Dejan Ognjanovi I deo18 October 2012 |dejan ognjanovi,ghoul,horor,lavrkaft,nekronomikon| Entuzijastima koji ve dugi niz godina pomno prate deavanja na domaoj horor i fantasy sceni, podatak da je 22. februara Srbija dobila svog prvog doktora za horor sigurno nije nimalo delovao iznenaujue, jer je u rasponu od poslednjih 15-20 godina novopeeni dr, niki horor pisac i kritiar Dejan Ognjanovi strpljivo gradio svoje ime i autoritet, koji danas napokon imaju i najviu akademsku potvrdu.Prethodne decenije na sagovornik objavio je nekoliko, za domae prilike dragocenih knjiga, meu kojima treba istai: Faustovski ekran: avo na filmu (Svetozar Markovi, Zajear, 2006); potom U brdima horori: srpski film strave (NKC, Ni, 2007), prvu i jedinu monografiju koja u potpunosti pobraja, analizira, i stavlja u istorijski kontekst pojavu i trajanje horora u srpskoj kinematografiji; zatim Studiju strave (Mali Nemo, Panevo, 2008), zbornik eseja o hororu; dok posebno mesto na policama svakog ljubitelja pisane rei verovatno ima kapitalni Nekronomikon (Everest media, Beograd, 2008)- najkompletnija zbirka pria na srpskom jeziku Dejanovog idola i uzora Hauarda Filipsa Lavkrafta, koju potpisuje kao prireiva i prevodilac nekih od pria. Uzevi sve ovo u obzir, moemo zakljuiti kako doktorat Istorijska poetika horor anra u angloamerikoj knjievnosti, odbranjen 22. februara na Filolokom fakultetu u Beogradu (mentor: prof. dr Zoran Paunovi) predstavlja krunu esejistikog rada i veliki ivotni uspeh naeg sagovornika, i kako e, sasvim sigurno, kada u doglednoj budunosti bude objavljen predstavljati obavezno tivo za svakog ko tei promiljanju horora u knjievnosti.Sa druge strane, jo 2003. objavio je roman Naivo (Prosveta, Ni), u kome je, kroz sopstvenu prozu pokuao da dosledno primeni obrasce, zakonitosti, i u domaim okvirima istrai domete koje je njegov omiljeni anr posedovao. I pored kultnog statusa koji ovaj roman poseduje, smatramo da u spisateljskom smislu, vreme Dejanovog kapitalnog, ivotnog remek-dela tek dolazi. Autor Naivog, neposredan, reit i prijatan (bez obzira na svoj mranjaki senzibilitet), rado je i ljubazno pristao da sa saradnikom Frenzi Spark magazina, ekskluzivno i iscrpno, razgovara o istorijatu horora u Srbiji, razliitim tajnama svog romana prvenca, vetini kvalitetnog pisanja, doktoratu, kao i poziciji mladih autora u dananjem vremenu Frenzy Spark: Mnogi e se danas sloiti da je Srbija za poslednjih 20 godina postala zemlja uasa. Horor je svuda oko nas, svi ga vidimo, doivljavamo, maltene udiemo, sa druge strane naa istorija bila je oduvek prepuna ratovima, pogromima, zloinima; ljudi su se na ovom podneblju ini se vie nego u bilo kom drugom delu sveta suoavali sa ekstremnom patnjom i strahom kao svakodnevnicom zato je, i pored svega toga kod Srba oduvek bilo problematino da se sva ta mrana iskustva kanaliu u jedan autentian literarni i filmski izraz? Kako objasniti tu alerginost koju su imali umetnici, ali i koju je narod gajio prema ovom anru?Dejan Ognjanovi: Ta vrsta izraza kod nas, kulturoloki i istorijski nikada nije bila jedna od legitimnih opcija. Postojalo je, na poetku XIX veka, nekoliko pisaca, danas uglavnom zaboravljenih, koji su epigonski oponaali gotske romane, popularne u to vreme irom Evrope a ne samo u Engleskoj gde su nastali. Ti pisci su uglavnom bili skrajnuti, kao uostalom i ta vrsta izraza. Nezahvalno je govoriti o kolektivnom nesvesnom itavog jednog naroda, ili kolektivnim arhetipovima, ali treba naglasiti da je strah univerzalna emocija, svi ljudi se plae u Aziji, Africi, Evropi, i plae se uglavnom istih stvari samo sa lokalnim varijacijama. Meutim, samo se u pojedinim kulturama strah nametnuo kao vrsta dominantnog umetnikog izraza. Naime, treba napraviti razliku izmeu izolovanih stravinih epizoda, i zasebnog anra posveenog stravi. Svetska knjievnost puna je primera epizoda koje se mogu povezati sa dananjim hororom: i uGilgameu,Odiseji, kod ekspira itd. postoji prisustvo natpirodnih stvorenja, duhova, udovita, demona itsl. Meutim, jedna je stvar kada se radi o jednoj epizodi, ili elementu ire prie u kojoj dominiraju druge teme i ugoaji, a druga kada su dela u potpunosti ili preovlaujue posveena toj tematici i tim motivima.FS: Ali kod nas ih nije bilo ni u XIX, a ini se ni u XX veku.DO: Bilo ih je, ali u kontekstu prosvetiteljstva koji je bio dominantna paradigma i XIX i XX veka. Dominirali su racionalizam i realizam, pa su natprirodni motivi postojali u kontekstu prosvetiteljskih pria, gde su se zapravo pojavljivali kao elemenat (navodno prevazienog) folklora, kao svedoanstva o sujeverju. Verovanjima se pristupalo realistiki, sa odmakom, kao recimo u Gliievim pripovetkama. Obino je bila prisutna distanca naratora kome drugo lice prepriava neki dogaaj, a ovaj potom slui da, poput nekog sita, ili vela, filtrira i itaocu predstavi taj isti dogaaj u ironizovanom obliku.FS: A posle prosvetiteljskog usledio je komunistiki pritisak takoe neprijateljski nastrojen prema ovom anru.DO: Komunizam, odnosno socijalizam bio je jedna monolitna ideologija, i on je imao tapiju na stvarnost. Stvarnost, to je ono to vam mi kaemo: bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti, Marks i Lenjin, a fantastika, i tu mislim na bilo kakvu fantastiku uopte, i naunu, i fantasy, i folklornu, i natprirodnu, i onu sa primesama psiho trilera sva ona, smatrala se subverzivnom, u smislu da je nudila neku drugost, neto drugaije u odnosu na tu monolitnu sliku stvarnosti. To je, zapravo, oduvek i bio njen osnov upad, ukrtanje sa nekim paralelnim svetom, sa neim tuinskim, te su zbog toga komunisti uglavnom bili neprijateljski nastrojeni prema svakoj vrsti fantastike, a naroito ovoj, mranoj, hororinoj.FS: Kako stojimo u post-komunistikom periodu i kakva je uopteno naa dananja knjievna horor scena? Kako bi je prokomentarisao?DO: Ta racionalistiko-realistika paradigma je i dalje preovlaujua, ali meu pojedinim piscima, naroito mlaim, koji su odrastali na popularnoj kulturi zapadnoj, amerikoj pre svega, na anrovskom filmu i knjievnosti, postoji pokuaj da se ti motivi i te teme obrade iz srpskog ugla, odnosno da se premeste ovde, a to se, obzirom da je scena jo uvek u povoju, radi sa promenljivim uspehom. Nai horor pisci inae imaju kasniji start, za razliku od recimo SF-a, na koji se zbog svoje u sutini optimistike i pozitivistike prirode i poruke uvek naklonjenije gledalo, dok je horor tek poetkom 90-ih poeo da se pojavljuje, izmeu ostalog zahvaljujui pionirima poput Gorana Skrobonje, kao i Bobana Kneevia koji je poeo u SF-u ali kao izdava nije bio nenaklonjen i hororu. Dakle, tek tada se javljaju prvi, stidljivi pokuaji. Naravno, bilo je tu predvidljivih deijih bolesti, ali evo, ima ve dve decenije kako se formira scena i poinju da se profiliu glasovi koji su sasvim relevantni i koji su se odmakli od epigonstva.FS: Svakako ona se danas teko moe se zamisliti bez tvog imena i doprinosa. Tvoj prvi roman Naivo pojavio se sada ve daleke 2003. godine i do danas je praktino stekao kultni status meu italakom publikom. Njegova tema bila je opsednutost glavnog junaka Dejana (tvog alter-ega) brutalnim horor filmovima i video zapisima ekstremne prirode. Sledei svoju strast, tvoj lik izlazi iz svog uobiajnog habitusa u Niu, leta te ratne 1995. i kree u potragu za kolekcijiom snaf filmova sa svih balkanskih ratita. Ona ga, izmeu ostalog, vodi ka Kosovu, u Pritinu, gde dolazi u posed video kasete sa okantnim snimkom koji zauvek menja njegovu sliku stvarnosti. ta je bilo pionirsko u ovoj prii? Kakve je novine i promene u stvarnosti nase horor scene ona donela i uopte, otkud tolika fasciniranost snafom kao temom?DO: Ono to je pionirsko je da se u to vreme, krajem 90-ih, i poetkom novog milenijuma, na predmetno prikazivakom planu snafom niko nije bavio, naroito ne u knjievnosti. Inae, moram da istaknem da su devedesete, kao decenija bile moj formativni period. Imao sam 18 godina 1991. kada je poeo rat u Sloveniji, a to je ivotno doba kada bi trebalo da raiuje s tim ko si, i ta si, i sva ta propast, slom, haos, ruenje itavog jednog sveta, ostavilo je snaan utisak na mene. to se samog snafa tie, njime konkretno nikada nisam bio posebno fasciniran, ve sam ga pre video kao jednu potentnu knjievnu metaforu kroz koju sam mogao da izrazim horore koji su mene opsedali, a koji su uglavnom bili vezani za te ratne godine. Moda u sada i razoarati neke svoje itaoce, ali ja sam sigurno gledao manje dokumentarnih snimaka tog tipa od prosenog srpskog gledaoca. Mnogo ljudi takve snimke recimo skida sa interneta, uva na mobilnim telefonima, dok ja apsolutno nemam fascinaciju tim prizorima i tim slikama. Ja sam te slike i prizore devedesetih uglavnom gledao mimo svoje volje, jer ih je bilo nemogue izbei: u zloglasnim Dnevnikovim dodacima, u dnevnim novinama, na naslovnim stranama. I one su, pre fascinacije, za mene vie predstavljale velike znakove pitanja, podjednako vezane za to ta se to tamo na ratitu deava i ta to znai za moj ivot i moje mesto u svetu, kao i na koji to nain utie na moju fascinaciju hororom. Jer, jedna je stvar oduevljavati se filmovima u kojima se ljudi izmeu ostalog i kolju, i eree, i obezglavljuju, u nekoj tamo Holandiji, Danskoj, Francuskoj, Americi, gde publika to posmatra sa velike distance, a druga je stvar kada to, kao mi ovde na Balkanu, svakodnevno ima u svim medijima. U takvoj situaciji, izmeu ostalog, poinje da preispituje i svoju ljubav prema hororu, koja je, bar kod mene, do osamnaestevebila profilisana i razraena, ali su me novonastale okolnosti navele da je iznova promislim.FS: Moj je uopten utisak da ljudi koji kod nas piu fantastiku inspiraciju crpe prevashodno iz onoga to su itali u knjigama i stripovima, ili onoga to su gledali na filmu, dok ti vie ivotno iskustvo smatra presudnijim za kvalitetno pisanje. Generalno, mnoge si od tih linih doivljaja i seanja iz 90-ih utkao u svoj roman. Koliko, sa druge strane samosvesno trai ta bizarna, neobina iskustva, koliko sam trai onog Poovog avola perverznosti?DO: Pa traim avola (smeh). To se ogleda na nekoliko naina. to se tie ljudi, oni su mi najzanimljiviji, kao fenomen, kao neto najunikatnije i najbizarnije to postoji u svemiru, i moda ta fraza zvui otrcano, ali koliko god se horor bavio natprirodnim stvorenjima, on u sutini mora da ima ljudsku dimenziju, ne u doslovnom smislu rei da se na kraju otkrije da su sva udovita u stvari bili maskirani ljudi i da su se pretvarali, nego da ta dimenzija bude neto psiholoki relevantno. Znai da te metafore, udovita, bogovi, demoni, nose implikacije vezane za stavove i vrednosti glavnog lika i itaoca. Dakle, da to nekome saopti neto to e ga pogoditi na nekom vanom mestu, a ne samo da poslui za ubijanje vremena putem itanja manje ili vie zabavne akcije.FS: Ok, ali zanimaju me konkretna iskustva, tvoja putovanja, susreti, kolika je tu tvoja hrabrost? Pomeni neka od ekstremnijih iskustava.DO: Neka od mojih ekstremnijih iskustava desila su se protiv moje volje i nisam ja svojom hrabrou ili ludilom hrlio u njih. Recimo to, to sam bio u Pritini 1999. za vreme bombardovanja, kao regrut, bilo je jedno od onih, kako kae ore Kadijevi graninih iskustava. Znai, kada otkriva da li jesi ili nisi! Naravno, svi mi u relativno mirnodopskim uslovima u Srbiji imamo neku svoju normalnu egzistenciju, imamo sebi srodan krug prijatelja, navike, ukuse, i sebe vidimo na jedan nain i mislimo da smo ovakvi ili onakvi, ali tek kada se suoi sa tim i takvim iskustvom, kakvo nudi vojska, pa jo za vreme ratnog stanja, kada je zaista biti ili ne biti, tek onda vidi ko si ustvari.FS: Ali poenta je to bi ti da si mogao to iskustvo vrlo verovatno izbegao, a ono te je dovelo do inspiracije.DO: Da verovatno. E sad, to se tie nekog aktivnog traganja i akanja meke, ima i toga, ali ne u nekom ludakom smislu. Internet je, izmeu ostalog omoguio da se sretnu razni ludaci, ekscentrici i frikovi koje moda u realnom ivotu ne bi ni mogao da sretne jer su, recimo, introvertni, ili pod nekim drogama, ili jednostavno u susretu uivo ne bi delovali kao neki ljudi sa kojima bi normalno mogao da komunicira, dok preko blogova i foruma to moe. Pa eto, na kraju krajeva, i preko mog bloga The Cult of Ghoul i mog pisanja, koje je izazvalo feedback i komentare, dolo je do nekih zanimljivih poznanstava. Sa druge strane, u smislu istraivanja, dodao bih da u poslednjih 5-6 godina pokuavam da to vie putujem po Srbiji i istraujem razne lokacije: pusta sela, puste rudnike, fabrike, zgrade, uopteno sva mesta za koja su vezane neobine prie, i koja bi mogla da se dovedu u vezu sa hororomFS: Da li si razmiljao o tome da napravi neki putopis ili zbornik koji bi objedinio ta iskustva i prie, nekakav vodi kroz tu mranu, gothic Srbiju?DO: Moda, u perspektivi, jo je rano da se kae jer sam na poetku tih traganja.

Intervju: Dejan Ognjanovi II deo26 October 2012 |dejan ognjanovi,fantastika,fantasy,ghoul,horor,intervju,knjievnost,lavkraft,naivo| FS: Kada se razgovara o tvom romanu, nemogue je ne dotai se Pritine i naina na koji si opisao atmosferu tog grada vienu oima horor frika. Na momente, deluje kao da se ona u tvojoj vizuri pretvara u onu uvenu Barouzovu Interzonu, ili Lavkraftov Insmut. Generalno, veina fanova je najpozitivnije reagovala na tu pritinsku epizodu Naivog, koju smatraju jednim od najupeatljivijih i najjezivijh delova prie. Koliko je tvoj prikaz ovog grada autentian?DO: Postoji jedna zanimljivost sa tim u vezi, a ona se odnosi na intuiciju u kreativnom procesu i stvaranju uopte. U vreme kada sam koncipirao prvi draft Naivog ja sam u Pritini boravio samo tokom jednog popodneva, kod mog prijatelja Dorijana, koji je inspirisao jedan od likova iz romana, i on me je tada upoznao sa nekoliko svojih prijatelja. Uglavnom smo sedeli u stanu, tako da nisam video puno od grada, ali taj susret sa njima, i te njihove prie o ivotima u gradu, kao i moda nekih 500 metra koje sam ukupno proao, bile su moja dominantna slika Pritine i moja ideja vodilja u pisanju. Kasnije, tokom rata, prinudnim spletom okolnosti, boravio sam tamo kao vojnik tokom tri meseca NATO bombardovanja. Ni tada nisam imao prilike da se proetam ulicama i posetim vei broj lokaliteta, meutim, u svakom sluaju, mogu da kaem da sam osetio njihov duh. E sad, uprkos tom relativno svedenom iskustvu, a prevashodno zahvaljujui razgovorima sa Dorijanom i mojim impresijama, moe se rei da sam ja napravio neku moju Pritinu. Poto sam, nekoliko godina kasnije, Dorijanu, nakon bombardovanja i gubitka kontakta od izvesnog vremena, poslao finalni draft romana, bilo je prosto neverovatno koliko se detalja u njemu poklopilo sa stvarima o kojima mi on uopte nije priao, odnosno koje sam ja izmatao, a pokazale su se tanim! Recimo, injenica o postojanju izvesnog okultnog bratstva, koje je zaista u to vreme kada se roman deava, operisalo u Pritini i radilo svakojake stvari dodue ne tako ekstremne kao u mom romanu, ali mi je potvreno da je definitivno bilo zameateljstava tog tipa. Sa druge strane, potvreno mi je, takoe, da je postojalo mesto slino mom izmiljenom pritinskom kafiu Garuda, u kome se okupljala ta, alternativna, opskurna gradska ekipa.FS: Jedan od recimo meni zanimljivijih (ali i jezivijih) detalja je trenutak kada Dejan, po prvi put zove svoj kontakt za nabavku snaf kaseta na Kosovu, pa mu se sa druge strane javi opskurni glas sa ehom. Citat glasi: U pozadini ljudskog glasa uje se pucketanje, monotono, mehaniko pulsiranje, i umum koji najvie podsea na fijukanje vetra kroz beskrajne pustare. Taj zvuk je tim udniji to dopire iz tople avgustovske noi. Ali, jasno je da nema veze sa vremeskim uslovima i zemaljskim vetrovima Pritina i Ni nisu daleko jedno od drugog, ali ja sam zaista u tom trenutku imao oseaj dodira nekog drugog sveta. I generalno, poto sam pitao svoje prijatelje kako doivljavaju Kosovo, ne u onom tradicionalnom, mitolokom smislu, nego kako doivljavaju sadanje, realno Kosovo, u veini sluajeva dobio sam potvrdu da ga doivljavaju kao prostor mraka, prostor drugog, drugaijeg, nepoznatog. Da li si svesno pucao na taj i takav doivljaj kod domaih italaca?DO: Jedan od kljuih pojmova za horor je ono to je Frojd na nemakom zvao das unheimliche, a na engleskom termin glasi uncanny- to je oseaj neega poznatog, domaeg, to je opet na neki nain otueno od tebeFS: Ako smem da se ubacim mislim da je Kronenberg u tom smislu u svojim filmovima koristio Kanadu?DO: Recimo, ali kod njega se radilo o oseaju Kanade za Amerikance, Kanade koja po topografiji, ulicama, jeziku podsea na Ameriku, ali to nije. Kosovo je, dakle, neto to je nae, a nije nae, neto to je tu i nije tu, to nam je istovremeno i poznato i nepoznato, i to se nalazi u interzoni, udvajanju, i zbog toga mi je ono bilo idealna lokacija za priu koju sam imao da ispriam.FS: Da li je u tom smislu Kosovo kao lokacija korieno u hororu, i uopte u domaoj anrovskoj litertaturi?DO: U hororu ne ali pomenuo bih rad Dragana Filipovia, koji je pisao i pie neku vrstu naune, folklorne fantastike. On je recimo imao nekoliko SF pria smetenih na Kosovu. Meutim, to se tie horor pisaca, onda ne, za njih Kosovo nije postojaloFS: Hajde da ovo pitanje o percepciji Kosova proirimo pitanjem o percepciji uopte, koliko je ona kljuna za horor knjievnost? U svojim esejima o Edgaru Alanu Pou tvrdio si da je jedna od znaajnijih inovacija koje je on doneo, bila u tome da je radi stvaranja efekta jeze, umesto kreiranja grotesknih stvorova i monstuma, itaocu ee pozajmljivao perceptivno kognitivni aparat pomerenih, obolelih i izofrenih osoba. Da li je to na neki nain pripovedaki postupak u Naivom, da se perceptivno -kognitivni aparat nekoga ko, poput tvog lika Dejana, ima pomerene svetonazore u odnosu na ono to se smatra normalnim u Srbiji, podari tom nekom naem, prosenom itaocu?DO: Svaki roman pisan u prvom licu prua ogranienu perspektivu. E sad, ono to je problem kod veine srpskih pisaca fantastike i horora jeste to to je njihova vizura u veini sluajeva everyman vizura. Oni kao da se trude da njihovi likovi budu to normalniji, to obiniji, i kao da pritom namiguju itaocu sa strane. Komentari i vrednosti tih likova su komentari i vrednosti normalnih osoba to u hororu ponekad i moe da proe, poto ne tvrdim da u svakom horor romanu pria treba da bude iz perspektive ne znam kakvih ekscentrika i ludaka ali za priu koju sam ja eleo da ispriam nije mi bio potreban taj prosean, normalan, ulebljen lik. Zapravo je i poenta romana upravo u iskakanju iz rutine, da ono to se smatra normalnim postaje naprasno nenormalno, i da sa druge strane ono to se smatralo nenormalnim postaje nova normalnost. Stvari se okreu naglavake, i bilo kakva sigurnost koju pretpostavljaju uobiajene uloge oca, brata, sina, mua, ljubavnika, profesora, politiara, ulazi u udvajanje, dubliranje, mutaciju. Zbog toga sam ja svesno izgradio lik, koji sam, mazohistiki prema sebi, a sadistiki prema itaocu, beskompromisno odbio da uinim simpatinijim, duhovitijim, i bez obzira na povremene humorne epizode, nije bilo tog tipinog srpskog vickastog namigivanja. Zbog toga sam, kada je roman izaao iz tampe ak bio i iznenaen vrlo pozitivnim feedbackom. Verovatno je da su se mnogi saiveli sa tim i takvim likom, koji ja uopte nisam ciljano gradio da bilo kome bude simpatian! Da budem konkretniji, ogradio sam se od bilo kakvog suenja o njemu, to je jo jedna boljka loe anrovske literature kada pisac implicira itaocu kako treba da se osea i da reaguje. Na kraju, moda je prepotentno rei da sam tom i takvom vizurom neiju svest promenio, ali sigurno je da sam, makar privremeno, stavio ljude u jedan pogled koji nije konvencionalan i svakodnevan, a da li je iz tog ugla neko video neto novo i bio mi zahvalan, ili mu je u tim metaforiki skrojenim cipelama bilo neudobno, ostaje otvoreno pitanje.FS: Da li planira nastavke Naivog? Da budem konkretniji, moda ne nastavke u konvencionalnom smislu rei, ve one koji bi se deavali u istom univerzumu kao Naivo? Tebi je idol Lavkraft, koji je, kao to je meu njegovim fanovima poznato, imao tu meta-priu ije je fragmente svakim svojim sledeim radom postepeno otkrivao. Da li ti ima nesto slino u planu?DO: Imam ali ne bih voleo da u ovom trenutku previe otkrivam. U pogovoru drugom izdanju sam objasnio dosta toga. Meutim, ono to je zanimljivo je, da sam ja takoe tek u Pritini shvatio o EMU mi je zapravo roman! Ja sam do tada imao zaplet, scene, ideje, neki osnovni sklop, poetak-sredinu-kraj, ali sam tu iru sliku, konotacije i simboliku, shvatio tek tokom beskrajnih sati nonog deurstva, kada sam imao priliku da dugo budem sam sa sobom bez ikakvog ometanja, osim onog da kaem, odozgo, sa neba kojim su krstarili NATO avioni i rakete i nosili smrt koja mi je bukvalno non-stop visila nad glavom. Tako da, ukratko reeno, postoji jedna mnogo ira pria iji je Naivo samo deo a odnosi se na temu okultnog rata, ili uopteno, ezoterine pozadine svih naih ratova. Nju planiram da proirim u svom sledeem delu koje ve ima naslov zvae se Prokletije, i deavae se veim delom na kosovskom delu Prokletija. A inae, jedan deo te ire prie, ili da kaem mitosa (eto, da pozajmimo termin Lavkraftovog posthumnog izdavaa Augusta Derleta), nalazi se i u mojoj prii Jama, koja je deo zbirke pria Apokalipsa, koju je Goran Skrobonja objavio 2011. godine. Ona direktno nije vezana ni za jedan od likova romana, ve su ta deavanja vrlo bliska onome to je u Naivom opisano.FS: Veliki deo tvog dosadanjeg rada odnosio se na teoriju horora, ija je kruna svakako doktorska disertacija Istorijska poetika horor anra u angloamerikoj knjizevnosti. Napisao si mnotvo eseja, knjievnih i filmskih kritika objavljivanih u uglednim domaim (ali i stranim) asopisima i enciklopedijama. Da li se po tebi promenio odnos domae intelektualne elite prema hororu? Kako uopte tvoje kolege profesori i intelektualci, reaguju na tvoju odluku da itav svoj radni vek posveti jednom tako prezrenom i prokaenom anru, koji se i dan danas, na neki nain bori za svoju egzistenciju i akademsko priznavanje?DO: Na akademskom nivou odnos je u tom smislu i dalje vrlo stidljiv, i uopteno se fantastici pridaje vrlo malo panje.to se horora tie, sa prvim delom tvoje konstatacije se ne bih sloio, jer je on svoju egzistenciju na knjiarskim policama ve odavno stekao i odbranio, postavi jedan od onih sine qua non. Sa druge strane, da budem iskren, tema ovog anra se kod nas nije potezala, u smislu pravljenja nekog naunog skupa, gde bi neko mogao da javno iznese kontra tvrdnje, pa da se pokrene dikusija. Ono to ja mogu da kaem, iz pozicije nekoga ko ve 15-ak godina objavljuje eseje u domaoj periodici, to ue strunoj, knjievnoj, to u popularnim asopisima, niko mi nikada nije odbio tekst, ili rekao zna ta, taj horor, to ipak nije za nas. Ja sam, ak i na nekim konkursima za esejistiku dobijao nagrade za eseje sa temama iz horora, na koje niko nije gledao kao na horor-esej, ve je to bio legitimni knjievni esej, na legitimnu knjievnu temu. Tako da, mislim da se opta svest, podjednako kod ire publike sa jedne, i akademske javnosti sa druge strane, polako menja, a smatram da e u tom smislu, od svega to sam do sada napisao, najkrupniji uinak prozivesti moj pomenuti doktorski rad. On je, naglasio bih, za domae istoriare knjievnosti od posebnog znaaja, jer se izmeu ostalog u njemu definie osnovna terminologija horora, poto (moram to istai) neki od tih termina nisu do sada ni bili uvedeni kako valja u srpski jezik, niti su postojali u vaeim leksikonima knjievnih termina. Pored toga, on opisuje nastanak i razvoj horora u okvirima angloamerike knjievnosti u kojoj je roen i u kojoj je dao svoje najvrednije i najuticajnije izdanke. Dakle, obzirom na tu optu, generalnu sliku koju sam pruio, verujem da e sada, a naroito nakon njegovog objavljivanja, biti daleko lake i jednostavnije da se o tim temama pie i da e moda nekoga ova tema zaintrigirati, inspirisati i povui da se usredsredi na neki odreeni aspekt, na razliita itanja, iz feministikog,sociolokog, ili nekog drugog ugla.FS: Vaan i unikatan rad, ne samo u domaim okvirima, rekao bih za istoriju svetske knjievnosti uopte.DO: Vidi, nita u istoriji horora nije sluajno, i upravo je to ta perspektiva koja je kod nas nedostajala u retkim ozbiljnijim pokuajima esejistikog i kritikog bavljenja njime, a odnosi se na nedovoljno smetanje u bilo kakav kulturni i istorijski kontekst. Uzmimo primer Frankentajna, koji se u svim dosadanjim analizama uvek povezivao sa Prometejem i starom Grkom, ali nije se dovoljno obraala panja na engleski romantizam, na elija, na Bajrona i na samu klimu u kojoj je taj roman roen. Ili kasnije, kada sam pisao o Drakuli: bilo je potrebno staviti ga u kontekst drugih viktorijanskih romana fantastike, osvrnuti se na injenicu da je u razmaku od 10-15 godina nastalo nekoliko kljunih dela kao to su: Doktor Dekil i mister Hajd, Slika Dorijana Greja, Ostrvo doktora Moroa, Nevidljivi ovek, Drakula, tih 5-6 fundamentalnih, moe se slobodno rei mitova, romana koji su praktino stvorili neke arhetipove. I kada se njihova uzajamna povezanost uzme u obzir, rekao bih da je taj i takav komparativistiki i kontekstualni pristup jedna od kljunih novina koje je moj doktorski rad doneo.FS: Nau publiku, osim obinih fanova svih vrsta fantastike, ini i mnotvo onih koji potajno gaje nade da bi u bliskoj ili skorijoj budunosti mogli da se probiju nekim anrovskim proznim delom. Zarad njih, reci nam emu danas moe da se nada neki mlad pisac horora po pitanju prijema u izdavakim kuama? Kakav je odnos izdavaa prema ovom anru?DO: To zavisi od vrste horora koju neko pie. Trenutno je horor, ne kao kategorija, ve vie kao sama re neto to i dalje nosi sa sobom loe konotacije i to se uglavnom u marketingu izbegava. ak i ako neko napie horor, to se kod nas nee reklamirati kao horor, i nee na polici pisati novi horor roman tog i tog autora.ini se kako je ova re jo uvek stigma, i generalno, tek treba razbiti optu svest da je to neto to je namenjeno morbidnim, perverznim umovima, da to itaju nekakvi posebni itaoci, sektai, satanisti i tome slino. Sa druge strane, danas recimo imamo romane poput Konstantinovog raskra, najvei bestseler u poslednjih nekoliko godina koji se, bez obzira na jake elemente horora, takoe nigde ne reklamira tom odrednicom. Moda se negde pomene re vampir u gomili svih drugih motiva koji su tu prisutni: partizani, etnici, Nemci,Konstantin, Hrist u tom kvaziistorijskom denbraunovskom konceptu koji je preslikan u Srbiju i koji se, naalost, do sada pokazao kao uspena formula za tancovanje novih pisaca. Zahvaljujui tome, sada imamo sluaj da se pojavljuje gomila romana po toj formuli i klieu, sa alternativnim istorijskim tokovima i autentinim istorijskim linostima koje sreu razne, vampire i duhove, i koji su delovi milenijumskih urota to seu do Rima, Grke, Egipta, a prelamaju se bez izuzetka preko srpske teritorije. Ja imam jedan ironian, i pomalo posprdan stav prema tom trendu koji, ruku na srce, u nekoj varijanti moda i moe dati neke valjane rezultate, ali bojim se da je u ovom naem sluaju nedovoljno promiljen, i da vie predstavlja marketinku kategoriju, negoli neto to je autentino i relevantno u knjievnom smislu.FS: Koliko je pored problema tog trenda, na anrovskoj sceni i u izdavakim kuama profilisanim za anrovsku knjievnost prisutan krug ljudi koji kontrolie i filtrira ono to e biti izdavano? Vie puta si na svom blogu kritikovao tu praksu tapanja po ramenu, i vie puta su se na njemu pojavljivale prilino otre kritike nekih domaih anrovaca posle kojih se gotovo zakljuuje da oni ne znaju da piu, iako su uspevali da budu objavljeni.DO: Ti pisci imaju odreen nivo pismenosti ali, uopteno, mislim da ne postoji recept sa uspeh, niti postoji recept za objavljivanje. Pomenuu primer kada sam, spremajui se da kritiki saseem jedan vrlo slab roman koji je izdala izvesna domaa izdavaka kua (ne elim da pominjem konkretna imena) saznao da oni trae novac od svojih autora, to me je prilino pokolebalo u nameri. Oni dakle prvo raspiu neto to nazivaju konkursom, gde svako oekuje da, ako bude pobednik, kao nagradu dobije objavljivanje knjige. Istina je nagrada jeste objavljivanje, ali o troku samog autora. Tako da je to, recimo, jedna od opcija koje se danas nude ako eli da plati, moe dobiti peat izdavaa, a u stvari si platio iz sopstvenog depa. Sa druge strane, moe se uiniti ono to sam ja uradio sa drugim izdanjem Naivog: da se odrekne peata odreene izdavake kue i da objavi samostalno autorsko izdanje, a da ga onda prodaje kako zna i ume, preko blogova, interneta, komisiono preko knjiara i sl. U svakom sluaju, ako oekuje slavu, bogatstvo i tako neto, anse za to u Srbiji su veoma male, osim ukoliko se ne radi recimo o ovoj denbraunovsko-stoijljkovievskoj formuli. Ako to uspe da solidno napie, i pritom ima kvaku tipa drug Tito je bio vampir, na koju e ljudi da se hvataju, kao to Stojiljkovi ima etnike kao good guys ili srpske vitezove kao fantasy junake, ili ako ima uopte bilo kakvu politiku konotaciju poto Srbi, ak i kad je anr u pitanju jednostavno ne mogu bez politike onda moda ima emu da se nada.FS: Na kraju, da li si ikada razmiljao da u cilju pomaganja nekim mladim talentima odri seminar, ili kurs kreativnog pisanja, na kome bi mogao da im prenese svoja iskustva i zanatsku vetinu?DO: Oduvek sam bio skeptian prema tome. Mene niko nije uio da piem, i ne verujem da se na seminarima tog tipa neto bitnije moe izmeniti. Ono u emu je sutina, je neto to se ne moe ni predavati, ni uiti, a to je attitude. Sutina horora i sutina knjievnosti je u attitude-u. Ako ti nema izgraen stav, pre svega prema sebi samom, a onda prema lokalnoj zajednici u kojoj se nalazi, pa u najirem smislu i prema svetu, kosmosu, i to ne u smislu tirada koje e plasirati na stranicama svojih romana kroz likove koji dre govore, ve da se izmeu redova vidi kako ti ima stav koji je konzistentan, tvoj, ne neto to si odnekud preuzeo ili su te nauili na asovima veronauke, nego da se radi o odnosu prema stvarnosti koji je relevantanonda je to prava stvar a to se ponavljam, nigde i nikako ne moe nauiti!Razgovor vodio: Andrija Masla