Деца, браћа, господа, властела –

настајање или нестајање класе?

СРПСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У

КРАГУЈЕВЦУ, 26–27. X 2012

настајање или нестајање класе?

Бобан Арсенијевић

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ

1

Стандардни опис

• Именице браћа, деца, властела и господа,

референцијалне граматике српског језика

наводе као класу коју обједињују

заједничке морфосинтаксичке особине.заједничке морфосинтаксичке особине.

• У ове особине се убрајају колективна

морфологија, супституција продуктивних

облика множине и разилажење морфо-

синтаксичких и семантичких обележја.

2

Циљ рада је

• да препозна димензије по којима ове

именице заиста чине хомогену класу, и оне

по којима то није случај,

• да расветли природу дијахронијских • да расветли природу дијахронијских

процеса којима су ове именице захваћене,

• и релевантне факторе који условљавају

њихово различито понашање.

3

Сличности и разлике

• Граматике српског језика описују све четири

именице као именице морфо-синтаксичког

женског рода.

• На плану семантичког рода, само се • На плану семантичког рода, само се

именица деца представља као именица

средњег семантичког рода, док остале

показују семантички мушки род.

• Нехомогеност класе?

4

И деца од облика мушког рода

• Скок (1974): деца долази од детац (dět+ьcь).

(1) а. Малени дица нису дужни поста. (РЈАЗУ)

• У прилог Скоку – нерестриктивно употребљена

односна заменица трпи слагање у женском и односна заменица трпи слагање у женском и

мушком, не и у средњем роду:

(1) б. У дому су боравила деца чији родитељи су

остали у иностранству, а коју/које/*која су

планирали да касније пребаце у Вршац.

5

Права нехомогеност: слагање

• Посматране именице показују хибридно

слагање: у женском роду једнине (морфо-

синтаксичко) и у мушком роду множине

(семантичко).(семантичко).

(2) Његова деца су дотрчала.

FSg/NPl Pl FSg/NPl

• Атрибут је у FSg, а партицип? FSg (Маретић

1899), NPl (Корбет 1986), дуал?

6

Корбетови аргументи

• Партицип је део сложеног предиката чији

финитни део показује множинско слагање

(су дотрчала).

• Координација са регуларним именицама на • Координација са регуларним именицама на

–а слаже се у мушком, а не женском роду

множине (имплицира мешани род):

(3) а. Жене и ситна деца су стигли/*стигле.

б. Жене и ситна старица су стигле/?стигли.

7

У прилог FSg интерпретацији

• Ситуација са координацијом је сложенија него што Корбет подразумева:

(4) Њена браћа и деца су носила исте те особине којих се она стидела.

Слагање у косим падежима према FSg:• Слагање у косим падежима према FSg:

(5) Њена браћа су ми се учинила посусталом.

• Помоћни глагол са именицама господа и властела у једнини:

(6) Господа је/су жељна забаве.

8

Истинска нехомогеност класе

• Именице браћа и деца се слажу само са

личним глаголским обликом у множини,

именица господа са оба облика, а именица

властела само са једнинском формом.властела само са једнинском формом.

(7) а. Деца/браћа су/*је тражила повластице.

б. Господа су/је тражила повластице.

в. Властела је/*су тражила повластице.

9

Морфолошка нехомогеност

• Једина именица која не прихвата финитни

глагол у множини, властела, уједнно се

издваја и продуктивним обликом множине:

(8) брат ??брат(ов)и браћа(8) брат ??брат(ов)и браћа

*д(иј)етац *д(иј)етци д(ј)еца

господин *господини господа

властелин властелини властела

10

Хипотеза и објашњење

• Класа нестаје, тако што збирни облици

постепено бивају реинтерпретирани као

множински.

• Хетерогеност настаје услед бржег мењања • Хетерогеност настаје услед бржег мењања

два члана класе – деца и браћа и спорог

мењања члана властела.

• Шта је узрок различитој брзини мењања?

11

Аргументи за слабљење

колективног значења

• Sg финитни глагол са браћа и деца до XIXв.

(9) а. Браћи, која није дошла на скупштину...

(РЈАЗУ)

• Братија и данас дозвољава и Sg и Pl.• Братија и данас дозвољава и Sg и Pl.

(9) б. Братија је/су устала рано.

• Лексикализација колективних именица:

(9) в. гамад, марва, стока, живина, боранија;

г. дечурлија, Србадија, ситнурија.

12

Аргументи за реинтерпретацију

• Дијалекатска деклинација и слагање према

множинском обрасцу (Младеновић 2011).

(10) а. Пратила сам нешто њенем децама.

б. Његови браћа долазили да га траже.б. Његови браћа долазили да га траже.

• Процес заправо сеже далеко у прошлост:

(11) усердијем игумана Никодима с

братијами (манастир Лепавина, 1602)

13

Узроци промене

• Нестајање друштвеног уређења у коме ове речи имају статус термина за групе мешовитог рода (властела и господа за друштвени сталеж, браћа за социјалну страталну хоризонталу и деца са буквалним страталну хоризонталу и деца са буквалним значењем, али и за поданике).

• Притисак језичког система: неекономичност класе од четири члана са морфолошком празнином (продуктивна множина).

14

Узроци неравномерности промене

• Фреквенција: деца, браћа, господа већ вековима далеко фреквентније него властела.

• Морфолошки састав једнинског облика:

(12) а. брат, *д(иј)етац

б. господ-ин (место лексикализованог б. господ-ин (место лексикализованог господ), властел-ин (изгубљено властељ)

• Наставак –ин, чији је семантички ефекат издвајање јединице бројања из примарног колективног облика, чува информацију о збирној природи облика господа и властела.

15

Фактори и мера брзине промене

Висока

фреквенција

Примарна

једнина

Финитно

слагање Pl

браћа + + +браћа + + +

деца + + +

господа + – +/–

властела – – –

16

Закључак

• Класа хибридних именица на –а нестаје са

социо-културалним променама које слабе

употребну вредност колективне семантике,

а под притиском језичке економије.а под притиском језичке економије.

• Брзина промене сваког члана класе је

функција његове фреквенције и примарне,

односно секундарне природе једнинског

облика у односу на колективни.

17

ХВАЛА!ХВАЛА!

18