Садржај

1. Фазе израде тестова знања …………………………………2.1.1. Класификације тестова знања ……………………2.1.2. Познавање циља…………………………………….4.1.3. Одређивање дужине теста………………….………4.1.4. Одређивање тежине задатака……………….……..5.1.5. Избор типова тестовских питања ………….……..5.1.6. Израда задатака……………………...……….……...5.1.7. Сређивање задатака у поредак ……………………5.1.8. Вредновање задатака………………………….…….5.

2. Пробно (пилотно) тестирање………………………………..8.3. Статистичка обрада резултата……....……………………...8.

3.1. Мере централне тенденције………………………...8.3.2. Стандардна девијација ……………………………...9.

3.3 Претварање скорова у оцене…………………….….9.4. Метријске карактеристике теста…………………………..12. 4.1. Ваљаност (валидност, тачност)…………………….12. 4.2. Поузданост (верност, доследност, константност, релијабилност)……………………………………………….…..14 4.3. Осетљивост (дискриминативност)…………….…..15. 4.4. Дискриминативна вредност………………………...17. 4.5. Баждареност……………………………………….….21.

4.6. Баждарење теста-претварање бруто резултата у деривиране.......................................................................................21.

1

1. Фазе израде тестова знања

1. Одређивање намене теста знања (избор предмета, анализа наставног програма)2. Одређивање садржаја теста знања (избор предмета и избор васпитно-образовних циљева)3. Одређивање дужине теста знања4. Одређивање тежине тестовских задатака5. Избор облика теста знања6. Израда тестовских задатака7. Одређивање редоследа задатака

1.1. Класификације тестова знања

-Према начину и времену задавање-Према критеријуму у односу на који се процењује знање ученика-Према начину конструисања

Подела према времену и начину коришћења

 Формативни Сумативни

Време задавања пре или у току подучавања на крају подучавања или учења

Сврха/циљ обликовање наставног процеса и процеса учења – потпора учењу

процена знања стеченог у току процеса учења – валидација, евалуација, акредитација процеса Н/У

Оцењивање не оцењује се оцењује се

2

Према критеријуму у односу на који се процењује знање

Критеријумско оцењивања - засновано на унапред утврђеним стандардима и циљевима који треба да се остваре у току процеса подучавања, при чему су критеријуми за сваку оцену утврђени унапред. Нормативно оцењивање - постигнуће ученика се процењује у односу на постигнуће осталих ученика.

Подела према начину конструисања

Баждарени и небаждарени тестови знањаБаждарени – стандардизованиНебаждарени – нестандардизовани, неформални, немају одређене метријске карактеристике, Исти “спољашњи” изглед, различит начин конструисања.Разлике: -конструктор теста-начин конструисања-обим градива-област примене

  баждарени небаждарени

конструктор тим стручњака предметни наставник

начин конструисања • велики број питања из свих области

• избор облика теста знања • пробно задавање (метријске

карактеристике)• коначна верзија са задацима

различите тежине

 

обим градива целокупно градиво предмета део градива

област примене све школе са истим наставним планом и програмом

ученици којима предаје наставник који саставља тест

3

Графички приказ Блумове таксономије

1.2. Познавање циља

Циљ теста је да се утврди у којој мери су ученици 4. разреда, усвојили знања из познавања српског језика, из наставне области ,, Промењива врста речи’’. У којој су мери савладали следеће задатке :1. Стицање знања о промењивим речима.2. Упознавање са именицама,глаголима,придевима, заменице и бројевима.

1.3. Одређивање дужине теста

Тест је садржао 15 питања, а ученици су имали 45 минута да га реше.Ово је нестандардизован тест, предвиђен за пилотно испитивање. Све метријске карактеристике могу да се утврде након испитивања, односно коначна дужина и облик.

Знање (препознати, присетити се, утврдити, дефинисати, описати, одредити)

Разумевање (рећи својим речима, описати, сумирати, предвидети, разликовати, проценити )

Примена (применити, демонстрирати, решити, истражити, модификовати, довести у везу)

Анализа (анализирати, издвојити, повезати, класификовати, поредити, закључити)

Синтеза (интегрисати, модификовати, креирати, дизајнирати)

Евалуација(судити, проценити,разликовати) razlikovati)

4

1.4. Одређивање тежине задатака

Задаци који су намењени за одређени тест знања морају бити средње тежине. Тест мора да садржи неколико лакших и неколико тежих задатака. Приликом састављања теста,он мора да садржи:адекватан речник, језичке конструкције, прецизна значења појмова, функционалне термине и јасна објашњења.

1.5. Избор типова тестовских питања

Тип допуњавања,Тип вишеструког избора,Тип досећања,Тип двоструког избора.Приликом одабира питања за овај тест, одлучиo сам да он садржи ова четири типа питања. Сматрам да ће ученицима бити интересантније приликом решавања понуђених задатака, а у исто време њихово знање ће попримити прави облик.

1.6 Израда задатака

Консултовао сам се са учитељицом (4. разреда, испитиваног одељења), саставио сам питања и показао јој тест пре него што сам га израдио, неке њене предлоге сам уважио. Такође сам се консултовао и са колегама.

1.7. Сређивање задатака у поредак

Питања која се налазе на тесту прате утврђене наставне јединице од стране ученика. Оне се налазе у књизи и доступне су свим ученицима. Тежио сам да се на тесту питања крећу од лакшег ка тежем.

1.8. Вредновање задатака

Задатке сам бодовао од 1 до 5. Самостално сам одредио вредновање за сваки задатак, узимајући у обзир тежину и однос између задатака.

1 бод

1, 4, 5, 8, 10, 11.

2 бода

2, 7.

5 бода

6, 9.

10 бода

3, 12.

5

Изглед тест:

Основна школа „Мирослав Антић - Мика“ ПанчевоТест за проверавање знања из српског језика у III разреду

Име и презиме ученика _______________________________________

Разред____________ Одељење_______ Датум_________________

1. Заокружи број испред тачног одговора.

Реченице којима саговорника обавештавамо да нешто јесте или да нешто није називају се:

1) упитне реченице2) узвичне реченице3) обавештајне реченице 4) потврдне реченице

2. Допуни следеће реченице.

1. На крају упитне реченице стављамо __________________.2. На крају обавештајне реченице стављамо __________________.3. На крају узичне реченице стављамо __________________.

3. Реченице са десне стране повежи са њиховом врстом на левој страни.

Срећан ти рођендан! упитна реченицаСтефан данас није био у школи. обавештајна реченица Да ли хоћеш да идемо на игралиште? узвична реченица

4. Све врсте реченица могу имати потврдни и одрични облик. ДА НЕ

5. Реченице којима се тврди да нешто јесте, да се нешто догађа или ради називају се ____________ ______________, а реченице којима се нешто одриче зову се _______________ _______________.

6

6. Испред потврдних реченица напиши број 1, а испред одричних реченица напиши број 2.

__ Ти немаш домаћи задатак.__ Време је сунчано и топло.__ Да ли имаш оловку да ми позајмиш? __ Хоћу да ти помогнем!

7. Главни делови реченице су:

1. _____________________2. _____________________

8. Заокружи слово испред тачног одговора.

Субјекат добијамо постављајући питање:а) ко или гдеб) ко или каков) ко или комег) ко или шта

9. У следећим реченицама подвуци субјекат.

1. Колачи прелеп изгледају.2. У граду нема гужве.3. Свашта се дешавало на излету.4. Деца весело скакућу по парку и беру цвеће.

10. Део реченице који одговара на питање шта ради субјекат, какв је субјекат или шта се дешава са њим назива се ________________________.

11. Предикат може да се састоји:

а) само од једне речиб) од једне речи или више речи

12. Подвуци предикате у следећим реченицама.

1. Небо је ведро.2. Доћи ће нам гости.3. Играли смо се жмурке јуче.4. Бака плете џемпер.

7

2. Пробно (пилотно) тестирање

Спровођење теста, задатак у оквиру ове вежбе, досеже до прве фазе експерименталне провере, односно до претходне провере која се изводи на малом узорку. Тест је спроведен у основној школи „Паја Јовановић“ у Вршцу, у оба одељења III разреда, колико их ова школа има. Број ученика, који су радили овај тест јесте 35, од тога је 18 ученика из III-1 и 17 ученика из III-2. У трајању једног школског часа сви испитивани ученици

3. Статистичка обрада резултата

Сређивање скорова:

1. по одељењима

III-1 39, 39, 38, 38, 37, 36, 35, 33, 30, 29, 28, 28, 28, 26, 25, 24, 20, 18III-2 39, 38, 38, 38, 36, 36, 35, 34, 32, 30, 29, 28, 27, 26, 25, 23, 22

2. за укупну популацију

39, 39, 39, 38, 38, 38, 38, 38, 37, 36, 36, 36, 35, 35, 34, 33, 32, 30, 30, 29, 29, 28, 28, 28, 28, 27, 26, 26, 25, 25, 24, 23, 22, 20, 18.

3.1. Мере централне тенденције

1. Мод је најчешћа вредност. Овде је мод 38 бодова и има је 5 испитаника.

2. Медијана је централна вредност или средина. Тестирање је спроведено на узорку од 35 ученика, дакле медијана је на 18. месту, односно то је 18. скор по вредности. У овој вежби је медијана 30 бодова.

3. Аритметичка средина омогућава сва даља статистичка израчунавања и због тога се најчешће користи приликом истраживања у школској пракси. Израчунавање аритметичке средине из негруписаних скорова одређује се помоћу формуле:

(икс бар) - аритметичка срединаX - збир скороваN- број испитаника У овој вежби је X =1087 N= 35, према томе =1087: 35=31,06

8

3.2. Стандардна девијација

Израчунавањем мере дисперзије или варијабилности утврђује се степен растурања добијених резултата. Овим путем се добијени резултати групишу око средње вредности. Постоји више мера дисперзије: квартилно одступање, распон варијације, стандардна девијација и просечно одступање. Стандардну девијацију ћу израчинати из негруписаних података. Показатељи потребни за израчунавање стандардне девијације груписани су по одељењима. Збир за целу популацију користи се у следећој формули за израчинавање стандардне девијације:

у којој је: x - одступање сваког скора од аритметичке срединеx2 - одступање подигнуто на квадрат

III-1 III-2 X x x 2 X x x2

39 7.94 63.04 39 7.94 63.0439 7.94 63.04 38 6.94 48.1638 6.94 48.16 38 6.94 48.1638 6.94 48.16 38 6.94 48.1637 5.94 35.28 36 4.94 24.436 4.94 24.4 36 4.94 24.435 3.94 15.52 35 3.94 15.5233 1.94 3.76 34 2.94 8.6430 1.06 1.12 32 0.94 0.8829 2.06 4.24 30 1.06 1.1228 3.06 9.36 29 2.06 4.2428 3.06 9.36 28 3.06 9.3628 3.06 9.36 27 4.06 16.4826 5.06 25.6 26 5.06 25.625 6.06 36.72 25 6.06 36.7224 7.06 49.84 23 8.06 64.9620 11.06 122.32 22 9.06 82.0818 13.06 170.56

739.84 512.9X2 = 739.84 + 512.92 = 1252.76

Употребом формуле за израчунавање стандардне девијације добија се:

9

Да би тумачење стабдардне девијације било комплетније, потребно је урадити нормалну расподелу (криву). Скорови који се добијају на тестовским мерењима најређе се налазе на крајевима мерне скале, а најгушће су распоређене око аритметичке средине. Површина која је обухваћена опсегом у нормалниој расподели изгледа овако: Аритметичка средина је 31.06, а стандардна девијација је 5.98

a) 31.06 - 5.98 = 25.08 31.06 + 5.98 = 37.04 Према томе, у граници од 25.08 до 37.04 налази се 22 испитаника, што је 62.86%.

б) 31,06 – 11,96 = 19,1 31.06 + 11.96 = 43.02

У овом опсегу налази се 29 испитаника, што је 82.86%.Остали случајеви су у опсегу X-3σ до X +3σ.

Графичким приказом ове дистрибуције добија се следећа Гаусова (нормална) крива:

3.3 Претварање скорова у оцене

10

Помоћу изрчунате мере средње вредности и мере дисперзије скорови добијени тестовским испитивањем претварају се у оцене следећим поступком:Оцену одличан (5) добиће сви скорови већи од највећег скора за оцену врло добар, односно од 38,53Оцену врло добар (4) добиће скорови у границама од најбољег скора за оцену добар до вредности добијене додавањем средњој вредности 1,5 стандардне деривације. Дакле, горња граница ће бити 38,53 , а скорови у оквирима 34,05 до 38,53 ће бити оцењени оценом врло добар.Оценом добар (3) оценићемо ученике чији се скорови са теста налазе у границама од аритметичке средине до вредности добијене додавањем или одузимањем 0.5 стандардне девијације. Дакле, скорови у оквирима 31.06 + - 2.99, односно између 28.07 и 34.05. Оцену довољан (2) добиће скорови у границама од најмањег скора за оцену добар до вредности добијене одузимањем 1,5 стандардне девијације од средње вредности. Дакле, скорови између 22,09 и 28,07.Оцену недовољан (1) добиће сви скорови мањи од најмањег скора за оцену довољан, односно испод скора 22,09.

Ocenu 1 Ocenu 2 Ocenu 3 Ocenu 4 Ocenu 5Od 0-23 bodova Od 24 do 29 Od 30 do 37 Od 38 do 41 Od 42 do 44

Добијене оцене изражене у процентима изгледају овако:Оцену одличан (5) добило је 3 ученика или 8,57%Оцену врло добар (4) добило је 11 ученика или 31,43 %Оцену добар (3) добило је 7 ученика или 25%Оцену довољан (2) добило је 11 ученика или 31,43%Оцену недовољан (1) добило је 3 ученика или 8,57%

Графички приказ оцена изражених у процентима:

4. Метријске карактеристике теста

11

Приликом обадирања инстумента и доношења суда да ли неки инструмент има потребна свосјтва као би могао да послужи у педагошком истраживању потребно је обратити пажњу на следеће метријске карактеристике:

1. ваљаност2. поузданост3. објективност4. осетљивост (дискриминативност)5. дискриминативна вредност6. баждареност

4.1. Ваљаност (валидност, тачност)

Под ваљаношћу теста подразумева се његова особина да обезбеђује податке које желимо да добијемо. Одређена је степеном са којом инструмент мери потребне ствари.

Утврђивање ваљаности теста врши се на следеће начине: наставни програм као критериј ваљаности субјективно оцењивање испитаника слагање са резултатима постигнутим другим инструментима факторска анализа прогностичка ваљаност

Утврђиваћу ваљаност на основу субјективног оцењивања. Помоћу Пирсоновог коефицијента корелације међу оценама добијених на тесту и оцена из истих лекција добијених приликом усменог испитивања ученика. Пирсонов коефицијент корелације одређује се помоћу следеће формуле:

у којој је

r- Пирсонов коефицијент корелацијеX- збир оцена са тестаY- збир оцена са усменог испитивањаN- број случајева Податке потребне за израчунавање Пирсоновог коефицијента корелације приказаћу у табели по одељењима.

III-1 III-2 X Y X2 Y2 XY X Y X2 Y2 XY 5 5 25 25 25 5 5 25 25 25

12

5 5 25 25 25 4 4 16 16 164 5 16 25 20 4 5 16 25 204 3 16 9 12 4 5 16 25 204 4 16 16 16 4 5 16 25 204 4 16 16 16 4 3 16 9 124 4 16 16 16 4 3 16 9 123 3 9 9 9 3 3 9 9 93 4 9 16 12 3 2 9 4 63 5 9 25 15 3 2 9 4 62 3 4 9 6 3 4 9 16 122 5 4 25 10 2 3 4 9 62 3 4 9 6 2 2 4 4 42 2 4 4 4 2 3 4 9 62 2 4 4 4 2 2 4 4 42 2 4 4 4 2 2 4 4 41 2 1 4 2 1 2 1 4 21 1 1 1 153 62 183 238 203 52 55 178 201 184

Из табеле следи да је: X= 53 + 52= 105Y= 62 + 55= 117X2= 183 + 178= 361Y2= 238 + 201= 439XY= 203+ 184= 387N= 35

Дакле, Пирсонов коефицијент корелације је:

Корелација међу варијаблама је умерена.

4.2. Поузданост (верност, доследност, константност, релијабилност)

13

Верност је карактеристика теста да када се поново примењује на истим особама даје исте резултате. Показује нам у којој мери се можемо ослонити на резултате које смо добили. Методом две половине сам одредила поуданост теста, с тим што нисам тест поделила на парне и непарне задатке него на првих шест и других шест задатака због тога што такве половине носе исти број бодова.У следећој табели су приказани резултати потребни за израчунавање коефицијента хомогености: III-1 III-2 X Y X2 Y2 XY X Y X2 Y2 XY 20 20 400 400 400 20 20 400 400 40020 19 400 361 380 19 20 361 400 38019 17 361 289 323 17 20 289 400 34018 18 324 324 324 16 18 256 324 28816 17 256 289 272 16 19 256 361 30416 16 256 256 256 15 17 225 289 25515 15 225 225 225 15 16 225 256 24014 13 196 169 182 14 14 196 196 19613 15 169 225 195 14 14 196 196 19612 12 144 144 144 14 15 196 225 21011 11 121 121 121 13 17 169 289 22110 9 100 81 90 12 15 144 225 1809 9 81 81 81 11 11 121 121 1218 6 64 36 48 10 15 100 225 1507 7 49 49 49 8 12 64 144 967 7 49 49 49 7 7 49 49 496 6 36 36 36 7 10 49 100 705 5 25 25 25226 222 3256 3131 3200 228 260 3296 4200 3696X= 226 + 228= 454Y= 222 + 260= 482X2= 3256 + 3296= 6552Y2= 3131 + 4200= 7331XY= 3200 + 3696= 6896

Коефицијент хомогености израчунаћу помоћу Пирсоновог коефицојента

корелације:

На основу вредности коефицијента хомогености, закључукем да је тест недовољно пуздан. Разлог може бити неправилна подела теста на половине. Такође, тест садржи доста задатака двоструког избора чије се решење може случајно погодити.

4.3. Осетљивост (дискриминативност)

За тест се каже да је осетљив ако се њиме могу разликовати мали разлике у величини мереног. Осетљивост се остварује одговарајућим и добрим избором

14

задатака. Иако квалитативна анализа задатака спада у статистичку обраду резултата, урадићу је сада зато што је повезана са конструкцијом и применом теста.

III-1

Испитаник Задатак број Решио задатак1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Бр. %

1. Д.Ј. 1 2 10 / 1 5 2 1 5 1 1 10 39 1002. Ц.Н 1 2 10 1 / 5 2 1 5 1 1 10 39 1003. С.Н. 1 / 10 1 1 5 2 1 5 1 1 10 38 97,44. М.Б. 1 2 10 1 1 5 / 1 5 1 1 10 38 97,45. П.К. 1 / 10 1 1 5 2 1 5 / 1 10 37 94,96. Ф.В. 1 2 10 1 / 4 2 / 5 1 / 10 36 92,37. М.М. 1 2 10 1 1 / 2 1 5 1 1 10 35 89,78. Н.М. 1 / 10 1 1 / 2 1 5 1 1 10 33 84,69. И.П. 1 2 10 1 1 5 2 1 5 1 1 / 30 76,910. Т.З. 1 2 10 1 1 5 2 1 5 1 1 / 29 74,311. З.О. 1 / 10 1 1 / 2 1 / 1 1 10 28 71,812. Д.Р. 1 2 10 1 1 5 2 1 5 / / / 28 71,813. Р.К 1 2 / 1 1 5 / 1 5 1 1 10 28 71,814. И.В. 1 / 10 1 1 5 / 1 5 1 1 / 26 66,715. Ј.Д. 1 2 / 1 1 5 2 1 / 1 1 10 25 64,116. Б.Л. 1 / 10 / 1 5 / 1 5 / 1 / 24 61,517. Н.Н. 1 2 / 1 1 / 2 1 / 1 1 10 20 51,318. С.Ђ. 1 2 / 1 1 5 / 1 5 1 1 10 18 46,1

Укуп -но

18 24 140 16 16 69 26 17 75 15 16 140 561

% 100 66,6 77,8 88,9 88,9 76,7 72,3 94,4 83,3 83,3 88,9 77,8 83,24

III-2

Испитаник Задатак број Решио задатак1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Бр. %

1. А.С. 1 2 10 1 1 5 2 1 5 1 / 10 39 100

15

2. Б.К. 1 / 10 1 1 5 2 1 5 1 1 10 38 97,43. Д.Н. 1 2 10 1 1 5 / 1 5 1 1 10 38 97,44. М.Ј. / 2 10 / 1 5 2 1 5 1 1 10 38 97,45. С.К. 1 2 10 / / 5 / 1 5 1 1 10 36 92,36. П.Н. 1 / 10 1 1 5 / 1 5 1 1 10 36 92,37. Н.Д. 1 2 10 1 1 5 2 1 / 1 1 10 35 89,78. Д.Т. 1 2 10 1 1 / 2 1 5 / 1 10 34 87,29. Ф.Н. / / 10 1 1 / 2 1 5 1 1 10 32 82,110. С.С. 1 2 10 1 1 5 2 1 5 1 1 / 30 76,911. М.Ј. 1 2 10 1 1 / 2 1 / 1 / 10 29 74,312. Л.И. 1 / / 1 1 5 2 1 5 1 1 10 28 71,813. И.Д. 1 2 / 1 / 5 2 / / 1 1 10 27 69,214. Т.Р. 1 2 10 / 1 5 / 1 5 / 1 / 26 66,715. С.Р 1 2 / 1 1 / 2 1 5 1 1 10 25 64,116. М.Х. 1 2 10 / 1 / 2 / 5 1 1 / 23 58,917. П.Ш. / 2 / 1 / 5 2 1 / / 1 10 22 56,4

Укуп -но

14 26 130 13 14 60 26 15 65 14 15 140 558

% 82,3 76,5 76,5 76,5 82,3 70,6 76,5 88,2 76,5 82,3 88,2 82,3 80,4

Анализом резултата претходних табела изводим следећи закључак о успешности решавања сваког задатка из теста у процентима:

1. 91,15 % 7. 74,4 %2. 71,55 % 8. 91,3 %3. 77,15 % 9. 79,9 %4. 82,7 % 10. 82,8 %5. 85,6 % 11. 88,5 %6. 73,65 % 12. 80,05 %

Графички приказ

16

4.4. Дискриминативна вредност

Дискриминативна вредност задатака представља степен у којем се успех ученика упојединим задацима слаже са успехом на целом тестом. Најпогоднији посупак за утврђивање тог степене јестепоступак одређивања бисеријског коефицијента корелације.

Одређивање р биса

17

18

19

Ранговањем испитаника према проценту решених задатака издвојила сам оне који чине 27% најбољих.

Испитаник Задатак број Решио задатак1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Бр. %

1. Д.Ј. 1 2 10 / 1 5 2 1 5 1 1 10 39 1002. А.С. 1 2 10 1 1 5 2 1 5 1 / 10 39 1003. Ц.Н 1 2 10 1 / 5 2 1 5 1 1 10 39 1004. С.Н. 1 / 10 1 1 5 2 1 5 1 1 10 38 97,45. Д.Н. 1 2 10 1 1 5 / 1 5 1 1 10 38 97,46. Б.К. 1 / 10 1 1 5 2 1 5 1 1 10 38 97,47. М.Ј. / 2 10 / 1 5 2 1 5 1 1 10 38 97,48. М.Б. 1 2 10 1 1 5 / 1 5 1 1 10 38 97,49. П.К. 1 / 10 1 1 5 2 1 5 / 1 10 37 94,910. Ф.В. 1 2 10 1 / 4 2 / 5 1 / 10 36 92,311. С.К. 1 2 10 / / 5 / 1 5 1 1 10 36 92,312. П.Н. 1 / 10 1 1 5 / 1 5 1 1 10 36 92,3

Укуп -но

11 16 120 9 9 59 16 11 60 11 10 120 452

% 91,7 66,7 100 75 75 98,3 66,7 91,7 100 91,7 83,3 100

Ранговањем испитаника према проценту решених задатака издвојила сам оне који чине 27% најслабијих.

Испитаник Задатак број Решио задатак1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Бр. %

1. И.В. 1 / 10 1 1 5 / 1 5 1 1 / 26 66,72. Т.Р. 1 2 10 / 1 5 / 1 5 / 1 / 26 66,73. Ј.Д. 1 2 / 1 1 5 2 1 / 1 1 10 25 64,14. С.Р 1 2 / 1 1 / 2 1 5 1 1 10 25 64,15. Б.Л. 1 / 10 / 1 5 / 1 5 / 1 / 24 61,56. М.Х. 1 2 10 / 1 / 2 / 5 1 1 / 23 58,97. П.Ш. / 2 / 1 / 5 2 1 / / 1 10 22 56,48. Н.Н. 1 2 / 1 1 / 2 1 / 1 1 10 20 51,39. С.Ђ. 1 2 / 1 1 5 / 1 5 1 1 10 18 46,1

Укуп -но

8 14 40 6 8 30 10 8 30 6 9 50 209

% 88,9 77,8 44,4 54,5 88,9 33,3 55,5 88,9 33,3 54,5 81,8 55,5

Дискриминативна вредност већине задатака је задовољавајућа. Тест би био још бољи ако бих 3. и 12. задатак заменила другачијим задацима.

20

4.5. Баждареност

Сваки тест тек након баждарења, односно превођења његових бруто скорова на неку мерну скалу, постаје употребљив у пракси јер се тек тада поједини бруто резултат везује за референтну тачку. У баждарењу, нормирању или стандардизовању теста полази се од неке упоришне тачке која треба да омогући одређивање стварног значења сваког индивидуалног резултата. Нормираност је значајна особима мерног инструмента јер омогућује поређење резултата. Од више начина баждарења који постоје у педагошкој методологији определила сам се за баждарење на основу стандардизованог одступања. Основа овог система јесте одређибање мере за колико је који резултат бољи или слабији од аритметичке средине резултата који се на репрезентативном узорку постигао, с тим што се као јединица при одређивању тог одступања између бруто резултата и просека узима стандардна девијација.x- одступање сваког скора од аритметичке срединеx2 – одступање подигнуто на квадрат

4.6. Баждарење теста-претварање бруто резултата у деривиране

Баждирати тест, нормирати га, значи значи одређивати колико је стварна вредност сваког појединог резултата у тесту с обзиром на ниво читавог основног скупа на који се односе резултати репрезентативног узорка. Тако се бруто резултат претвара у нову вредност, односно деривирани резултат. Овај се резултат изражава у односу на норму који је постигао репрезентативни узорак . У упутсву за примену теста налазе се обично и тебеле норми, па је ѕбог тих табела олакшано сналажење у коришћењу ових норми за порђење резултатаЗначајно је да се баждарење врши на великој групи испитаника, дистрибуција резултата приближна нормалној расподели, да је узорак репрезентативан и хомоген.

Децилне и центилне норме

Децилне и центилне норме представљају проценат оних ученика основног скупа који постижу одређени резултат на тесту. За пвај начин нормирања важи да је једноставан, јасан, очигледан, али лествица децила или центила информишу само о граничним вредностима у којима се налази по десет посто или по један посто резултата. Главна замерка је у томе што ни један од ових лествица није интервална, односно није линеарна, те вештачки увећава разлике око просека, а а смањује и веће разлике на крајевима дистрибуције, већина резултата групише се око просека (ектремни децили или центили обухватају много већи број резултата теста него они у средини).

21

Стандардна одступања

И овај начин утврђивања норми подразумева довољно велики број резултата, репрезентативни узорак. Тако је и за одступањеод просечне вредности значајна велика скупина испитаника, као тачка референце или основа норме према којој се просуђује сваки појединачни ррезултат.

III-1 III-2 X x x 2 X x x2

39 7.94 63.04 39 7.94 63.04

39 7.94 63.04 38 6.94 48.16

38 6.94 48.16 38 6.94 48.16

38 6.94 48.16 38 6.94 48.16

37 5.94 35.28 36 4.94 24.4

36 4.94 24.4 36 4.94 24.4

35 3.94 15.52 35 3.94 15.52

33 1.94 3.76 34 2.94 8.64

30 1.06 1.12 32 0.94 0.88

29 2.06 4.24 30 1.06 1.12

28 3.06 9.36 29 2.06 4.24

28 3.06 9.36 28 3.06 9.36

28 3.06 9.36 27 4.06 16.48

26 5.06 25.6 26 5.06 25.6

25 6.06 36.72 25 6.06 36.72

24 7.06 49.84 23 8.06 64.96

20 11.06 122.32 22 9.06 82.08

18 13.06 170.56

Графички приказ

22

На основу графиичком прикказа, закључујем да овај начин баждарења не може поуздано утврдити место појединог резултата. Вероватно је мали број испитаника, односно мали репрезентативни узорак разлиг за то.

23