Dok Holidaj - Kol Šelton - Diližansa za Sonoru.pdf

7/27/2019 Dok Holidaj - Kol elton - Diliansa za Sonoru.pdf

1/108

1


2/108

2

I

Koija iz Boulder Blafa je uz otegnuto cviljenje opruga i drmusanje naglo stala.Prednji konji u zaprezi su se divlje propeli kad je pred njima odjednom iskrsnula

prepreka od masivnih kamenih gromada koje su bile postavljene posred puta.Oblak p raine se podigao i zaklonio vidik, a na svom vozakom seditu, stari Luk Stirnes je osetio kako se drmusanje koija smiruje dok konano nije sasvim stala.

Iz unutranjosti su se zaule psovke jednog od putnika kome je naglozaustavljanje prekinulo dreme, a jedna ena meu putnicima je panino vrisnula.A u tom asu, lagano i jedan pored drugog, kao pet prstiju jedne ruke, petmaskiranih jahaa je poelo da se pribliava.

Luk Stirnes se nije ni pomerio. Sasvim dobro je znao da mu je potreban samo jed an mali neprimetan pokret da bi dohvatio puku koja se nalazila prislonjena pored njegove izme, ali, stari koija je znao da njegov pokret ne bi ostaoneprimeen, a to je najvanije uopte nije imao nameru da izigrava heroja.Umesto toga, nepomino je posmatrao kako se jahai pribliavaju dok mu je sa licanestalo i poslednje kapi krvi.

Jedan od njih je zaustavio svog konja pored kamenja koje je nateralo njegovuzapregu da se onako divlje propne. Druga dvojica su sedeli u sedlima, drei


3/108

3

revolvere na g otovs, a ostali jahai su prili vratima koija. Kada je najvii meu jahaima podigao pogled prema Stirnesu, stari koija je ugledao par ledenih, sivihoiju koje su ga netremice posmatrale iznad maske. Taj pogled uverio ga je da jedobro postupio to nije uleteo u neku su ludu akciju koja bi ga kotala ivota. U redu dopro je do koijaa prigueni glas. Otvarajte ta vrata i izlazite

napolje sa apama visoko podignutim! Koijau! u glasu se oseao opasan prizvuk, a jaha koji je ostao poredkamene prepreke uperio je svoj revolver u Stirnesa. Mislim da ima jednu puku pored se be. Baci je dole!Stirnes se sagnuo. Lagano je prstima prihvatio vinesterku" za cev i podigao je

visoko. Banditi su ga posmatrali dok je bacio puku u prainu, a zatim i sam poeoda silazi sa koijakog sedita. Pod njegovim izmama se podigao oblaak prainekad je skoio dole, a upravo u tom asu su vrata koije, uz otegnuto cviljenje poela da se otvara ju. Kroz njih se, najpre promolila ruka, a za njom i ceo ovek u plavoj uniformi. Vidi, vidi! podrugnuo se visoki bandit.

Vojnik! Izai samo, vojnie! Kaplar Martin je izaao iz koije i stao pored Luka Stirnesa. Visoki bandit se

zacerekao pod svojom maskom kada je Martin poeo polako da die ruke u vis, pratei taj svoj pokret sonom kletvom.

U sledeem asu se jo jedna prilika pojavila na vratima koije, a visoki bandit se ponovo zacerekao. Vojnik de Dino je stupio napolje, zateturavi se nesigurno nanogama. Lice mu je bilo crveno, oi nateene, a dopola ispranjena boca viskija,

od koje se sve vreme puta nije odvajao, zakotrljala se po podu koije. Izaite, gospoo! rekao je bandit sagnuvi se u sedlu. Ili je potrebno dauem i lino vas izvuem napolje?

Rebeka Donel je drhtala celim telom, a lice joj je od straha bilo bledo kao kreda.Provirivi iz koije zastraeno je posmatrala jahae i tamne gole cevi njihovihkoltova". Lagano i nesigurno, stupila je na tle pored koije. Stirnes je bacio jedankratak pogled u njenom pravcu, a zatim je pogledao u visokog bandita koji jeodmeravao Rebeku od glave do pete.

Prolo je nekoliko napetih trenutaka. Bandit je nastavio da poudno odmeravamladu enu. Njegov pogled je liio na pogled kupca koji odmerava grlo koje imanameru da kupi. Presreo sam ve dosta koija u svojoj karijeri, gospoo rekao je bandit

znaajnim tonom. Upo znao sam i dosta ena, takoe. Ali, siguran sam da ste vinaizgodnije pare koje sam video do danas. Debe! otar glas, koji je prosto sekao svojom hladnoom od jeknuo je u

tiini. Glas je pripadao oveku koji je sedeo u sedlu pored visokog bandita. Prestani s tim! Dobro zna zbog ega se ovde nalazimo.


4/108

4

Svakako odvratio je visoki bandit po imenu Deb. Istog asa se okrenuo prema Stirnesu. Gde su plate, koijau? rekao je stro go i okrenuo pitolj kanjemu.

Stirnes je s mukom progutao knedlu" kada se cev Debovog revolvera uperila unjegov stomak. Crni otvor je pretei zjapio i stari koija je i nehotice uplaenozatvo rio oi. Mnogo puta u svojoj kari jeri vozara dilianse bio je u opasnosti, alimu se inilo da mu nikada dosada smrt nije bila tako blizu. Kakve plate? konano je Stirnes povratio mo govora. Nekoliko dugih trenutaka Deb je pretei odmeravao starog vozaa koije. Zatim

je sjahao i zausta vi se ispred Stirnesa. Bio je visok i njegova silueta se preteiocrtavala pod sjajnim svetlom meseca. Maska na njegovom licu je delovala zlo-kobno. U polutami, sa crnom obra zinom na licu i crnim ogrtaem podseao je naodbeglog zatoenika pakla.

Stirnesu se zaustavio dah, a tre nutak kasnije, drka banditovog revolvera ga je

tresnula posred lica. Koija je jeknuo od bola koji mu je kao vatreni talas prohujaotelom, a zatim se zateturao i naslonio na bok koije. Uhvatio se rukama za toak dane bi pao a u glavi mu se poela vrteti. Topla, gusta krv mu se slivala iz dubokerane iznad levog oka. Konano se skljokao na zemlju, ali su ga snane ruke kaplaraMartina s lakoom ponovo postavile, na noge. Teko diui, Stir nes je s mukomstojao na nogama, dok se visoki bandit cerio i igrao revolverom koji je drao uruci. Gde su plate, koijau? ponovio je bandit, lagano i odluno. Misli li na vojnike plate za tvravu Sanderson? rekao je u tom trenutku

kaplar Martin, privla ei na sebe panju bandita. Odmakao se nekoliko koraka odkoijaa. Ispod maske na licu visokog bandita, sasvim jasno se video osmeh zadovoljstva. Lepo je videti da je vojnik spreman da sarauje podrugnuo se bandit.

Mislim da u na kraju promeniti svoje loe miljenje o vo jsci. To je dravni novac rekao je kaplar Martin. Lice mu je pocrvenelo od

gneva, a oima je brzo treptao. Ako se usudite da ga uzmete, armija se neesmiriti dok vas ne uhvati. Gle, gle, mladi vojnik zna i da govori, a ne samo da slua nareenja!Jeste li

uli to, momci? podrugnuo se Deb. Imaemo velikih neprilika ako uzmemonovac koji pripada vojsci. Ha, ha, ha! Ve godinama nisam uo bolju alu.

Banditi su se zacerekali, ali je ja ha otrim glasom priterao svog konja uz koiju.Kopita njegovog ko nja su dizala prainu a oi jahaa su liile na dva gejzira izkojih je sukljao gnev. Oigledno je on bio voa grupe. Do sto avola s vama! zareao je besno. Prekinite s tom komedijom i

pokupite taj novac!


5/108

5

Svakako, efe slegnuo je Debramenima. Zatim se okrenuo prema kaplaruMartinu. Ti zna gde se nalaze plate, vojnie. Hajde, predaj ih u nae ruke gdee biti na najboljem moguem mestu.

Bandit je zapeo obara svog ,,kolta" i metalni zvuk je pretei od jeknuo usavrenoj tiini. Kaplar je netremice zurio u tamni otvor revolverske cevi, a zatimse okrenuo. Proao je pored vojnika de Dina i uao u mranu unutranjost koije.Pogledao je na drvena sedita i dugake drvene klupe na kojima su se putnici treslidok je koija jurila i truckala se loim putevima.

Zatim mu je pogled pao na mrani prostor pod seditima. Tu su se uglavnomnalazile torba i kutija koje su pripadale Rebeki Donel. ena koja je na putu da seuda, nosi mnogo vie prtljaga nego obino. Martinov pogled se zaustavio nakutijiza koju su on i de Dino bili odgovorni. U sivoj kutiji su se nalazile plate za FortSanderson.

Znoj mu je oblio elo. Teko da bi ga vojska mnogo krivila u ovom sluaju, alikaplar Martin je dobro znao da bi gubitak plata imao od luujui uticajna njegovodalje napredovanje u slubi. Znao je da vojska nerado oprata greke. Pogled mu jeodjednom pao na vojni karabin", koji mu se nalazio na dohvatu ruke. Pouri, proklet bio! Bandit e otrim glasom i uperio je svoj revolver u

Martinova lea. Iznosi novac!Kaplar Martin se vie nije dvoumio. Zgrabio je teku kutiju i izvukao je na pod

koije. Uzevi je u obe ruke iskoio je napolje. Sa kletvom je bacio napolje u prainu, a banditi su se kao leinari ustremili prema njoj.

Vritei, kutijusu dodavali iz ru ke u ruku. Konano je bandit po imenu Deb

tresnuo o zemlju, a za tim uperio revolver u teak katanac. Pucanj je prolomiotiinu i katanac se raspao. Grabljive ruke su pohitale da otvore poklopac. U tomasu je Martin munjevito reagovao. Skoio je prema vratima koije i pruio rukuunutra. Njegovi prsti su panino ispitivali mranu unutranjost, traei karabin'.Konano su se sklopili oko hladnog metala cevi. Kaplar je u trenutku izvukao puku napolje.

Divlji krik upozorenja izvio se s usana jednog od bandita. Kaplar Martin jesmesta uperio cev svoje puke prema najbliem banditu, ali ga je voa bande veimao na ni anu revolvera. Hitac je prasnuo kao pucanj bia, i rupa se pojavila nakaplarevim grudima. Udar taneta odbacio je Martina na koiju, i dok je nemonoklizio na zemlju, oajniki je pokuavao da podigne cev svog karabina". U tomasu ga je pogodio drugi metak iz Debovog revolvera i kaplar Martin je tresnuona zemlju kao oboreno stablo.

Meutim, u asu dok je padao, njegov karabin" je grmnuo, i plameni jezik iz puane cevi sevnuo je zlokobno. Metak je zazvidao vazduhom i zakaio konjakojeg je jahao voa bande.

Veliki pastuv je bolno zanjitao i besno zamlatarao kopitama visoko u vazduh.Voa bande je munjevito odskoio od pobesnele ivotinje, ali se sapleo i pao.


6/108

6

Teka kopita su kao gvozdeni maljevi zagrmela po zemlji, samo nekoliko ina odnjega. U sledeem asu ostali lanovi bande su priskoili da smire pomahnitaluivotinju. Meutim, za vou bande je ve bio kasno.

U trenutku kad je pao, marama koja mu je pokrivala lice smakla se i pala mu okovrata. Na njegovom otkrivenom licu se videla zbunje nost i zaprepaenje. Do avola! rekao je Luk Stirnes i zapanjeno se zagledao u dobro poznato

lice, koje je stotinama puta video u Boulder Blafu. Ti! Ti si voa ove bande kopilana! Voa bande je podigao revolver i ne troei nijedne rei opalio. Metak je

proiao kroz srce starog vozaa koije. Bez i jedne rei Luk Stirnes se skljokao nazemlju, a Rebeka je panino vrisnula kad se njegovo telo dokotrljalo do njenihnogu i ostalo da lei nepomino.

Voa bande je hitrim pokretom namakao maramu na lice, ali je do bro znao da jenepopravljiva teta ve uinjena. Rebeka Donel je sa nevericom zurila u njegovomaskirano lice, a njene usne su bezglasno izgovarale ime oveka koji je bio poznatu Boulder Blafu.

ak ga je i de Dino poznavao, i sada je s mukom uzdravao dah. Taj oseajneverice priguio je za trenutak jedan drugi oseaj, mnogo vaniji i sudbonosniji.Priguio je strah koji bi inae morali osetiti svi koji su videli lice maskiranograzbojnika. No, zbunjeni putnici nisu imali vremena da o tome raz miljaju, jer ih je

presekao njegov grub glas. Debe! rekao je voa bandita. Odnesi novac u logor. Ja u doi malo

kasnije.

Proao je pored ranjene ivotinje i odabrao sebi drugog konja. A ta emo s ovima, efe? eleo je da zna visoki Deb, pokazujui na vojnikai preplaenu devojku.

Razbojnik je zastao i pogledao Deba smrknutim skoro neprijateljskim pogledomkao da ga ljuti izlino pitanje. Mislim da odgovor na to pitanje ve zna, Debe progunao je voa bande.

Oboje su me prepoznali, a to znai da ni u kom sluaju ne mogu da dozvolim daodu u grad. U stvari, oni nikuda ne smeju da odu. Likvidiraj ih Debe! Ne elim da bude preivelih. Ne elim nikoga, ko bi mogao da govori o ovome. Jednostavno,neu da dozvolim da me neki svedok otera na veala, je li ti to jasno? Svakako nasmejao se Deb. U stvari nastavio je dalje voa bande ne elim da ostane bilo kakav trag.

Ni koija, ni preiveli... nita. Je li ti jasno ta mislim? Mislim da u ovoj pustinji postoji neko mesto gde sve ovo moe biti skriveno zauvek. A ako takvo mesto postoji onda si ti u stanju da ga nae.

Ostavi to meni, efe rekao je Deb i smakao masku sa lica. Lice mu je bilo bronzane boje, kao u Indijanca, a dugaak i ruan, oiljak mu se protezao od ugla


7/108

7

levog oka pa sve do korena nosa. Obaviu posao na najbolji mogui nain, budiuveren. Videemo se za nekoliko dana.

Voa bande je bez ijedne rei uzjahao konja i poterao ga prema istoku. Banditisu posmatrali kako se za njim lagano slee oblai praine. Odlazi tamo gde je cenjen i potovan rekao je Deb podrugljivo

preplaenoj devojci. Kladim se da nikad ne bi ni pomislila da je on voa ove bande, a...? Rekli su mi da je ugledan, graanin Boulder Blafa! Pa da dodao jeonda vie za sebe ugledni graani ive kao poteni ljudi, a prljave poslove pre- putaju drugima.

Svi banditi su smakli maske sa lica. Mrana lica su izgledala jo mranija u noi.Tamna, nemilosrd na lica bande Dugog noa". Rebeka je oseala da svakog asamoe briznuti u pla. Meutim, ledena ruka straha joj je okovala srce i zaledilasuze u oima. Jecaji su joj zastali u grlu.

Pored nje se vojnik de Dino tre sao kao pokisao pas. Znao je ta ga eka. U

sledeem asu se oglasio revolver. Vojnik je posrnuo napred, a zatim je licemtresnuo u prainu. Krv je prsnula unaokolo, a Rebeka je uasnuta skrenula pogled ustranu. Rukama je vrsto zgrabila bok koije. Svakog asa je oekivala da je pogodi metak koji e joj prekratiti ivot. Metak koji e kao vrela otrica noauroniti u njeno telo. Nesvesno je poela da apue ime oveka za kojeg jenameravala da se uda. Zatim je ula metalno kliketanje kad se okidarevolvera povlaio unazad. U sledeem asu joj je hladna cev dotakla vrat.

Kako vam se ovo ini, madam? To je bio Debov glas. Zvuao je nekako udno u ovom trenutku.

Rebeka se stresla. Ledena, samrt nika jeza stegla joj je grlo. I da je htjela, nije bila u stanju da od govori. Smrt joj se inila nestvarna, pa ipak strana. Jasno jevidela senke koje su prilazile sve blie, opkoljavajui je. ula je teko dahtanje bandita, a zatim se teka Debova ruka spustila na njeno rame.

Znate li ta, madam rekao je bandit glasom hrapavim od uzbuenja. ini mi se da bi zaista bilo teta ubiti lepu enu kao to ste vi. To bi bila avolskateta, ja tako mislim. A ini mi se da se i ovi moji prijatelji u potpunosti slau samnom. Je li tako, momci! Ne ekajui da uje njihov odgovor, Deb je okrenuo prema sebi. Rebeka se tresla od straha. A zatim vrlo polako, bandit je vratio revolver u

futrolu. Iskreno reeno, gospoo rekao je bandit ozbiljno ne mogu rei dakrivim efa. On nikako ne eli da se neko pojavi u gradu i pone o svemu da pria.To je sasvim razumljivo.

Saekao je malo da bi video kakav je utisak ostavio na devojku i dodao. Naravno, mogao bih da vas ostavim u ivotu, ali bih pre toga morao da seosiguram da ni kada neete doi u situacijuda ne kom ispriate ovo to ste videli da-nas. No, ak i to bi bio vraki veliki rizik kad pomislim ta bi gazda mogao dauini ako to dozna.


8/108

8

Traak nade blesnuo je u devojinim oima. Iskra ivota se grevito borila u njoj. Molim vas! bilo je sve to je uspela da kae. A kad biste bili u naem logoru, sigurno nikom ne biste mogli nita da priate.

Osim nama, naravno. A nama ne bi bilo neprijatno da sluamo va glasi, ma tagovorili. Eh dodao je s uzdahom. to vie razmiljam, ta mi se ideja sve viedopada.

Rebeka Donel je sklopila oi. Kao da se sudbina zaverila protiv nje i znala je dau ovom asu ne moe nita da uini. Mogla je da plae, proklinje, ali dobro je znalada od toga ne bi imala nikakve koristi. Bila je u njihovim rukama, ostavljena ,njima na milost i nemilost. Kad bi im to palo na pamet lako bi mogli da je ubijukao to su to uinili sa vozaem koije i vojnicima. Meutim, u ovom asu im naumu nije bilo ubijanje. Razmiljali su o neem drugom. To se moglo naslutiti izrumenila njihovih lica, iz uarenih oiju, iz potmulog, ubrzanog disanja, iz svakognjihovog pokreta, Debova ruka se podigla sa njenog ramena i pomilovala njenudugu, meku kosu.

Rebeka je zaustavila dah. Zatim je njegova ruka pala na njene grudi, a trenutak kasnije, prsti su po eli da se poigravaju gornjim dugmetom na njenoj haljini. Palepo, momci rekao je Deb, odmeravajui poudnim pogledom svoju za-robljenicu. Mislim da sami sebi dugujemo da malo vie panje posvetimo ovomto nam je palo u r uke.

Preplaena, skamenjena od straha koji samo ena moe da poznaje, Rebeka jestajala nepomina kao kip dok su Debove ruke poele hitro da barataju okodugmadi na njenoj haljini. Sklopila je oi i sa grom beznadenog oajanja i gor -

ine na licu prepustila se sudbini jedva neto boljoj od smrti.


9/108

9

II

Divljina koja je preko dana bila nesnosno vrela, sada je predstavljala hladnomore praine, beivotnog drvea i ogromnih kamenih gromada. Hiljade muva iobada koji su jo od rane zore. muili lanove poterei njihove konje, sada su

zamenile itave horde krvoednih moskita. Sunce je bilo na zalasku i teko, purpurno rumenilo obasjavalo je itav nebeskisvod koji se nadvijao nad celim krajem. Hladan vetar se podigao sa severa, i sada je aputao ljudima pored uiju dok su zau stavljali konje u podnoju jedne masivnegranine stene. Niko od njih nije predloio da se ovde zaustave, ali svaki ovek je znao da e

upravo na ovom mestu provesti no. Konji su im bili iznemogli, a veliki Keningov pastuv je bio na granic i svoje snage. I sami ljudi su bili premoreni i eljni odmora.

Jedino je stari Rad Donel ostao u sedlu dok su svi ostali, jedan po jedan sjahali

na zemljite prekriveno peskom. Nije bila njihova krivi ca to ova potraga nije dalaeljene rezultate. Vetri dana su se ti ljudi nalazili daleko od udobnosti svojihdomova da bi tragali za jednom izgubljenom koijom, koijom koja nikada nijestigla u Sonoru. I jo uvek nisu uspeli da pronau nikakav trag. Svratili su do jedneusputne stanice, a zatim nastavili tra govima koje je koija ostavljala. Meutim, na

jednom mestu su se tragovi prekidali i dalje ih nije bilo.To je za njih bilo neto neshvatljivo. Diliansa je bila teka i glomazna, i nije

mogla odleteti kroz vazduh, a jo se manje moglo zamisliti da je neko mogaoodneti. Za gonetka je bila suvie velika ak i za ljude kao to su bili lanovi potere,meu kojima je bilo iskusnih lovaca koji su ne jednom uestvovali u slinim

poduhvatima. U sva kom sluaju, zdrav razum nije mogao da shvati ta se desilo sadiliansom i taj oseaj neshvatanja i nemoi poveavao je fiziki umor odtrodnevnog potucanja kroz besputnu divljinu. Ljudi su na izmaku snage, Rade rekao je tiho Pit Kening. Vlasnik rana

koji se graniio sa Donelovim, stajao je porednjega u sumraku koji se naglosputao. Na ovom mestu emo stati.

Otac Rebeke Donel je jo uvek sedeo u sedlu. Kao tamna senka isticao se na pozadini neba, na kojem se gasio dan. Ostali lanovi potere su se brinuli o svojimakonjima, a erif Behan je sakupljao drva za logorsku vatru. Aha klimnuo je Donel glavom. Grubim rukama je izvadio duvankesu.

Mahinalno je poeo da zavija cigaretu. Uinili smo sve to smo mogli, Rade u glasu Pita Keninga oitavala se

zabrinutost. Mislim da ovek vie i ne bi mogao da trai. Jednostavno, ne vidim ta bismo

mogli da uinimo. Da, Pite promrmljao je Ra Donel. I budi siguran da sam vam ja zbog

toga zahvalan.


10/108

10

Donel je pogledom preao preko ljudi iz potere. Ta potera, u kojoj je svaki lan bio zaklet kao erifov pomonik, dala je sve od sebe i ljudi nijednom jedinom rejunisu pomenuli bilo kakvu nagradu. U takvo vreme, ovek moe da vidi ko mu jezaista prijatelj i ko je spreman da mu pomogne.

Tu se nalazio Pit Kening, ozbiljan i staloen ovek koji je radoprite kao u pomoi ostavio sve poslove oko voenja rana. Pored gomile suvog granja za vatru stajao je Ed Behan, gradski erif. Pored njega se nalazio Al Viting, suvlasnik srebrnogrudnika Lodstoun. Viting je bio visok ovek, mlad, ambiciozan i Donel j e bio vienego iznenaen kad je on odluio da se pridrui poteri. Jedan od kauboja koji suradili na Keningovom ranu, takoe se nalazio tu. To je bio Bem O'Nil, ranijeskaut u armiji. I ma da su njegove sposobnosti u izvianju tragova bile zaista velike, u ovom sluaju nije mogao nita da uini. Vrlo malo rei je bilo izgovoreno meuljudima. Svi su bili premoreni i saznanje da u svojim namerama nisu uspeli, jovie ih je dotuklo.

Ve tri dana vodimo tu prokletu potragu rekao je Donel. I tri noi podsetio ga je Kering. Do avola, Ride! Sasvim sam sluen!Kako je ta prokleta koija mogla jednostavno da nestane? Stari Stirnes je odavnokoija, i on pustinjske puteve poznaje kao dlan svoje ruke. Stotinama puta je preao put do Sonore. Ni najmanja mogunost ne postoji da je zalutao. U to nemogu da poverujem. Koija nije mogla jednostavno da nestane.

Rid Donel se sa gorinom setio injenice da je i njegova kerka, koja je bila na putu da se uda, takoe nestala sa koijom. Zapalio je cigaretu i crvena svetlost palidrvca osvetlila je njegovo lice na kojem su se ogledali odlunost i nepomir -

ljivost, ali i oajanje. Vrlo polako, Donel je siao sa sedla. Pit Kening je prihvatio njegovog konja, azatim mu poloio ruku na rame. Na ovaj izraz prijateljsk og sauesa Donel seosmehnuo odsutno, skoro tuno. Putovala je da sredi sve oko svoje venane haljine rekao je sa tugom u

glasu stari Donel. Trebalo je da moja ena i ja poemo za njom za nedelju dana.Kamo sree da nije pola na taj put... ili bar da smo i mi poli s njom. Pokuaj da na stvari gleda vedrije, Ride teio ga je Kening trudei se da

mu glas zvui optimistiki. Moda se stari Stirnes razboleo i skrenuo sa puta.Moda sve i nije tako crno kao to se nama ini.

Donel je odmahnuo glavom. Pite, ti dobro zna ta sve ima u ovoj pustinji. Banditi, odmetnici i sline

bande. Obojica znamo ta je moglo da se dogodi. A to se tie skretanja, i sam znada od toga nema nita. Ride rekao je Kening tiho. Hodi, treba da se pridruimoljudima pored

vatre.


11/108

11

Veera je bila jednostavna. Ljudi nateklih, crvenih oiju utei su, pili toplu kafui u tiini jeli usoljeno meso. U pozadini iza masiv nih kamenih gromada unjali suse kojoti i zavijali svoju jezivu pesmu.

Zatim su zapaljene cig arete. O'Nil je izvadio i bocu viskija. lanovi potere su pokuali da nagovore Donela da uzme bar jedan gutljaj, ali je on odbio. Obuzele suga tuga i usamljenost. Ovi ljudi su bili nje govi prijatelji, ali odjednom, oseajui se potpuno bespomonim, obuzelo ga je oajanje. Ustao je i odetao u no.

Kada se odmakao od kampa, no se sklopila oko njega kao ogromna, crna ruka.Pronaao je jedan ravan kamen i seo. Razmiljao je o svojoj keri i o njihovom poslednjem vienju. To je bilo na stanici u Boulder Blafu. Ona je otputovala,srena i uzbuena, kao to bi i trebalo da bude devojka koja je pred uda jom. A sada,ko zna gde se nalazi i da li je uopte iva. Ride! To je bio Ed Behan, erif iz Boulder Blafa, onizak i podebeo ovek

kojem je stomak padao pr eko opasaa na kojem je nosio revolver. Njegovo teme je dopiralo samo do Donelovog ramena, ali ma li erif nikada nije pokazivao da mu je to smetalo u njegovom poslu. Ne dostatak visine nadoknaivao je umenou, izaista zadivljujuom hrabrou. Radio jesam, ali je od Boulder Blafa napraviograd koji je bio siguran za svoje stanovnike, kako po danu tako i po noi. Meutim,ovog puta je ak i erif Behan morao da prizna da je pobeen. Moda, moda, da smo za sve saznali malo ranije rekao je erif Ed Behan.

Moda bismo neto i mogli da uinimo. Donel je odmahnuo glavom. Stanini ured u Sonori ti je telegrafisao poto se koija i posle deset asova

nije pojavila. Mislim da je to relativno kratko vreme, Ede. Po onome to su oni uSonori mogli da zaklj ue, toak na kolima je mogao da se slomi, moglo se dogoditistotinu drugih stvari koje bi mogle da prouzrokuju zakanjenje. U svakom sluajunije ti trebalo mnogo vremena da sakupi poteru kad si dobio telegram. Ja mislimda smo uinili sve to smo mogli, Ede. Zai sta smo uinili sve.

Ed Behan mu je priao blie. Doi i pridrui nam se pored vatre, Ride. Ne sada, Ede. Doao sam ovamo da bih bio sam. To ti nee initi dobro kao je erif. Do avola, Ride, meni i momcima je

savreno jasno ta sve ovo za tebe znai... Ali, mora biti jak. Razmiljam o tome kako da napiem neka pisma, Ede objas nio je raner.

To me mui u ovom trenutku. Pisma? ta ti je to sada palo na pamet? Ne misli, valjda ... Ne, ne msilim nita, ali, ima neega to moe da se uradi. Proistio je grlo.

Jedno je za Stobija. Rebekinog verenika? namrtio se Ed Bchan i paljivo poeo da bira rei.

Nadam se da nee imati nita protiv, Ride, ali mogu da ti kaem da nikadnisam bio na roito impresioniran njime. Ako bih mogao da upotrebim taj izraz,rekao bih da u njemu ima vog... neeg ljigavog.


12/108

12

Nastala je duga tiina. Behan je povukao nekoliko dimo va iz svoje cigarete i eravica je zasvetlela u

tami noi. Zatim je nastavio da govori. Seam se dobro vremena kad ga je Rebeka dovela da provede nedelju dana u

Boulder Blafu. On ... hm.... liio mi je nekako na dendija. Predstavnik zakona sezakaljao. Mislim da to nikada nikome ne bih rekao, ali nas dvojica se dugo

poznajemo i smatram da s tobom mogu da govorim otvoreno. Taj utisak je svakogdana bivao sve vri.

Rid Donel nije rekao nita. Nije uopte imao nameru da brani Olivera Stobija. Ustvari, on se dubo ko u sebi slagao sa erifovim miljenjem, ali za njega je presudnainjenica bio izbor njegove kerke i on u to nije eleo da se mea i namee jojsvoje miljenje. Naravno rekao je Donel dosada je Stobi svakako shvatio da neto nije u

redu. Zato mislim da u mu javiti kako smo tri dana bezuspeno tragali za koijom.

Zna li ta, Ride erif ni je nameravao da se tako lako okane OliveraStobija. Da sam ja ovek kojeg je Rebeka izabrala, poslao bih telegram uBoulder Blaf ako bi za kasnila i samo dva sata. A telegram je poslao stanini ured.ovek za kojeg je trebalo da se uda nije se javio ni jednom jedinom rei. Moe mirei ta hoe, ali me nee uveriti da je to u redu. Moda je imao razlog rekao je Donel skoro ravnoduno. Moda je izjahao da

bi sam potra io koiju. Ne treba nekoga osuivati pre nego to se znaju injenice. Moda rekao je Behan malo cinino. Zatim je dodao. Pomenuo si vie

pisama Donel.

Da promrmljao je Donel. Treba da se javim jo jednoj osobi. Predstavnik zakona ga je pogle dao zaueno. Mogao je da razume Donelovuelju da se javi svom buduem, moda nesuenom zetu.

Ali, da neko u ovako tekim trenucima moe da misli na prepisku sa ko znakojim osobama, inilo mu se zaista udno. Izraz njegovog lica bio je toliko reit da

je Donel smatrao za obavezu da mu odgovori. Pismo je line prirode, Ede rekao je.Beham je slegao ramenima. Shva tio je ta je Donel eleo da kae, i nije dalje

insistirao na tome. Dva oveka su nastavila da pue u tiini, svaki od njih zanetsvojim mi slima. Ed Behan je razmiljao o svojoj udobnoj kui i eni koja je sadasvakako posta la prilino zabrinuta. S druge strane, Rid Donel se seao razgovorakoji je jednom vodio sa Doom Konorom, ranerom iz Kanzasa.

Taj razgovor mu se vrteo u glavi kao melodija sa pokvarene ploe, mada nijemogao da zna kako je doao do toga da se tog razgovora seti. Moda u oajanju, amoda zbog opte nemoi da se nazre makar poetak klupeta tajne.

Bilo kako bilo, Donel je mislio na Konorovu priu o reenju njegovih muka i problema. Ukratko re eno, Konorov ran je esto pljakala Ringova banda, grupa bezobzirnih razbojnika koji su ga doveli ta korei do prosjakog tapa. Gradski i


13/108

13

oblasni erif nisu uspeli nita da uine, a brojne potere nikako nisu mogle da imuu u trag.

No, jednog dana, neko mu je re kao da bi mogao da se za pomo obrati erifuVaj atu Erpu koji se nekoliko godina pre toga proslavio u obraunu kod O. K.Korala. Posle tog obrauna ceo Zapad je znao za njega i njegovog velikog prijatelja Doka Holideja za koga se teko moglo rei da li je vetiji u deljenjukarata ili potezanju revolvera.

Konor je posluao savet i napisao pismo Erpu i izloivi mu svoj pro blemzatraio pomo. Na alost, Erp je njegov poziv odbio. Pravdao se da Konorovran ,nije u njegovoj nadlenosti i da nema ovlaenje za akciju na teritoriji drugogfede ralnog erif a. Na Konorovu sreu, tu se naao Erpov prijatelj Dok Holidej koji nije bio vezan

teritorijalnim ogranienjima i koga je Konorov poziv zagolicao. Manje zbog ponuene nagrade i vie zbog njegovog avanturistikog duha. Ukratko, Holidej seodazvao pozivu, d oao na Konorov ran i u pojedinanim obraunima ili uotvorenim sukobima na preriji, za kratko vreme sredio itavu bandu.

Banda je prestala da postoji, a braa Ringo, predvodnici bande, osu eni su nasmrt i obeeni. Pohvale za hvatanje bandita i unitenje bande pripale su oblasnomerifu, ali, svi su znali da je za to u stvara zasluan samo jedan ovek, Dok Holidej.On je zvanino ostao u senci, nezainteresovan za pohvale i pompu kojima je celaepizoda bra e Ringo propraena u oblasnim novinama i prepriavana usalunima irom zemlje. To je bilo i razumljivo s obzirom da Holidejeve metodenisu ba uvek bile u skladu sa zakonskim normama.

To je i bio jedan od razloga zbog kojih Donel nije eleo da erifu Edu Bahanugovori i svojim namerama i sadrinipisama. Kao predstavnik zakona. Ed Bahan je pred oima morao da ima ne samo cilj nego i metode rada, a Dok Holidej je bioovek koji je uvek imao i druge motive svojstvene njegovoj prirodi i humanomivotnom stavu, ali su timotivi ostajali zakopani dubokou njemu i drugi ih nisuvideli.

Donel je u Holideju video poslednju ansu za Rebekin spas i za Holidejevo imese hvatao kao davlje nik za slamku. U njegovim oima taj uveni i pomaloozloglaeni kockar i pustolov, inio se kao udotvorac koji je trebalo da uini netoto je van obinih ljudskih moi.

Potraga za dilianskom i Rebekom nije uspela, ali taj neuspeh nije bio prouzrokovan krivicom ljudi. Donel je znao da u itavoj okolini Bulder Blafa neenai ljude koji bi bili sposobniji od ovih sa kojima jetri dana uzaludno jahao. I zato

je mo rao pozvati u pomo nekoga ko je imao mnogo vie sree ili ve naklonostsudbine.

erif ga je jo nekoliko trenutaka posmatrao slutei da se u njemu odigrava tekaunutranja borba.


14/108

14

Vratiu se vatri rekao je i o tiao ostavljajui Donela samog sa njegovimmislima.

U jednoj od fioka svog pisaeg stola Donel je jo uvao komad pa pira s adresomkoju mu je Konor dao za sluaj da mu nekada bude potrebna. Holidej dodue nijeimao stalno mesto prebivalita, jer ga je njegov pustolovni nain ivota vukaotamo- amo irom Zapada. Ali, izvesni hotelijer u Dalasu, uvek je znao gde se onnalazi, i ako je neko hteo da mu pie, mogao se obratiti na adresu u Dalasu koju jeDonel imao.

Raner je duboko udahnuo vazduh i klimnuo glavom kao da je samom sebi daoodgovor na neko pi tanje. Ugasio je nogom opuak cigarete i poao za erifom.

Znao je ta mora da uradi i sada je samo alio to to nije uradio ranije. Ali, potera je stigla na nje gov ran vrlo brzo, poto je erif primio telegram. U tom asu Donelnije razmiljao ni o emu drugom osim o tome da poe sa poterom. Tada je u poteru imao puno poverenje. A onda se ispostavilo da je ta prokleta koija prostoisparila u vazduh.I sada, kada su doiveli neuspeh, znao je da e morati da napie to pismo. Nijeimao nameru da bilo kome govori o svojim namerama. ovek o kome mu je Konor priao nije eleo da se mnogo govori o njegovim poslovima. Njegovi metodi nisu bili u skladu s tim. Donel se okrenuo i pogledao prema vatri. Sada je mogao da se pridrui svojim prijateljima. Odluka je ve donesena. im se vrati na svoj ran,napisae pismo Doku Holideju i zamolie ga za pomo.


15/108

15

III

Dojahali su sa severa. Crvenkasta praina pokrivala je oznojena te!a njihovihkonja, a sa beliastog, u maglu skrivenog zenita prilo je vrelo sunce od koga suispod irokih oboda stetson" eira bila zaklonjena samo njihova lica. Posle mno-go milja preenih kroz pustu kamenitu i pranjavu ravnicu stigli su do prerije gde je vetar aputao meu vlatima sone trave gde su poslednja proreena krda bufala beala pri njihovom nailasku.

U rano popodne, posle dosta asova klimanja u prenatrpanoj diliansi, stigli sudo mesta gde su utrnu lih udova napustili svoja neudobna sedita u kabini potanskih kola, i pojahali konje koji su vezani kaskali za kolima.

Izraunali su da im je jednostavnije da pre Bulder Blafa skrenu s puta donjihovog cilja, poto su na prethodnoj postaji od vozila dilianse saznali da se ranRida Donela nalazi na desetak milja istono od trase puta za Bulder Blaf.

Sa putnim torbama prebaenim preko sedla saekali su da vozar pucne biem imalo kasnije u dalji ni je zamrlo kloparanje tokova dilianse, a malo zatimdiliansa je nestala iza jednog travitog uzvienja. Prerijom je zavladala tiina i dvakonjanika kao da su ekali taj trenutak, spontano su poterali svoje konje.

Dvojica konjanika bili su u sva kom sluaju neobian par i na prvi pogled tekose moglo zamisliti ta ih je zdruilo. Jedan od njih visok, koat ali prefinjene,skladne grae irokih ramena zaobljenih gipkih miicama, star izmeu dvadeset peti trideset godina bio je odeven u tamnosivi sako i svetlosive flanelske pantalonekoje su se zavravale na istim, elegantnim cipelama zavuenim u uzengije.

istu belu koulju pokrivali su mu iroka svilena mana i svileni prsnik, a elo ilice zaklanjao je od sunca obod irokog stetson" eira. Po svom odelu idostojanstve nom dranju, taj ovek je ostavljao utisak dentlmena. Ali, vie odsvega, upeatljiv utisak su ostavljale oi tog oveka, sivoplave boje hladnog elika,koje su otvoreno i smelo gledale ispod dviju crnih fino ocrtanih obrva. Njegovuodeu upotpunjavao je revolver linkoln" tekog kalibra.

Drugi, stariji po godinama jaha, po dranju oigledno pratilac prvogkonjanika bio je suvonjav srednjeg rasta kratkih ruku i nogu, mada se to nije videlo dok jesedeo na konju. Odelo mu se sastojalo od po habane traperske kone jakne i istihtakvih pantalona na kojima su se videli tragovi gurmanskih lovakih rukova,kar irane koulje s izlizanom kragnom, i irokog oki napravljenog eira koji mu jesakri vao proreenu kosu. Najizrazitiji detalji na licu bili su mu veliki zakrnjen nos i nakostreeni brkovi.

Na sebi je pored odee nosio ceo arsenal oruja. Dva revolvera ti pa kolt", irok lovaki no zadenut u saru izme i karabin" tipa vinester" zadenut u futroluispod sedla. Odeom, orujem i dranjem predstavljao je potpunu su protnost svomsaputniku.


16/108

16

Kada su se spustili u samu doli nu, jahai su zastali samo na nekoliko trenutakada dozvole svojim konjima da se napiju iz jednog bistrog potoka koji je vijugaomeu drveem. Zatim su skrenuli putem, koji je vodio ka oblinjim ranevima ifarmama. Na zapadu pod ubistvenom vrelinom popodnevno sunca, videle su sezgrade Boulder Bla fa koji je delovao nekako usnulo na ovoj toploti. Jahai nisu bilinimalo zainteresovani da uine posetu gradu. Njihov cilj je bio najvei ran u ovojdolini.

To je zaista bila lepa dolina, iroka i prostrana. Nekoliko malih farmi koje nisuimalo vie od desetak ari zemljita bile su smetene izmeu ogromnih raneva. Udolini su se nalazila dva rana na kojima su se uzgajali konji, a tri velika stoarskarana bili su sa june strane puta. Rudnik se nalazio uz sam potok.

Konano je vii i mlai jaha zategao uzde svome konju. Ja mislim, Donah rekao je Dok Holidej, naginjui se napred u sedlu da

se ovde nalazi kraj naeg puta.

Stariji jaha koga je Holidej nazvao imenom Donah odmahnuo je s olakanjemkada je proitao znak koji je njegov kompanjon prvi ugledao. To je bila velikadrvena tabla, koja je visila na vratnicama i na kojoj je pisalo da odatle poinje te-ritorija rana ,,Lejzi-D", i da je vlasnik Rid Donel. Malo sitnijim slovima je pisaloda e svako nezvan ko stupi na terit oriju rana biti ustreljen. Pa nasmejao se lovac ja mislim da mi ne dolazimo nezvani, Dok. Nas

su pozvali. Svakako da smo pozvani rekao je Holidej. U stvari, ako bih hteo da

budem precizan, pozvan je samo jedan od nas, a taj sam ja.

Nasmeio se eretski na svog pratioca. No, ne smeta. Ja u te preporuiti mister Donelu i nadam se da e moje preporuke biti dovoljne. Zaista dodao je dodirnuv i koverat sa pismomkoji mu je ukao u unutranjem depu ne znam tano ta je taj ovek imaonaumu kad me je zamolio da doem. Izgleda da je nestala neka diliansa, i s njom injegova ki. To si mi rekao promrmljao je Donoh ispod brkova, ali nije mi jasno

zato je zvao tebe. To ima svoje objanjenje klimnuo je glavom Dok. Ali, zbu njuje me to

je pismo pisano kao da ga je pisao ovek u bunilu. Iz njegovog pisma izlazi kao da je dilianska isparila u dim.

Nemogue ! graknuo je krat ko Donoh. Kakav dim!? Gluposti! I ja mislim sloio se Holidej. I ba to me je zagolicao. Sve mirie na

nesvakidanju pustolovinu. No, hajdemo da se predstavimo mister Donelu, paemo od njega saznati ta hoe i da li je luckast kao to iz pisma izgleda.

Dojahali su do kapije. Visoki Dok se isticao na svom drepcu, dok je stariji,Donah Dons terao svoje umorno kljuse da dri korak s pastuvom.


17/108

17

Dok je prvi stigao do kapije i na gnuo se u sedlu da povue rezu ko ja je zatvaralavrata. Nogom je odgurnuo vrata, a zatim strpljivo sa ekao Donsa koji je imaonevolje da svoje tvrdoglavo kljuse nate ra da proe kroz kapiju. Konano ieivotinja shvatila da e za nju biti bolje ako popusti, i stariji jaha se pridruioHolideju.

Naavi se na teritoriji rana ,,Lejzi-D" jahai su zastali. Svuda oko njih pruilase prostrana ravni ca obrasla gustom, sonom travom. Stotine goveda paslo je svudaunao kolo, a najvie ih je bilo okupljeno oko grude drvea koje je raslo du potoka.

Holidej nikada nije upoznao vlasnika ,,Lejzi- D" rana, ali pri samom pogledu naovo veliko imanje bilo mu je jasno zato je Donel mirne due mogao da mu ponudionoliku svotu koju je pomenuo u svom pismu.

To je zaista bila, razmiljao je Dok, najvea suma koju mu je ponuena zanjegovo angaovanje u nekoj stvari. To ga je malo udilo. Pre svega, on nije

profesionalno prodavao svoje usluge i ako je nekada pomogao nekome u nevolji, to

je bilo vie iz sklonosti ka nepredvienom nego zbog novca. U vreme kada je primio pismo nalazio se u Pajn Hailu, malom gra diu na istokuTeksasa gde je ne koliko dana svake veeri sedeo za kockarskimstolom. Tako se iupo znao sa Donahom Donsom koji je punih depova od prodatog krzna seo zasto, poeo partiju pokera i posle dva asa ostao praznih depova. Opeljeio ga jeDokov konku rent u salunu, kockar jazaviarskog lica i sitnih lukavih oiju, ko ji senije libio da u sluaju nude pribegne i nepotenim sredstvima. Kada je Donah to primetio bilo je kasno. Debeo sveanj zelenih novanica ve se bio preselio predkockara lukavih oiju.

Donah je planuo. Pseto, ti vara!" Jazavac je mirnuo oima i zlo kobno stisnuo tanke usne. Tvrdi li da varam nakartama smrdljiva umska ivotinjo?" Prosiktao je nastojei da neprimetno zavueruku pod kaput gde je skrivao napunjen deringer". Donah nije znao za tolukavstvo i to ga je moglo kotati ivota, da se, sreom po njega, u bliznii nijenaao Dok Holidej.

Ne pruaj ruku ka depu, Skoti", odjeknuo je njegov smiren a ipak pretei glas.Ako ti nije dovoljno to to ti kae ovaj stari planinski medved, onda se i ja pridruujem njegovom tvrenju. Varao si na kartama. Posmatrao sam te i zapaziosam da pakuje karte."

Dokai to to tvrdi" ciknuo je kockar jazaviarskog lica, ili povuci re iuvredu".

Holidej se prezrivo osmehnuo i priao kockaru. Dohvatio ga je za ruku i kratkim pokretom izvukao iz njegovog rukava keca pika. Koc kar je zinuo od uenja i nemod zablenutosti pustio da Holidej le ernim pokretom baci kartu na zeleni sto iuzme sveanj novanica ispred njega i stavi ga pred Donaha koji nije gubio vremeda nov anice strpa u svoj dep.


18/108

18

Eto, dokazao sam", rekao je Dok kratko. ,,A sad, ako ima tri iste, moe mirei da laem", dodao je i presekao jazavca ledenim pogl dom.

Kockar sitnih oiju kratko je pogledao Dokovu ruku koja se njihala pored drkenjegovog revolvera i progutao pljuvaku. Ne, ne kaem da lae."

Onda se gubi", naredio mu je Dok hladno. Kockar jazaviarskog lica je skupio karte sa stola i mugnuo. Pola asa kasnijetopot kopita oznaio je da je napustio grad. Posle togamaskiranja, u salunima Pajn

Hila vie mu nije bilo mesta.Malo zbunjen sreom koja ga je zadesila, Donah se obratio Holideju. ujte,

mister, ja nisam ba govorljiv ovek i ne umem da slaem rei. Spasli ste mi kou,i to vam Donah nee zaboraviti. Ako vam nekada zatreba usluga puke, pitolja ilioko tragaa, samo recite.

Donah e nai puta i naina da vrati dug."O'kej, Donah", rekao je Dok kratko. Nadam se da mi pomo nee biti

potrebna."Ali, recite mi neto mister", poeo je Donah kao da se ustee na nastavi. Kakoste videli da je Skoti pakovao karte? Ja nisam nita video!"

Nisam ni ja!" rekao je Dok kratko. Donah je zaprepaeno zinuo. Kako? Niste nita videli?" Ne." Kako je onda mogue da .. . Da sam mu izvadio keca iz rukava?" Dok se

samouvereno osmehnuo, a plave oi su mu blesnule. Recimo da je to moja stvar.Vano je da je on zaista varao na kartama, a kako sam ga raskrinkao je sporedno.


19/108

19

IV

Posle dva dana Holidej i Donah Dons su se sprijateljili toliko da je neupueni posmatra mogao pomisliti da se znaju ve godinama. Holideju se dopadalaDonohova prostodunost, a Donahu su imponovali Holidejeva odlunost i samo- pouzdanje. Nekako u to vreme Dok je primio pismo od Donela. Istina, on i Donahsu nameravali da pou da posete jednog Donohovog starog prijatelja, ali je ta

poseta sada mo rala da bude odloena. Dok je bio malo iznenaen kratkom,saetom porukom koju je primio. Bilo je oito da je ovek koji je pisao pismo bio utekoj situaciji im je pozivao u pomo oveka koga nikada nije video i o kome jesamo sluao od Doa Konora. Poseta Donahovom prijatelju zaista bi dobrodola,ali je ovo bilo znaajnije. Na pomolu je bila zagonetka, moda avantura, a tome jeHolidej teko mogao odoleti.

Dok je poterao svog konja, a Donah je nogom tresnuo kapiju za sobom i pojahao za njim. Prolazili su pored stoke koja je pasla, a u jednom trenutku sunaili i na kauboja koji im je mahnuo rukom u znak pozdrava. Kada su konano iz- bili na vrh blage uzviice pred njima se ukazala ranerska kua obasjana suncem.

Do avola... rekao j e Donah Dons i rukom protrljao lice koje je bilozaraslo u otru bradu. Pogledaj samo ovo.

Dok je utei pogledom preao preko ogromne ranerske kue. Svaki detalj, poevi od velikih panskih prozora pa do prostranog trema odavao je ranerovo boga tstvo i njegovu mo. Na neki nain, ta kua je podseala Holideja na njegovurodnu Dordiju, na dom njegovog oca i detinjstvo.

Dri se Donah, moraemo da stupimo u unutranjost tog dvorca rekao jeHolidej.Dok je prvi poterao konja. To je bio vrst ovek navikao na neprilike svake vrste.

Bio je ovek koji se isticao u svakoj sredini, ne samo zbog svog elegantnog odela,ve i zato to je njegova pojava zaista bila upeatljiva. U njemu je bilo neeg to jeoveka i nesvesno teralo da oseti potovanje pr ema smirenoj snazi koja je prostostrujala iz njegove linosti. Moda je kod njega to bio nain na koji je posmatraoljude. A moda je tome doprinosio i nain na koji je nosio svoj revolver u futroliod crne koe.

Dokov konj, trupnuo je kopitom o zemlju kada ga je Holidej zaustavio poredograde koja je odvajala ranersku kuu od korala. Donah je pogledao paljivo ureenu batu sa cveem. Videlo se da je to

ureivala enska ruka, sa mnogo strpljenja i ljubavi. Da li vas dvojicu oekuju na ranu? Pitanje im je postavio jedan krivonogi kauboj koji se pojavio iz jedne od zgrada.

Za njim je iao drugi ovek, otrih oiju i sa nezapaljenom cigaretom koja mu je bila zalepljena za donju usnu.


20/108

20

Dok ih je osmotrio, prelazei pogledom od jednog do drugog. Krivonogi kaubojse nelagodno premetao s noge na nogu, kad se Dokov pogled zaustavio na njemu. Odvedi nas Donelu rekao je Dok metalnim glasom. Gle, gle! Kauboj se rukama lupio po bokovima i na njegovom licu se

pojavio izraz negodovanja. Mislite li da jednostavno moete da ujaete ovamo iodmah ponete da izdajete nareenja? A ta vi mislite? Dokov glas je bio ledeno tih. Dejk! drugi kauboj je munuo laktom svog druga. Da? Pogledaj malo pokretom glave je pokazao na Dokov bok. Iz crne k one

futrole virila je beliasta drka revolvera. Ovi nisu skitnice apnuo je jo tie,kao da zazire od sopstvenog glasa.

Dejk je oborio pogled, a zatim se nakaljao. Hm... poite za mnom, dentlmeni.

Bez ijedne rei, Dok i Donah su poli za kaubo jem koji se uputio premaulaznim vratima. Vrata su bila izraena u panskom stilu, i kvaka na njima je bilaizrezbarena. Kauboj je otvorio vrata i uao, a Dok i Donah su ga pratili krozmrani hol. Potpetice njihovih izama su muklo odjekivale u tiini k oja je vladalaunutra.

Kauboj je zastao pred jednim vra tima, a zatim je oklevajui tiho pokucao. Ko je? dopro je grub glas iz unutranjosti sobe. Dva dentlmena ele da vas vide, gazda. Kauboj je stupio u stranu kad je Sejn priao vratima i irom ih otvorio.

Odmerenim korakom Dok je uao u prostoriju i Donel je urno ustao iz svojefotelje. Zovem se Dok Holidej predstavio se pustolov. A ovo je moj prijatelj. Donah Dons rekao je sedokosi umski lovac. Donelov pogled je kliznuo pored dvoj ice revolveraa prema vratima, i gde je jo

uvek stajao krivonogi kau boj i nelagodno se mekoljio. Sve je u redu, Dejk rekao je raner nestrpljivo. Slegnuvi ramenima, Dejk je izaao i zatvorio vrata za sobom. Rid Donel je

ispruio ruku koju je Dok prihvatio i vrsto stisnuo. Osetio je da ranerova rukadrhti. I zaista, bilo je razloga za to.

Donel se za poslednjih nekoliko dana bio mnoga promenio i od energinogkrepkog oveka u godinama pred dvojicom prijatelja sada je stajala samo senka.Donel je pred njima stajao klo nulih ramena pogruen i bez volje. Iz upalih oiju,meutim, jo uvek je arila iskra nade.

Hvala vam, hvala vam to ste doli, dentlmeni! ranerovglas je jedva podrhtavao, i ve po tome se moglo naslutiti da se zaista nalazi u ozbiljnimneprilikama.


21/108

21

Dentlmeni! Donahova usta su se nacerila od uha do uha. Nije mu se estodeavalo da mu se ljudi tako obraaju. Seo je u udobnu fotelju i pogledom poeoda prelazi preko skupog nametaja od kedrovine, uljanih slika i police sa knjigamakoje su krasile Donelovu radnu sobu. U jednom momentu oko mu se zadralo na

bogatom kristalnom servisu koji se nalazio u vitrini. Donel je uhvatio njegov

pogled i kao da se prisetio ta treba da uini. Mislim da bi vam prijalo pie rekao je raner i poao prema vratima. irom ih jeotvorio. Dona! viknuo je samo jednu re. Zauli su se urni koraci u hodniku, a trenutak zatim jedna devojka tamne koe

pojavila se na vratima. Dok je odmerio pogledom i zapazio smeak koji je titrao unjenim oima.

Dona se nasmeila dvojici gostiju. elim bocu najboljeg brendija koju imamo ukui rekao je Donel. I tri ae.

Raner je ponovo seo u svoju fotelju, a Dona je urno otila hodnikom. Istogmomenta kada se okrenuo prema ljudima koje je pozvao, iz raz dobrodolice nanjegovom licu zame nio je izraz zabrinutosti. Oajanje kao da mu je izbijalo izsvake pore bilo je toliko oigledno da ovek ni je mogao a da ga ne primeti.

Da preemo odmah na stvar, mister Donele rekao je Dok. On nije bio ovek koji je mnogo polagao na ceremoniju. Poslali ste mi pismo.

Donel je klimnuo glavom.To je bilo kratko pismo, gospo do, ali u njemu je bila veina detalja. U stvari, ne

bi imalo mnogo vie da se doda.

Holidej je stao pored prozora. Sa glave je skinuo eir i pramenovi crne kose padali su mu na elo. Prolo je nekoliko dana od vremena kada ste napisali pismo rekao je Dok. Ima li nekih novosti? Nekih novih detalja?

Donel je tuno odmahnuo glavom. Nema. Onda da preemo na stvar rekao je Dok bez oklevanja prelazei na sam problem. Moja kerka je napustila kuu u koiji koja je vozila za Sonoru poeo je raner

tihim, slomljenim glasom a zatim je koija jednostavno nestala zajedno sa svim putnicima koji su njome putovali. Po ono me to smo uspeli da utvrdimo, jedineosobe koje su videle koiju, poto je napustila grad, bili su ljudi na usputnoj staniciTo znai da se neto moralo dogoditi izmeu usputne stanice i Sonore. Poto koijanije stigla u Sonoru, naem erifu su poslali telegram i on je organizovao poteru.Meutim, nismo nita pronali. Ukratko, to bi bile injenice koje su do sadautvrene. Nije ba mnogo, ali, nije ni malo procedio je vie za sebe Dok Holidej, a onda

se obratio Donelu. Znai, vaa kerka i svi putnici su nestali. Niko od n jih senije po javio niti je od sebe dao bilo kakav znak ivota? Sasvim tano sloio se Rid Donel. Jeste li pratili put kojim se koija obino kree? upitao je Donah Dons.


22/108

22

Da. Zar nije bilo nikakvih znakova da je koija skrenula s puta? Tragovi tokova?

Kopita? Nije bilo niega odmahnuo je Donel glavom. Apsolutno ni ega. Ono

to smo videli, bili su obini tragovi koji su ostavile mnoge koije... i nigde nismovideli da su kola skrenula s puta. Znai, da nema tragova? Donel se uspravio. On je bio tipi an ovek sa granice, visok, snaan i u

ramenima graen kao bufalo. Meutim, njegovo lice je bilo lice oveka koji je usebi umirao. Pesni ce su mu bile vrsto stisnute. Hm zabrinuo se Donah. Takav poduhvat bez tragova i bilo kakvih

ostataka kola ili eventualnih rtava mogli su da izvedu samo Indijanci. Ali, kolikoznam, oni su sasvim mirni i sede u svojim rezervatima. Sem toga, to nije njihovmetod ratovanja. Oni ba ele da ostave trag uspenog ratnog pohoda.

Tano tako, Donah sloio se Holidej. Ne verujem da je to delo Indijanaca.I Rid Donel se sloio. Glasom koji se lomio u grlu rekao je. Posao vam nee

biti lak, mister Holideje. Sumu koja e vam biti isplaena moraete zaista dazaradite. Pogled Rida Donela je bio vrst i nepokolebljiv kad se susreo saDokovim. Ja pretpostavljam naravno, da vi prihvatate moju ponudu?.

Holidej ga je pogledao ispod oka. Na usnama mu je zaigrao kratak ne dokuivosmeh. Mister Donele rekao je mirnim dubokim glasom, nemojte mnogomahati novanicama i predlozima o nagradi. Treba pre svega da raistimo jednu

stvar. Izvukao je iz depa srebrnu tabakeru sa inicijalima i izvadio tanku cigaru. Mi nismo prejahali toliki put samo zato da bismo vas videli. To je jasno. Danismo nameravali da prihvatimo vau ponudu ne bismo ni dolazili. Ali, morateshva titi da novac nije najvaniji. Bar za mene ... a i za mog prijatelja Donaha... Ovo si tano rekao Dok umeao se Donah. Ja volim ukanje

novanica, ali daleko vie uivam u ukanju suvog lia u oktobru. Za mene jedrai jedan ulovljeni medved nego dve stotke zelembaa. Kai to mister Donelu,da zna da nisu svi ljudi crkli samo za lovu.

Holidej se osmehnuo. uli ste mog prijatelja mister Donele. To to je on rekao vai i za mene.

Ostavite, dakle, zasada va novanik i razgovor o nagradi. To emo reiti na kraju,ako se sve dobro zavri. Sada je vano da spasemo jedan mladi ivot... ako jemogue spasti ga. Jesmo li se razumeli?

Danel je utke klimnuo glavom. Osetio se posramljenim.U tom asu su se vrata otvorila i Dona je ula nosei posluavnik. Dok je

posmatrao dok je otvarala kris talnu bocu i poela da sipa smeu tenost u ae. Dona, dentlmeni rekao je Donel ponosno je moja supruga.


23/108

23

Mlada ena se nasmeila, a na licu Donaha Donsa se pojavilo iznenaenje. Rebekina majka je umrla pre nekoliko godina objasnio je ran er. A ja

sam se ponovo oenio. Neki ljudi su govorili da sam budala, u to vreme su mizamerili to sam se oenio Indijankom. Meutim, ja nikada nisam zaalio to samoenio svoju kiova princezu. Hvala, gospoo Donel rekao je Dok prihvatajui pruenu au. Holidej se osetio u svom elementu dok je sedeo u ovoj prostoriji i srkutao brendi

iz kristalne ae, ali nije dozvolio da se na njemu primeti da uiva. Donah seoseao prilino raspoloeno i s osmehom je pomirisao brendi pre nego to je au prineo ustima. Iskapio je u jednom gutljaju, to zaista nije bilo nimalodentlmenski. Ima li jo pitanja, mister Holideje? upitao je Donel. Pa, imao bih jo nekoliko pitanja rekao je Dok vraajui au na stoli.

Ispriali ste nam ta se desilo. Zakljuili smo da je malo verovatno da su u dogaaj

umeani Indijanci. Dakle, za nestanak dilianse odgovoran je neko drugi, ve-rovat no neka banda razbojnika ... jer, shvatiete da kola nisu mogla jednostavno danestanu... da ispare. Neko je tome morao da pripomogne. Nego ta... prekinuo ga je Donah. Koliko znam, u preriji se tako neto

dosada nije desilo.Holidej se blagonaklono osmehnuo. I Donah se slae sa mnom mister Donele. Dakle, neko je uinio da diliansa

nestane. A u zloinu kako me moje iskustvo ui, pre svega treba traiti motiv. Viste bogat ovek zar ne obratio se Donelu.

Pa ... ljudi me tako gledaju sloio se Donel. Dobro. Onda je moguan razlog nestanka dilianse i vae kerke ucena. Jesteli dobili ucenjivako pismo ili bar nagovetaj da ete biti ucenjeni? Ne, nisam nita dobio. Koliko je dana prolo od nestanka vae keri? Sedam. Tri sam izgubi o sa poterom i etiri dana dok ste vi stigli odgovorio

je raner potiteno. Hm... Holidej se dodirnuo kaiprstom po obrazu. Ako bi se radilo o uceni,

trebalo je da ste dosa da dobili neku vest od ucenjivaa. Taj razlog dakle, gubi netood verovatnoe. Motiv, bi onda, moda trebalo traiti na drugoj strani. Imate li vineku ideju? zapitao je ranera.

Donelovi prsti su drhtali dok je uzimao au s piem. Postoji jedna stvar koju sam otkrio poto sam ve poslao pismo priznao je. Da? U toj koiji se nalazila poiljka novca. To su bile vojnike plate. Znai, ako su banditi saznali za novac, moglo se dogoditi da su napali koiju

rekao je Dok tiho. Moglo bi biti da se koija, a s njom i vaa kerka, nalaze urukama bandita.


24/108

24

To je! uskli knuo je Donah. Bie da se to odigralo. Holidej se zamislio i odmahnuo glavom. Ne slae se nita Donah. Banditi ne

bi skrivali dokaze svog nedela. U svakom sluaju, ne vidim zato bi skrivali putnike... ili njiho ve leeve. To nije logino!

U tom asu Holidej je izgovorio ono to se Donel i sam sebi bojao da kae.Raner je ustao i priao Doku. Pronaite je, mister Holidej! njegov grleni glas je bio pun tuge,zabrinutosti i prikrivenih tragova panike. Vratite mi je. Hiljadu dolara, dve ili tri!Samo recite vau cenu! Gospodine Donele rekao je Holidej blago vaa prva ponuda je zaista

galantna. Ali, postoji jedna stvar koju ete morati da prihvatite. Moglo bi sedogoditi da Rebeka vie nije iva. Mi emo obii itavu teritoriju i verujte da emouiniti sve to moe da se uini. Ali, tu mogunost morate prihvatiti.

Donel je naglo skrenuo pogled. Znoj mu je oblio elo.

To pismo koje ste nam napisali bilo je ... hm ... prilino neuobia jeno nastavljao je Dok. injenica je, gospodine Donele da nas dvojica nismoarobnjaci. Ne smete suvie da se nadate od nas, samo zbog toga to smo pomoglivaem prijatelju iz Kanzasa. Ali... ali, vi ste rasturili ban du brae Ringo proaputao je raner. Dok je bio polaskan poverenjem ko je je raner polagao u njega, ali, to je bilo

oajniko poverenje izbezumljenog oveka, oveka koji se u svom beznau hvataoi za slamku i koji bi sklopio savez i sa samim avolom kad bi znao da e mu tovratiti kerku. A u ovom trenutku, na alost, bilo je vreme za hladnu, surovu

realnost. To je istina sloio se Holidej ali, sve je u tom sluaju bilo drukije.Uostalom, mi emo odjahati da pronaemo vau kerku i da vam je dovedemo.ivu, ako to bude mogue rekao je Dok tiho. Ali, zapamtite jednu stvar.Donah i ja nismo nesagorivi, a ova stvar u koju polazimo mogla bi da bude zaista

paklena. Osim toga podupro je Donah svog druga u ocenjivanju situacije trag

koji imamo ve je dosta star. Donah je sruio u grlo i drugu au brendija i posegao je zaflaom da natoi jo.

Raner se prosto skljokao u sofu, a Dok ga je pogledao saaljivo. Donel nije bio prvi ovek koji je sve svoje nade polagao u reputaciju neustraivog kockara i pustolova. Dodue, u svim dosadanjim sluajevima pokazalo se da su tenade bileopravdane. Ipak, nita nije moglo da garantuje s apsolutnom sigurnou da e iovog puta biti tako. Dok je znao da u ivotu ni je dovoljno biti optimista i da mnogota zavisi i od znakova sudbine. U svakom sluaju, situacija je bila vrlo teka,imorae da angauje sve svoje sposobnosti ako eli da akciju krunie uspehom.

Konano je Holidej prekinuo tiinu.


25/108

25

Mi bismo eleli da odmah krenemo. Nadam se da moete da nas snabdetesvim to nam je potrebno. Mislim na hranu i tome slino. Dona klimnuo je Donel svo joj eni koja je stajala pored njega. ena je

hitro napustila sobu. Napisau vam sada i ek rekao je Donel. Ne odmahnuo je glavom Holidej zaboravili ste ta smo maloasgovorili. Bez obzira ta ste o meni uli ja novac nestavljam na prvo mesto. Sada je

najvanije da naemo vau Rebeku ivu. Donel je ustao. Hteo je da protestvuje, ali ga Dok umirio odlunim pokretom

ruke. Mislim da bi trebalo da se pobrinemo za svoje konje rekao je Holidej.Donah je enjivo pogledao u bocu sa brendijem, ali je Dok dograbio kristalni

zapua i vratio ga u grli. Mnogo ti hvala rekao je Donah tiho.

Dok je prvi izaao iz sobe i poao hodnikom. Donah je iao za njimrazmiljajui o tome koliko je jo brendija ostalo u boci. Sa aljenjem je odmahnuoglavom. Na verandi su zastali, i Dok je zapalio cigaru. Sluao je ranera koji mu jedrugim reima ponavljao ono to mu je ve bio rekao, ali je u mislima bio odsutan.Razmiljao je o tome ta se desilo sa Donelovom kerkom. Zagonetkaje bilavredna truda. Odmahnuo je glavom i vinuo se u sedlo.

Dona Donel se pojavila u tom asu nosei u jednoj ruci paket sa hranom, a udrugoj dve uture pune svee vode. Donel je pruio paket sa hranom Donahu kojiga je smestio u bisage. uture sa vodom Dok i Donah su obesili za rog na svojim

sedlima.Donah je pogledao Donela kao da nije sasvim zadovoljan opskrbom. Noi u brdima znaju da budu vrlo hladne, mister Donele. Jutarnju vlagu najbolje odagnagutljaj dobrog pia... kao to smo maloas pili.

Donel je shvatio i okrenuo se svo joj eni. Dona, donosi jednu neotvorenu bocu. Bolje bi bilo dve prekinuo ga je Donah. Traganje moe da potraje

nekoliko dana.Raner je svojoj eni dao znak glavom, ona se bez rei udaljila. Posle nekoliko

minuta pojavila se nosei dve boce u ruci. Videvi ih, Donah je razvukao lice uzadovoljan osmeh, a Holidej je blagonaklono odmahnuo glavom. To treba zasluiti, Donah. Zasluiti! Pa, ta drugo radim nego ono to je u interesu mister Donela. Dobra

k apljica izotrava um, a um i vid e nam itekako biti potrebni. Ili vi mislitedrukije, mister Holideje ljutio se Donah. Nadam se da emo vam kerku uskoro dovesti ovamo, mister Donele

rekao je Holidej. Vie bih voleo u Apai Vels rekao je Do nel neoekivano.


26/108

26

Apai Vels? Namrtio se Dok. Gde je do avola taj Apai Vels? progunao je Donah. Donel je pogledao u Doka. To je jedna stara misija na po la puta odavde do Sonore. Nalazi se tano u

centru pustinje, gde put skree za Send Krik.Tamo sam obe ao da u se sresti sOliverom Stobijem. On je Rebekin verenik.

Meutim, kad je pogledao ranerovo lice na kome su se ogledale tuga i strepnja,osetio je da moe da mu oprosti. Rid Donel je bio veliki ovek u ovoj dolini, bogat ovek. ovek u koga su svi upirali oi. Moda je nekad i bio nemilosrdan usvojim poslovima. Moda je na neki nain i zasluio da mu sudbina nekim svojimnepredvienim potezom stavi do znanja da se u ivotu ne mogu oekivati samouspesi. Ali, u ovom trenutku, Rid Donel je bio samo preplaeni otac koji jeizgubio ker, oajnik kome je ostala jo jedina nada.

Vidite deo koija koja ide za Sonoru zastane pored te misije da bi se konji od-

morili, i Stobi e ekati da se tamo sretnemo. A zato, do avola? upitao je D onah. Donel je pocrveneo. Pisao sam Stobiju da sam vas angaovao za traganje za Rebekom. On je jedini

osim Done, ko zna da ete vi raditi na ovom poslu. Pismo je bilo slino onom kojesam poslao vama. U vreme kad ga Stobi dobije on e... pa, nadae se da ete Re- beku odvesti do Apai Velsa.

Do sto avola! uzviknuo je Donah u neverici. Znai, gospodin verenik e tamo ekati da mu verenicu drugi donesu na tanjiru

Holidej se cinino osmehnuo. Kao da se nita nije desilo i kao da je normalno daon drema u hladovini i pijehladno pivo dok njegovu voljenu... Holidej je malo zastao i pogledao Donela... ...bez koje ne bi mogao da zamisli svoj budui ivot, ak toliko da bi

verovatno izvrio samoubistvo ako bi ostao bez nje... spaavaju drugi.E, divno jeto kad se dvoje tako nesebino vole. Zavrio je Dok i pogledao Donaha. Vraga vole. Taj vo ne mari za nju koliko za lanjski sneg. Na njegovom mestu

ja bih prekopao pola Zapada da je naem. To bi svaki pravi ovek uinio. Rid Donel je pok unjeno klimnuo glavom.Dok je u tom asu mogao da plane, mogao je da kae raneru da se poneo kao

budala time to je dao skoro nemogue obeanje uzdajui se u oveka koga nikadranije nije vidio. Videemo se u Apai Velsu rekao je gledajui saaljivoDonela.Zatim je okrenuo svog konja i uputio se izlazu iz dvorita. Dons je poao za

njim. Nekoliko puta je morao da mamuzne svoje kljuse da bi dralo korak saDokovim Migom.


27/108

27

Prokleto kljuse prasnuo je ljutito. Zar ba meni da zapadne tak va mrcina.Trebalo je da od Donela traim da mi ga zameni. Na kraju njegov posao radimo, nesvoj. Njegov ljutit pogled zadrao se na torbi sa flaama viskija i oi su mu zadovoljno

zasijale.


28/108

28

V

Holidej je zamiljeno utao. Gledao je negde ka horizontu gde je usmerio svogakonja. Tamo negde nalazio se poslednji trag dilianse i odatle je valjalo poeti.

Senke su postale due, a vetar je duvao nad pustom zemljom kad su Holidej iDonah zaustavili svoje konje da osmotre ravnicu koja se pruala pred njima.Beskrajno pusto more peska i usamljenih kamenih gromada prualo se dokle god

je pogled dopirao. Iza njih je ostala divljina obrasla zelenilom, ali ono ispred njih je izgledalo mnogo strasnije. Pesak i kamenje.

Tamo u tom surovom, utosivom, mrtvom pejzau, spljotena uz zemlju,gnjezdila se mala zgradica od drveta sa rav nim krovom i tremom od rasuenihdasaka. Sa daljine nije se videlo nikakvo kretanje i da se iz dimnjaka nije izvijaotanak pramen dima, postaja bi izgledala pusta. Tek je s vremena na vreme po neka ptica preletela potamnelim nebom, a njena beliasta krila zraci sunca na zalasku bojili su u purpur.

To je to pokazao je Dok Holidej na usamljenu usputnu stanicu koja jestojala na vetrovitom pustinjskom putu. Prvo od dva mesta na koje treba dasvratimo.

Donah se namrtio i uzdahnuo. To je bio dug i naporan put, a crvena praina mu je prekrivala kosu i lice kao maska. Da je takav uao u neki salun moglo mu sedesiti da ga oslove kao Indijanca. Nadajmo se da su dobro oprem ljeni piem progunao je Donah. Ja ne

verujem da emo na tom drugom mestu nai neki izbor. Ovaj kraj se ba ne bi

mogao meriti sa nekim predelom iz bajke. Ovo to imamo u rezervi moramo dasauvamo za kasnije.Dok je poterao Miga niz padinu. Ta usputna stanica, gde je ko ija poslednji put

viena bila je mesto gde su najpre morali da dou. Vlasnik stanice je bio poslednjiovek ko ji je video putnike, a Dok je sva kako eleo da razgovara s njim. Nijeoekivao da e mnogo saznati, ali je od nekog morao da pone. Odatle suimalinameru da krenu prema koli bi Henka O'Malija. Donah nije bio naroitooduevljen posetom O'Maliju, ali se Holidej nije na to obazirao.

Henk O'Mali je iveo u divljini, u predelu koji je i od Boga bio zaboravljen, i

Dok se nadao da bi moda od njega mogao neto da sazna. Verovatnoa nije bilanaroito velika, ali ovek je morao da radi s onim sa im je raspolagao. Izmeu stena vijugalo je korito presuenog potoka, nalik na ostavljenu zmijsku

kouljicu. Jahai su bre poterali svoje konje, izmeustena i izbledelih kostijukojota. Zatim su pranjavim putem poli prema usputnoj stanici, iji je krov bio

prekri ven peanom prainom. Usputna stanica je bila usamljena, drvena graevina. Ispred nje se nalazila

natkriljena, veranda, a uz is toni zid kue nalazila se tala sa pokretnim dvostrukimvratima koja su se lagano pokretala na vetru.


29/108

29

Holidej je skliznuo iz sedla i prebacio uzde preko grede koja je slu ila kao privezite. Stari umski lovac bio je neto sporiji u sjahivanju i neto jeneraspo loeno gunao kad je nogama dotakao ispucalo pustinjsko tle. U tom asusu se prednja vrata na kui irom otvorila. Dobar dan rekao je ravnodunim glasom ovek koji se po javio na

dovratku. Video sam vas dole ste silazili niz obronak.Holidej mu je uputio kratak po gled. ovek je bio elav i imao je udno bledu

kou za ovu zemlju gde su se uglavnom sretali preplanuli ljudi. Lice mu je bilosasvim obino, a njegove oi su ispitivaki odmeravale pridolice. Kako stojite sa viskijem, mister? eleo je Donah da zna. Kao da je ovo

pitanje, izgovoreno pri jateljskim tonom malo oraspoloilo elavka. Neto nalik naosmeh pojavilo se na njegovom bolesno bledunjavom licu. Prilino dobro rekao je. Imam najbolji viski u pokrajini.Holidej se najeio. Vrlo dobro je znao ta znai najbolji viski u pokrajini". To je

obino bila hvalisava etiketa za pie od koga su izgarala usta, drelo i creva, jednom reju bilo je to pie samo malo bolje od otrova. Popiemo kafu rekao je odlunim glasom, stavljajui Donahu do znanja

da od pijenja ne e biti nita. Donah je razvukao lice u bezvoljnu, gadljivu grimasu. Uite rekao je vlasnik potanske postaje. Na Dokovu izjavu lice mu se

namrtilo, jer je za kafu mogao raunati daleko manju cenu nego za viski, makar najgori.

Dok je morao da sagne glavu dok je prolazio kroz vrata, pratei oveka u prednju

sobu. Pod u sobi bio je pokriven peskom, est stolova se nalazilo poredano u jednom nizu uz suprotni zid, a na polici iza barske tezge nalazilo se nekoliko bocasa piem i redovi prljavih aa. Jedna tabla sa natpisom sobe" pokazivala je premavratima jo niim nego to su bila ulazna. Nije ba neko mesto rekao je izvinjavajuim glasom vlasnik stanice. Ali,

ionako nemam mnogo posetilaca, i mislim d a nisu potrebna nikakva poboljanja.Prolazi svega nekoliko koija nedeljno. Nego, moje je ime Pruvis.

Dok je seo i ispruio svoje duge noge. Kafu, mister Pruvise podsetio ga je. Oh, svakako rekao je Pruvis i poao prema malim vratima. Elizabet a! Dve olje kafe! Pruvis je zauzeo svoj poloaj za barom, kao da je oekivao da e ne poznati gosti

naruiti viski. Meutim, Holidej je zapalio cigaru. Na putu za Sonoru? upitao je Pruvis ljubaznim glasom. Eh, pa ne bih ba rekao odgovorio je Holidej namerno preko volje.Vlasnik postaje je zautao. Iz iskustva je znao da nije ni poeljno ni korisno biti

ljubopitljiv. Ako gost eli neto da kae ili da pita, on e nai naina da to uini. U stvari, ako ba elite da znate, traimo nestalu diliansu rekao je Holidej.


30/108

30

Pruvis kao da se malo trgao, a zatim je klimnuo glavom. Hoete da kaete da imate nameru da pronaete onu diliansu koja je isparila

na putu za Sonoru? Da, ba tako. uli smo da se ovde zaustavila. Moda ste vi poslednja osoba

koja je videla nestale putnike.

Pruvis je palcem proao preko Adamove jabuice. Ko ste vi? upitao je konano. Dva oveka koje je jedan oajni otac najmio da mu naemo ker. To je za vas

dovoljno, ako dodam da je taj ovek Rid Donel. Da pronaete njegovu kerku? Pruvis je posegao za bocom i potegao dobar gutljaj. Jeftina tenost je

zaklokotala. Do avola, elim vam sreu! A verujte mi da e vam biti potrebna, jer potera

nije uspela da pronae ni najmanji trag. Hm proistio je grlo Donah. Kaete nije uspela. Naravno rekao je Pruvis. Nije ni mogla uspeti kad traga nema. U tu

rabotu su umeane vanprirodne sile. Ne verujem mnogo u te vae vanprirodne sile i pre e biti da ljudi iz potere

nisu dobro gledali. Tragova svakako ima, sa mo to oni nisu umeli da ih vide odbrusio je kratko Donah.

Pruvis je potegao jo jedan gutljaj iz flae i iskolaeno pogledao Donaha. ujte stari, ne znam ko ste vi, ali u poteri nisu bili utokljunoi ve sve sami

iskusni Zapad njaci i tragai. Ova potera nije prva u kojoj su uestvovali i...

Holidej je odmahnuo rukom i pre kinuo krmara, jer je ocenio da bi mogao da unedogled nastavi svoju tiradu. Ima jo dva tri pitanja koja bih eleo da vam postavim u vezi s tim rekao je. Sluajte gospodo potegao jo jedan gutljaj rekao sam poteri sve to sam znao.

erifu Behanu, Keningu, Donelu ... svima mnogo pitanja. Ne bih ba voleo da ponovo prolazim kroz sve to.

Holidej je mirno puio svoju cigaru, i nastavio kao da nije uo krmarevu priu. Da li s te videli da se bilo ta neobino deava od vremena kako je koija

nestala?Pruvis je oklevao. ta ste time hteli da kaete? Da li ste videli neke jahae u okolini? Jahae! avola! Nedeljama ne vidim nijednog jahaa. Pruvis je ponovo

potegao. Ovog puta je izgledalo kao da je grli boce gurnuo u samo grlo. Ovonije glavna ulica, to treba da znate. A voleo bih da jeste, jer bih tada imao viegostiju i vei promet. Ne bih iveo u ovoj rupi kao crkveni mi. Znai, nita neobino niste primetili? Ne.


31/108

31

A jeste li uli neto u vezi sa tim dogaajem? Nastavio je Holidej uporno. ovee, ne muite me vie. Jesam krmar i moram da udovoljim raznim

hirovima gostiju, ali to je previe previe je. Nita nisam ni video ni uo je li vamdovoljno jasno. Koija je prenosila vojnike plate. Prilinu koliinu novca nastavljao je

dalje Holidej. Nisam video nikog osim koijaa i putnika bio je uporan Pruvis. I

nisam video nikakve ja hae. Te vojnike plate su bile dobar mamac njima. Oni su postavljali djavolski

mamac za bandite, ta vi mislite? Dene! zauo se enski glas iz druge sobe. Odmah dolazim rekao je Den Pruvis, vidno obradovan to je dobio izgovor

da ih ostavi. Ose ajte se kao kod svoje kue. Vlasnik stanice je krenuo pre ma vratima i nestao u uzanom hodniku. Uao je u prostoriju gde je njegova ena stojala pored poreta koji se loio drvima. Zatvori vrata! zareala je Elizabeta Pruvis. Bila je to mala ena, po izgledu

nimalo slina svom suprugu. Na levom obrazu je imala tamnu fleku koja je poticala od ro enja. Pramenovi sede kose odavali su njene godine. Brzo!

Pruvis je zatvorio vrata. Elizabeta poeo je. Oni mi postavljaju pitanja o... o koiji. ula sam ih odvratila je Elizabeta grubo. Posmatrala sam ih kroz vrata

pre nego to sam dola ovamo. Zar ne zna ko je onaj crnomanjasti.

Pojma nemam odmahnuo je Den Pruvis svojom elavom glavom. Dok Holidej, kockar, pustolov, revolvera. ovek koji se ne boji nikoga i ne preza ni od ega. Jednom reju opasan ovek... moda najopasniji koji je ikadasvratio u ovu jazbinu.

Pruvis nije izgledao impresioniran. Ne ostavlja ba takav utisak. Nemoj da te vara njegov iz gled. On je ljubazan i utiv, ali znaj da je guja. Pruvis se poeao iza uha. Pa dobro, vidim i sam da je gadno upo ran. Ali, skinuu ga ve nekako s vrata. Elizabeta je nestrpljivo odmahnula glavom. Zar nisi proitao novine koje nam je ostavio koija pre mesec dana?

upitala je ena. U nji ma je izala njegova slika. Pre nekoliko meseci on i VajatErp rastu rili su bandu Dubela Klensija u Laredu. Dobro sam to zapamtila, jer sunovine nadugako i nairoko opisivale sve to se desilo. To to su oni uradili nije polo za rukom nijednom erifu. A pisalo je da je za to najvie zasluantaj Holidej.ega se on poduhvati to se i ostvari. Taj ne zna neuspeh. ula sam o njemu iranije. A ko je onaj drugi? Vajat Erp? zinuo je Pruvis.


32/108

32

Ne, nije Vajat. Ali, im je sa Holidejem, nije bezopasan. Taj ova bira drutvo prema sebi.

A Donel ih je iznajmio rekao je Pruvis. Pa ta, Elizabeta? Potera nijeuspela, pa ne verujem i da e oni uspeti.

Elizabeta Pruvis je podigla ajnik sa vrue ploe poreta. Po onome to sam itala o Doku Holidej u, on ne dozvoljava tako lako da bude pobeen. ena se namrtila. Pitam se da li ef zna da se ova dva oveka nalaze na tragu?Pruvis je slegnuo ramenima. Mislim da bi on to eleo da zna, Dene nastavila je ena. Zato nas i plaa...

da ga redovno informiemo o interesantnim stvarima ko je zap azimo. A ini mi seda je ovo interesantno.

Ubacila je samlevenu kafu u dve olje. Na elu njenog mua su se pojavile krupne kapi znoja.

ta misli da radimo. Sluaj rekla je Elizabeta Pruvis. Ja u onim revolveraima odneti njihovu kafu. Ti izvedi konja iz tale, osedlaj

ga i odjuri u Boulder Blaf kao da te avo goni. Reci efu da se Dok Holidej i jo jedan tip nalaze ovde i da se raspituju o nestaloj koiji. Ne zaboravi da kae da imnismo rekli nita. Moda e ef odmah neto preduzeti. Moda nee uiniti nita,ali sam sigurna da e voleti da zna da se najbri revolvera na Zapadu mota ovimkrajevima. U redu rekao je Pruvis ne ba oduevljeno.

Osedlaj konja rekla je Elizabeta hladno. I pazi da te ne uju kad budeodlazio. Ja u ih posluiti kafom i rei u da si morao da ode da pregleda zamke.Gledau da ih zagovorim, tako da nita ne posumnja ju. Nee mi biti prvi put.

Pruvis je zgrabio svoj stetson" i nabio ga na glavu. Izaao je na zadnja vrata itiho je poao prema tali. Zemljite je bilo prekriveno peskom koji je uguio zvuk koraka. Vrata tale su malo zakripala kad ih je otvorio. Njegov konj se nalazio utali i oi su mu svetlucale u tami prostorije. Privus je stenjao i s mukom disao dok je skidao sedlo obeeno o kuku na zidu. Put do Boulder Blafa bio je dug, ali je onznao da je to od velike vanosti. ovek koje je tajno vodio bandu Dugog noa"

pla ao je dobro za informacije. A taj novac je bio uvek dobrodoao Eliza beti injemu. Zategao je kolen i izveo konja u tiinu popodneva. Jedno vreme je iao pored ivotinje, trudei se da mek pesak priguuje zvuk kopita. Konano, kad jestanica ostala daleko iza njega, uzjahao je. Obo je konja petama i ovaj se dao u trk.Bie ve pono kad bude ugledao prva svetla Boulder Blafa.


33/108

33

VI

Henk O'Mali! ve deseti put je Donah Dons izvikivao to ime. Do avola, Dok! Mislim da nam zaista nije bilo potrebno da dolazimo ovamo

i poseujemo tog oveka.. Holidej je zapalio cigaru i plamen mu je za trenutak obasjao lice i ramena. Na

licu mu se pojavio irok osmeh. Do avola ponovio je Dons, oito nezadovoljan to dolaze ovamo.Henka O'Malija su obojica pozna vali dobro jo od ranije. Dok ga je sreo prije

nekoliko godina kada je Henk doao u grad da se snabde barutom i olovom zanjegovu prepotopsku kremenjau kojom je samo on znao da rukuje, ali kojom jegaao isto tako dobro kao drugi prvoklasnom vinesterkom". Izvrgnut podsmehuzbog njegovog izgleda i oruja, Henk se uputio u neravnopravan obraun s

pesnicama sa dvojicom mesnih siledija i ko zna kako bi se taj duel zavrio da seHolidej nije umeao na vreme. Posle toga su se sprijateljili i Dok je u toku tihgodina dva ili tri puta svraao u njegovu kolibu u pustari. Sa Donahom je pria bi-la druga. On i Henk su bili lovci, izvrsni lovci, i obojica su jedne sezone lovili uistoj lovakoj druini.

Zakljuili su da se dobro slau i da bi mogli nastaviti zajedno kada se druinarasturi. I tako bi verovatno bilo da se odnekuda nije pojavila Henkova sestra,korpulentna i tem peramentna ena koja se nije ustezala da svoju naklonost podeliak i protiv volje onog kome je ponuena. Do avola ponovio je. Ta njegova sestra me nervira.

Mi nismo doli ovde da posetimo Adu rekao je Holidej gasei ibicu. elim da razgovaram sa Henkom. Ali ta debela nestrpljivica e biti tamo, poeo je albenim glasom Donah

Dons. A ti ne zna ta se dogodilo kad sam poslednji put bio kod Henka! Doavola, Dok, ne svia mi se ta ideja, makar ta da je u pitanju. Znam da e se

ponoviti ista pria. Eh, ne budi suvie strug osmehnuo se Holidej sebi u bradu pa zei da

Donah ne primeti njegov osmeh. Pa, ta bi ti hteo od temteramentne ene?

Hteo bih da prestane da navaljuje na mene da je ... proklet stvo! eli da je poljubim. Ali, ti si uvek uspevao da se odupre tom iskuenju podsetio ga je aljivo

Dok Holidej. Sluajno se dogodilo da sam uvek bio dovoljno brz podsetio ga je Donah. Dok je mirno puio cigaru. Donah rekao je ozbiljno. Henk je naa jedina ansa. Na stanici nismo

doznali ba nita. Istina, onaj vlasnik stanice mi je sum njiv, drao se nekakotajanstveno i na kraju je nestao, a njegova ena se potrudila da taj njegov nestanak


34/108

34

opravda nekim neubedljivim razlozima. Tu sigurno nisu sasvim ista posla, alisemgolih sumnji nemamo nikakvih indicija da je vlasnik postaje u vezi sa nestankomdilianse.. Izgleda da si tu u pravu sloio se Donah. E, vidi, zato i idemo tamo kuda idemo. Ostalo nam je samo jedno mesto gde

bismo mogli da postavimo pitanje. To je koliba Henka O'Malija. Jedan stari pustinjski pacov kao to je on, zna mnogo stvari koje se dogaaju u divljini, imoda je neto uo ili primetio to bi moglo da nam koristi.

Donah se namrtio i bilo je oigledno da nije bio ba ubeen. U sv akom sluaju nastavio je Dok nisam bio kod Henka i Ade ve vie

od godinu dana. Koliko znam, i ti ih nisi posetio dugo vre mena. A oni su nai prijatelji.

Henk jeste Donah Dons. Dok se nasmeio kad se setio starog pustinjaka kojeg su nameravali da posete.

Henk O'Mali je bio debeo i nikako nije spadao u kategoriju lepih ljudi. Pre bi semogao nazvati runim. A njegova sestra Ada je takoe spadala u tu kategoriju. Ustvari, mnogo je liila na svog brata. Neverovatna je bila injenica da je Henk nekada bio bankar, ali se odjednom umorio od ivota u stalnoj napetosti i trci zanovcem ban krotirao i povukao se da ivi usamljeno. Neko vreme je lovio na pla-ninama, i tada su on i njegova ses tra upoznali Donaha Donsa. Prolo je ve dostagodina od kako je Henk prestao da lovi u grupi, i za to vre me Dok i Dons susvega dva puta posetili njegovu kolibu. Sada je bio tako pogodan trenutak, kao isvaki drugi da im zajedno uine treu posetu.

Proli put Henk nije prestajao da pria o legendama koje su kruile o pustinji isada se Dok nadao da e od njega moi bar neto da dozna o nestaloj diliansi.Donah je jo uvek nezadovoljno mrmljao sebi u bradu. Jahanje je bilo prilino zamor no rekao je Holidej. Mislim da vie nema

smisla da gubimo vreme.Blago je potapao svog konja po vratu i ivotinja je smesta krenula napred. Donah je promrmljao svoju poslednju kletvu i pridruio mu se. Jahali su jedan

pored drugog u tiini koja je vladala u itavom kraju. Nije prolo mnogo vremena,a no je svojim tamnim ogrtaem obavila pustinju. Ubrzo se pojavio i mesec isrebrnim zracima obasjao peanu ravnicu proaranu stenama.

Konano su stigli u podnoje ogromnog kamenog monolita i tu su se zaustavili.Poto su malo odmorili konje, Holidej i Donah su krenuli dalje kroz uzani prolaz. Na kraju prolaza se nalazio prostran plato koji je bio gusto obrastao bunjem.Zategnuvi uzde, dva jahaa su napregnuto motrila prema severu. Razbacane stenesu podseale na zube, a nad platoom je vladala tako savrena tiina k oja je u sebiimala neeg jezivog, da Donah nije mogao da izdri a da se ne strese. Mora da je avolski neprijatno iveti na jednom takvom mestu rekao je.

Ja jesam pustinjak, ali ovaj Henk ivi bogu iza lea.


35/108

35

Bez ijedne rei su nastavili dalje. U jednom trenutku, Dok je naglo zategnuo uzde svom Migu a Donah je skoro u

istom asu takoe zaustavio svoje kljuse. Ruka visokog revolveraa se spustila nadrku kolta" a trenutak kasnije senke koje su se nalazile na putu pred njima poelesu da se pokre u.

Bilo ih je tri. Tamne, nejasne fi gure jahaa koji su sedeli na konjima. Jedna prilika je izjahala iz zaklona koji joj je prualo ogromno stablo pamukovog drveta iDok je neprimetno izvukao revolver iz fut role. Priguevi rukom metalni zvuk zategao je oroz. Prokletstvo progunao je Donah. Gori su nego kojoti. Nemam utisak

da su ba prijateljski raspoloeni. Tri siluete su i dalje bile neme i jedva su mogle da se izdvoje od tamne pozadine

koja ih je okruivala. Jedan od ljudi je na sebi imao k onjaniku uniformu. Najviiod troji ce, ija je kosa padala na ramena priterao je svog konja malo blie.

Do sto avola rekao je Donah tiho, a u glasu mu se oseala napestost. Zato nam ve jednom ne priu? Sada nas samo odmeravaju rekao je mirno Holidej. Nastavi da dri

ruku na revolveru. Ipak, ne pucaj dok oni ne pokau nameru da napadaju. U tom asu se visoki jaha odvojio od ostalih, ostavljajui ih pored stabla

pamukovca. Lagano ali odluno, poterao je svog konja prema grupi stena kojasenalazila s desne stra ne dvojice revolveraa. Holidej ga je sve vreme pratio,

pogledom. Ko nano je ovek zaustavio konja i odmerio dvojicu putnika oimakoje su imale neeg grabljivog u sebi.

ovek koji je na sebi imao preveliki konjaniki kaput poterao je svog konja kako bi stao revolveraima sa leve strane. Znai to im je namera promrmljao je Holidej. Nameravaju da nas

opkole kako bi nas uhvatili unakrsnom vatrom.Donahova ruka je stegla drku revolvera. Do avola, Dok rekao je glasno. Zar da samo sedimo ovde kao pacovi

uhvaeni u klopku? Ne volim takve situacije. Ja sam za akciju, a ne za ekanje. Tomi ide na ivce. Jahaemo rekao je Dok tiho. Pravo prema onom koji je ostao pored

drveta. Polako i mirno. O kej rekao je Donah i poterao svog konja. Kada su preli nekoliko jardi,

ovek koji je nalazio kod pamukovog drveta poeo je uspanieno da mae svojimkompa njonima. ovek koji se nalazio pored stene viknuo je glasno. U tom asu jeovek pod drvetom podigao, puku nianeiu Holideja.

Tiina koja je vladala nad celim krajem bila je razbijena pucnjem Dokovogrevolvera. Plamen iz nje gove cevi sevnuo je samo deli sekunde pre nego to je presreta povukao obara svoje puke. Bandit se zateturao jauknuvi od bola i besa


36/108

36

Puka mu je ispala iz ruke, a zatim se zauo tup tresak kad je bandit sleteo s konja i pao pored svoje puke.

Nekoliko trenutaka su oba napa daa nepomino zurila u svog kom panjona, azatim je ovek u konjanikoj bluzi naglo okrenuo svog konja.

Ne oklevaj ui ni trenutak, Holidej i Donah su poterali svoje konje prema pamukovom drvetu. Visoki bandit koji se nalazio pored stena mahao je divlje i psovao za jahaem u konjanikoj bluzi koji je beao u sigurnu zatitu noi.

U tom asu je grmnuo Donahov revolver i metak je pogodio bandita u rame.ovek je klonuo u sedlu, ali se grevito uhvatio za vrat svoga konja. Panino jeobo konja i ivotinja je poletela u pustinju. Donahovi meci su zvidali za njim.Dok je prekorno odmahnuo glavom i planinski lovac je, u z gunanje vratiorevolver u futrolu.

Dok je zaustavio svog konja kad je stigao do bandita koji je leao na zemlji.Sjahao je i priao mu, a zatim ga okrenuo na lea.

Na koulji pogoenog bandita razlivala se tamna mrlja, tano na mestu na kojemse Dokovo tane zabilo u meso. Dok je kleknuo na jedno koleno i nagnuo se nadoveka. Banditove oi su bile irom otvorene i stakleno ukoene u nepominojmir noj smrti. Donahova senka je pala na njega. Momak je sasvim dobro pogo en rekao je Holidej. Sudei po njegovom

izgledu ini mi se da ima u sebi indijanske krvi. Meanac. Pola Meksikanac polaApa. ta mu je to oko vrata? progunao je Dons. Dok se uspravio.

Izgleda kao ogrlica od kostiju. Takve amajlije nose Indijanci. Ovaj, ako i nijeIndijanac svakako ima veze s njima.Donah Dons se stresao i paljivo se osvrnuo oko sebe. Svuda je bilo tamno, a

negde u blizini kojot je urlao svoju jezivu pesmu. Ne dopada mi se sve ovo, Dok rekao je Donah. Dvojica tih avola su nam

pobegli. To samo mo e da znai da e se uskoro vratiti i dovesti i ostale sa sobom.Trebalo bi da potraimo neko mesto gde bismo se mogli braniti za sluaj da nasnapadne neka vea grupa.

Dok je priao svom konju i uzjahao. Hajdemo do Henka rekao je. Poterali su konje ost avljajui telo mrtvog

bandita da lei na mestu na kojem se nalazilo. Nije bilo sumnje da e njegovikompanjoli da se vrate na to mesto.

Obiavi pamukovo drvo poterali su konje u galop i mesto okraja je ubrzo ostaloza njima.

Jedan as kasnije dva jahaa su jurila pustom ravnicom. Vetar je poeo jae daduva diui u vazduh stubove praine koja se presijavala na meseini. Teren jeneto kasnije prestao da bude ravan i konjska kopita su klizila po oblim kamenii-ma rasutim svuda unaokolo. U jed nom asu su dvojica tragaa bili prinueni da


37/108

37

sjau i vode svoje konje, ali su ubrzo bili ponovo u sed lima jaui kroz norasvetljenu bledom meseinom. Posle nekih pola asa ustrug jahanja pred njimase u daljini na jednoj blagoj uzviici ukazalo ukasto usamljeno svetlo mirkavo

poput sanjivog oka. Njihov cilj, koliba Henka O'Malija bio je na domaku.

Na domaku je bila i traena bezbednost. Priavi blie svetlu, Holidej i Donah su usporili hod svojih konja. Kada sudoli nadomak zgrade, videli su da je to mala zgrada sklepana od drveta i kamenasa malim prozorom kroz koji je prodirala svetlost petrolejke. Visok dimnjak bio je podignut uz zid kolibe, i tanak stub dima se, noen vetrom dizao u vis. Pas jezalajao. Na jednom prozoru se pomakla neprozirna zavesa upravo u trenutku kadsu dva putnika sjahala pred ulaznim vratima. Gle, gle, koga to vidim! zagrmeno je poput grmljavine glas Henka

O'Malija koji se u istom asu pojavio na irom otvorenim vratima! Hej, Ada!

Doi brzo ovamo. Da vidi samo kakvo te iznenaenje eka! Ko je to sada u ovo gluvo doba noi zauo se iz kolibe neiji du bok pomalohrapav alt. Zar ima jo nekog ivog stvora sem nas ko dolazi u ovu pustinju? Ima odgovorio je Henk svo joj sestri, jer to je bio njen glas i kad vidi ko su

ti ljudi, pae od iznenaenja! Na osvetijenom okviru vrata poja vila se jo jedna glomazna figura i neto kao

indijanski poklik vinulo se za punakog grla jo punakije Ade O'Mali. Donah Dons! Ovome se zaista nisam mogla nadati. Stvarno si me

obradovao dodala je ustremljujui se ka Donahu.

A vidi ko je s njim dodao je Henk polazei za svojom sestrom ka gostima. Dok! Dok Holidej, naj slavniji pustolov Divljeg zapada i na stari znanac. E, dasam jue umro, ne bih doiveo da vas vidim zajedno. Ali, odakle se vi znate?, imzajedno jaete znai da ste dobri znanci? S

Dok Holidaj - Kol Šelton - Diližansa za Sonoru.pdf

Documents

Transcript of Dok Holidaj - Kol Šelton - Diližansa za Sonoru.pdf