Disk ko čnice teretnih vozilaDisk ko čnice teretnih vozilamembranski kočni cilindar

čeljust sa kočnim pločicama

prirubnica točka

1

mehaničko aktiviranje disk kočnice za pneumatičke prenosne mehanizme

disk

Membranski kočni cilindar

1

2

3 46

5

1. kućište2. membrana3. priključak za vazduh

za doboš kočnicu

3

1

2

3 4 3. priključak za vazduh (koristi se jedan)

4. povratna opruga5. zaštitna manžetna6. klipnjača

za disk kočnicu

1

2

4

5

6

Membranski kočni cilindar

membranski kočni cilindar

čeljust sa kočnim pločicama

vazduh pod pritiskom

3

diskAktivirano radno kočenje

tristop kočni cilindar bez vazduha -aktivirano parkirno kočenje

4

3

1. kućište2. membrana radnog

cilindra3. povratna opruga4. klipnjača5. membrana opružnog

akumulatora6. opruga7. potisni element

opružnog

8

4

1

26

akumulatora8. prelivni vod9. navojno vreteno za

mehaničko ručno deaktiviranje parkirne kočnice

11. dovod vazduha za radno kočenje

12. dovod vazduha za otkočivanje parkirne kočnice

5

9 7

tristop kočni cilindar -deaktivirano parkirno kočenje, pritisak u komori opružnog akumulatora (vod 12)

5

tristop kočni cilindar -radno kočenje, pritisak u radnoj komori i u komori opružnog akumulatora

6

Kočni sistem za dugotrajno usporavanje

Dopunske kočnice - usporači su uređaji koji služe za dugotrajno usporavanje vozila, npr. na nizbrdicama.Usporači nisu predviđeni da omoguće kočenje vozila do zaustavljanja, već samo za njihovo usporavanje.

-motorska kočnica-retarder (hidrodinamički usporač i elektrodinamički usporač)

7

Struktura sistema za ko čenje• komandni mehanizam

• nožni• ručni• automatski

• izvor energije• vozač• vozač uz pojačanje spoljašnjim izvorom energije• spoljašnji izvor energije

• prenosni mehanizam • hidraulički• pneumatički

8

• pneumatički• hidropneumatički• elektri čni - elektropneumati čki

• izvršni elementi - kočni mehanizam• disk kočnice• doboš kočnice• elektri čni• hidrodinami čki• motor SUS

• mesto dejstva kočnog momenta• točkovi vozila• transmisija

Motorna ko čnica:- povećava otpore kada je motor u režimu kočenja motorom- kočni moment motora je u funkciji broja obrtaja, a kočni

moment na pogonskim točkovima je u funkciji stepena prenosa menjača

1. mehanizam za aktiviranje zasuna u izduvu (pneumatički cilindar)

2. zasun3. bajpas

9

3. bajpas4. izduvni kanal5. usis6. klip

1. mehanizam za aktiviranje motorske kočnice (pneumatički cilindar)

2. zasun

Motorna ko čnica:- povećava otpore kada je motor u režimu kočenja motorom- kočni moment motora je u funkciji broja obrtaja, a kočni

moment na pogonskim točkovima je u funkciji stepena prenosa menjača

10

2. zasun3. izduv4. dekompresioni ventil

(dopunski izduvni ventil)5. usis6. klip

Motorna ko čnica:- povećava otpore kada je motor u režimu kočenja motorom- kočni moment motora je u funkciji broja obrtaja, a kočni

moment na pogonskim točkovima je u funkciji stepena prenosa menjača

11

Retarder:- Hidrodinamički i elektrodinamički usporači se ugrađuju u transmisionu

liniju na izlazu iz menjača, u okviru zglobnog prenosnika između menjača i pogonske osovine ili u produžetku međuvratila menjačkog prenosnika.

12

13karakteristika kočenja retardera

Poređenje intardera i motorske kočnice

kočni moment na pogonskim točkovima, Nm

14brzina vozila, km/h

Noseće konstrukcije vozila i karoserije vozila

Zadaci noseće konstrukcije vozila su:• objedinjavanje svih komponenti u jednu funkcionalnu celinu – vozilo,• prijem opterećenja koje nastaju u korišćenju vozila.

Noseće konstrukcije vozila se dele u tri grupe, u zavisnosti od integrisanosti karoserije i nosećeg sistema:

• noseći ili osnovni ram – šasija, kod teretnih vozila i terenskih putničkih vozila,vozila,

• samonoseća karoserija, kod putničkih automobila i lakih teretnih vozila na platformama putničkih automobila,

• prostorne rešetkaste konstrukcije, kod autobusa.

Noseći ram - šasijaNoseći ram

U konstrukcijama sa posebnim nosećim ramom, moguće je izvesti različite verzije nadgradnji i karoserija za isti donji postroj na jednostavniji način.

U poređenju sa samonosećim karoserijama koje se koriste u putničkim automobilima, • projektovanje i izrada su jednostavniji, • karoserija/nadgradnja je manje izložena opterećenjima kojima

je izloženo vozilo

Na noseći ram se pričvršćuju svi ostali elementi vozila: karoserija, motor i transmisija, sistem za oslanjanje i drugo

je izloženo vozilo • vozilo je robusnije, ali je i teže.

Noseći ram - šasijaNoseći ram

Profil može biti promenjive veličine po dužini šasije (na N2 i N3) ili jednak, dok krakovi mogu biti pravi ili zakrivljeni u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni, da bi se dobio prostor za hod sistema za oslanjanje, zakretanje upravljačkih točkova, smeštaj motora i sl.

Poprečni presek profila nosećeg rama: čelični U-profil na većim kamionima (N2 i N3), a kod vrste N1 mogu biti i zatvoreni.

Samonose će karoserije

Kod samonosećih karoserija, noseća struktura vozila je integrisana sa karoserijom - prostorom za smeštaj putnika, motorskim prostorom i prtljažnim/teretnim prostorom.

Zadaci samonoseće karoserije, su pored objedinjavanja komponenti vozila i prijema opterećenja i:

•obezbeđivanje ergonomičnog prostora za smeštaj putnika, •obezbeđivanje ergonomičnog prostora za smeštaj putnika,

•zadovoljenje estetskih zahteva,

•aerodinamičnost,

•mehanička, zvučna i toplotna zaštita prostora za putnike,

•smanjenje mogućnosti povreda pešaka pri sudaru.

Dodatni zahtevi su mala masa, tehnologičnost, niska cena izrade, reciklabilnost, zadovoljavajući vek trajanja...

Samonose će karoserije

Školjka karoserije: Body-in-White

Elementi prednjeg nosećeg kraka karoserije i požarni zid

Donji deo rama samonoseće karoserije sastoji se od sklopa prednjih krakova 1 i zadnjeg nosećeg dela 2, spojenih uzdužnim profilima 3L i 3R

Platforma samonoseće karoserije

Kompletiranje školjke karoserije nad platformom

Pogled odozdo na platformu samonoseće karoserije

Samonose će karoserije

noseća struktura lakog teretnog/putničkog vozila (tzv. kombi vozilo)

Zahtevi koje karoserije putničkih automobila treba da zadovolje propisani su ECE regulativama:

R 11 – Brave i šarke, R 14 – Priključci pojaseva, R 17 – Čvrstoća sedišta i priključaka sedišta, R 26 – Isturenost spoljašnjih delova, R 26 – Isturenost spoljašnjih delova, R 32 – Sudar odpozadi, R 33 – Čeoni sudar, R 94 – Zaštita putnika u slučaju sudara sa prednje strane, R 95 – Zaštita putnika u slučaju sudara sa bočne strane

Samonose će karoserije

Polušasija

Samonose će karoserijePolušasija

Samonose će karoserije

Kamionska kabina

Kabina teretnih vozila sa odvojenim teretnim prostorom (nadgradnjom) predstavlja poseban modul, po pravilu elastično oslonjen na osnovni ram vozila. Većina teretnih vozila ima kabinu iznad motora, i potrebno je obezbediti toplotnu i zvučnu izolaciju od motora. Motoru se pristupa naginjanjem kabine.

Kamionska kabinazaštita vozača i suvozača u kabini teretnog vozila (ECE R29): masa tega na klatnu min. 1500 kgsamo za konstrukciju sa kabinom iznad motoraudarna energija 29,4 kJ za N1 i N2 ≤ 7,5 t, 55 kJ za N2 > 7,5 t i N3

Kamionska kabinazaštita vozača i suvozača u kabini teretnog vozila (ECE R29): masa tega na klatnu min. 1000 kgenergija 29,4 kJ za N2 > 7,5 t i N3

Kamionska kabinazaštita vozača i suvozača u kabini teretnog vozila (ECE R29): masa tega P1 min. 1500 kg, udarna energija 17,6 kJP2: statičko opterećenje krova jednako najvećem dozvoljenom opterećenju prednje osovine, najviše 98 kNza N2 > 7,5 t i N3 P1 i P2za N1 i N2 ≤ 7,5 t samo P2

Noseća struktura autobusa

Karoserija autobusaNoseća struktura autobusa

Karoserija autobusaNoseća struktura autobusa

Karoserije i unutrašnja oprema autobusa treba da zadovolje uslove postavljene regulativama ECE R 36 - Konstrukcija autobusa sa više od 22 sedišta, R 52 - Konstrukcija autobusa malog kapaciteta (do 22 sedišta), R 66 - Čvrstoća konstrukcije autobusa sa više od 22 sedišta, R 107 - Dvospratni autobusi u pogledu opšte konstrukcije

38