Dizajn Stampe Predavanje 1

5/24/2018 Dizajn Stampe Predavanje 1

1/43

DIZAJN TAMPENedeljni fond asova: 2+2

Semestar: IV

ESPB: 6


2/43

DIZAJN TAMPESISTEM NASTAVE

1. TEORIJSKA NASTAVA(predavanja, pregled primera i konsultacije)

2. PRAKTINA NASTAVA(laboratorijske vebe, zadaci i konsultacije;

Adobe Photoshop, Adobe Illustrator i Adobe InDesign)


3/43

DIZAJN TAMPE

Cilj predmeta je upoznavanje studenta sa najnovijimmodelima grafikog dizajna tampanih medija, kao idodatno informisanje o trendovima i drugaijem pristupu

dizajnu publikacija, asopisa, knjiga, novina, plakata iostalog tampanog materijala.

Studentima se pojanjavaju razni oblici grafikekomunikativnosti, te se tako usavrava oseaj za

ilustrativno, detalja koji ine sutinu grafikog dizajna, ali igradi se jedna ira slika grafike kulture.


4/43

DIZAJN TAMPENASTAVNI PROGRAM - TEME PREDAVANJA

1. Uvod u dizajn tampanih medija. Pojam i sutina grafikog dizajna.

2. Izraajna sredstva dizajna tampanih medija

3. Forma i sadraj grafikog dizajna: osnovna estetska naelaoblikovanja

4. Metodologija kreiranja - dizajn proces: postupak kreiranja, planiranje,idejno reenje

5. Korporativni dizajn - lik firme, zatitni znak i logotip, primena znaka navizit kartu, memorandum


5/43


6. Knjina tipografija i pismo.

7. Anatomija knjige. Spoljanji delovi knjige. Knjini blok.

8. Ilustracija u dizajnu. Integracija slike i teksta i njihovo likovno

izjednaavanje

9. Korice i naslovna strana magazina

10. Razmatranje sadraja. Razliiti tretmani razliitog sadraja (knjiga zaodrasle, roman, knjiga poezije, prie, deija knjiga, udbenik, slikovnice)

11. Dizajn novina. Forma novina. Tipovi novina. Formati i njihova funkcija.

12. asopis. Tipovi i formati asopisa. Naslovna strana. Stilsko jedinstvo


6/43


13. Papir. Istorija papira, nain pravljenja, vrste i izbor za tampu

14. Reklamni oglasi. Plakat. Bilbord.

15. Katalozi i broure. Eksperimentalni formati: pop-up knjiga,

minijaturna knjiga.

16. Finalizacija tampe, povez i dorada

17. Trendovi u dizajnu


7/43

Laboratorijske vebe

Rad u programima:Adobe Photoshop, Adobe Illustratori Adobe InDesign

Domai zadaci:

- kreiranje logotipa i primena

- izrada pozivnica/ flajera

- izrada korice knjige/naslovne strane- priprema tampanog portfolia do 10 stranica A4 formata

DIZAJN TAMPEPRAKTINA NASTAVA


8/43

Teorijska nastava: test (20 poena)

Domai zadaci: 40

- logo (10 poena)- pozivnica/flajer (10 poena)

-korice knjige/naslovna strana (10 poena)

- odbrana vezbi

Ispitni projekat: 40- Portfolio u elektronskoj i tampanoj formi - do 10 stranica

- Tekstualni izvod iz postojee knjige, ilustrovanje i prelom, knjiga

u Acrobat izdanju.

DIZAJN TAMPEstruktura bodova


9/43

TA JE DIZAJN?


10/43

Dizajn je proces donoenja serije odluka koje imaju za ciljkonstruisanje, oblikovanje ili kreiranje neega. Dizajn seobino odvija po unapred odreenom planu, ideji ili zamisli.Svrha dizajna je realizacija plana ili ideje koji mogu bitiuzrokovani potrebom da se rei odreen problem. Zbogtoga se proces dizajna esto definie i kao procesreavanja problema.

Kada se govori o dizajnu nekog proizvoda, predmeta ili

objekta, obino se pod dizajnom smatra aranman ilikonfiguracija pojedinanih komponenti koji ine celinuproizvoda, predmeta ili objekta.

DIZAJN


11/43

Danas dizajn ne predstavlja specifinu profesiju niti disciplinu jer je pojampreirok. Postoje mnogobrojne discipline dizajna.


12/43

ta je grafiki dizajn?


13/43

Termin grafiki dizajn se odnosi na brojne umetnikediscipline koje se fokusiraju na vizuelnu komunikaciju i

prezentaciju.


14/43

Koriste se raznovrsnemetode u kombinovnju

simbola, slika i rei da bi sekreirala vizuelnareprezentacija ideja i poruka.


15/43

Znaaj dizajna

Koja je uloga i cilj dizajna?

Uloga dizajna je da odreenu informaciju ili porukuvizuelno oblikuje tako da ona deluje pre svegarazumljivo, a onda postoji tenja i da se poruka

prenese na zanimljiv, drugaiji, pa i uzbudljiv nain.

Grafiki dizajn poboljava transfer znanja.

itljivost i nivo razmevanja mogu biti pojaani boljom

vizuelnom prezentacijom teksta.Dizajn takoe pomae prodaju proizvoda, usluge iliideje efektnom vizuelnom komunikacijom.


16/43

ta su sve podrujagrafikog dizajna tampanih medija?


17/43

Neki od izraajnih sredstava:

oglas, direktna sredstva, sredstva u slobodnom prostoru,plakat, propagandni pano, bilbord;

Podruja grafikog dizajnatampanih medija


18/43

korporativni dizajn - lik firme, zatitni znak i logotip,kalendari;



19/43

Tipografija, likovno-grafika oprema knjige, novina iasopisa;



20/43

ambalaa i grafika prezentacija proizvoda - grafikokomponovanje povrina, omotaa, geometrijskihtela/pakovanja



21/43

tampa na odei, i razliitim upotrebnim predmetima.



22/43

Dizajn informacija

Informaciono zasienje

Svi smo ve odavno na svojoj koi iskusili da su u savremenomdrutvu naa ula prezasiena informacijama. Ovaj problem postojiod kako je tehnoloke civilizacije, a naroito je izraen od kada sepojavio Internet.

Danas na svaku stranu teksta objavljenu u tampanoj formi, napapiru, (ukljuujui i razglednice), dolazi oko 30.000 strana tekstakoje se pohrane na elektronskim medijima (baze podataka). Kako izove neverovatne koliine podataka kreirati informaciju koja imasmisla?


23/43

Informacioni dizajn

Kao rezultat pomenutog informacionog zasienja nastala je novadisciplina, takozvani informacioni dizajn (eng: information design).Konkretno ova disciplina nastala je kao rezultat potrebe da ljudi

bolje razumeju Web stranice ali isto tako i formulare, pravnedokumente, kompjuterske interfejse, tehniku informaciju i slino.ta je to informacioni dizajn?


24/43

Informacioni dizajn

Po definici ji Internacionalnog Insti tuta zainformacioni dizajn www.iiid.net

Informacioni dizajn je definisanje, planiranje, i

oblikovanje sadraja poruke i okruenja u kome jepredstavljena sa namerom postizanja odreenogcilja u vezi sa potrebama korisnika.


25/43

Informacioni dizajn

Po definicij i STC-a ili Drutva za tehnikukomunikaciju www.stc.org

Informacioni dizajn primenjuje tradicionalne i nove

principe dizajna na proces prevoenja kompleksnih,neorganizovanih, nestruktuiranih podataka u vrednu

informaciju koja ima smisla.


26/43

Informacioni dizajn

Informacioni dizajn je disciplina koja danas doivljavaneverovatan razvoj. Potrebna znanja za ovo zanimanje su:

grafika komunikacija,

tipografija,

psihologija itanja i uenja, ljudska interakcija sa kompjuterom,

istraivanja korisnosti,

jasnog pisanja,

primenjene lingvistike, itd.

Pored toga potrebno je detaljno poznavanje prednosti iogranienja korienih komunikacionih medija.


27/43

Informacioni dizajn

Verovali ili ne ali se informacioni dizajn primenjuje otkada je ikomunikacije meu ljudima, samo to mu tada niko nije daotakvo ime. Naime svaki put kada progovorite, ili neto napiete,vi sprovodite informacioni dizajn. Svaki put kada komunicirate

sa bilo kime u svojoj sredini cilj vam je da vaa informacija nanajbolji nain prenese vae misli i oseanja. Kao rezultat togaukupni rezervoar znanja u vaoj sredini e se poveati.U sutini, informacioni dizajn je vetina da se informacijaprenese tako da kod korisnika te informacije postigne unapred

eljeni cilj, da je razume onako kako ste vi eleli.


28/43

Informacioni dizajn

Ko su do skoro bili jedini majstori informacionogdizajna? To su svi oni koji se bave izdavatvom,odnosno objavljivanjem informacija za iru javnost.Otvorite bilo koje novine ili magazin, posluajteradio, pogledajte TV. Da li bi se novina sanerazumljivim i neinteresantnim sadrajemprodavala? Da bi informacija imala smisla, ona morada bude delotvorna.


29/43

Pravilo obrnute piramide

Primetili ste kako izgleda prosean novinski lanak.Krupan, kratak i jasno vidljiv naslov, podnaslov kojiukratko opisuje sam lanak, i sadraj razbijen u to viekratkih pasusa. Pisan jezikom koji se lako i brzo razume.

Taj sistem postepenog uvoenja u sadraj naziva se unovinarstvu pravilom obrnute piramide. On vamomoguuje da brzo skenirate ceo lanak i itajui prvonaslov pa onda odgovarajue podnaslove odluite da liete proitati ceo lanak. Sutina je da ste makar itajui

samo podnaslove razumeli osnovnu poruku lanka.Rezultat je informacija koja vam je jasna i koja se makoliko malo od nje proitali pretvorila u znanje. Vi ste timeneto nauili.


30/43

Manje je bolje

Da bi se probila barijera prezasienosti prosenogoveka informacijama, jedino reenje je veomapojednostavljena poruka.

Da li je lako biti koncizan u izlaganju?


31/43

Miljenje i inteligencija

kognicija (saznajni procesi)

mentalni procesi ukljueni u miljenje, znanje, opaanje,uenje i pamenje, takoe i sadraj ovih procesa

inteligencija

sposobnost da se naui novo i dotad nepoznato,

sposobnost snalaenja u novim situacijama, sposobnostefikasnog reavanja problema


32/43

Komponente miljenja

Miljenje obuhvata manipulisanje mentalnimpredstavama, kao to su koncepti, slike, sheme iskriptovi

miljenjesaznajni proces koji obuhvata formiranje novihmentalnih predstava obradom raspoloivih informacija

koncepti (pojmovi)mentalne predstave kategorija predmeta ili ideja,zasnovane na iskustvu


33/43

Istraivanja mozga

Vaa modana kora:Dva optika nerva sainjena su od 1 000 000nervnih vlakana. Dva sluna nerva sainjena suod 30 000 vlakana

Nervne elije za vid (vizuelna oblast) zauzimaju30% modane kore, u poreenju sa 8% taktilnezone (za dodir) i 3% za sluh


34/43

Dvostruko kodiranje

Leva hemisfera je zaduena za rei: za govor, itanje,miljenje

Desna hemisfera je zaduena za slike: predstavljanje

likova, prostorno predstavljanje i reavanje zadatakapraktinim pokuavanjem (bez rei)

Tako daDVOSTRUKO KODIRANJE

(korienje teksta i vizuelnih slika)POVEAVA RAZUMEVANJE


35/43

Rezultati istraivanja

Kada je data opcija izbora izmeu dverazliite banke

79% bira onu koja ima bolju vizuelnu reklamu


36/43

Snaga vaeg vizuelnog mozga

Aoccdrnig to rscheearch at an Elingshuinervtisy, it deosnt mttaer in waht oredr theltteers in a wrod are, the olny iprmoetnt tihng is

taht the frist and lsat ltteres are in the rghitpclae. The rset can be a toatl mses and youcan sltil raed it wouthit porbelm. This isbcuseae we do not raed ervey lteter by istlefbut the wrod as a wlohe.


37/43

Snaga boja

U istraivanju zakljueno je da: Ljudi procesuiraju vizuelne informacije 60 000 putabre nego tekstualne

Boje poveavaju motivaciju i participaciju (uee)

Boje objanjavaju 60% prihvatanja ili odbijanja objekta

Korienje boja u oglaavanju poveava prodaju za88% u odnosu korienje crno/belih oglasa

Boje oblikuju percepciju i utiu na emocije


38/43

Snaga boja bioloki odgovori

Crvena: boja ljubavi i intenzivnih oseanjaPoveava puls, ubrzava disanje, pojaava luenjeadrenalina ekstremna, lako uoljiva,

Plava: boja mira i lojalnosti

Smirujua, popularna, tiha, moe da bude hladna idepresivnaCrna: boja autoriteta i moi

Pomodna, vanvremenska, potinjavajua, zlauta: boja radosti i optimizma

Sunana, privlai panju, ali moe da poraavajua uvelikim koliinamaPoveava metabolizam i fokus


39/43


Smea:boja zemljeSolidnost, pouzdanost, iskrenost, muevnost

Zelena: boja prirode i oputanja

Osveavajua, najprijatnija boja za oko

Narandasta: boja toplote i plodnostiUpadljiva privlanost, snana, dareljivost, zadovoljstvo,

Belo: boja nevinosti i istote

Svetlo, leto, dobrota

Ljubiasto: boja sofisticiranosti, boja kraljevaRomantina, enstvena, nije esta u prirodi


40/43


Od 16.7 miliona boja koje

oko moe da vidi ...

... uoie prvo utu


41/43

Fontovi

Znaenje rei moe se promeniti uzavisnosti od korienog sloga, malih ilivelikih slova, veliine pisma, razmaka

Tipografija daje jeziku vizuelnu formu.

Ponekad nije samo bitno ta ste rekli, ve i

kako ste to rekli, tj. napisali.


42/43

Koja vizit karta izgleda profesionalnije?


43/43

http://www.behance.net/?field=78

http://www.printmag.com/

http://www.aisleone.net/tags/graphic-design/

Web lokacije za grafiki dizajntampanih medija
http://www.printmag.com/http://www.printmag.com/

Dizajn Stampe Predavanje 1

Documents

Transcript of Dizajn Stampe Predavanje 1