Predrag Milidrag UDK:141.132:321.011Institut za filozofiju i društvenu teoriju Pregledni èlanakBeograd

SUBJEKTIVNOST I SUVERENITET:KARTEZIJANSKA DIMENZIJA POLO�AJASUVERENA U HOBSOVOM LEVIJATANU*

(Nacrt istra�ivanja)

Apstrakt: Nakon pokazivanja postojanja velike strukturne sliènosti izmeðu

Hobsovog razumevanja polo�aja suverena u dr�avi i Dekartovog razumevanja Boga,

i pored njihove meðusobne potpune nezavisnosti, u tekstu se pokazuje metafizièka

utemeljenost Hobsove koncepcije suverena, odnosno brani se osnovna teza da su-

bjektivnost u liku suverena nije tzv. „empirijska“ subjektivnost rane moderne filozo-

fije, veæ da je ekvivalentna Bo�joj subjektivnosti, kako je ona razumevana kod

Dekarta kao neizmerna moæ.

Kljuène reèi: Bog, smrtni Bog, moæ, suveren.

Opštepoznato je koliku je moæ Hobs pridao suverenu u svomLevijatanu. Na jednom mestu (pogl. 28), jednom od inaèe malobroj-nih, svega tri, na kojima poredi dr�avu sa starozavetnim morskimèudovištem, Hobs èak samog suverena naziva levijatanom; da se neradi o sluèajnosti svedoèi i gravura na koricama prvog izdanja ovogHobsovog dela: dr�ava kao èovek, èije je telo saèinjeno od mnoštvaljudi, ali glava tog tela jeste glava jednog èoveka. Ukoliko se ima uvidu da je za Hobsa dr�ava kao levijatan „smrtni Bog“ (pogl. 17),upravo zbog ogromne moæi kojom raspola�e, postaje oèigledna ekvi-valentnost izmeðu suverena i odreðenja „smrtni Bog“, odnosno da sei sam suveren mo�e odrediti kao smrtni Bog. Suveren to nije zato štobi bio sveznajuæi ili dobar ili pravièan ili mudar, što jesu inaèe Bo�jiatributi, veæ, po Hobsu, prvotno po tome što u okvirima dr�averaspola�e onom moæi, koju ima Bog u odnosu na stvoreni svet. Baš

231

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

* Èlanak je raðen u okviru nauènoistra�ivaèkog projekta Instituta za filozofijui društvenu teoriju u Beogradu, pod nazivom Moguænost primene modernih filozof-

sko-politièkih paradigmi na procese društvene transformacije u Srbiji/Jugoslaviji, kojifinansira Ministarstvo nauke i zaštite �ivotne sredine Republike Srbije (broj 2156).

kao što svojom moæi hrišæanski Bog stvara i odr�ava svet u egzisten-ciji, Hobsov suveren, svojom „neodoljivom moæi“, moæi kojoj se nijemoguæno oduprti (pogl. 31), stvara i odr�ava politièku zajednicu. Ikao što nema nièega na zemlji èija bi se moæ mogla uporediti sa Levi-jatanovom (Knjiga o Jovu, 14, 24), isto tako nikoga i nièega nema udr�avi èija bi se moæ mogla porediti sa suverenovom.

Nareèena ekvivalencija, koje inaèe nema u drugim Hobsovimspisima, pru�a i opravdanje zašto nameravamo da naše istra�ivanjeogranièimo na ovo Hobsovo delo. Reè je naprosto o tome da je Levi-

jatan najcelovitiji izraz Hobsove politièke misli. Osim toga, istorij-skofilozofski posmatrano, Levijatan je Hobsovo najuticajnije delo,te ukoliko hoæemo da razumemo izvore modernih politièkih teorija,moramo se i okrenuti tim izvorima, a jedan od prvih svakako jesteLevijatan. Iz ovoga sledi i treæi razlog za ogranièavanje našeg istra-�ivanja na ovaj spis: predmet istra�ivanja nije Hobsova politièka mi-sao kao takva, veæ ona kao smeštena u istorijskofilozofski kontekstmoderne politièke teorije.

Dve izvanredne èinjenice

Planirano istra�ivanje polo�aja suverena u Hobsovom Levija-

tanu æe suštastveno biti voðeno iz jedne sasvim odreðene istorijsko-filozofske perspektive, naime one koju pru�a Dekaratova metafizi-ka, tj, preciznije, perspektive Dekartovog odreðenja Boga kaobeskonaène moæi.

Zapanjujuæe podudarnosti postoje izmeðu Dekartovog razu-mevanja Bo�je moæi i Hobsovog razumevanja moæi suverena: prvo,i najoèitije, moæ jeste njihova suština; suveren kreira zakone udr�avi, Dekartov Bog kreira veène istine; zakoni jesu izraz suvere-nove volje, veène istine su izraz Bo�je volje, ne više razuma, kao usholastici; suveren propisuje šta se ima smatrati dobrim, Bog ustano-vljava i moralne zakone. Prirodni zakoni jesu veèni, ali je ipak suve-ren taj koji je krajnji tumaè toga šta se ima smatrati prirodnim zako-nom (pogl. 26); drugim reèima, i va�enje prirodnih zakona u dr�avijeste zavisno od suverenove volje, kao što su veène istine, iakoveène, stvorene Bo�jom voljom. Suveren je obavezan jedino zakoni-ma prirode, dok je Bog, pri kasnijem stvaranju, obavezan prethodnostvorenim veènim istinama. Suveren ne mo�e napustiti svoja prava,

232

PR

ED

RA

GM

ILID

RA

G

Bog ne mo�e sebi oduzeti ni jedno savršenstvo. I, ono najva�nije,bez moæi suverena nema dr�ave, bez moæi Boga nema sveta. Ali, iono istorijskofilozofski najva�nije, ni Hobs, ni Dekart nemajupreteèa.

Hobs i Dekart su �iveli u isto doba i, preko Marena Mersena,bili su izvesno kratko vreme u kontaktu. Na �alost, njihova prepiska,osim obostrano izra�ene netrpeljivosti i neprijateljstva (što je ne-tipièno, barem za Dekarta), pa èak i optu�ivanja (Hobs je optu�ioDekarta da je ovaj prisvojio neka njegova otkriæa iz optike), nije re-

zultirala bilo kakvim uticajem jednog na drugog. Razmere njihovognerazumevanja ponajbolje su vidne u Hobsovim, inaèe promišlje-nim Primedbama na Meditacije i Dekartovim Odgovorima, va�nim,ali punim prezira. Dakle, bez i najmanje moguænosti da pogrešimo,konstatujemo sledeæe: ne postoje istorijskofilozofske veze, niti uti-caji izmeðu Hobsovog razumevanja polo�aja suverena i Dekartovograzumevanja Boga. Meðutim, smatramo da još nešto jeste takoðeistorijskofilozofska èinjenica: (istovremeno i meðusobno nezavisnojavljanje) strukturno iste koncepcije u dva razlièita podruèja ranemoderne filozofije.

Upravo reèeno u sebi sadr�i i ciljeve nameravanog istra�i-vanja. Neposredni clij jeste pokazati, uporednom analizom, da jestereè o strukturno istoj koncepciji i utoliko samo istra�ivanje na ovomnivou, oèito, ne pretenduje na nove uvide kao takve o polo�aju suve-rena u Levijatanu.

Ukoliko, pak, bude pokazano da jeste reè o èinjenici struktur-ne istosti, tek to otvara moguænost za pristup istinskom problemu kojiona krije, odnosno moguænost za razvid njenog istorijskofilozofskogsmisla: kako objasniti istovremeno, a meðusobno nezavisno javljanjestrukturno iste koncepcije? Pokušaj odgovora na ovo pitanje jestesuštastveni i „strateški“ cilj ovog istra�ivanja. Pošto on zahteva dale-ko više prostora i ispitivanja, nego što je moguæno u jednom èlanku,nameravmo da u buduænosti nastavimo da radimo na ovom problemu.Odatle, planirana studija o kartezijanskoj dimenziji polo�aja suvere-na u Hobsovom Levijatanu, jeste tek prvi korak na tom putu.

Da se za trenutak malo udaljimo od osnovnog toka ovog tek-sta; odgovor na postavljeno pitanje se svakako mo�e potra�iti u van-filozofskoj sferi, ali da bi se istra�ivalo u tom pravcu, prethodnomoraju biti iscrpljene sve moguænosti unutar (istorije) filozofije.

233

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

Traganje za filozofskim odgovorom na pitanje kako objasniti struk-turnu istost, a meðusobnu nezavisnost, Hobsovog suverena i Dekar-tovog Boga, svakako bi bilo lakše da ne postoji tolika razlika izmeðunjihovih metafizikâ. No, u svetlu ove razlike, vidan je još jedan,smatramo veoma va�an, momenat koncepcije koju oni dele: iako jezasigurno reè o metafizièkoj (onto-teo-loškoj) koncepciji, izgleda daje ona nezavisna od konteksta metafizika u kojima se javlja. Koji jeonda njen izvor? Postoji li uopšte jedan njen izvor? Istorièar filozofi-je, kao metafizièar par exellence, mora pretpostaviti da postoji.

Hobsovo „iskakanje“ iz svog vremena

Konstatovana nezavisnost i strukturna istost koncepcije Hob-sovog suverena i Dekartovog Boga, omoguæavaju nam da boljesagledamo istorijskofilozofski polo�aj Hobsovog suverena, jer, ujednom sasvim odreðenom smislu, Hobs kao da nije bio deo svogvremena. U isto vreme, to æe nam pomoæi da odgovorimo na kljuènopitanje, na koje se mora odgovoriti, a od kojeg odgovora zavisiopravdanost celokupnog našeg planiranog istra�ivanja: ako su Hob-sov suveren i Dekartov Bog meðusobno nezavisni, zašto razmatramobaš kartezijansku dimenziju polo�aja suverena, a ne hobsijansku di-menziju polo�aja Dekartovog Boga, zašto prvome dajemo prednost?

U metafizici rane moderne filozofije – epistemologizovanojda, ali zato ništa manje metafizici – istinski subjekat jeste bio Bog; toje oèito kod Dekarta, Spinoze, Lajbnica, Malbranša, Berklija, pa ikod Hjuma, na jedan negativan naèin. Pri tom, u ovim metafizikama,funkcija Boga bila je èetvorostruka: apsolutno znanje, stvaranje,obezbeðivanje identiteta ljudskog subjekta kroz vreme i jedinstvaobjekta u opa�aju. Ljudska subjektivnost, zasnovana na tzv. „empi-rijskom“ subjektu, ove funkcije nije mogla obavljati, a Bog senaprosto „nudio“ da ih preuzme. One su bile prepuštene Bo�joj su-bjektivnosti i njih, kao problema ljudske subjektivnosti, rani moder-ni filozofi nisu ni bili svesni. Naravno da ih nisu bili svesni, jer tiproblemi kao problemi za njih uopšte nisu ni postojali, zato što jeBog bio subjekt. Sve što se pred njih postavljalo kao zadatak, jestebilo dokazati da Bog egzistira; usput, ovo objašnjava suštastvenomesto dokaza za egzistenciju Boga u ranoj modernoj filozofiji, me-sto koje oni nisu imali u sholastici. Problemi postaju vidni tek sa

234

PR

ED

RA

GM

ILID

RA

G

Hjumovom kritikom zasnovanosti našeg znanja o uzroènom princi-pu, èime je onemoguæeno da se kao rešenje koristi Bog, ali se sme-štanjem izvora znanja o tom principu u naviku, u ljudsku prirodu,otvara put ka tome da ljudska subjektivnost preuzme nareèene funk-cije. Tada dolazi Kant: pobijajuæi moguænost dokaza i istovremenouvodeæi transcendentalnu apercepciju i apriorne forme èulnosti i ra-zuma, on ljudskom subjektivnošæu rešava barem dva problema:identitet subjekta i jedinstvo objekta. Apsolutno znanje ljudska su-bjetivnost preuzima kod Hegela, stvaranje kod Marksa, njegovimpojmom revolucije.

Dakle, da uprostimo i uopštimo, 200 godina nakon cogito,

ergo sum, u „teorijskoj“ se filozofiji dovršava proces postajanja èo-veka subjektom, odnosno preuzimanja Bo�jih funkcija i moæi odstrane ljudske subjektivnosti.

Meðutim, u politièkoj filozofiji, èovek jeste istinski subjekt,sa svim funkcijama i moæima, od samog poèetka rane moderne filo-zofije! To je Hobsov suveren. Nije nezapanjujuæe da onog trentukakada „teorijska“ filozofija tek stupa na put (Reè o metodi, 1637), daistog tog trenutka (Levijatan, 1651), politièka filozofija veæ posedu-je kao osvojene rezultate tog puta, u liku Hobsovog suverena: onustanovljava zakone u dr�avi, bez njega ona prestaje da postoji, onzna šta je najbolje za njeno oèuvanje, bez njega nema integriteta, nititrajanja dr�ave. U ovom smislu, Hobs kao da nije deo svog vremena,jer kod njega, to je samooèevidno, koncept suverena ne poèiva na„empirijskoj“ subjektivnosti, veæ na moæi na kojoj poèiva i Bog u ra-noj modernoj filozofiji.

No, s obzirom na nezavisnost izmeðu Dekarta i Hobsa, nije limo�da obratno, da Dekart i svi ostali nisu deo svog vremena, neHobs? Oèito je da moramo dodatno precizirati tvrdnju o Hobsovomnepripadanju svome vremenu. Ukoliko celu stvar pogledamo iz jedneapstrakne – i zato vrlo korisne – perspektive, videæemo da dok je „te-orijska“ filozofija u Novom veku radila na tome da èovek kao takavpostane subjekat, dotle je politièka filozofija pokušavala da subjekti-ma naèini sve ljude, odnosno, u kontekstu naše teme, da suverenitetprenese sa jednog èoveka na sve èlanove politièke zajednice. U obaprocesa na delu je, nazovimo to tako, „demokratizacija“ subjektivno-sti: „èovek kao takav“ i „svi ljudi“ jesu ekvivalentna odreðenja, zatošto su poèetne pozicije dva spomenuta procesa – Bog i smrtni Bog –ekvivalentne, odnosno zato što su sami procesi takvi.

235

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

Reèeno na suštastveni naèin doprinosi smislu tvrdnje o Hob-sovom „iskakanju“ iz svoga vremena. Naime, s obzirom na ekviva-lentnost polaznih pozicija, samih procesa i njihovih rezultata, odno-sno s obzirom na Hobsovo i Dekartovo suštinsko pripadanje svomevremenu, Hobsovo „iskakanje“ se ne pokazuje kao istorijskofilozof-sko iskakanje, jer ono u ranoj modernoj filozofiji nije predstavljalootvoreni put kojim bi politièka filozofija nakon Hobsa odmah moglakrenuti, tj. preskoèiti vekove. Odatle, to da je kod Hobsa èovek uliku suverena subjekt, nije istorijskofilozofski relevantna èinjenica,ali je zato izuzetno relevantna za razumevanje same njegove po-litièke filozofije i njenih moguænosti, pošto, ponavljamo, nedvosmi-sleno ukazuje da suveren kao subjekat nije „empirijski“ subjekta,veæ lik jedine istinske subjektivnosti u ovom periodu, Bo�je.

Kartezijanska dimenzija: opravdanje pristupa

Ekvivalentnost poèetnih pozicija (Bog i smrtni Bog) dva opi-sana istorijskofilozofska procesa, nepogrešivo upuæuje ne samo nato da Hobs jeste deo svog vremena, veæ i da njegova koncepcija su-verena u svojoj biti jeste metafizièka. Naprosto, smisao polo�aja su-verena u Levijatanu ne mo�e se razumeti jedino iz prerspektivepolitièke filozofije, jer se iz nje razumevanju ne nadaje smisao ekvi-valencije izmeðu suverena i smrtnog Boga. Po èemu suveren jesteBog, makar i smrtni – na to pitanje politièka filozofija ne mo�e odgo-voriti, zato što to i nije njen posao. To je posao metafizike. Ovimesmo dobili i filozofsko opravdanje za naš pristup – iz Dekarta, meta-fizièara, razumeti Hobsa, politièkog filozofa – pored ranije navede-nog empirijskog, i zato filozofski nezadovoljavajuæeg opravdanja,tj. èinjenice istosti Hobsove i Dekartove koncepcije.

Ranije smo bili okarakterisali Hobsovu koncepciju suverenakao metafizièku, tj. onto-teo-lošku: suveren svojom moæi jeste te-melj dr�ave, bivajuæi istovremeno i njen jedini istinski subjekt, smrt-ni Bog. To je taèno isto ono što, svojom moæi, èini Dekartov Bog uodnosu na svet.

Pošto je i kod Hobsa i kod Dekarta reè o metafizièkoj koncep-ciji i pošto se kod Dekarta ona nalazi u svojoj „èistoj“ formi, na njojprimerenijem terenu metafizike, primerenijem nego što je to terenpolitièke filozofije, isra�ujemo kartezijansku dimenziju Hobsovog

236

PR

ED

RA

GM

ILID

RA

G

suverena. Svakako da mo�emo govoriti i o hobsijanskoj dimenzijiDekartovog Boga, tim pre što i sam Dekart na nekoliko mesta praviporeðenje izmeðu Boga i kralja u kraljevstvu. Meðutim, za Dekartaje to poreðenje tek ilustracija, dok je smrtni Bog suverenova sušta-stvena odlika, upravo zbog njegove metafizièke prirode. Utoliko,ravnopravnost izmeðu kartezijanske dimenzije suverena i hobsijan-ske dimenzije Boga ne postoji, odnosno prva je metafizièki nadre-ðena drugoj.

Literatura

Adam P., Tannery C. (publ. par). Oeuvres de Descartes. Paris: Vrin, 1996.Alanen Lilli (1987). „Descartes, Duns Scotus and Ockham on Omnipotence

and Possibility“. Franciscan Studies 45, annual 23: 157-88.Arendt Hannah (1990). Vita activa. Zagreb: August Cesarec.Barbariæ Damir (1980). Vje�be u filozofiji. Zagreb: Centar za kulturnu

djelatnost.——(1997a). S puta mišljenja. Zagreb: Demetra.——(1997b). Filozofija racionalizma, Hrestomatija filozofije, sveska 5.

Zagreb: Školska knjiga.Baumgold Deborah (1988). Hobbes’s Political Philosophy. Cambridge:

Cambridge University Press.Baumrin Bernard H. (1969). Hobbes’s Leviathan: Interpretation and Criti-

cism. Wardsworth Publishing Company: Belmont.Bo�oviè, Miran (1990). „Descartes – dvom, gotovost, norost“. Pogovor za

Foucault, Derrida, Dvom in norost. Ljubljana: Društvo za teoretskophihoanalizo.

——(1991). Bog kot veliki drugi v novoveški filozofiji. Doktorska teza. Filo-zofski fakultet Univerziteta v Ljubljani. Ljubljana.

Brown K. C. (ed.) (1965). Hobbes’ Studies. Oxford: Basil Blackwell.Brown Stephen F. (ed.) (1998). Meeting Of the Minds; The Relations Betwe-

en Medieval And Classical Modern European Philosophy. Acts ofthe International Colloquium held at Boston college June 14-16,1996, organized by the Societé International pour l’Étude de la Phi-losophie Médiévale. Brepols: Brepols Publishers.

Chappell Vere (ed.) (1992). Thomas Hobbes. New York: Garland Publishing.Collins, James (1959). God In Modern Philosophy. Chicago: Henry Reg-

nery Company.

237

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

Cottingham, John, (1976). Descartes’Conversation With Burman, Transla-ted with Introduction and Commentary by J. Cottingham. Oxford:Oxford University Press (Clarendon).

——(1986). Descartes. Oxford: Blackwell.——(1988). The Rationalists. Oxford: Oxford University Press.——(ed.) (1992). The Cambridge Companion to Descartes. Cambridge:

Cambridge University Press.——(1993a). „A New Start? Cartesian Metaphysics and the Emergence of

Modern Philosophy“. U Sorell (ed.), The Rise of Modern Philoso-

phy: The Tension Between the New and Traditional Philosophies

from Machiavelli to Leibniz. Oxford: Oxford University Press (Clar-endon): 145-66.

——(1993b). A Descartes Dictationary. Oxford: Blackwell.——(ed.) (1995). Reason, Will and Sensation: Studies in Descartes’s Meta-

physics. Oxford: Oxford University Press (Clarendon).——(ed.) (1998). Descartes (Oxford Readings in Philosophy). Oxford: Ox-

ford University Press.Deely, John (1994). New Begginings: Early Modern Philosophy and Post-

modern Thought. Toronto: University of Toronto Press.Dekart Rene, 1990. Reè o metodi, Praktièna i jasna pravila. Prevod Radmi-

la Šajkoviæ i Dušan Nedeljkoviæ. Valjevo, Beograd: KUIZ Estetika.Descartes Rene, 1975. Meditacije o prvoj filozofiji. Prevod Tomislav Ladan.

U E. Husserl, Kartezijanske meditacije I. Zagreb: Centar za kulturnudjelatnost.

Descartes Rene, 1951. Osnovi filozofije. Prevod Veljko Gortan. Zagreb:Matica hrvatska.

Dekart Rene, 1989. Strasti duše. Prevod Milan Tasiæ. Beograd: Moderna.Dekart Rene, 1997. Praktièna i jasna pravila, Rasprava o metodi, Istra�i-

vanje istine. Prevod Marko Višiæ, Podgorica: Oktoih.Dietz Mary G. (ed.) (1990). Thomas Hobbes and Political Theory. Lawren-

ce: University Press of Kansas.Ðinðiæ Zoran (2003). „Zajednica, priroda i graðanski rat – Hobbes i Marx“.

Filozofija i društvo 27-28: 35-61.Garber, Daniel, Ayers Michael (eds.) (1998). The Cambridge History of Se-

venteenth-Century Philosophy. Cambridge: Cambridge UniversityPress.

Gauthier David P. (1969). The Logic of Leviathan. Oxford: Oxford Univer-sity Press.

Harrison Ross (2003). Hobbes, Locke and Confusion’s of Masterpiece.Cambridge: Cambridge University Press.

238

PR

ED

RA

GM

ILID

RA

G

Hobz Tomas (1991). Levijatan. Niš: Gradina.Hoffman Piotr (1999). Freedom, Equiality, Power: The Ontological Conse-

quences of the Political Philosophies of Hobbes, Locke and Russe-

au. New York: Peter Lang.Hood F. C. (1964). The Divine Politics of Thomas Hobbes: an Interpreta-

tion of Leviathan. Oxford: Clarendon Press.Kraynak Robert P. (1990). History and Modernity in the Thought of Thomas

Hobbes. Ithaca and London: Cornell University Press.La Croix, Richard (1991). „Descartes on God’s Ability to do the Logically

Impossible“. U Moyal (ed.), Rene Descartes: Critical Assesments,IV vols. London and New York: Routledge, vol 3: 36-53.

Lennon, Thomas (1993). The Battle of the Gods and the Giants: The Lega-

cies of Descartes and Gassendi, 1655-1715. Princeton: PrincetonUniversity Press.

——(1995). „Pandora; or Essence and Reference: Gasendi’s NominalistObjection and Descartes’Realist Reply“. U Ariew, Grene (eds.), De-

scartes and His Contemporaries. Chicago, London: University ofChicago Press: 159-81.

——(1998). „The Cartesian Dialectic of Creation“. U Garber, Ayers (eds),The Cambridge History of Seventeenth-Century Philosophy. Cam-bridge, Cambridge University Press: 331-62.

Levin Michael (1988). „Hobbesova minimalna dr�ava“. Gledišta 29: 55-68.Leyden W. von (1971), Seventeenth-Century Metaphysics; An Examination

of Some Main Concepts and Theories. London: Gerald Duckworth& Co.

——(1982). Hobbes and Locke, The Politics of Freedom and Obligation.London: The London School of Economics and Political Sciences.

Loeb, Louis (1981). From Descartes to Hume: Continental Metaphysics

and the Development of Modern Philosophy. Ithaca and London:Cornell University Press.

Malcolm Noel (2002). Aspects of Hobbes. Oxford: Clarendon Press.Marion, Jean-Luc (1986). „The Essential Incoherence in Descartes’ Defini-

tion of Divinity“. U Rorty (ed.), Essays in Descartes’ Meditations.Los Angeles, Berkeley: University of California Press

——(1991a). „The Metaphysical Situation of the Discourse on Method“. UMoyal (ed.), Rene Descartes: Critical Assesments, vol. 1. Londonand New York: Routledge: 28-49.

——(1991b). God Without Being; Hors-Texte. Translated by Thomas A.Carlson. Chicago and London: University of Chicago Press.

239

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

——(1992a). „Cartesian Metaphysics and the Role of Simple Natures“. UCottingham (ed.), The Cambridge Companion to Descartes. Cam-bridge: Cambridge University Press: 115-39.

——(1992b). „Is the Ontological Argument Ontological? The ArgumentAccording to Anselm and Its Metaphysical Interpretation Accordingto Kant“. The Journal of the History of Philosophy 30: 201-18.

——(1995). „The Place of the Objections in the Development of CartesianMetaphysics“. U Ariew, Grene (eds.), Descartes and His Contempo-

raries. Chicago, London: University of Chicago Press: 7-20.——(1997). „Metafizika koju treba ispitati“. Theoria 40: 157-60.——, Massonie, J.-P. H., Monat P., Ucciani L. (1995). Index des Meditatio-

nes de prima Philosophia de R. Descartes. Paris: Annales Littérairesde l’Universite de Franche-Comté.

——(1998). „The Idea of God“. U Garber, Ayers (eds.), The Cambridge Hi-

story of Seventeenth-Century Philosophy. Cambridge, CambridgeUniversity Press: 265-304.

——(1999a). On Descartes’Metaphysical Prism; The Constitution and the

Limits of Onto-theo-logy in Cartesian Thought. Translated by Jef-frey L. Kosky. Chicago and London: University of Chicago Press.

——(1999b). Cartesian Questions; Method and Metaphysics. Chicago andLondon: University of Chicago Press.

Martinich A. P. (1992). The Two Gods of Leviathan. Cambridge: CambridgeUniversity Press.

——(1999). Hobbes, A Biography. Cambridge: Cambridge University Press.Moyal, Georges (ed.) (1991). Rene Descartes: Critical Assesments, 4 vols.

London and New York: Routledge.Overhoff Jurgen (2000). Hobbes’s Theory of the Will: Ideological Reasons

and Historical Circumstances. Lanham: Rowman and LittlefieldPublishers.

Pereboom Derek (ed.) (1999). The Rationalists; Critical Essays on Descar-

tes, Spinoza and Leibniz. Lanham: Rowman & Littlefield PublishersInc.

Rorty, Amelie Oxenberg (ed.) (1986). Essays in Descartes’ Meditations.Los Angeles, Berkeley: University of California Press.

Rorty, Richard, Schneewind J. B., Skinner Quentin (eds.) (1984). Philoso-

phy in History. Cambridge: Cambridge University Press.Scheier, Claus-Artur (1997). Oproštaj spekulativnog uma. Zagreb: Matica

Hrvatska.Secada Jorge (2000). Cartesian Metaphysics: The Late Scholastics Origins

of Modern Philosophy. Cambridge: Cambridge University Press.

240

PR

ED

RA

GM

ILID

RA

G

Schmitt Carl (1996). The Leviathan in the State Theory of Thomas Hobbes.Westport, London: greenwood Press.

Schulz Walter (1996). Bog novovjekovne metafizike. Zagreb: Matica Hrvatska.Sommerville Johann P. (1992). Thomas Hobbes: Political Ideas in Histori-

cal Context. London: Macmillan.Strauss Leo (1959). The Political Philosophy of Hobbes, Its Basis and Its

Genesis. Chicago: Univeristy of Chicago Press.Wilson Margaret Dauler (1990). Leibniz’s Doctrine of Necessary Truth.

New York and London: Garland Publishing.Sweneey E. C. (1998). „Aquinas, Hobbes and Descartes on the Passions“. U

Brown (ed.) Meeting Of the Minds; The Relations Between Medie-

val And Classical Modern European Philosophy. Acts of the Inter-national Colloquium held at Boston college June 14-16, 1996,organized by the Societé International pour l’Étude de la Philosop-hie Médiévale. Brepols: Brepols Publishers: 215-34.

Predrag Milidrag

SUBJECTIVITY AND SOVEREIGNTY: THE CARTESIANDIMENSION OF THE POSITION OF THE SOVEREIGN IN

HOBBES’ “LEVIATHAN”Summary

Although Hobbes’ understanding of the sovereign’s position in a state andDescartes’understanding of God arose completely independently from each other,there is a strong structural similarity between the two. After elaborating on this point,the author demonstrates the metaphysical foundation of Hobbes’conception of thesovereign. The main thesis of the paper is that the subjectivity of sovereign is not theso-called ‘empirical’ subjectivity of early modern philosophy, but that it is equivalentto God’s subjectivity, as understood in Descartes as immense power.

Key words: God, mortal God, power, sovereign.

241

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV