Direktno ubrizgavanje goriva

Direktno UbrizgavanjeGorivaWww.Maturski.Org

Frederik Vilijam Lanester Je Poeo Da Radi U Forward Gas Engine Company U Birmingenu U Engleskoj 1889. Godine. On Je Izneo injenice ta Je Sve Bilo Mogue U Najranijim Eksperimentima Sa Direktnim Ubrizgavanjem.

sve Do Drugog Svetskog Rata Direktno Uvrizgavanje Postojelo Je Samo Za Dizel Motore. Tokom Rata Nemaki Ininjeri Su Pokuavali Da Primene Nain Direktnog Ubrizgavanja Na Avionske Metore, ime Bi Se Reio Problem Ispravnog Funkcionisanja Karburatora Na Ekstremnim G Vrednostima, Orijentaciji U Prostoru I Niskim Temperaturama. Moe Se Slobodeno Rei Da Je Sistem Direktnog Ubrizgavanja Praktino Zaiveo Na Motorima Daimler-Bentz Db 603 I Bmw 801.

Daimler-Bentz Db 603l

jedan Od Prvih Komercijalnih Benzinskih Sistema Sa Direktnim Ubrizgavanjem Je Mehaniki Sistem Koji Je Razvio Bo (Bosch) I Predstavio Ga 1955. Godine U Modelu Mercedes-Benz 300sl. evrolet Je 1957. Godine Predstavio Opciju Mehanikog Direktnog Ubrizgavanja Koji Je Napravio General Motors -Odeljenje Roester Proizvoda Za Svoj 283 V8 Motor.

roester 283 V8

Mercedes-Benty 300sl

ezdesetih Godina Ostali Mehaniki Sistemi Direktnog Ubrizgavanja Kao to Je Hilborn Koristili Su Povremeno Modifikovane Amerike V8 Motore U Razliitim Trkakim Varijacijama.

ovi Sistemi Nisu Bili Pogodni Za Svakodnevnu Ulinu Upotrebu, Nisu Opremljeni Za Merenje Malih Brzina Ili ak Startovanje Motora.Jedan Od Prvih Sistema Elektronskog Direktnog Ubrizgavanja Je Bio Elektroprojekt Koga Je Razvila Bendiks Korporacija. Amc Je 1957 Godine Nudila Specijalno Izdanje Rambler Rebel Sa 288 Konjskih Snaga (5,4 L) Motorom Koga Je Opremio Elektroprojektor. Patenti Elektroprojektora Su Kasnije Prodani Bou.

direktno Ubrizgavanje Goriva Je Nain Merenja Goriva U Motoru Sa Unutranjim Sagorevanjem.U Modernoj Automobilskoj Primeni Merenje Goriva Je Jedno Od Nekoliko Funkcija Koje Se Izvode U motornom Upravljakom Sistemu.Sistem Direktnog Ubrizgavanja Je Dizajniran I Posebno Podeen Za Tipove Goriva Kao to Su: Benzin, Autogas (Plin Tj. Propan), Etanol, Metanol, Metan, Vodonik Ili Dizel. Sa Pojavom Elektronskog Direktnog Ubrizgavanja Oprema Za Dizel I Benzinske Motore Postala Je Slina.

primarna Funkcijonalna Razlika Izmeu Karburatora I Direktnog Ubrizgavanja Je Da Direktno Ubrizgavanje Raspruje Gorivo Preko Pumpe Sa Visokim Pritiskom Kroz Brizgaljku, Dok Se Karburator Oslanja Na Vakum Ubrizgavanje Vazduha I Dodavanjem Goriva Kroz Vazduh.Direktno Ubrizgavanje

Tajna Ekonominosti Lei U Sposobnosti Formiranja Slojevitog Punjenja U Trnucima Kada Se Od Motora Ne Zahteva Maksimum. Na Taj Nain, Benzinci Imitiraju Nain Rada Dizelaa I Primetno Smanjuju Potronju. U Momentu Kada Se Od Njih Zahteva Razvoj Pune Snage Oni Su Sposobni Da Se Vrate Na Svoj Teren I Vozau Prue Maksimum. Za Pripremu Smee Benzina I Vazduha Umest Karburatora Koristi Se I Sistem Za Ubrizgavanje Benzina U Usisnu Granu, I to Na Usisne Ventile Svakog Cilindra. Ovakav Nain Pripreme Smee Ima Niz Prednosti: Veu Snagu, Bolji I Ekonominiji Rad Motora U Svim Reimima Rada, Manje Opasnih Komponenata U Izduvnim Gasovima I Drugo.

u Novije Vreme Razvijen Je I Koristi Se itav Niz Ovih Ureaja, Odnosno Sistema Kod Kojih Se Podeavanje U Toku Rada Obavlja Mehaniki Ili Pomou Elektronike.Firma Bosch Je Razvila Sisteme K-Detronik Ke-Detronik

k-Detronik -Kod Ovog Sistema Vazduh Koji Se Usisava Prolazi Kroz Mera Usisne Koliine Vazduha, A Zatim Preko Leptira I Usisne Grane Do Cilindra. Sa Druge Strane, Pumpa Sa Elektinim Pogonom Usisava Benzin Iz Rezervoara I Pod Pritiskom (Od Oko 4,8 Bara) alje Kroz Akumulator Pritiska I Fini Preista Do Raspodeljivaa.U Raspodeljivau Se Nalazi Regulator Pritiska Koji Odrava Pritisak U Sistemu Konstantnim Obezbeujui Da Se Viak Benzina Vraa U Rezervoar. Benzin Iz Raspodeljivaa (Pod Pritiskom Od 3,3 Bara) Dolazi Do Brizgaljke Koje Neprekidno Ubrizgavaju Gorivo U Usisne Ventile Svakog Cilindra. Meutim, Protok Kroz Brizgaljke Nije Konstantan, Nego Zavisi Od Koliine Usisnog Vazduha, Jer Protokom U Raspodeljivau Upravlja Signal Meraa Koliine Vazduha: to Je Koliina Usisnog Vazduha Vea Vea Je I Koliina Benzina Koja Se Ubrizgava I Obratno. Kako Je Ve Reeno: Kada Je Motor Hladan Potrebna Je Bogatija Smea, A Sa Zagrvanjem Motora Smea Trba Da Postaje Siromanija. Za Ovo Slui Temperaturski Regulator Koji Po Pokretanju Motora Postepeno Poveava Upravljaki Pritisak ime Se Postepeno Smanjuje Bogatstvo Smee. U Ovaj Regulator Ukljuen Je I Obogaiva Smee Pri Punom Optereenju. Kada Je Motor Hladan Postoje Vei Otpori Trenja, Pa Dok Se Motor Ne Greje, Pri Radu Na Praznom Hodu, Trebalo Bi Poveavati Koliinu Smee. Ovo Obezbeuje Dodatni iber Za Vazduh Koji Se Nalazi U Cevi Paralelno Postavljenoj Sa Cevi U Kojoj Je Leptir , ime Se premouje Leptir. Kod Hladnog Motora iber Je Otvoren, A Sa Zagrvanjem Postepeno Se Zatvara.Za Pokrtanje Hladnog Motora U Ovom Sistemu Postoji Dodatni Ventil -Brizga U Glavnoj Usisnoj Grani. To Je Elektromagnetni Ventil Kojim Upravlja Termovremenski Prekida, Koji Meri Temperaturu Rashladne Tenosti I im Se Motor Zagreje Prekida Kolo Struje, Usled ega Ventil Prestaje Da Ubrizgava Dodatnu Koliinu Goriva. Sistem Se Aktivira Kontakt-Kljuem I Pomou Releja. Po Prestanku Rada Motora Prekida Se Dovod Struje Do Elektro Motora Pumpe Za Gorivo. Kod Ovog Sistema Postoje Dva Vijka Za Podeavanje: Vijak Za Podeavanje Broja Obrtaja Na Praznom Hodu I Vijak U Regulatoru Meavine Za Podeavanje Meavine Pri Normalnom Radu Motora.

ke-Detronik-Ovaj Sistem Je Nastao Daljim Razvijanjem Sistema K-Detronik I to Na Taj Nain to Su Mu Dodati Senzori I Drugi Elektronski Ureaji, ime Je Postignut Optimalan Rad Motora . U Odnosu Na K-Detronik Ovaj Sistem Pored Prikazanih Ima Jo I Sledee Ureaje: Prekida Poloaj Leptira Potenciometar U Regulatoru Smee Mera Temperature Motora Elektrohidraulini Regulator Pritiska Lambda-Sondu Elektronski Upravljaki Ureaj Upravljaki RelejSignali Od Svih Naznaenih Senzora I Signal Broja Obrtaja Dolaze U Elektronski Upravljaki Ureaj Gde Se Obrauju, A Na Osnovu Tako Utvrenog Trenutnog Reima Rada Motora, Upravljaki Sistem Se Vodi Do Elektrohidraulinog Upravljakog Ureaja Koji Dodatno Menja Koliinu Goriva Koje Se Ubrizgava I to Promenom Pritiska U Sistemu Za Napajanje Benzinom.

Lambda-Sonda Se Postavlja U Izduvnu Granu I alje Signal O Trnutnom Odnosu Benzina I Vazduha U Meavini Koja Se Usisava. Lambda-Sonda Omoguuje Da Se Uvoenjem Katalizator U Izduvni Sistem Smanji Koliina tetnih (Otrovnih) Komponenata U Izduvnim Gasovima (Ugljen-Monoksid, Nesagoreli Ugljovodonici I Oksidi Azota)Motori Sa Direktnim Ubrizgavanjem esto Proizvode Vie Snage Nego Isti Motori Sa Karburatorom. Direktno Ubrizgavanje Goriva Znai Samo Po Sebi Neophodno Poveanje Potencijalnog Maksimuma Motora Izlazne Snage. Potreban Je Povean Dotok Vazduha Da Sagori Vie Goriva Da Bi Stvorio Vie Toplote, I Da Bi to Stvorilo Veu Izlaznu Snagu. Direktno Ubrizgavanje Nudi Homogeniju Meavinu Vazduh/gorivo U Cilju Bolje Atomizacije Goriva Koje Ulazi U Cilindar.

iako Sam Po Sebi Donosi Bitne Prednosti Nad Motorima Konvencionalne Gradnje, Nov Koncept Poseduje I Ogroman Potencijal Poveanja Specifine Snage, Te Dodatnog Smanjenja Potronje.

naime, Direktno Ubrizgavanje Umanjuje Problem Koji Klasine Oto -Motore Udaljuje Od Prehranjivanja. Poto Se Kod Motora Sa Direktnim Ubrizgavanjem Pri Parcijalnim Optereenjima Sabija Samo Vazduh, Nema Opasnosti Od Detonacija Koja Stvara Glavobolju Konstruktorima Klasinih Benzinskih Motora. Vrata iroke Primene Prehranjivanja Su Ovim Otvorena I Izbor Tipa Punjaa Se Postavio Kao Prvo Pitanje Koje eka Na Odgovor Da Li Primeniti Mehaniki Ili Turbinski Punja?

ideja Direktnog Ubrizgavanja Je Stara Preko Sto Godina. Ali, Tek Sa Pojavom Elektronske Kontrole I Raunarskog Upravljanja Ovaj Sistem Je Doiveo Svoju iroku Primenu Na Automobilima. Uteda Goriva, Smanjenje Emisije tetnih Gasova, Smanjenje Habanja Delova Motora I Njihova Manje Temperaturna Optereenost Uz Poveanje Snage Za Istu Zapreminu Motora, Mirniji, Sugurniji Rad I Bolja Kontrola, Stavlja Sistem Direktnog Ubrizgavanja Goriva Kao Imperativ Budueg Projektovanja Motora.Izvori: Http://en.Wikipedia.Org/wiki/fuel InjectionWww.Maturski.Org