DEveta devinska elegija

Pesma pocine pitanjem lirskog subjekta zbog cega je zivot vredan kada je tako kratak(“kao osmeh vetra”) I zasto onda ceznuti za sudbinom. Pesnik daje odgovor da prisustvo na svetu znaci iako je jednokratno I kratkotrajno. Pesma dobija metafizicki prizvuk, kaze da je uloga coveka da stvarima da znacenje I da ih obogati. Tako na primer za zaljubljene svaka stvar postaje izjednacena sa zanosom. Pesnik stvari personifikuje, one zive,misle I razumeju. Kroz pesmu se provlaci I motiv prolaznosti. Pesma se zavrsava stihovima kji podsecaju na odu u slavu zemlje I zivota (“zemljo voljena bezimeno se za tebe odlucih”).

Od postupaka koristi simbole I slobodnu asocijativnost.

Pesma je melanholicna, nejansog znacenja, ona nne slika predmete,vec njihovu unutrasnjost I odbleske u coveku.