Nikola Doxat De Moress

Malo su proucavane i publikovane okolnosti koje su se desavale na tlu Srbije za vreme Drugog beckog rata narocito sto se tice pojedinih detalja vezanih za odredjene oblasti. Jedan od upecatljivih epizoda vezana je za dogadjaj ali I za licnost iz tog vremena koja je od heroja postala apsolutni tragicar I vecita misterija okolnosti koja nije razjasnjena ni do dan danas. Razlog tome treba sagledati kroz vise stvari. Pre svega to je malo relevantnih izvora koji govore o dogadjanjima koja su pratila desavanja ali I teznju pojedinih subjekata da se oni prikriju. Zatim mala zainteresovanost istoricara, istrazivaca I uopste ljudi od struke da se osvetli ovaj period, inace jako vazan ne samo za istoriju Srbije nego I za istoriju Balkana pa I Evrope. Naime, radi se o austrijskoj okupaciji srbije za vreme Velikog beckog rata kada su mnogi gradovi dosli u posed austrijanaca posle dugogodisnje turske vlasti. Da bi suzili temu vezacemo se za delatnost I dogadjaje koji su pratili jednu licnost koja je ostavila dubok trag na desavanja iz tog perioda. Rec je o Baronu Nikoli Doksatu de Morezu( 1682-1737) . Ovaj vojskovodja, general velike carske austrijske vojske bio je inzenjer, inovator, graditelj, mistik……Sled dogadjaja koji je doveo do njegove tragicne sudbine dostojan je istorijskih romana o izuzetne vaznosti. Pominjan samo usput u celom toku ratovanja na ovim prostorima bio je samo ,,satelit,, i usputni lik vaznih likova istorije iz tog perioda. Ono sto mu se pripisuje kao najvaznije delo je pre svega izgradnja Kalemegdanske tvrdjave kojoj je posvetio veci deo svog zivota kao i Petrovaradinske utvrde na kojoj je takodje radio jedan vremenski period. Nesumnjiva je njegova velika strucna uloga u inivacijama koje je izveo na ova dva objekta u oblasti vojnoe arhitekture dostojne najvecih graditelja iz te oblasti. Petrovaradin I danas, zahvaljujuci njegovim dogradnjama nosi naziv u oblasti vojnih fortifikacija ,, Gibraltar na Dunavu,, sto jasno ilustruje njegovu strategijsku velicinu. Medjutim sa strane se stavlja jedan drugi objekat koji je postao njegova kob i zbog koga je dosao pod ostricu dzelata to je Niska tvrdjava.Nikola Doksat de Morez ( Nicola Doxat de Moress) je bio rodom Švajcarac iz

bernskog kantona koji se rodio 1682 god. Njegovi preci su poreklom iz Provanse u Francuskoj i kao zrtve proganjanja hugenota emigrirali su iz oblasti Langedoka u oblasti oko Zenevskog jezera koje su u to vreme bile slobodne. To je naime veoma vazan detalj, jer je oblast Langedoka bila centar katarske jeresi protiv koje je katolicka crkva preduzela nemilosrdan krstaski rat koji je rezultirao unistenjem i ubijanjem na hiljade katara. Katari su bili veoma bliski sa doktrinom bogumilskih ucenja ciji koreni sežu jos u vreme Vizantije. U oblasti Langedoka bilo je desetine katarskih utvrđenja oko kojih su se vodile besomučne bitke I desavali neverovatni pokolji. Posto su uspeli da pobegnu ispred papinih dzelata preci Nikole Doksata su dobili plemicku titulu od cara Ferdinanda III i postali su gospodari od Demoreta. Nikolin otac nije imao afinitete prema ratovanju, bio je mirnodopski savetnik koji se kasnije ozenio sa devojkom iz bernske patricijske porodice Margaritom Struler. Nikola nije bio nalik ocu, svoju vojnicku karijeru je zapoceo vec sa 17 godina stupivsi u holandski odred svoga strica. Bio je aktivan ucesnik u borbama oko spanskog prestola I pokazao je pre svega veliko interesovanje za kartografiju i izgradnju fortifikacija kao i za vestinu ratovanja uopste. Napravio je pauzu od dve godine kako bi dopunio svoja znanja iz

matematike i tehnickih nauka. Godine 1707 stupa u sluzbu kneza pokrajine Falc i ucestvuje u borbama u Holandiji, opsadi Lila, bici kod Denea 1712, i u brojnim opsadama koje za njega predstavljaju izazove u pravom smislu. Izradjivao je planove i iscrtavao skice terena predano i fanaticno prema nalozima generala. Zapazivši njegove kvalitete cuveni lotringski grof Mersi uzima ga u svoju sluzbu I postavlja za prvog ađutanta. Nikola Doksat de Morez od tada zauzima vazno mesto u vrhu Austrijske carske vojske ali je stalno predmet podozrivost i sumnje pre svega zbog svojih korena i verske opredeljenosti. Nema relevantnih izvora koji bi potvrdili ali je skoro izvesno da je Doksat de Mores bio implementiran u tajne ćelije katarskih organizacija koje postoje i dan danas dozivljavajuci metamorfozu tokom vekova. Takodje nema dokaza da je Morez bio clan neke od masonskih loza ali je to skoro izvesno s obzirom na njegov polozaj, poreklo I afinitete. Sa druge strane upravo je moguce da je dosao pod udar istih tajnih redova iz nepoznatih razloga ili zbog krsenja nekog od pravila reda. Nadiruci talas Turaka primorava austrijsku imperiju da se ostro suprotstavi invaziji postavljajuci se kao bedem hriscanstva u zapadnoj Evropi. Glavnokomandujuci austrijske vojske je Eugen Savojski (1663-1736), veliki vojni strateg i takticar. U kontraofanzivi posle uspešne odbrane Beca, on zauzima Petrovaradin i teži ka zauzimanju Temišvara. U ovim borbama učestvuje i Doksat de Morez kao veliki heroj gde zadobija i mnogobrojne rane, ali pre svega shodno svom talentu I znanju kao odlican poznavalac izgradnje fortifikacija narocito sanceva. Od tog vremena Nikola Doksat dobija u liku Eugena Savojskog velikog zastitnika dok sa druge strane u dvorskom ratnom savetu dobija sve vise protivnika pre svega zbog brzog napredovanja ali narocito zbog protestantske vere I svajcarskog porekla. U pozadini verovatno leži i prokatarska orjentacija koju on i da nije iskazivao dobijala na dimenziji po Beckim kuloarima. Osim vojnicke hrabrosti I vestine De morez se pokazao pre svega kao izvanredan graditelj utvrdjenja izuzetnih karakteristika. Utvrdio je Komorin, Petrovaradin, Karlsburg u Rumuniji, Brod u Slavoniji, Segedin, Arad i Racu na Savi. Ipak najduze se bavio izgradnjom I dogradnjom Kalemegdanske tvrdjave koja je moze se slobodno reci bila njegova zivotna misija. Celih deset godina proveo je de Morez na izgradnji laguma, kasarni, bastiona i arsenala Kalemegdanske tvrdjave tako da je ona postala njegovo kompletno delo. Po ugledu pre svega na francuskog genija fortifikacija Vobana, holandjanina Hehorna kao I Rimflera zalagao se na prevagu odbrane nad napadom u vestini ratovanja. Tako je godine 1733 proizveden u cin generalmajora. Godine 1737 umire Eugen Savojski I njegovi naslednici vise nisu krili netrpeljivost prema baronu De Morezu. Prvo sto mu je pripisano je bilo nenamensko trosenje sredstava prilikom izgradnje Kalemegdanske tvrdjave. Medjutim, komisija koja je formirana po nalogu cara je utvrdila je da su finansije vodjene besprekorno. Zavera nije uspela. Vojni pohod protiv Turaka 1737 god. Doveo je De Moreza na mesto zapovednika kombinovanog puka – konjickog i pesadijskog. Doksat de Mores je postavljen za zapovednika grada sto inace moze biti osnova za teoriju zavere protiv njega jer su austrijanci, cije trupe nisu vise bile koncentrisane vec podeljene sa dejstvima u vise oblasti, znali da ne mogu dugo da zadrze grad. Ostace velika misterija da li je Nikola Doksat de Morez vrsio fortifikacijske radove na Niskoj tvrdjavi i ako jeste kojeg su oni obima bili. Sudeci po drugim tvrdjavama kojima je posvetio paznju kao sto su Petrovaradinska i kalemegdanska u kojima je akcenat stavljen na primanjivost podzemnih laguma koji verovatno nisu izgradjeni samo u vojne svrhe, pitanje je da li su se isti radovi

izvodili i na Niskoj tvrdjavi ? U prilog toj cinjenici idu ostaci podzemnog laguma koji ide do jednog od Vinickih bregova do same tvrdjave a ostaci ulaza vidljivi su na prostoru istocno od Bali begove dzamije kao i na Vinickom visu iako su tu uruseni i pod zemljom. Turci su ove hodnike iskoristili kako bi izveli trupe janicara na Vinik koje su prilikom boja na Cegru udarile u Sindjelicevo desno krilo a sto je bilo jedan od presudnih manevara za ishod bitke. Da li je ovaj lagum ili splet laguma zaostavstina barona Nikole de Moreza ? Na zalost malo i uopste se nije radilo na istrazivanju ovih lokaliteta pa se ne moze naci konkretan dokaz za ovu tvrdnju kao sto nema ili jos nisu pronadjeni izvori o fortifikacijskim radovima na Niskoj tvrdjavi iz ovog perioda. Na jednoj topografskoj karti koju je izradila srpska vojska 1893 god. na podnozju vinickog brega ucrtani su vojni magacini koje je kasnije koristila jugoslovenska vojska a postoje i dan danas pa je vrlo moguce da su oni postojali jos za vreme turaka a sa obzirom na anticku proslost ovog dela Nisa, i ranije. Nije iskljucena veza izmedju laguma koji se nalaze na obliznjem brdu sa ovim magacinima na sta ukazuje i pravac pruzanja laguma. Racunajuci na preduzimljivost i graditeljsku vestinu barona de Moreza mozemo slobodoumno doci do zakljucka da su na niskoj tvrdjavi radjeni pojedini zahvati u cilju povecanja odbrambne moci gradskih utvrda. Ako spojimo to sa velikim mogucnostima koje pruzaju visovi Gorica i Vinik u odbrani grada nije neverovatno da se Morez odlucio na povezivanje ovih tacaka sa tvrdjavom pomocu podzemnih laguma. Naravno ove cinjenice za sada nemaju uporiste u izvorima ili artefaktima medjutim ukoliko se nekada bude prislo ispitivanju dubljih slojeva tvrdjave vrlo je moguce da bi se moglo odgovoriti na ova pitanja. Pitanje koje se takodje namece je da li je Morez iskoristio vec postojece kapacitete niskog grada ili je kasnije implementirao dodatke kao sto su lagumi i tajni prolazi ? Na homonimnim objektima u okolini nema dokaza o slicnim zahvatima za vreme antike mada stura istrazivnja mozda jos nisu dosla do toga. Da li su na Medijani ili u Remezijani koja je imala ozbiljne obrise antickog vojnog objekta postojale slicne strukture za sada nema utemeljenja.