DEFINICIJA

KORIŠĆENA LITERATURA

• Knjazeva, Svetlana, Logika, Zavod za udžbenikei nastavna sredstva, Beograd, 1989.

• Marković, Mihajlo, Logika, udžbenik za 3.razred gimnazije i pravno-birotehničke škole,Beograd, Zavod za udžbenike, 2010.

• Petrović, Gajo, Logika, Beograd, Zavod zaudžbenike, 2007.

ŠTA JE DEFINICIJA?

• Definicija (lat. definitus – određen, razgovetan,jasan) predstavlja određivanje svojstava nekogpojma, koji tako postaje jasan i razgovetan.

• sažeto, jasno i što je moguće preciznijetumačenje nekog pojma

• tačno objašnjenje značenja neke reči pomoćupojmova koji se smatraju poznatim

DEFINICIJA DEFINICIJE

Definicija je logički iskaz

kojim se nedvosmisleno određuje sadržaj jednog pojma

pomoću drugih pojmova.

DEFINIENDUM I DEFINIENS

Definici ju čine :

• definiendum – izraz koji se definiše i

• definiens – izraz kojim se definiše.

ŠTA IZRAŽAVA DEFINICIJA?

Definicija izražava suštinu stvari.

• Suština je skup osnovnih atributa koji sunužni i dovoljni uslovi da svaka konkretnastvar bude stvar određene vrste. Tako jesuština ili definici ja kružnice da je tozatvorena linija u ravni čije su sve tačkejednako udaljene od jedne utvrđene tačke teravni, tj. centra kružnice.

PRAVILA DEFINISANJA

Dobra definicija mora imati ove osobine:

- adekvatnost

- preciznost

- necirkularnost

- nenegativnost

- nesl ikovitost

- jasnost

ADEKVATNOST

Definijendum i definijens moraju imati isti obim.

Na primer: „Čovek je biće koje hoda na dvenoge” je preširoka definicija, a „Čovek je biće saplavom kosom” je preuska definicija.

PRECIZNOST

Definicija bi trebalo da navodi samo onečinjenice koje su bitne.

Na primer, definicija: „Čovek je biće kojeproizvodi, misli, govori i kuva” nije ni preširokani preuska, ali sadrži i neke oznake koje nisubitne za određenje čoveka.

NECIRKULARNOST

Definicija se ne sme kretati u krugu.

Na primer „Umetnost je delatnost kojom sebave umetnici”, jedan pojam definiše pomoćudrugog, a drugi pomoću prvog.

NENEGATIVNOST

Ako kažemo da je „Čovek biće koje nije ni biljkani životinja”, onda samo znamo šta čovek nije, alijoš uvek ne znamo šta jeste.

Ovde postoji ograničenje: ako je sam pojamnegativan, onda je ova definicija opravdana.Dakle, trebalo bi da glasi: Pozitivne pojmove nebi trebalo definisati negativno.

NESLIKOVITOST

Slikoviti izrazi mogu implicirati značenja kojanismo nameravali i zato bi ih trebalo izbegavati.

Primer slikovite definicije: Istorija je učiteljicaživota.

JASNOST

Trebalo bi izbegavati objašnjenje nejasnog jošnejasnijim (obscurum per obscuris).

Definicija je dobra samo ako su pojmovi odkojih se sastoji definijens jasniji od onih odkojih se sastoji definijendum.

VRSTE DEFINICIJAPO VRSTI DEFINIJENSA

• ANALITIČKE

• GENETIČKE

• OPERACIONALNE(Ovde navodimo samo glavne i najčešće upotrebljavanevrste definicija. U različitim naukama upotrebljavaju sedefinicije koje su ili podvrste ovih glavnih vrsta definicijaili se javljaju u okviru specifičnih metoda tih nauka)

ANALITIČKE DEFINICIJE

• Smatraju se logički najkorektnijim.

• Otkrio ih je i opisao Aristotel:Definisanje se vrši pomoću najbližegrodnog pojma i vrsne razlike (Genusproximum et differentia specifica).(Međutim, iako je jasna i koncizna, ova vrsta definicija ne može da seprimeni na najopštije pojmove – kategorije, kao što su materija, kretanje,odnos itd., jer za njih ne postoji nadređeni pojam)

ANALITIČKE DEFINICIJE – primer

Petougao je mnogougao sa pet uglova.

• P e t o u g a o (pojam koji definišemo) jem n o g o u g a o (najbliži viši pojam – rod)

s a p e t u g l o v a (vrsna razlika).

GENETIČKE DEFINICIJE

Opisuju način nastanka objekata kojispadaju u obim datog pojma, pri čemuse navodi od čega i kako oni nastaju.

Taj način se mora odnositi samo naobjekte iz obima datog pojma.

GENETIČKE DEFINICIJE – primer

Filozofija je teorijsko mišljenje nastalo izdvajanjem logičke komponente iz mita.

OPERACIONALNE DEFINICIJE

• Definijens se odnosi na praktičneoperacije kojima se objekti iz obimadatog pojma, i samo oni, moguproizvesti, ili njihovo prisustvokonstatovati i izmeriti stepen njihovezastupljenosti.

OPERACIONALNE DEFINICIJE – primer

Temperatura je ono što se meri termometrom.

VRSTE DEFINICIJAPREMA NAČINU UPOTREBE

• NORMATIVNE

• LEKSIČKE

NORMATIVNE DEFINICIJE

• Zovu se još i p r e s k r i p t i v n e (propisujuće), l e g i s l a t i v n e (zakonodavne), ili s t i p u l a t i v n e (pogodbene).

• Njima se određuje sa kojim sadržajem bitrebalo misliti neki pojam ili u kojem značenjubi trebalo upotrebljavati neku reč.

NORMATIVNE DEFINICIJE – primer

Pod m e t r o m ćemo podrazumevati četrdesetmilioniti deo Zemljinog meridijana.

LEKSIČKE DEFINICIJE

• Leksičke ili empirijske, navode iobjašnjavaju značenje koje neka rečveć ima u običnom, umetničkom,naučnom ili nekom drugom jeziku.

LEKSIČKE DEFINICIJE – primer

F i l a n t r o p i j a je ljubav premaljudima.

PITANJA I VEŽBE

1. Kojim vrstama pripadaju sledeće definicije:

a) Čovek je životinja koja ima razum.

b) Vodonik je hemijski element atomske težine 1.

c) Mozaik je slikarska tehnika koja se izvodi slaganjemraznobojnih, manje ili više pravilnih kockica od kamena,glaziranog stakla ili keramike u još svež malter, git ilicement.

d) Toplota je ono što nastaje pojačanim molekularnimkretanjem.

e) Vodonik je gas koji se dobija elektrolizom vode, a skupljase na anodi.

f) Fortifikacija je nauka o podizanju utvrđenja.

PITANJA I VEŽBE

1. Kojim vrstama pripadaju sledeće definicije:a) Čovek je životinja koja ima razum – analitičkab) Vodonik je hemijski element atomske težine 1 –

analitičkac) Mozaik je slikarska tehnika koja se izvodi slaganjem

raznobojnih, manje ili više pravilnih kockica od kamena,glaziranog stakla ili keramike u još svež malter, git ilicement – operacionalna

d) Toplota je ono što nastaje pojačanim molekularnimkretanjem – genetička

e) Vodonik je gas koji se dobija elektrolizom vode, a skupljase na anodi – operacionalna

f) Fortifikacija je nauka o podizanju utvrđenja – analitička(leksička)

PITANJA I VEŽBE

2. Odredite i objasnite greške sledećih definicija:

a) Čovek je životinja koja proizvodi i interpretiraznakove.

b) Trougao je mnogougao sa tri jednake strane.

c) Trougao je mnogougao sa tri strane i tri ugla.

d) Psihičke pojave su one pojave koje proučavapsihologija.

e) Zdravlje je najveće bogatstvo.

f) Peladofobija je strah od ljudi kod kojih je vidljivaalopecija arealis ili totalis.

g) Zakonodavna vlast je ona koja donosi zakone.

PITANJA I VEŽBE2. Odredite i objasnite greške sledećih definicija:a) Čovek je životinja koja proizvodi i interpretira znakove –

adekvatnost (preširoka)b) Trougao je mnogougao sa tri jednake strane –

adekvatnost (preuska)c) Trougao je mnogougao sa tri strane i tri ugla – preciznostd) Psihičke pojave su one pojave koje proučava psihologija –

cirkularnoste) Zdravlje je najveće bogatstvo – slikovitostf) Peladofobija je strah od ljudi kod kojih je vidljiva

alopecija arealis ili totalis – jasnostg) Zakonodavna vlast je ona koja donosi zakone –

cirkularnost