JU SMŠ ,,Bećo Bašić’’ Plav

SEMINARSKI RAD

Predmet: Farmakologija

Tema: Antibiotici

Prof. : Adela Šabotić Učenica: Azra Gruda

1

Uvod:

Antibiotici predstavljaju grupu hemijskih jedinjenja koja usporavaju rast ili uništavaju mikroorganizme, u prvom redu bakterije, na naĉin koji nije (u propisanim dozama) štetan po domaćina.

U poĉetku, termin antibiotik odnosio se iskljuĉivo na supstance koje su proizvod metabolizma drugih mikroorganizama koje imaju bakteriostatski ili baktericidan efekat, selektivnu toksiĉnost, relativnu bezopasnost po domaćina i strukturnu stabilnost da u telu istog mogu da se zadrže dovoljno dugo da proizvedu poželjne efekte. Da bi hemijski agenat bio u potpunosti efektivan, on mora posedovati selektivnu toksiĉnost,tj. mora biti sposoban da potpuno uništi patogen, a da pri tom ima malo štetnog efekta nadomaćina ili da ga nema uopšte.

Nivo selektivne toksiĉnosti može biti izražen u oblikuterapeutske doze, odnosno koliĉine hemijskog agenta neophodnog za datu infekciju toksiĉnedoze, odnosno koliĉine agenta u krvi koji nije štetan po domaćina. Od vremena kada je britanska hemiĉarka Doroti Hodžkin dala hemijsku strukturu penicilina, poĉela je proizvodnjahemijski modifikovanih antibiotika. Utoliko je i spomenuta definicija proširena i na polu-sintetske ali i na (retke) sintetske antibiotike.

Antibiotici deluju samo i iskljuĉivo na bakterije, gram pozitivne i gram negativne, ali nemaju nikakvog uticaja na viruse. Neki deluju i na gljivice.

Striktno govoreći, lekovi koji su u potpunosti dobijeni sintetski putem (streptomicin) se nazivaju hemoterapeutici, ali se danas termin antibiotici koristi za sve antibakterijske lekove, bez obzira na naĉin dobijanja.

2

Antibiotici, njihova definicja i primjena

Antibiotici su lekovi koji sprečavaju rast bakterija i primenjuju se u lečenju bakterijskih infekcija. Antibioticima se leče bolesti izazvane bakterijama i oni nemaju nikakvo dejstvo protiv virusnih infekcija i zbog toga ih ne treba koristiti u slučaju gripa, kao ni kod lečenja oboljenja izazvanih gljivicama. Da bi lečenje antibiotikom bilo korisno, prvo treba postaviti tačnu dijagnozu. Kad god je to moguće, dobro je laboratorijski identifikovati uzročnika iz biološkog uzorka (krvi, mokraće, brisa grla ili nosa…), testirati osetljivost uzročnika na pojedine antibiotike (antibiogram) i zatim ciljano lečiti infekciju.

Antibiotici mogu spasiti život, ali je njihova neadekvatna upotreba dovela do povećanja broja mikroorganizma koji su otporni, odnosno rezistentni na antibiotike. Rezistencija znači da je bakterija razvila način da se odbrani od dejstva leka – postala je rezistentna - i da taj lek na nju više nema dejstvo. Kada bakterije postanu otporne, lečenje bolesnika biće duže, a može biti i neuspešno i završiti se loše po bolesnika.

Drugi neželjeni efekat antibiotika odnosi se na njihovu neselektivnost. Naime, pošto deluju ciljano na bakterije, a ne gljivice, ovi lekovi mogu da poremete normalnu ravnotežu između bakterija i gljivica u organizmu. Ovo se može manifestovati kao gljivična superinfekcija, kao što je kandidijaza, sa simptomima proliva ili gastrointestinalnim poremećajima.

Za sprečavanje razvoja rezistencije posebno je važno prilikom upotrebe antibiotika pridržavati se doze, doznog intervala i dužine lečenja.

Antibiotici uništavaju bakterije ili sprečavaju njihov rast, ali ne deluju na znatno manje viruse. Više od 70 odsto bolova u grlu, kao i druge tegobe koje prate prehladu uzrokuju virusi. Zbog toga prvo treba da vas pregleda lekar, kako bi ustanovio koji su uzročnici bolesti. Ponekad se na virusnu infekciju nadoveže i takozvana bakterijska superinfekcija: pored curenja nosa, posle izvesnog vremena javljaju se i glavobolje, gust sekret i povišena temperatura. U tom slučaju pomaže jedino antibiotik.

3

Saveti za primenu antibiotika

  Lečenje antibiotikom traje najmanje 5 do 7 dana (u slučaju zapaljenja pluća

duže). Antibiotici deluju nekoliko sati ili nekoliko dana, što zavisi od jačine infekcije.

Terapija se ne sme prekidati nakon prvog poboljšanja jer je moguće da se bakterijska infekcija vrati.

Antibiotici se moraju uzimati svakog dana u određenim vremenskim razmacima.

Antibiotike treba piti samo sa vodom ili čajem. Antibiotike ne uzimajte s mlečnim proizvodima, jer se tako smanjuje njihovo delovanje. Mlečni proizvodi možete konzumirati, ali samo između uzimanja antibiotika.

Obnavljajte crevnu floru koju antibiotik oštećuje upotrebom probiotskih preparata.

Važno je napomenuti da su pojedini antibiotici fotosenzitivni. To znači da njihovo uzimanje i izlaganje suncu može dovesti do alergijskih promena na koži.

Antibiotske sirupe ne čuvajte za sledeći put, već ako je potrebno javite se svom izabranom lekaru

Nikada ne uzimajte antibiotike bez recepta – u Srbiji je na žalost dozvoljeno kupovati antibiotike bez lekarskog recepta što omogućava da se sami lečimo i pijemo lekove bez konsultovanja sa lekarom

 

Kada su antibiotici štetni za organizam? Antibiotici mogu biti štetni za organizam ako sami sebi oređujete terapiju i dužinu lečenja. Može se desiti da otpornije bakterije prežive i postaju imune na lek. Antibiotici mogu ispoljavati neke oblike toksičnosti.

Na primer aminoglikozni antibiotici mogu dovesti do oštećenja bubrega i sluha. Takođe, antibiotici mogu štetno delovati na jetru, organe za varenje i bubrege.

4

Najčešće bolesti koje su prouzrokovane bakterijama i gde ima smisla upotrebiti antibiotik su:

jake upale sinusaneke ušne infekcijestreptokokni faringitis – bakterijska upala grla (razlikuje se od virusne i potrebno je da lekar na osnovu simptoma i analiza napravi tu razliku i odluči o terapiji)urinarne infekcijemnoge kožne infekcije i infekcije rana

Najčešće virusne infekcije kod kojih antibiotici NEMAJU opravdanje su:

obične prehladenajveći broj ušnih infekcijainfluenca (grip)kašalj u najvećem broju slučajevanajveći broj upala grlabronhitis (najčešće)stomačni grip (virusni gastroenteritis) U slučajevima virusnih infekcija koje su ozbiljnije ili duže traju, nekada lekar može odlučiti da primeni i antibiotik kako bi tretirao bakterijsku infekciju koja je počela da se razvija na terenu oslabljenog organizma ali to je procena koju mora i može učiniti samo lekar a nikako nestručno lice.

5

Inhibicija sinteze ćelijskog zida

Ova grupa antibiotika inhibira, odnosno zaustavlja stvaranje veza peptidoglikena u ćelijskom zidu patogena. Ova inhibicija se ostvaruje aktiviranjem enzima koji kida veze peptidoglikena, i na taj način dolazi do degradacije zida. u ovu grupu spadaju:

- Penicilin- Ampicilin- Karbencilin- Cefalosporin- Vankomicin- Cikloserin

Inhibicija sinteze proteina

Inhibicija sinteze proteina znači da dolazi do prekida regularne aktivosnoti delovanja ribozoma. Grupa antibiotika koji deluju na ovaj način su:

- Streptomicin Streptomicin je prvi antibiotik iz grupe aminoglikozida koji je otkriven, i prvi je antibiotik koji je korišćen u borbi protiv tuberkuloze. Streptomicin se dobija iz mikroorganizma Actinobacterium Streptomyces griseus. Streptomicin deluje tako što blokira razvoj bekterije zaustavljanjem sinteze proteina bakterije.

Antibiotik se veže na 23S ribozomalnu RNK bakterijskog ribozoma, i na taj način se sprečava procesiranje polipeptidnog lanca. Ljudi imaju ribozome koji se strukturno razlikuju od ribozoma bakterija, te ovaj antibiotik nema negativno dejstvo na sintezu proteina u ćelijama ljudi. Streptomicin se ne daje oralnim putem, već se daje putem inekcija.

6

- Gentamicin Gentamicin je antibiotik iz porodice aminoglikozida i deluje na veliki broj bakterijskih infekcija, naročito na infekcije izazvane Gram negativnih bakterija. Način delovanja Gentamicina je tako što antibiotik može da mimikuje prirodne biomolekule i nadoveže se na bakterijske ribozome, i dovode do nepravilnog čitanja genetičkog koda. Kao i svi antibiotici iz porodice aminoglikozida, Gentamicin ne ulazi, tj ne prolazi kroz membrane koje bi ga dovele u tanko i debelo crevo, tako da se može dati pacijentu samo putem infuzije, odnosno intravenski, ili topično.

Sporedne štetne posledice dugoročnog konzumiranja Gentaimicina mogu dovesti do gubljenja sluha ili do poremećaja koordinacije, naročito kod osoba koje već imaju uređene genetske predispozicije za ispoljavanje problema u koordinaciji. Ove osobe imaju bezazlenu mutaciju DNK molekula koja se može drastično ispoljiti ukoliko se Gentamicin u velikoj meri unosi u organizam i meša sa ćelijama domaćina u čitanju genetskog koda. Ćelije uha su naročito osetljive na ovaj antibiotik. Ponekad se antibiotik namerno koristi u velikoj meri u drastičnim slučajevima Menierove bolesti ili Menierovog sindroma, kako bi se oslabila aktivnost vestibularnog aparata.Gentamicin takođe može biti jako nefrotoksičan, naročito u serijskim tretmanima gde se Gentamicin uzima na redovnoj osnovi u velikoj dozi. Da bi se izbeglo oštećenje bubrega Gentamicin se prepisuje pacijentu na osnovu težine pacijenta. Postoji broj fomrula pomoću kojih se izračunava korektna doza Gentamicina.Ešerihija Koli je pokazala određeni stepen otpornosti na Gentamicin iako je sama bakterija Gram negativne prirode.

7

- Hloramfenikol

- Tetraciklin

- Eritromicin

Inhibicija sinteze nukleinskih kiselina

Ova grupa antibiotika deluje tako što ili direktno degradira DNK i RNK molekule, ili se vezuje na enzime koji upravljaju DNK replikacijom, tipa DNK polimeraza I. Ovu grupu antibiotika čine:

- Ciprofloksacin- Rifampicin- Metronidazol

Inhibicija metabolizma

Metabolizam je jedan od najvažnijih procesa svih organizama, pomoću kojeg ćelije dolaze do energije za razne druge procese. U slučaju da doće do degradacije enzima koji učestvuju u metabolizmu, ćelije su nesposobne za normalno funkcionisanje. U ovu grupu antibiotika spadaju:

- Dapson- Sulfonamid- Trimetoprim- Izoniazid

8

Zasto je efikasnost ugrozena

Antibiotici su korisni, delotvorni i sigurni lekovi za određene zdravstvene probleme i zato ih smatramo dragocenim lekovima. Uveliko su promenili sudbinu obolelih od različitih bakterijskih infekcija, no često se čuju kritike stručnjaka da se zloupotrebljavaju. Naime, analize potrošnje lekova pokazuju da se oni zaista koriste prečesto i nekritički i da se previše lako počinje s primenom antimikrobnih lekova u slučajevima kad su prisutni tek neki simptomi bolesti koji nisu posledica bakterijske infekcije, kao što su, primer, nejasna febrilna stanja (povišena temperatura uzrokovana virusima), ili pak u svrhu prevencije bakterijske infekcije, što je često u lečenju dece

 Zbog takve prevelike i često neopravdane upotrebe antibiotika, bakterije iz okoline i u našem telu razvijaju otpornost na te lekove. Neki mikroorganizmi mogu rasti i u prisutnosti antimikrobnog leka (tolerancija) ili izlučuju enzime koji inaktiviraju lek. Primer za to su enzimi beta-laktamaze koji razaraju beta-laktamski prsten koji čini hemijsku strukturu penicilinskih i cefalosporinskih antibiotika. Antibiotski efekat može izostati i zbog toga što je leku sprečen dolazak na mesto delovanja, primer, kod tetraciklina. U svakom slučaju, kad bakterije postanu otporne na lekove za lečenje infekcija, lečenje bolesnika biće duže, a može biti i neuspešno i završiti loše po bolesnika. Na kraju bismo se mogli naći u situaciji u kojoj više nemamo delotvornih lekova za lečenje bakterijskih infekcija.

Razvoj rezistentnih mikroorganizama sve je veći problem i u lečenju hospitalizovanih bolesnika. U bolničkim ustanovama, gde se po pravilu troši puno antibiotika, postoji princip tzv. rezervnog antimikrobnog leka, s namerom da im se produži delotvornost, tj. da se delotvorni novi lekovi propisuju samo izuzetno i ograničeno. Uopšte, smanjenje otpornosti na antibiotike može se postići izbegavanjem kombinovane terapije (osim u izuzetnim, opravdanim slučajevima), praćenjem otpornosti mikroorganizama u bolnicama i ambulantnoj praksi, no pre svega racionalnom terapijom.

9

Kako odabrati antibiotik

Kako bi lečenje antibiotikom bilo korisno prvo treba postaviti tačnu dijagnozu, odnosno izolovati mikroorganizam koji je uzrokovao infekciju i utvrditi njegovu osetljivost na antimikrobni lek. Kad god je to moguće, dobro je laboratorijski identifikovati uzročnika iz biološkog uzorka (krvi, mokraće, brisa grla ili nosa…), napraviti antibiogram, tj. testirati osetljivost uzročnika na pojedine antibiotike i zatim ciljano lečiti infekciju.

Naravno, to nije uvek moguće pa se, kad lečenje treba odmah početi, lekarov izbor antibiotika zasniva na kliničkoj dijagnozi, što znači na podacima koje dobije od bolesnika i kliničkoj slici (primer, uzročnik šarlaha uvek je isti i na njega gotovo uvek deluje penicilin).

U takvoj "empirijskoj" terapiji lekar obično bira antibiotik širokog spektra delovanja kako bi se izbegao neželjen ishod i komplikacije. To su antibiotici koji deluju podjednako snažno na veliki broj uzročnika i koje treba upotrebljavati samo kada ne postoji informacija o uzročniku infekcije, a lečenje treba početi odmah. U svim ostalim slučajevima najbolje je odabrati specifičan lek, tj. onaj čiji antimikrobni spektar zahvata identifikovanog uzročnika.

Osim toga, pri izboru optimalnog antibiotika treba voditi računa ne samo o vrsti uzročnika, nego i o tome da li će lek dopreti na mesto infekcije i da li je bolesnik možda preosetljiv na lek. Nije nevažno ni stanje organskih sistema za odstranjivanje štetnih materija iz organizma (npr. bubrega) jer i to utiče na delovanje leka.

Ipak, valja reći da uprkos tome što su antibiotici delotvorni i sigurni lekovi, lečenje ponekad može biti neuspešno, a razlozi za to mogu biti prekasno započeto lečenje, premala primenjena doza, prekratka terapija ili neprikladan put primene.

10

Kako ih uzimati

Kada je odbran najprikladniji antibiotik, vrlo je važno kako ćemo ga primeniti, odnosno odrediti optimalnu dozu, učestalost i put primene. Iako se, opšte gledano, antibiotici koriste previše, u slučajevima kad je upotreba opravdana, često se primenjuje premala doza. Naime, antibiotik se, osim u propisanoj dozi, mora uzimati i dovoljno često, uzimajući u obzir vreme izlučivanja leka iz organizma. Srećom, današnja farmaceutska industrija proizvodi novije antibiotike s prikladnim doziranjem (1 do 2 puta na dan), tako da nepraktično doziranje koje remeti san postaje ređe, a i bolesnici se lakše pridržavaju uputstava za uzimanje leka 1-2 puta dnevno, nego svakih šest sati.

Kao i u primeni ostalih lekova i ovde je potrebna saradnja bolesnika. Problem je što bolesnici često prekidaju terapiju prerano, dva–tri dana nakon početka lečenja, odnosno čim osete da su nestali simptomi, no započeto lečenje mora se sprovoditi makar pet dana (najčešće je to celo pakovanje leka) i na to treba upozoriti bolesnika. Vrlo je važno antibiotik uzimati u tačno određeno vreme i u propisanoj dozi jer se time osigurava stalna količina leka u organizmu. Kapsule i tablete najbolje je uzimati s vodom, nikako ne s mlekom i mlečnim proizvodima jer bi moglo doći do usporavanja i otežavanja apsorpcije leka.

Za vreme terapije antibiotikom korisno je uzimati probiotike radi očuvanja mikroflore sistema za varenje. Probiotike treba uzimati dva sata posle primene antibiotika, a ne istovremeno, jer bi ih antibiotik uništio. Valja znati i da hrana usporava apsorpciju antibiotika i maksimalne koncentracije u plazmi su manje, pa se zbog toga većina antibiotika uzima između jela ili najmanje sat pre jela. Za decu je najprikladniji oblik antibiotika sirup, no kako su tečni oblici nestabilni (mogu se upotrebljavati samo nedelju dana), izrađuju se i čuvaju u suvom obliku kao prašak, a neposredno pre primene u apoteci izradiće vam suspenziju dodatkom određene količine sterilne destilovane vode.

Tako priređenu suspenziju treba promućkati pre uzimanja svake doze. Antibiotici se mogu primenjivati i parenteralno, odnosno u injekcijama, ali takva primena je uobičajena u bolničkim uslovima i pri ozbiljnim infekcijama. 

11

Svaki lek, pa tako i antibiotik, može imati jače ili slabije propratno dejstvo. Alergijske reakcije na antibiotike mogu se javiti kao promene na koži (osip i svrab) ili problemi sa varenjem (mučnina, povraćanje, proliv...), ali one su bile učestalije kod primene starije generacije antibiotika, dok su kod novijih antibiotika ređe. Ostale nuspojave mogu se javiti kao rezultat toksičnosti na određene organe i na to svakako treba misliti prilikom izbora najprikladnijeg leka. Opasne alergijske reakcije na penicilin relativno su retka pojava (javljaju se posle intramuskularne injekcije, a manje su verovatne pri oralnoj primeni), ali pacijenta je i danas obavezno upitati o eventualnim prethodnim nuspojavama na taj lek. Opasne nuspojave mogu uzrokovati antibiotici tipa aminoglikozida, i to kao nefrotoksičnost (oštećenje bubrega) ili ototoksičnost (oštećenje sluha).

Tetraciklini, koji se danas ređe upotrebljavaju, često uzrokuju mučninu, povraćanje i proliv, makrolidi su izrazito netoksični, dok klindamicin može uzrokovati kolitis. U svakom slučaju, uvek vredi pravilo: ako dođe do izraženih nuspojava, treba se odmah javiti lekaru. 

Antibiotici mogu stupati u interakcije međusobno i s drugim lekovima, pa primer, cefalosporine ne bi trebalo uzimati s diureticima zbog opasnosti od nefrotoksičnosti. Isto tako, uz tetracikline ne smemo uzimati preparate gvožđa i kalcijuma (čak ni mleko) jer se umanjuje apsorpcija leka, odnosno tetraciklinu se smanjuje dejstvo.

12

Rezistencija mikroorganizama

Otpornost mikroorganizama na antibiotike neobično je važan problem. Antibiotik tijekom liječenja gubi djelovanje zato što mikoorganizam stvara mehanizam za neutralizaciju učinka lijeka. Taj proces može ići toliko daleko da mikroorganizmi postanu ovisni o samom antibiotiku. Zbog toga je kliničko značenje pojave rezistencije jako veliko. Lijekovi s vremenom postanu nedjelotvorni u liječenju određenih bolesti. Sprečavanje rezistencije mikroorganizama je vrlo važan problem. Liječnici koji propisuju lijekove imaju točne smjernice kad će i kod koje bolesti propisati određeni antibiotik.

Zbog toga se neke blage infekcije ni ne liječe antibioticima, jer ih naš organizam sam može prevladati. Pacijenti bi trebali odgovorno pristupati svojem liječenju i točno se pridržavati uputa koje dobivaju od liječnika ili ljekarnika. Kod uzimanja antibiotika ponajprije se mora poštovati točan vremenski razmak između korištenja, npr. svakih 8 sati, što znači da u pravilnim razmacima od 8 sati lijek treba uzeti na vrijeme (7:00, 14:00, 22:00 sata).

Svako preskakanje doze ili produljivanje vremena uzimanja pridonosi povećanju rezistencije. Važno je pridržavati se točnih uputa liječnika i ljekarnika koji će vam lijek i izdati. Najčešća pogreška je kada pacijent prekida terapiju jer se bolje osjeća i misli da se izliječio. Valja naglasiti da se propisana terapija mora uzeti cijela. Često se dogodi da pacijent sam zbog sličnih simptoma počne ponovno piti preostale antibiotike iz prethodne terapije, što je pogrešno i upravo takvo ponašanje dovodi do povećane rezistencije. Naravno da i prekomjerno uzimanje antibiotika ima za posljedicu rezistenciju.

Da je kod nas upotreba antibiotika velika, govori i podatak HZZO-a ( Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje) iz 2008. godine - među 20 lijekova na koje je potrošeno najviše novca, nalaze se dva antibiotika. Antimikrobni lijekovi promijenili su sudbinu bolesnika oboljelih od nekih bakterijskih infekcija i zato moramo paziti i sačuvati ih od mogućih rezistencija. 

13

Moguće nuspojave

Kod uzimanja antibiotika moguće su nuspojave, obratite pozornost na to, primijetite li nešto od navedenog, svakako se obratite svom liječniku ili ljekarniku: 

mučnina, povraćanje, proljev, bolovi u trbuhu  kožni osip i svrbež, ljuštenje kože  gljivice na koži i sluznicama  problemi s mokrenjem  vrtoglavica i glavobolja  prolazna obojenost zuba promijenjen osjet njuha, sluha i okusa  bolovi u zglobovima i mišićima

NEŽELJENA DEJSTVA ANTIBIOTIKA I ALERGIJSKE REAKCIJE

Mnogi pacijenti mešaju pojavu neželjenih efekata antibiotika sa alergijskom reakcijom. Potrebno je znati napraviti razliku, jer oni koji su imali alergijsku reakciju ne bi trebalo da koriste taj antibiotik, kao i ni one koji su mu srodni. Međutim, oni koji se žale na blaža neželjena dejstva mogu da pokušaju da nastave terapiju sa sličnim antibiotikom ili čak da nastave primenu sa istim. Lekar određuje značaj neželjene pojave antibiotika kod pacijenta.

Najčešća neželjena dejstva leka su stomačne tegobe, dijareja, i kod žena vaginalne gljivične infekcije.Neka neželjena dejstva su ozbiljnija, i u zavisnosti od toga koji je antibiotik u pitanju mogu uticati na funkciju bubrega, jetre, koštane srži ili drugih organa.Kod nekih osoba dolazi do pojave kolitisa, zapaljenja debelog creva. To se dešava usled dejstva toksina koji stvara bakterija Clostridium difficile, koja raste neometano dok druge bakterije uništi antibiotik.

Antibiotici mogu da prouzrokuju alergijske reakcije. Slabije alergijske reakcije su osip sa svrabom ili blago šištanje. Ozbiljne alergijske reakcije (anafilaksa) mogu životno ugroziti pacijenta i obično uključuju oticanje grla, probleme sa disanjem i sniženje krvnog pritiska.

14

Zakljucak:

Antibiotska era, koja traje jedva nekih 60 godina, se našla pred velikim izazovom usled kontinuiranog nastanka sojeva bakterija koje su otporne na terapiju.Neracionalna primena antibiotika je dovela do selekcije otpornih bakterija. Istovremeno sa širenjem rezistentnih (otpornih) sojeva kao rezultata loše kontrole infekcije, imamo i pojavu nekih novih oboljenja, koja su već otporna na dejstvo postojećih antibiotika.

Sve su ovo izazovi za društvo, koje još uvek veruje u neprolaznost dejstva antibiotika, u njihovu sposobnost da izleče sve infekcije i da nemaju neželjena dejstva.

Danas antimikrobna terapija obuhvata lekove koji su dobijeni iz mikroorganizama, zatim lekove dobijene polusintetskim putem, kao i one koji su u potpunosti sintetski proizvod. Antibiotici ili potpuno uništavaju mikroorganizme (bakterije i neke gljivice) ili zaustavljaju njihovu reprodukciju, pomažući prirodnim snagama organizma da se izbori sa infekcijom. Odabir antibiotika prepustimo uvek lekaru...

Svaki antibiotik je efikasan samo protiv određenih bakterija. Lekar pravi odabir antibiotika za pacijenta sa infekcijom. Neke infekcije mogu biti prouzrokovane samo određenim bakterijama, tada je nešto lakše odrediti terapiju, tj. nisu potrebne dalje analize. Kod infekcija koje mogu biti prouzrokovane različitim vrstama bakterije ili u slučajevima kada ne znamo kakva je osetljivost uzročnika infekcije prema antibiotiku, moramo izvršiti dodatne laboratorijske analize.

15

Literatura:

1. http://www.medri.uniri.hr/jeka/antibiotici.html#2 2. http://www.pharmamedica.rs/infektivne-bolesti/antibiotici/ 3. http://www.b92.net/zdravlje/prevencija.php?nav_id=484683 4. http://www.adiva.hr/pravilna-primjena-antibiotika.aspx

16