Devizni sistemjs

Pojam deviznog sistema Pojam platnog bilansa Najvažnije stavke tekućeg bilansa Načini obezbeđenja uravnoteženja platnog

bilansa. Pojam devalvacije i deflacije

Sadržaj

Spoljnotrgovinski sistem• Uređuje odnose u oblasti uvoza i izvoza

Devizni sistem• Reguliše plaćanja između domaćih i stranih

subjekata

Sistemi ekonomskih odnosa sa ino

Devizni sistem – skup načela i zakonskih propisa, mera i instrumenata kojima se regulišu uslovi plaćanja sa inostranstvom.

Devizni sistem može biti:- liberalan i- regulisan.

Ovo zavisi od stanja u kojem se nalazi nacionalna privreda. Razlika izmedu ova dva sistema je u tome što je u liberalnom

deviznom sistemu subjektima u poslovanju s inostranstvom ostavljena veća sloboda u poslovanju i raspolaganju deviznim sredstvima, dok su u regulisanom sistemu ova prava više ili manje ograničena.

Devizni sistem zemlja utvrđuje samostalno, ali ako je član neke organizacije (MMF, EMU i sl.), onda mora da uvažava i poštuje norme koje važe u tim organizacijama.

Devizni sistem

Sve ekonomnske transakcije jedne zemlje sa inostranstvom registruju se u platnom bilansu.

Platni bilans - sistematski popis svih ekonomskih transakcija izvršenih izmedu jedne zemlje i inostranstva u toku jedne kalendarske godine.

To je sistematizovani pregled dugovanja i potraživanja koja proističu iz svih oblika ekonomskih veza zemlje sa inostranstvom tokom godinu dana.

Platni bilans

Tekući platni bilans

• Pokazuje promet roba i usluga (uvoz i izvoz) i tekuće jednostrane transfere

Kapitalni platni bilans

• Pokazuje finansijski obračun sa inostranstvom • Obuhvata kretanje kratkoročnog i dugoročnog

kretanja kapitala, ekonomsku pomoć, reparacije

Struktura platnog bilansa

Uvoz i izvoz robe

Promet usluga

Jednostrani transferi (ekonomska pomoć, reparacije, doznake radnika zaposlenih u ino, penzije, stipendije i sl.

Tekući platni bilans

Ako zemlja ima veća potraživanja od dugovanja po osnovu tekućih transakcija u platnom bilansu

U transakcije u platnom bilansu koje znače priliv deviza ili sticanje kupovne snage u inostranstvu, spadaju:- izvoz robe i usluga,- jednostrani transferi (primanja),- uvoz kapitala,- izvoz monetarnog zlata.

Suficit

Ako zemlja ima veća dugovanja od potraživanja po osnovu tekućih transakcija u platnom bilansu

U transakcije koje deluju na odliv deviza iz zemlje spadaju: - uvoz robe i usluga, - jednostrani transferi (davanja),- izvoz kapitala, - uvoz monetarnog zlata.

Dug zemlje prema inostranstvu

Deficit

Na tri načina: Deflacijom (ređe koristi) Devalvacijom Pooštravanjem mera spoljnotrgovinske i

devizne kontrole.

Uravnoteženje platnog bilansa

Dodatak lekciji

Devalvacija

• Smanjenje vrednosti domaće valute u odnosu na stranu valutu

• Uvozni proizvodi poskupljuju, a izvoznici dobijaju više domaćeg novca za stečene devize.

• Razlozi za sprovođenje devalvacije su: trajniji i veliki platnobilansni deficit države i precenjenost deviznog kursa koja dovodi do velikog uvoza i nedovoljnog izvoza. Od novog deviznog kursa se očekuje da smanji uvoz, a poveća izvoz.

• Posledica devalvacije: rast izvoza, a smanjenje uvoza

Revalvacija

• Porast vrednosti domaće valute u odnosu na stranu valutu• Cilj: sprečiti inflaciju koja vlada u zemlji.• Posledica: rast uvoza, a smanjenje izvoza.

Devalvacija i revalvacija

Apresijacija

• je porast vrednosti valute na deviznom tržištu

Depresijacija

• je pad vrednosti valute na deviznom tržištu.

Apresijacija i depresijacija

Deflacija

• Predstavlja smanjenje opšteg nivoa cena.• Karakteristike:• opada nivo cena (niže cene)• smanjenje novčane mase u opticaju• jača kupovna snaga novca – apresijacija• ponuda veća od tražnje, pa se povećavaju robni u odnosu na kupovne

fondove• rast uvoza u odnosu na izvoz.

Inflacija

• pojam potpuno suprotan od pojma inflacija i predstavlja porast opšteg nivoa cena.

Deflacija i inflacija