7/25/2019 Dobrovoljni Penzijski Fondovi 2

1/5

ta je Dobrovoljni penzijski fond ?

Dobrovoljni penzijski fond je vrsta investicionog fonda koji slui za prikupljanjedobrovoljnih penzijskih doprinosa i njihovo investiranje radi ostvarivanja prinosa nauloeni novac i obezbeenja kasnije isplate privatnih penzija.

Sve drave razvijenijih privreda, ali i regiona, pa i naa drava stimulie tednju uprivatnim penzijskim fondovima putem razliitih poreskih olakica.

renutno, neoporezivi iznos je !."#$,%% din. &' ono to je novina, a obzirom da su sepojavili i zdravstveni dobrovoljni fondovi isti iznos predstavlja ukupan neoporeziviiznos za oba fonda ukoliko se istovremeno opredelite i za jedan i za drugi. Drava jetu bila jasna i ne dozvoljava olakice za svaki fond posebno.(

'nae, dobrovoljni penzijski fondovi se ne mogu posmatrati sa aspekta tednje, jerto nisu tedni ulozi. Dobrovoljni penzijski fondovi imaju ulogu da prevaziu louperspektivu dravnih penzijskih fondova i omogu)e graanima pristojan prihod ustarosti, pogotovo kada se graani nau u situaciji da imaju malo godina staa, jersu u tom sluaju dravne penzije niske. D*+ je u tom sluaju neka vrsta dopuneprihoda u starosti.

*rednost ulaganja u dobrovoljni penzijski fond u odnosu na individualno ulaganje jeta to je mogu)e diversikovati rizik na ve)i broj hartija od vrednosti ve)imsredstvima koja se ulau. 'ndividualni ulaga moe kupiti daleko manji broj hartijaod vrednosti i time bi bio u daleko ve)em investicionom riziku.

-laganje u D*+ nije ogranieno samo na zaposlene, u njega mogu ulagati svi, ali je

isplativije ako to preduze)e upla)uje za svoje zaposlene kao vid dodatnogdoprinosa, jer tada postoje izvesne pogodnosti, odnosno poreska olakica.

ako je bitno traiti prospekt fonda, da biste imali predstavu ta vam taj fond nudi,kao i neke prednosti i mane...

/ Prospekt fonda obino sadri:

Investiciona jedinica

'nvesticiona jedinica pokazuje vrednost uloenih sredstava u fond i to tako to se

broj investicionih jedinica koje posedujete pomnoi sa vredno)u investicionejedinice, koju fond svakodnevno objavljuje na svom 0eb sajtu i u jednom dnevnomlistu.

1rednost investicione jedinice je i pokazatelj prinosa koji fond ostvaruje. 2to je ve)irast investicione jedinice fonda, to )e i vrednost privatne penzije njegovih lanovabiti ve)a.

7/25/2019 Dobrovoljni Penzijski Fondovi 2

2/5

Povlaenje sredstava fonda

*ovlaenje sredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda je mogu)e sa navrenih !3godina a najkasnije do navrenih4% god. i po tome se dobrovoljni penzijski fondrazlikuje od investicionih fondova.

5aime, otvoreni investicioni fondovi imaju mogu)nost da u sluaju potrebe svojihlanova isplatu sredstava izvre u roku od ! dana od dana izdavanja naloga, alisamim tim moraju imati i likvidna sredstva kojima )e to uiniti. 6bog toga, penzionifondovi imaju mogu)nost trajnijih ulaganja i ostvarivanja ve)eg prinosa odinvesticionih fondova.

*re !3. godine mogu)e je vanredno povlaenje sredstava samo u sluaju trajnenesposobnosti za rad, ne i vanrednih trokova leenja. ednokratno je mogu)epovu)i samo do 7%8 akumuliranih sredstava.

6a sve one koji su postali korisnici9lanovi fonda pre #4. maja "%##. povlaenjesredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda je mogu)e sa navrenih !7 godina, anajkasnije do navrenih 4% godina.

/ Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima

Drutva za upravljanje imaju obavezu da dnevno izraunavaju vrednost netoimovine svojih fondova. 5eto vrednost imovine penzijskog fonda je jednaka razliciizmeu ukupne imovine fonda i obaveza fonda.*enzijski doprinosi se pretvaraju u investicione jedinice na dan uplate. 5eto

vrednost imovine fonda je proizvod broja investicionih jedinica i vrednostiinvesticione jedinice. 1rednost investicione jedinice pokazuje trendove u prinosimana ulaganja, odnosno rezultate investiranja drutva za upravljanje.

Primer:

Aha, pa dobro, sada kada smo shvatili ta je investiciona jedinica, mogli bismo malo

to proanalizirati.

U novembru 2!.god. vrednost investicione jedinice iznosila je "., din. U

poslednjem tromese#ju 2"2.god. vrednost investicione jedinice iznosila je ".$%!,

din. A ta to zna#i& Ako ste u novembru 2!.god. ulo'ili "., din., krajem2"2.god. na tih "., din. dobili ste $%!, din.

(m, pa dobro, nije to tako loe ili jeste&

(ajde da to prevedemo u evre. )a dan *."".2!. god., srednji kurs evra

uznosio je +%,!$ din. )a dan *."".2"2.god. srednji kurs evra iznosio je

""2,!*+% din. na#i, ulo'ili smo "2,+" evro, a na kraju 2"2.god. imamo "-,%

7/25/2019 Dobrovoljni Penzijski Fondovi 2

3/5

evra. na#i, da smo na prvobitno ulo'enih "., din. dobili ",*+ evra

Ako posmatramo dinarski, mi smo navodno dobili 586,00 din (5,20 evra),

ali realno stvar je sasvim dr!aija, jer pad krsa dinara ini svoje i to je

ono "to ne mo#e niko sa si!rno"$ tvrditi% (realno smo dobili &,' evra)% I

da podsetim, ovde se radi o period od 6 !odina%isam se bavila time "ta bi se dobilo da smo taj isti novac **dali**

"tednj, jer pretpostavljam da bismo dobili vi"e i be+ neke posebne

anali+e% Ali, ajde da se te"imo da ni tamo ne bismo bolje pro"li%

' sad se pitamo, gde ti fondovi ulau svoj novac: *a ulau u dravne dunike hartijeod vrednosti &348(, sredstva po vienju, oroene depozite, akcije i neto malo unepokretnosti.;roene depozite sam namerno podvukla, jer se vidi da sredstva ulau na oroenutednju u banke. 5aravno ima i toga. 5ajve)i deo imovine, preko reditni rizik je takoe koncentrisan uinvesticijama u dravne dunike instrumente.

5a konkretnom primeru preuzetog iz protmagazina. com, prikazan je neki okviranprimer budu)eg iznosa penzije, na osnovu ulaganja od 7.%%%,%% din. meseno.

==-koliko bi neko upla)ivao "% godina, svakog meseca po 7.%%% dinara, pod uslovomda prinos na godinjem nivou bude 3,!%8, uz stopu ulazne naknade od 78, on binakon navrenih !7 godine, narednih "% godina mogao svakog meseca da dobijaiznos od oko #!.%%% dinara. -koliko bi pod istim uslovima prinos na godinjem nivou

bio "8, u tom sluaju bi dodatna penzija meseno iznosila oko $.$%% dinara.==

akoe, moram napomenuti da postoje i izvesni trokovi koji se lanovima fondanapla)uju za naknade za usluge u skladu sa pravilnicima drutava tih fondova.;bino su to trokovi prenosa sredstava sa individulanih rauna fonda u fond kojiupravlja fondom itd. u svakom sluaju je vrednost investicione jedinice fondaiskazana nakon odbijanja naknade za upravljanje fondom.

;no to je mene uvek bunilo kada su u pitanju privatni penzioni fondovi, kako su oniosigurani: 2ta se deava, ako dou sluajno u situaciju steaja:

?eutim, sva imovina privatnog penzionog fonda nalazi se na kastodi raunu banke&banka koja vodi raun dobrovoljnog penzijskog fonda i obavlja druge kastodi uslugeza raun fonda, odnosno ona brine o hartijama od vrednosti fonda(, tako da jeimovina potpuno odvojena od drutva za upravljanje iste. @ko drutvo za upravljanjepropadne, fond ostaje netaknut i preuzima ga drugo drutvo za upravljanje.

Pa dobro, ima neke sigurnosti. Ali ta bi se desilo da se vrate /te i nenormalna in0acija& 1akvo je reenje u tim situacijama& da li

bi dobrovoljni penzijski 3ondovi propali, ako bi propali investicioni&

7/25/2019 Dobrovoljni Penzijski Fondovi 2

4/5

Pone"to i o osi!ranj #ivota

2to se tie osiguranje ivota, imamo razne AAkombinacijeAAB osiguranje za sluaj smrtiili osiguranje za sluaj nastupanja tekih bolesti obinoB &srani infarkt , bajpas

operacija koronarnih arterija, karcinom &maligni tumor(, modani udar , hroninooboljenje bubrega, transplantacija organa, multipla skleroza, paraliza, slepilo(, zasluaj nesre)nog sluaja..itd. ' svaki od pomenutih sluajeva daje mogu)nostdobijanja razliite dobiti u budu)em periodu.

' jo neto, ne moete se osigurati od svake bolesti, jer lista bolesti od koje semoete osigurati kre)e se od

7/25/2019 Dobrovoljni Penzijski Fondovi 2

5/5

eznuti za onim prolim vremenima u kojima nam je koliko toliko bilo sigurno.

6a vreme krize "%%3.god., najve)e gubitke su pretrpeli ameriki penzijski fondovi,zatim engleski, pa australijski. *rivatni fondovi su bili vie pogoeni ekonomskomkrizom, jer su vie od tre)ine svoje imovine investirali u deonice.

- nemakoj je sistem organizovan u okviru dravnog obaveznog osiguranja. ektre)ina nemakih preduze)a koja upoljava gotovo polovinu radne snage nudezaposlenim privatno penzijsko osiguranje. ;vakav odnos izmeu obaveznog idobrovoljnog penzijskog osiguranja rezultat je istorijskih deavanja.

;bavezna komponenta penzijskog sistema koja obezbeuje odranje prihoda&obavezno penzijsko osiguranje, to je ovo koje mi trenutno imamo( postoji u svimzemljama, sem 'rske, 5ovog 6elanda, Danske i Colandije.

ako na primer Danska, koja ima tipian everidov sistem sa univerzalnimsistemom jednakih socijalnih penzija za starije od E! godina, nikad nije uveladravni sistem obaveznog penzijskog osiguranja. ?eutim, Danska ima veomarazvijenu pokrivenost penzijskim planovima.

Slino Danskoj, u Colandiji formalno ne postoji obavezan sistem penzijskogosiguranja, ali sutinski postoji u obliku kvaziobavezne penzijske eme po osnovuzaposlenja sa obuhvatom od preko