najmlađi učesnik koji samostalno pređu zadatu rutu, vlas-nik najstarijeg bicikla, ali i učesnik sa najboljim ostvarenim vre-menom na poligunu spretnosti.

„Učesnički” karton košta 100 dinara, a izvlačenje nagrada je u 12,30.

Mačevalački turnir „Sinđelić 2019”

Prvo mesto za Mionu Petru Knežević

Miona Petra Knežević, takmičarka Mačevalačkog kluba Spartak, zabeležila je odličan nastup na tradicionalnom turniru „Sinđelić 2019”. Iako još pionirka, Miona Petra je osvojila turnir u konkurenciji seniorki za šta je nagrađena i sa 32 poena, pa se tako učvrstila na trećoj poziciji među najboljim mačevalkama Srbije, u konkurenciji seniorki.

Ona nije bila jedina vredna takmičarka Spartaka. U Suboticu stižu još tri medalje, osvojene od strane nada ovog sporta. Naime, ovo takmičenje je bilo debitantsko za tri devojke koje su ga završile sa medaljama. U ka-tegoriji pionirke „B” prva je bila Isidora Bašić, dok su treće mesto os-vojile Laura Kočiš i Hana Kiš Štangl.

Takmičarke Spartaka sa trenerom Jaramazovićem

U toku su završne pripreme za tradicionalni Streetvolley turnir

Devetnaesto izdanjezU toku su završne pripreme za devetnaesto izdanje „Streetvolley tur-

nira”, tradicionalnog takmičenja u odbojci na ulici, na mini-terenima, po kome je Subotica poznata gotovo već dve decenije.

Kako javljaju iz OK Volleyball 2000, koji stoji iza cele organizacije, ovogodišnji turnir je zakazan za 18. maj.

Prema najavama, biće prirpemljeno 17 mini terena na kojima će igra-ti dečaci i devojčice u više kategorija, 2004., 2005., 2006., 2007. i 2008. godišta, dok u najmlađoj grupi igraju deca rođena 2009. i 2010 godine.

Tereni će biti postavljeni na Trgu republike i Trgu slobode, oko Gra-dske kuće u Subotici.

sport28 Broj 11325. april 2019.

NOVE

Ako su prošle sezone odbojka-ši Spartaka bili iznenađenje Super lige, ove su potvrdili da se ne na-laze slučajno među najboljim eki-pama domaćeg takmičenja. Okon-čanje Super lige donelo je plasman na treće mesto, Mini-liga je to po-tvrdila, a u plej-ofu je Spartak odi-grao četiri dramatična meča. Na kraju Golubovi nisu imali mesta u finalu, za titulu se bore Crvena zvezda i Vojvodina, ali ostaje uti-sak da ne bi bilo nezasluženo da su Subotičani do kraja ostali u kon-kurenciji za trofej.

Iako je sezona trajala dugo, iako je donela niz sjajnih izdanja odboj-kaša Spartaka, kako na strani, a još više na domaćem terenu, konačan utisak se još uvek vodi oko najsve-žijih dešavanja – utakmica u polu-finalu plej-ofa.

– Neko bi rekao da smo uradi-li veliku stvar, ali se trenutno tako ne osećam – govori Igor Žakić, trener Spartaka, nakon završene polufinalne serije, pa nastavlja:

– Zaista mislim da su izuzetno male nijanse odlučivale ko će otići u finale plej-ofa. Bila je to Zvezda, čestitam im na tome. Njihov pla-sman je zaslužen, ali ne bi, siguran sam, bilo nezasluženo ni da je sve otišlo na drugu stranu. Vidi se da naš rival ima više iskustva, mož-da ne po godinama, ali da po teš-kim utakmicama koje su odigrali u prethodnih nekoliko sezona u slič-nom sastavu. Igrali su i Evropu, mi nismo... Sve to sa sobom nosi određeni pritisak, iskustvo kako se sa time boriti, a mi sa tim priti-skom očigledno nismo uspeli da se izborimo do kraja.

Ako valja opisati sezonu Sparta-ka u jednoj reči, onda bi to stalo u – PONOS.

– Ponosan sam ne ekipu, na momke, kako su se ponašali, kako su igrali, kakvu su odbojku poka-zali. Jeste, ponovili smo plasman od prošle godine, ali mislim da je uspeh veći. Bilo je deset teških utakmica više, promenili smo dos-ta tim. Otišla su nam tri standard-na člana postave, momci koji su ih zamenili pokazali su se još bolje. Ponosan sam i na stručni štab koji je bio uz mene, svakog dana po šest, sedam, osam, pa i deset sati u Hali sportova, svakog dana. Pre-dali su se poslu.

Spartak je, po sportskim rezul-tatima, trenutno treća ekipa u Sr-biji. Drugi parametri, međutim, ne idu u korist superligaša sa severa Bačke.

– Treći smo u Srbiji, uz desetros-truko manji budžet od naših riva-la na tabeli. Radili smo jako da to nadomestimo. Sada je na redu da probamo da sledeće sezone nas-tavimo tamo gde smo stali u ovoj. Ostaje nam par dana da se odmo-rimo, da rekapituliramo situaci-ju, da vidimo gde se nalazimo i šta možemo da poboljšamo. Nadam se da ćemo u većem delu ostati u sličnom sastavu sledeće sezone.

Tražilo se, ali zaista, mesto više u maloj sali Hale sportova u Subo-tici u plej-ofu. Odbojkaška publika došla je da pomogne Golubovima da pronađu put do majstorice. Ostaće upamćeni mečevi odbojkaša po odličnoj atmosferi. Uostalom, igrom u protekloj sezoni odbojkaši Spar-taka nisu ništa manje ni zaslužili.

– Dirnut sam i prezadovoljan posetom, navijanjem, podrškom. Tokom sezone smo imali veći broj gledalaca u odnosu na ostale eki-pe. Momci su to i zaslužili, ali pu-blici sam neizemerno zahvalan. Nadam se da će nas tako pratiti i sledeće sezone – konstatuje Žakić na kraju.

Iza odbojkaša Spartaka je dobra sezona

Lepa odbojka u Subotici

Počinju pripreme

Uroš Kecman je, kao kapiten, ponovo vodio odbojkaše Spartaka do mes-ta među najboljim domaćim ekipama.

– Čestitao bih svima u ekipi na sjajnoj sezoni, po-novili smo uspeh od prošle godine. Nismo uspeli da na-pravimo iskorak, iako smo bili blizu. Serija je bila na-peta, skoro svaka utakmi-ca odigrana na jednu lop-tu. Nismo uspeli da to us-merimo u našu korist. Zve-zda je bila bolja u prelom-nim momentima i zasluženo su u finalu. Ostaje nam da se malo odmorimo i pripre-mimo za sledeću sezonu – komentariše Kecman.

Igor Žakić, trener Spartaka

Kako su to „Nove Subotičke novi-ne” već i objavile, takmičari Karate kluba Spartak Enpi imali su zapažen nastup na Prvenstvu Evrope. Tri zlatne medalje, jednu pojedinačnu i dve ekipne, osvojila je Nađa Cvi-jin, tako da će nastup u Baru sigur-no ostati u lepom sećanju.

– Vratila sam se puna utisaka. Do Bara je put trajao dosta dugo, ali me to nije omelo da se posve-tim cilju. Nisam stigla da se opus-tim, iako smo bili pored mora, jer sam se trudila da iskoristim vre-me za psiho-fizičku pripremu. Na dan takmičenja, kada sam radila pojedinačne borbe, bila sam ner-vozna, plašila sam se poraza, ali je tada, pred samo takmičenje, proradio adrenalin i sve je išlo kako treba – ističe Nađa.

Borbe su donele veliku podršku trenera, ali i drugara pored borilišta i sa tribina.

– Prvi meč je bio ujedno i jedan od najtežih. Znala sam da ako njega dobijem, mogu do medal-je. I u poslednjem meču sam gu-bila sa 0:1, bilo je mnogo povika, gužve, ali sam bila smirena. Tre-ner Milan je verovao u mene, bio je smiren, znao je da ću da pobe-dim i to mi je mnogo značilo. Ni-sam mogla da verujem da sam došla do ovakvih pobeda, bile su ovo moje najteže borbe, pobede su vredne, a posvećujem ih pokojnoj baki i ujaku.

Podrška je stizala i od porodi-ce, tate, mame i brata, i svi su oni, zajedno, bili značajan deo zlatne evropske priče.

Nađa je bila deo miks ekipe Sr-bije koja je stigla do prvog mes-ta, ali i ekipe devojka. Uz nju su do zlata došli i Ana Bojić, Mari-ja Marković, Milena Popović, Stevan Stojiljković, Miloš Lju-boje, Dario Buljovčić i Ognjen Pokornić. Sve su to vredna deca starosti od 12 do 15 godina, koja su pokazala da su bolja od vršnjaka.

– Uz pojedinačnu medal-ju, vredne su mi i one osvojene u ekipnom delu takmičenja. I tu je bilo neizvesnosti, u ekipi devojaka sam bila prva na redu, nije bilo lako doći do pobede, ali smo za-jedno uspeli da pokažemo da smo jači od rivala.

Tri osvojena zlata sa Prvens-tva Evrope donela su zadovoljs-tvo i nagradu za sve uloženo na

treninzima, čestitke trenera, dru-gara iz reprezentacije i Spartak Enpija, a posebno su, saznajemo,

prijale čestitke protivnica koje su u sportskom duhu čestitale prvakin-ji Evrope.

Utisci sa Prvenstva Evrope u karateu

Pozlata na moru

Nađa Cvijin (levo)

Subotička bokserka se bori za svetsku titulu

Prilika za Jasminu Nađ

Subotička bokserka Jasmina Nađ završava pripreme pred jedan od najvažnijih mečeva u karijeri, 1. maja će nastupiti u borbi za titulu pro-fesionalnog šampiona sveta u RBO organizaciji, u poluverter kategoriji. Njena protivnica će biti Sintija Cinjal iz Mađarske, profesionalna bok-serka, koja ima šest mečeva dobijenih nokautom.

Susret Jasmine Nađ i Sintije Cinjal biće jedan od najznačajnijih u programu koji će obuhvatiti deset bokserskih mečeva.

Ceo događaj se odvija u sredu, 1. maja, na salašu „Tandari” pored Martonoša. Bokserska revija će biti centralni događaj tradicionalnog pr-vomajskog okupljanja, prve borbe počinju u 17 sati, a duel za svetsku ti-tulu se očekuje oko 20 sati.

– Jasminina protivnica je kvalitetna bokserka koja se trudi da svoje mečeve reši brzim nokautima. Predviđeno je da borba za titu-lu traje deset rundi, pa je plan da to pretvorimo u prednost za našu takmičarku. Jasmina je u potpunosti sprema i jedino što očekuje jeste pobeda. Cilj nam je, svakako, da uzmemo ovu titulu, a onda da napad-nemo i WBC titulu ženskog profesionalnog svetskog prvaka – najavl-juje Saša Gredeljević, trener Jasmine u Klubu borilačkih veština Ul-timat fighter Spartak.

Tradicionalno okupljanje veterana u Đurđinu

Sećanje na KorponaićaKako je to već i običaj, veterani Fudbalskog kluba Đurđin će

se okupiti u četvrtak, 2. maja, na terenu lokalnog kluba. Tradicionalni susreti biće nastavljeni, biće to prilika da se

evociraju uspomene nekadašnjih generacija na druženje sa loptom, ali i međusobno drugarstvo, a posebno se svi seća-ju velikog doprinosa Lojzije Korponaića na sport u ovom mestu, pa tako i ova okupljanja nose naziv Memorijal „Lojzi-je Korponaića”.

NOVE sport 29Broj 11325. april 2019.

U nastavku Super lige Srbije, u fazi kada se ekipe iz sredine tabele bore za bolju star-tnu poziciju u Kupu Srbije naredne sezone, rukometaši Spartaka su sa 33:276 (16:13) savladali ekipu Obilića. Iako su gosti bol-je počeli utakmicu i najavili da se u Subotici nadaju bodovima, domaći su, nakon neube-dljivog početka zaigrali bolje i na kraju stigli do rutinske pobede.

Loš protok lopte i mnogo grešaka u napadu gosti iz Beograda koriste da već u trećem minutu povedu sa 3:0. Spartak je na kratko vratio u igru Kojadinović, a potom rukometaši Obilića i dal-je kontrolišu utakmicu. Vodili su gos-ti i sa 8:4, 9:5, 10:6, a poslednji put sa 11:10. Spartak je bio sigurniji u finišu prvog poluvremena, a golom Strahinje Petrovića prvi put na utakmici vode sa 13:12. Petroviću su se pridružili Šukić, Kojadinović i Leovac, pa nakon pr-vih pola sata igre domaći tim stiže do tri gola prednosti.

Nastavio je Spartak sa boljom igrom i početkom drugog poluvremena, pa je u 31. minutu bili 18:13 za domaće. Gosti su pripretili u 42. minutu, smanjili su na dva gola razlike, no, usledila je n nova serija Spar-taka nakon koje je prednost duplirana. Finiš meča bio je lišen neizvesnosti.

Spartak: Raković, Rosić, Ž. Peić Tukul-jac 2, J. Peić Tukuljac 1, Kolundžić, Šukić 2, Obradović 1, Potpara 5, Spremo, Kojadinović

10, Pjevalica, Karan 2, S. Petrović 5, Leovac 4, Stefanović 1, Arđelan.

Obilić: Radović, Podraščić 3, Ćorović 3, Vokši 2, Jestrović 1, Dražić, Mirić 1, Stojić, Milutinović 1, Dotlić 4, Mandić 7, Ivošević 4, Radovanović, Bećirović 1.

Za igrača utakmice proglašen je mladi reprezenta-tivac Spartaka Uroš Kojadinović. On je, ujedno, sa deset golova bio najefikasniji akter meča.

Naredeno kolo nosti gostovanje u Aranđelovcu, ekipi Šamota.

Super liga Srbije za rukometaše

Bolji od Obilića

Uroš Kojadinović postiže jedan od deset golova

Super liga Srbije za rukometaše

Poraz u KikindiSusretima prvog kola počelo je takmičenje u završnoj fazi Super lige Srbi-

je za rukometaše, a subotički Spartak se nalazi u „sigurnoj zoni”, grupi ekipa koje se ne bore za titulu, ali ni za opstanak domaćoj eliti. U takvoj konkuren-ciji Subotičani su nasstupili sa značajno izmenjenim sastavom, bez juniorskih reprezentativaca i povređenih igrača. Gostovali su u Kikindi gde je domaća ekipa došla do pobede od 31:26 (17:12).

Početak utakmice protekao je u rezultatskoj neizvesnosti. Golom Potpare Spartak je poveo sa 8:7 u 14. minutu. Domaćini su odgovorili serijom golova za rezultatski preokret, tako da je u 18. minutu na semaforu stajalo 11:8 u ko-rist Kikinđana. Spremo, a zatim Leovac pogađaju mrežu protivnika za re-zultatski priključak od 12:10 u 20. minutu. U finišu prvog poluvremena Kikin-da je uspela da napravi osetniju razliku i povede sa 17:12.

Početkom drugog poluvremena Spartak prilazi na 19:17 golom Peić Tukuljca. Ponovo su domaćini znali da uzvrate i mini serijom povećaju svo-ju prednost. Desetak minuta pre kraja Kikinda je imala prednost od 6 golova, 26:20. Do kraja utakmice mladi Subotičani su pokušavali da smanje razliku, ali na kraju zaslužena pobeda domaćina od 31:26.

Kikinda Grindex: Trninić 2, Dukatarov 2, Lisica 8, Golić 1, Kenjalo 2, Kurteš 3, Delibašić 1, Miškov, Gamber 4, Vrgović 3, Trumbetaš 1, Rogljačin, Komarek 3, Mirić 1.

Spartak Vojput: Raković, Rosić, Peić Tukuljac Željko, Peić Tukul-jac Jovan 2, Kolundžić, Šukić 2, Obradović, Potpara 6, Spremo 3, Reljić, Pjevalica, Karan 5, Petrović Strahinja 2, Leovac 6, Arđelan.

Rukometaši Spartaka u reprezentaciji Srbije

Osvojili peto mestoUroš Kojadinović i Nikola Stefanović, prvotimci Rukometnog kluba

Spartaka, bili su deo reprezentacije Srbije sačinjene od igrača rođenih 2000. godine. U državnom dresu su nastupili na velikom rukometnom turniru u Bu-gojnu – „Rukomet je moja Budućnost”, a Srbija je u jakoj konkurenciji osvo-jila peto mesto.

Nakon dobrih partija usledio je polufinalni duel u kojem je Nemačka bila bolja od Srbije sa 27:24, a četiri gola za Orliće postigao je Kojadinović. U bor-bi za peto nesto Srbija je sa 31:26 (15:14) pobedila Bosnu i Hercegovinu, a is-takli su se Stefanović sa osam i Kojadinović sa pet golova.

NOVEsport30 Broj 11325. april 2019.

Područna fudbalska liga, 22. kolo

Iskra – Jadran 1:1Iskra: Kalinić, Drljača, Jurčuk,

Stalević, Đaković, Rodić, Pješevac, Malacko, Šanta, (Vajagić) (1), Gubaš, (Durutović), Serdar.

Jadran: Milanović, Brezovac, D. Malecki, (S. Malecki), Ni. Mudrinski, G. Olah, (Balać), Jovanović, Žmukić, M. Martinović, (Matković), Stojano-vić, Čeke, M. Čurkoli (1).

Napredak – Radnički 1905 2:4Napredak: Bagaš, Miladinov,

Svilar, (Ćirić), Jojkić, D. Kozomora (2), Limanović, (Kozarski), Savkov, Golub, Stefanov, Radojković, I. Ilić, (D. Ilić).

Radnički 1905: S. Ivanišević, Pešut (1), Lebović (2), Mi. Marinko-vić, Janjić, Matić, D. Babić, (Stoja-nović), S. Babić (1), Kekezović, Ra-jić, Lazić.

Sutjeska – Proleter (RS) 0:1

Sutjeska: I. Bajić, Nikolić, Žugić, (Lukić), Berklović, Z. Bajić, Nikitović, Lopušina, M. Bajić, Glumac, (Drin-čić), (Andrić), Peković, Vuković.

Proleter: Mirković, Ogrizović, G. Jovanović, (Gotovac), Sivčević, Eri, Grujić (1), Gadžić, Maćiženski, Ko-jičić, (Savić), Novićević, Nešković, (Popržen).

Senta – Obilić 1:0Senta: Tomašev, Dimić, Pavlov,

Bajtai, Đeri, Đuza, (Piri), Božić, Ma-tić (1), Mitrović, (Božović), (Zeković), Korać, Lovre.

Obilić: Stijović, S. Vuković, Lazić, (Kašić), Ostrogonac, Barjaktarović, Živkov, Jevtić, Đukić, Romić, R. Vu-ković, T. Dabevski, (Jančić).

Proleter (Nj) – Preporod 6:2

Proleter: S. Matković, Dav. Cur-nović, Petković, (L. Grbić), Bakić, (Dan. Curnović), Dondur, D. Bukvić (1), G. Grbić (1), Davidović, Malić (1), (Đekanović), Demonjić (1), Milić (2).

Preporod: Prole, Petričević, Ko-kić, Terzija, P. Grbić, Grabež, Boja-nović, Cekić, Kopanja (2), N. Ždrnja, Medić.

Sloga – Vinogradar 2:2

Sloga: J. Radić, Martinović, Va-štag, Višnjić, (Bulatović), Bauk, Ma. Mijić, Savić (1), Budovalčev, Da-vidov, Farago (1), (Radosavčević), Živanović.

Vinogradar: Žužo, Golubović, (S. Engi), Gavrić, Kolundžić, Kujun-džić, Mirkonj, Ruski, (Miković), Ka-posta, Pataki, Ćuk (2), Abadžić.

Vojvodina – Đurđin 1:1

Vojvodina: Milovanov, Bečanović, Janković, D. Kudrić, Radulović, Ikrašev, Pelengić, (Jušković), Marja-nov, (Mihajlović), N. Kudrić (1), Bu-banja, Popović, (Bilbija).

Đurđin: Jokić, Dulić, (Z. Šomođi), Horvatski, A. Bilbija, Po-lovina, N. Šomođi, Matković, Panić, Mihailović (1), (Vojnić), T. Stantić, (Jeknić), Majlat.

Panonija IM Topola – Njegoš 1:0

Panonija IMT: Živko, Vislavski, Paprić, Đurica, Kandić, Cvetićanin, Barna, Rahić (1), Tutić, Banjeglav, (Halas), Vlahović, (Isakov).

Njegoš: Radoman, Arambašić, Nikić, (Vince), Savović, Kustudić, M. Kosović, (Varga), Nikolić, Mrvaljević, Miljenović, Pejović, Vujošević.

Fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi su u drugom kolu plej-aut grupe Super lige Srbije osvojili bod na gostovanju u Zemunu. Odigrali su nerešeno, 0:0, pa su i ostali na liderskoj poziciji ove grupe ekipa. Moti-visani domaćini su želeli pobedu u borbi za opstanak, ali je utakmica, uprkos nekoliko dobrih prilika na obe strane, okončana bez golova,

Domaći tim je više pretio, opsedao gol Spartaka, ređali su se napadi, ali su prave prilike bile retke. Tako statistika kaže da su igrači ekipe Zemuna uputi-li četrnaaest šuteva ka golmanu Spartaka, od koji su samo dva išla u okvir gola.

Spartak je, sa druge strane, čekao svoje šanse iz kontranapada, a dve možda i najbolje prilike viđene su u finišu meča. Prvo je, u 73. minutu odličnu prili-ku Đalovića osujetio golman Ostojić, a desetak mi-nuta kasnije dobru priliku Andrije Vukčevića u još bolju odbranu pretvara golman Milošević.

Zemun: Milošević, Mladenović, Kiso, Tošeski (Ristović), Kukuličić, Azemović, Janjić (Tomić), Ilić, Vučić, Mijailović (Mrkaić), Đalović.

Spartak: Ostojić, Tekijaški, Otašević, Kerkez, Milošević, Glavčić, Radovanović, Dunđerski (Vukčević), Obradović, Tufegdžić (Đorđević), Tripković (Šormaz).

Danas, u četvrtak, 25. aprila, Spartak od 18 sati, na Gradskom stadionu u Subotici, dočekuje ekipu OFK Bačke iz Bačke Palanke.

Pobedom u derbi meču prvog kola Plej-ofa Su-per lige Srbije u fudbalu za žene Spartak je otpo-čeo finalnu fazu borbe za odbra-nu titule prva-ka države. Golu-bice su pred do-maćom publikom savladale Crve-nu zvezdu sa 4:1 (1:0). Iako je po-beda rezultatski ubedljiva, na te-renu je bilo više neizvesnosti nego što to rezultat pokazuje.

Spartak je po-čeo utakmicu ofanzivom, pa je već od 6. minu-ta imao prednost. Tijana Filipović je izvela korner, dodala je lop-tu do Pavlovićeve, ona centrira u kazneni pro-stor gošći, gde Violeta Slović lako glavom do-nosi prednost Spartaku.

Iako je Spartak i u nastavku imao inicijativu, falio je „završni pas”, opasan udarac, a kako je vreme prolazilo, tako su i gošće dolazile do daha i koristile sve veći broj nepreciznih poteza Go-lubica. Najbolju priliku crveno-bele su imale u 38. minutu. Mirela Tenkov je dobro šutirala, a uz malo spretnosti Milice Kostić i sreće, mreža Golubica se nije zatresla.

I drugi gol Spartak postiže na vreme. Igrao se 47. minut kada je domaći tim duplirao prednost. Dugu loptu lepo je primila Alina Baka, oslobo-dila se svojih čuvara, izašla sama pred Cetinju na golu Zvezde i – poentirala.

Da utakmica ne izgubi na neizvesnosti pobri-nula se Sanda Malešević koja je uradili veli-ki posao po levoj strani, usledio je tačan pas do Sare Savanović koja u 52. minutu smanjuje na

1:2. Mogle su gošće i do poravnanja, opet je Sa-vanovićeva bila u dobroj prilici, ali je još bo-lje reagovala Kostićeva. Uzvraća Filipovićeva u 64. minutu, šansu je imala ponovo Baka, dva minuta kasnije, a seriju prilika zaključuje Mire-la Tenkov, dobrom šansom u 68. minutu meča.

Utakmica je ppraktično rešena u 78. minutu. Odlično se još jednom pokazala neumorna Tija-na Filipović, koja uz dosta fudbalske majstori-je donosi Golubicama prednost od 4:1. Šest mi-nuta pre kraja meča pobedu potvrđuje Aline Rosa da Costa, a peti gol Spartaka, nakon šuta Pavlovićeve u 90. minutu, sprečava prečka.

Spartak: Kostić, Vajda, Slović, Frajtović, Baka, Kričak, Filipović (Stupar), Okyere, Pavlović, Goya (Tanasković / Rosa Da Co-sta), Matić.

Crvena zvezda: Cetinja, Krstić, Nikolov-ska (K. Đorđević), Miladinović, Trbojević, S. Savanović, A. Savanović, Tenkov, Stoja-nović, Đukić (T.Đorđević), Malešević.

Naredno kolo nosti gostovanje ekipi Sloge.

Plej-aut Super lige Srbije za fudbalere

Bez golova u Zemunu

Plej-of Super lige Srbije u fudbalu za žene

Pobeda u derbiju

Miloš Ostojić, golman Spartaka

Violeta Slović postiže vodeći gol za Spartak

Srpska fudbalska liga, grupa Vojvodina

Iznenadili favoritaFudbaleri Bačke 1901 vratili su se iz Prigrevice sa bodovima, u 25.

kolu Srpske lige, grupa „Vojvodina”. Zabeležili su pobedu od 2:1 (1:0) protiv Bratstva, tima iz vrha tabele, i time dodatno osigurali poziciju u gornjoj polovini tabele.

Crveno-beli su poveli u 41. minutu meča, pogodio je tada Andrija Milić. Bio je to lep finiš prvog poluvremena u kojem je Bačka prikazala bolju igru i zaslužila bar minimalnu prednost.

Na 1:1 poravnao je subotičkim ljubiteljima fudbala dobro pozna-ti Aleksandar Nosković, u 68. minutu meča. I kada se već činilo da će utakmici biti okončana bez pobednika, Bajčev u kaznenom prostoru obara Simića, a ovaj u 90. minutu realizuje penal za veliku pobedu.

Bratstvo: Kronić, Ivanović, Resanović, Nosković, Juhik, Vuković, Bajčev, Sremčević, Stančević (Makar), Vukić, Stanković.

Bačka: Dokić, Tumbas, Bjedov, Jović, Jokić, Simić, Rajkovača, Lukić (Dobresko), Milić (Spremo), Glišović (Orčić), Bijelović.

Bačka je juče, u sredu, 24. aprila, dočekala Hajduk uz Kule, a u subo-tu, 27. aprila dočekuje Cement. Utakmica počinje u 16,30 sati.

Vojvođanska fudbalska liga, grupa „Sever”

Nova pobedaFudbaleri Tavankuta nastavili su sa boljim igrama u Vojvođanskoj

ligi, grupa „Sever”, pa su tako stigli i do nove pobede. U meču 22. kola su, kao domaćini, sa 1:0 savladali Polet iz Karavukova, a bila je to deve-ta pobeda Tavankuta u sezoni.

Uz nove bodove stigao je i skok na tabeli, tako da se sata Tavankućani nalaze na osmom mestu tabele sa 28 bodova.

U narednom kolu sledi gostovanje Budućnosti iz Mladenova.

NOVE sport 31Broj 11325. april 2019.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Fudbalska ekipa Srednje he-mijske škole iz Subotice okončala je nastup na Svetskom prvenstvu u ovoj kategoriji na petnaestom mestu. To je rezultat za svaku po-hvalu, a kako kažu učesnici, da je bilo malo više sportske sreće, mo-glo je biti i bolje.

– Imamo jednu jako dobru ge-neraciju učenika sportista, po-gotovo što se fudbala tiče. Bilo je to malo iznenađenje za sve, po-gotovo što se na nas gleda kao na „žensku” školu – uvodi nas u priču Arpad Nađ Varjaš, pro-fesor fizičkog u ovoj školi koji je i kao trener vodio ovde dečake do Svetskog prvenstva koje je nedav-no okončano u Beogradu.

Pre nego što je ekipa Hemi-jske škole stigla do Svetskog pr-venstva morala je da postane pr-vak Srbije u konkurenciji brojnih srednjih škola. Zanimljivo, možda je i najteže mečeve na tom putu odigrala na samom početku, na takmičenju u okviru Subotice.

– Prvo smo u „tesnom” polufi-nalu savladali Medicinsku školu, a u finalu, uz dosta sreće i Tehnič-ku školu „Ivan Sarić”. Oba meča su rešena tek nakon izvođenja pe-nala. Ispalo je da je najteže bilo

napraviti taj početni korak u Su-botici. Potom, do finala Prvenstva Srbije nije bilo mnogo problema, u finalu smo savladali Elektro-tehničku školu iz Pančeva, te tako i izborili mesto na Prvens-tvu sveta.

Svetsko takmičenje održano je u Beogradu. Đaci su se sigurno nadali da će imati priliku da više putuju, ali je to brzo prestalo da bude važno. Takmičenje je počelo, lopta je zaigrala na terenima, a sa druge strane su se nalazile ekipe iz Brazila, Nemačke, Belgije, Kine...

– Nastupile su 24 ekipe, pode-ljene u 6 grupa. U grupnoj fazi se igralo po sistemu „svako sa svakim”, po dve najbolje ekipe su išle u završnicu, a preostali, u skladu sa pozicijom u grupi, igra-li su za što bolji plasman.

Subotičani su počeli dobro, sa-vladali su Bugarsku, a potom su poraženi od Belgije, uz izostanak sportske sreće. Potom je stigla i utakmica koja je privukla najviše pažnje.

– Igrali smo protiv preds-tavnika Brazila, vodili smo u većem delu meča sa 1:0, a gol za izjednačenje smo primili osam minuta do kraja meča. Bili smo ravnopravni u igri, na kraju je bilo nerešeno, a treba reći i to da je u nastavku takmičenja Brazil i osvojio prvo mesto.

Utakmica protiv ekipe iz Bra-zila je dosta uticala na dalji tok takmičenja.

– Taj meč nas je dosta iscrpeo, ali ne samo taj. U prva dva dana smo odigrali četiri utakmice, bilo je teško igrati u ovakvom siste-mu sa „kratkom” klupom. Usle-dio je poraz protiv Libana, fizički dominantne ekipe koja je stigla do pobede u završnici. U pos-lednjem meču u grupi bili smo bolji od Kineskog Tajpeha sa 2:1, a kako se zatvorio krug između nas, Bugarske i Belgije, doda-tni kriterijumi su odlučivali ko

će biti treći, četvrti i peti u gru-pi. Na kraju smo bili četvrti i ušli u borbu za plasman od 9. do 16. mesta.

Usledio je potom poraz od Francuske od 0:2, uz dva gola pri-mljena u poslednjih 80 sekundi, potom remi bez golova protiv eki-pe iz Nemačke, te poraz na penale, a završni meč donosi pobedu pro-tiv Kine od 2:1.

– Dečaci su još mladi, bilo je posle utakmica i radosti i suza, ali smo na kraju kući stigli – pevajući. U školi su sada pravi heroji, i treba tako, jer su dosto-jno predstavili i našu školu i grad na najbolji način – ističe Nađ Varjaš i zahvaljuje se na velikoj podršci lokalnoj samoupravi, Sa-vezu za školski sport i pedagoge fizičke kulture, Sportskom savezu Subotice, te FK Spartak ŽK i FK Bačka 1901 gde trenira i najveći broj dece iz ove škole.

Radoslav Svirčev, general-ni sekretar Saveza za školski sport i pedagoge fizičke kulture Subo-tice, bio je ujedno i šef delegaci-je ekipa iz Srbije, koja je imala i

predstavnika na Svetskom prven-stvu za učenice.

U razgovoru otkrivamo i da su naše ekipe bile na neki način u startu „hendikepirane”.

– Mnogi su se pitali zašto dru-ge ekipe vode profesionalni fud-balski treneri, a naše ne. Jednos-tavno, pravila Svetske školske fe-deracije to dozvoljavaju, ali ne i Savez za školski sport Srbije. Pra-vilo je takvo da školske ekipe budu sastavljene od učenike škole koju i pohađaju, te da ih vode nasta-vnici, odnosno profesori koji u toj školi i predaju – objašnjava Svirčev, pa podvlači:

– Svaki rezultat se može ko-mentarisati na više načina, ali mislim da se niko ne bi bunio kada bi Srbija bila petnaesta na svetu u svim segmentima, kao što su to ovi dečaci uradili.

Nastup dečaka iz Srednje hemi-jske škole nije jedini kojeg beleže subotički školarci na svetskim prvenstvima.

– Prošle godine je na Svetskom prvenstvu u basketu 3x3 nastupi-la ekipa Srednje ekonomske škole

„Bosa Milićević”, nakon što je po-stala prvak Srbije, pre tri godine je na Svetskom prvenstvu u futsa-lu igrala ekipa Srednje tehničke škole „Ivan Sarić”, čime smo na svetsku mapu u više navrata sta-vili našu malu Suboticu. Sve je to ujedno i potvrda da se u Suboti-ci dobro radi, te da imamo pravu podršku i razumevanje od lokal-ne samouprave, Sportskog save-za, naravno, da imamo odlične nastavnike i profesora, a pre sve-ga, dobru decu u Subotici.

Mnogi će prokomentarisati da je dobar uspeh školskih ekipa zas-luga angažmana dece u profesio-nalnim klubovima.

– Neosporno je da ta deca tre-niraju u matičnim klubovima, ali nije zanemarljiv ni veliki dopri-nos predavača. Jer za decu, ve-rujem, nema veće sreće nego da nastupe za svoju školu. Voleo bih da ovu decu vidim i na pra-vom Svetskom prvenstvu, to je, naravno, teško izvodljivo, ali i ovakva takmičenja mogu biti ve-lika odskočna daska u daljim karijerama.

Svetsko prvenstvo u fudbalu za učenike srednjih škola

Ponos iz školske klupe

Heroji školeZa ekipu Hemijsko-tehno-

loške škole na Svetskom pr-venstvu su nastupili: Toni Nikolaš, Veljko Vidako-vić, Đorđe Čoban, Nema-nja Lazić, Pavle Stojano-vić, Mladen Šajić, Kri-stijan Šajinović, Stefan Mjazga, Oliver Jovano-vić, Nemanja Pejčić, Ma-tija Marcikić, Nemanja Andrić, Veljko Arsović, Srđan Hrstić, Alen Hasi-čić, Simo Vrbljanac, Velj-ko Dimković, Tivadar Mesaroš.

Ekipa Hemijsko tehnološke škole iz Subotice koja je igrala na Svetskom prvenstvu

Održano jedriličarsko takmičenje na Paliću

Memorijal „Skala Vesna”U organizaciji Jedriličarskog kluba Palić u subotu i nedelju, 20. i 21.

aprila, održano je takmičeje Finn match race, odnosno Memorijal „Ska-la Vesna”, čime je otvorena sezona jedrenja.

Nakon vrlo tesnih i zanimljivih trka, bilo je i prevrtanja, takmičenje je ušlo u završnu fazu. U polufinalu su se susreli Mate Salai i njegov trener Dejan Zakić, iz JK Palić, dok su sa druge strane bili gost An-tonije Pušić i Tihomir Zakić, U finale su prošli Dejan i Tihomir Zakić, a u borbi do dve pobede bolji je bio mlađi – Dejan Zakić. U borbi za treće mesto u do kraja neizvesnoj trci, mladi takmičari Palića, trinaestogodišnji Salai, pobedio je veterana Pušića.

Kako javljaju iz JK Palić, ovim je sezona jedrenja na jezeru i zvanično otvorena, a uz dobro „napunjene baterije” u proteklom periodu, svi sa nestrpljenjem očekuju naredno takmičenje, Prvenstvo Srbije koje se na Paliću održava od 26. do 28. aprila, u okviru tradicionalne „Prvomajske regate”.

Tenis klub Spartak je i ove godine domaćin značajnog turnira iz međunarodnog ITF kalendara za juniore. Kako su istakli na konferenciji za štampu Milan Vučković, predsednik TK Spartak, i Ladis-lav Iršai, potpredsednik, vladalo je veliko intereso-vanje, pa je dobar deo igrača i igračica morao i da se povuče jer mesta nije bilo ni u kvalifikacijama.

– Na terenima Spartaka, a jednim delom i Palića, nastupaju talentovana deca iz celog svega, a sve za-jedno učestvuje oko 250 sportista. Zadovoljni smo odzivom, kako je ovo druga godina, i mi se još ui-gravamo – istakao je Milan Vučković koji se potomo osvrnuo na najbolje:

– U konkurenciji momaka je najbolje rangi-rani igrač po prijavama bio Lu Peng iz Kine, a od takmičara iz Srbije najbolje plasirani igrač bio je Stefan Kalafatić. Što se devojaka tiče najviši rang imala je naša stara poznanica Luca Janoši, a najbol-je rangirana teniserka Srbije bila je Andrea Lopičić.

Vučković je potom i najavio koji će domaći igrači, članovi TK Spartak, nastupiti, kod devojaka su se

najavile Vanja Vidanović, Anđela Vidović i Da-nijela Danilović, a u muškoj konkurenciji Filip Mandović, Filip Stipić i Adam Kovač.

Finale u obe konkurencije zakazano je za subotu, 27. april.

Subotica domaćin međunarodnog ITF turnira u tenisu

Ceo svet na severu Bačke

Gradska fudbalska liga

Trinaesto koloRezultati 13. kola Gradske fudbalske lige: Udar-

nik Višnjevac – Hajduk 1:3, Čantavir – Loko-motiva 1:2, Elektrovojvodina – OFK Mala Bosna 2015 1:1, Palić – Bikovo 1:3, Solid – Žednik 3:1.

U narednom kolu, u nedelju, 28. aprila, od 17 sati, igraju: Hajduk – Solid, Žednik – Palić, Bikovo – Elektrovojvodina, OFK Mala Bosna 2015 – Čantavir, Lokomotiva – Udarnik Višnjevac.

NOVEreklame32 Broj 11325. april 2019.

060/052-44-13