De Stajl

Neoplastini pokret ili De Stajl nastao

je u Lajdenu u Holandiji 1917. godine

kao grupa koja je izdavala asopis pod

istim imenom. Pokret je postojao

etrnaest godina, do 1931. i mogao bi

se oznaiti kao rad tri oveka - slikara

Pita Mondrijana (Piet Mondrian) i Tea

van Duzburha (Theo van Doesburg) i

arhitekte Herita Ritfelda (Gerrit

Rietfeld) poto je ostalih devet lanova

relativno sporedno. Principe

oblikovanja slike (geometrijska

jasnoa, harmonija, ograniavanje na

primarne boje) preuzela je od

Mondrijana. Ti principi imali su uticaj i

na arhitekturu i na primenjenu

umetnost a uticali su i na umetnike

Bauhausa i na konstruktivistiko

slikarstvo.

De Stajl Pit Mondrijan godine 1915. i 1916. provodi u Larenu gde se esto sree sa filozofom unmakersom. U toj fazi on ne slika ali je napisao svoj glavni teorijski esej Neoplasticizam u slikarstvu koji se prvo objavljuje u nastavcima u prvih dvanaest brojeva asopisa De Stajl.

Oko 1917. Mondrijan raskida sa svojom umetnikom prolou i svoj rad ukljuuje seriju kompozicija koje se sastoje od lebdeih pravougaonih bojenih ravni.

De Stajl Piet Mondrian

De Stajl Piet Mondrian

De Stajl Piet Mondrian

De Stajl Neoplastini pokret

De Stajl

Van Duzburh i njegov saradnik, holandski

arhitekta Korneliju van Ejsteren promene stil

i time De Stjl ulazi svoju drugu fazu. Tokom

1923. potpuno je iskristalisan arhitektonski

stil neoplasticizma koji je zahvaljujui izlobi

njihovih radova u galeriji Leonsa Rozenbera

(Leonce Rosenberg) l'Effort Moderne u

Parizu doiveo veliki uspeh. Na pvoj izlobi

su pored brojnih aksonometrijskih studija

prikazana su tri njihova rada: projekat kue

Rozenber, studija za projekat enterijera

univerzitetskog hola kao i projekta za

umetnikovu kuu. 1921. Van Duzburh na

poziv Valtera Gropiusa poseuje Bauhaus

gde je izazvao optu pometnju otvorivi

atelje neposredno pored kole gde je drao

kurseve slikarstva, vajarstva i arhitekture

tako rasipajui otrov novog duha Stijl

De Stajl Trea faza, posle 1925., je postneoplastiki period udruen sa osipanjem pokreta. Sve je poelo dramatinim prekidom odnosa Mondrijana i Van Duzburha, zbog Van Duzburhovog uvoenja dijagonale u radove iz toga je proizala slika zvana Kontrakompozicija. Ovo je proizvelo da 1924. Mondrijan naputa grupu a na njegovo mesto nadzornika zajednike stvari dolazi Konstantin Brankui (Brancusi), ali je jedinstvo grupe narueno.

De Stajl Prva zgrada koja se moe pripisati De Stajlu je Vila Henny u Huis-ter-Heide kraj Utrehta koju je projektovao Robert van't Hof po uzoru na Rajt-a 1916.

De Stajl

Iako arhitekta J.J.P. Aud (J.J.P. Oud) nikada nije pripadao ni formalno ni ideoloki pokretu, veza koja postoji je njegov projekat za fabriku Purmerend 1919.

De Stajl Projekat enteriera je Caf l'Aubette(VI) u

Strasburu na kojem je Teo van Duzburh

otelotvorio svoje i estetske ideje De Stajla.

Pretpostavlja se da su za priblino polovinu

radova u enterieru bili odgovorni Sofi Tojber-Arp

(Taeuber-Arp) i njen suprug Hans Arp (Jean Hans

Arp) uz kontrolu Van Duzburha.

Projekat je ukljuivao transformaciju pasaa i jo

deset javnih prostora jednog krila zgrade iz XVIII

veka (nekoliko barova i kafea, bilijarsku salu i

dve plesne dvorane) uz ouvanje njene fasade.

Tipski mobiliar i osvetljenje je igralo vanu ulogu

u svakoj prostoriji kafea uz majstorsku upotrebu

boja prilagoenu karakteru, tipu i poloaju

prostorije a opet uvajui jedan duh koji

prevejava kroz sve prostore dovodivi ih estetski

usaglaenu kompoziciju. Caf l'Aubette je

otvoren 17. februara 1928.

Korisnici tog vremena jednostavno nisu bili

spremni za takvo revolucionarno delo i on je u

upotrebnom smislu doiveo neuspeh koji je

priznao i sam Duzburh.

De Stajl Caffe De Unie, Roterdam, JJP

Oud, 1925

De Stajl Caffe De Unie, Roterdam, JJP

Oud, 1925

De Stajl Herit Ritfeld 1917. godine nastaje uvena crveno plava stolica Herita Ritfelda koja je prizala iz viktorijanske stolice na sklapanje uz primenu tek oformljene estetike neoplasticizma na trodimenzionom objektu.

De Stajl Kua reder-reder koju je projektovao Herit Ritfeld 1925. zauzima posebno mesto u samom pokretu De Stajl, takoe je od velike vanosti za shvatanje kljunog momenta u istoriji rane moderne arhitekture a samim tim i u istoriji arhitekture XX veka . Projektovan je uz usku saradnju Ritfelda i gospoe reder.

Na kui reder-reder moe se videti primena principa koje je Van Duzburh opisao esnaest taaka plastine arhitekture. Prve skice su nastale 1923., gospoa reder se u kuu preselila 1924. dok je ona u potpunosti zavrena tek 1925.

De Stajl Kua reder-reder, Herit Ritfeld 1925.

uveni prozor na uglu je postigao efekat proimanja spoljnog i unutranjeg opet uvajui potreban odnos javnog i privatnog. Na njegovu alost Ritfeld nije uspeo da izvede kuu od betonskih ploa ali koristei boje on je uspeo da postigne takav efekat. Eksterijer je bio vrlo tedljivo obojen. Velike zidne povrine su bile sive ili pepeljasto bele kao i u unutranjosti. Samo su detalji bili obojeni u osnovne boje.

De Stajl Kua reder-reder, Herit Ritfeld 1925.

Iako je prizemlje moralo biti uraeno na konvencionalan nain zbog propisa stanari su dobili u prizemlju prividno otvoren prostor pomou kontinualne tavanice i promenljiv prostor sa teleskopskim, pomerljivim pregradnim zidovima na spratu.

De Stajl Kua reder-reder, Herit Ritfeld 1925.

Uprkos tome to je kua relativno mala ona je izuzetno dobro projektovana tako da je svaki pedalj prostora iskorien. Nametaj za kuu je projektovao Van de Hrunekan (Van de Groenekan) koji je bio vrlo slian Ritfeldovom eksperimentalnom nametaju.

De Stajl Kua reder-reder, Herit Ritfeld 1925.