David R. Palmer

POMALJANJE

(Emergence, 1980) Nita ne radite? Nikuda ne idete? Vreme se razvuklo? Dosadno? Depresivni? Takoe, veoma uplaeni? Uzroni faktori ne pod kontrolom? Nezgodno. Za aljenje. Zatvoreni krug zmija grize svoj rep. Um okupiran problemima; problemi se zagnoje, dobijaju sve veu vanost kojom okupiraju um. Itd. Dovoljno loe i gde problemi minorni. Moji nisu. Psiholoki tekstovi nude razna reenja: preporuuju zaposlenost, zamajavanje ako je potrebno; odvraanje panje. Bolje ukoliko zamajavanje predstavlja izazov, u odreenom stepenu frustraciju. Jo bolje to imam odgovornost. Sve pomae. Moda. U svakom sluaju, uposlenost teko postii. Jeste, vie knjiga u sklonitu nego u javnoj biblioteci; vie alata, opreme, zaliha, itd. nego u nasukanom brodu vajcarske porodice Robinson sve najnovija dostignua: najlake, najjednostavnije, najpametnije, najpouzdanije, nerajue. Senforizovano. Sve neupotrebljivo ukoliko ne ispravka dok ne izaem (a od cele gomile znam upotrebim moda pola tuceta: rafciger da otvorim zaglavljenu fioku; eki da razmekam niclu, lomim led za kockice; testerica da seem smrznuto meso...) Pa, naravno da postoje knjige koje objanjavaju odabir, upotrebu. Zaista, naravno postoje knjige na hiljade! Plus biblioteka mikrofilmova jo vea. Mnogo znaajnih stvari: klasika, savremenici; sveobuhvatni muzej najboljih ovekovih ostvarenja: rei, platna, 3-D i multigledne reprodukcije skulptura. I nauka: medicina, stomatologija, veterina, entomologija, genetika, pomorska biologija; mainstvo, elektronika, fizika (i nuklearna i batenska), meteorologija, astronomija; stolarstvo, poljoprivreda, zavarivanje (sa itavom opremom), lov, preivljavanje, itd. itd.; poezija, beletristika, biografije velikana, skoro velikana; filozofija ak i kompletan izbor svetske fantastike, stare i nove. Kompletne knjige o Ozu, itd. Lepo iznenaenje. Tata bio odluan da ovekova najvea dostignua ne treba da nestanu u Vatrometu; takoe siguran da isti vreba iza oka. (Priznanje: Zapitala se ponekad igra li kompletnim pilom; potroio nezamislivu koliinu para na sklonite i sadraj. Ispalo da u pravu; verovatno se poslednji smeje Negde. elela da je ovde da me zafrkava

zbog toga ali ne bi da moe; bio previe fin. Nedostaje mi. Mnogo.) Postajem plaljiva. Gore spomenuto po definiciji predstavlja zadravanje u patolokom smislu, po definiciji iz lekcija psihologije. Vreme da se kucne petama, pljesne rukama, nasmei, krene poskoicom. U svakom sluaju, planine knjiga, mikrofilmova, ograniena korist; preozbiljni. Uzmimo klasike: mogu se tolerisati neko vreme, onda nastupaju uzgredni efekti. Podsea na manikiranje grebanjem po kolskoj tabli, mogue, ali u radije trpeti duge nokte. Isto sa klasikom kao jedinim lekom za zadravanje. Ne sigurna ta gore. Moe biti previe kulture u naglim dozama kodi zdravlju; moda se imunitet mora postepeno izgraivati. A tehnika jo gora. Iako imala dobre osnove u matiu, osnovnim naukama. Ispravka osnove dobre, s obzirom na starost; ali ovde ne pronala bilo ta doviljno elementarno da iskoristim za proboj. Naravno, jo se ne organizovala; ne prouila katalog, planirala postepen pristup interesantnim temama. Hou; ali za sada, etnja kroz klasike skoro dosadna koliko i gledanje uasnih slika endokrinih poremeaja. I racioniem fantastiku, naravno. Hiljade naslova, ali ne gubim glavu. Brzoita, znate kako je; prekrim disciplinu, bunar presui za par dana. Onda nala knjigu o Pitmenovoj stenografiji. Promenilo sve. ula jednom iz nesumnjivog izvora (gica Hartman, Tatina sekretarica i recepcionerka) najbolji je, potencijalno najbri, i najraznovrsniji sistem zapisivanja. Takoe najtei se naui kako treba. (Fusnota, u prilog istorijske preciznosti; Ona ga koristila: izvor moda zagaen nijansom pristrasnosti.) U svakom sluaju, izgledalo obeavajue; nudilo izazov, frustraciju. Takoe, kukice prilino lepe; umetnost u neku ruku. Nadala se bie zabavno. Bilo oko dva dana. Onda memorija zavrila apsorbiranje principa stenografije, vodilje skraivanja i formulacije; prenela iste u korteks kraj izazova. Ponekad zamorno biti genije. Pa, ak i ako ne vie zabavna sama po sebi, jo uvek korisna, mnogo praktinija od rukopisa; idealna za voenje zapisa, pisanje biografije za arheologe. Verovatno se ne bih trudila da sam ograniena na rukopis; presporo, nezgrapno. Ulagani napor bi otupio entuzijazam (kojeg i tako nema mnogo), unitio zalihe hartije po kratkom postupku. Pitman celu ivotnu priu smeta u red i po. (Naravno, pomae to moj ivot bio kratak ispravka: pomae saetosti; ne i stanju duha.) Problem stanja duha ozbiljna stvar. Telo zarobljeno duboko pod zemljom; emotivna razina pozamano nia. Izgledi ne dobri da se telo izvue ivo, ali izgledi ne poboljani emotivnim stanjem. Depresija ini inteligentnu procenu opcija slabo verovatnom. U sadanjem stanju bih verovatno previdela deset dobrih mogunosti, bacala novi zbog karta. Situacija verovatno ne toliko bezizgledna kako izgleda; ali bez

podataka, korisnog obrazovanja, specijalizovanog znanja (i jake petlje), ne mogu formirati ivoroeni zakljuak koji ukazuje na hepiend. U nedostatku istog, sklona pretpostavim najgore. Pa zapis nije samo za arheologe; terapeutski je. Katarza: Prospe duu na hartiju, oseti se bolje. Mora biti tano tako tvrde psiholoki tekstovi (iako upozoravaju da bolje platiti nedeljnu zaradu za sat sluanja voajeru opremljenom doktoratima. Meutim, takvog nema u inventaru sklonita; valja se snai). Prvi korak: Aurirati zapis. Nikad pisala tako neto; ne prisna sa zahtevima forme, Pravim Stvarima. Shodno, upotrebiti sopstveno nahoenje. Jedna stvar sigurna: Reenina struktura skroz e naterati profesore maternjeg jezika se okreu u grobovima (one dovoljno srene da ih imaju). Jezik je ezdeset procenata salo, nesimbolian, kart. Pretpostavljam, masivna neefikasnost potie od podsvesno priznate potrebe za odugovlaenjem, davanjem inferiornom intelektu anse skupi misli u neto nalik koherentnosti (obino bez uspeha) i razmee se (moja re od dvanaest dolara moe rasturi tvoju re od deset dolara). Neu se drati precendenta; malo smisla u pisanju stenografijom, a onda odbacivanja prednosti zalaenjem u akademsku blagoglagoljivost. Stalno skreem u kritiku drutva. Verovatno simptom stanja. Glupo; po svemu sudei, drutva vie nema. Rekoh: Prvi korak: Aurirati zapis do ovog trena; iistiti se od neuroza, raznih vezanosti. Onda beleiti uredni dnevni napredak u prouavanju situacije, posledinom sistematskom (briljantnom) samospaavanju iz upave situacije. Korist dvostruka: Prvo, oprau, osuiti, sloiti, spremiti psihu; vratiti umu uobiajenu genijalnost; poboljati izglede za uspean spas, posledino preivljavanje. Drugo, pruiu arheolozima detalje o uzroku prerane smrti meu zbunjujuom masom artefakata u sklonitu, ukoliko oekivani prvi doprinos izgubi ruiasti sjaj. (Moram priznati brinost za kostokopae isiljena: kosti u pitanju moje! Dosta trabunjanja. Vreme se krene, ogoli dua za sopstveno dobro. Biti neurotian skoro isto zamorno kao biti genije. (Panja, arheolozi: Ispraznite prostoriju od osetljive mladei i/ili meanog drutva vrui detalji slede:) Roena pre jedanaest godina u malom viskonsinskom gradu, jedino dete normalnih roditelja. Prozvana Kandidija Marija Smit; skraeno na Kendi pre nego se mastilo osuilo na krtenici. Rani nagovetaji atipinosti: Oi fokusirane, pratile po roenju; uzrono-posledine veze jasne sa est nedelja; prve rei sa etiri meseca; reenice sa est meseci. Siroe sa deset meseci. Roditelji poginuli u saobraajnoj nesrei. Bez rodbine stvorilo dilemu u pogledu bebisitera. Reeno kada se socijalni radnik angaovao. Bila strano slatka beba, usvojena u

rekordnom vremenu. Doktor Foster i supruga dobri roditelji: neni, paljivi, privreni jedno drugom, to pokazivali. Pruili dobru sredinu za godine formiranja. Onda Mama umrla. Ostali samo Tata i ja; jako nas pribliilo. Bila verovatno besramno razmaena, ali i sputana: Onda imala jedva pet godina, ali elela da uim samo to Tata imao vrsta ubeenja u pogledu odgovarajueg tempa uenja, smernica za normalan odgoj. Ne odobravao preranu zrelost; smatrao da nezdrava, vodi ka buduoj neprilagoenosti, nezadovoljstvu. Takoe paternalistiko seksistiki; imao teak sluaj uratenog stereotipisa. Cenzurisao aktivnosti, itanje; odugovlaio pri najmanjem nagovetaju prezrelog ponaanja, netipinih interesa. Mama se ne sloila; pomagala, putala na volju. Uz njenu pomo nauila da itam do druge godine; razumela osnovne brojane odnose do tree: Mogla dodati, oduzeti, mnoiti, deliti. Mnogo pomogla dok nije morala da ode. Pa veinu znanja stekla kriom. Morala ne dobija se lako u provincijskoj uionici. Ne teko; razvila brzoitake navike, mogla zavriti srednjokolski udbenik za deset, dvadeset minuta; svariti tipian bestseler za pola, tri etvrt sata. Visila u kolskoj, mesnim bibliotekama kad god mogla (samo italake; ne mogla nositi kui). Ali grad mali; iscrpla oigledne izvore pre tri godine. Od tada preivljavala na mravim plodovima tajnih operacija po kuama prijatelja, knjiarama; povremenim napadima na biblioteke, kole susednih gradova. Naravno, svi takvi poduhvati ne plodonosni; provincijski izvori veinom isti, u uskom krugu. Katalozi veinom plitki, duplirani; Nedostaje originalnost. Frustrirajue. Pojaano znanjem da Tatina lina kuna biblioteka po broju primeraka tue kolske i mesne biblioteke zajedno (ne raunajui kolekciju u sklonitu, ali za nju onda ne znala) a ne mogla prei polovinu prve strane devedeset pet procenata knjiga. Tata patolog; knjige nedostupno tehnike. Toliko vii nivo, ne mogla odrediti gde lei jaz (traite od amazonskog ljudodera, svee dopremljenog avionom, analizu obrazovnih manjkavosti koje uzrokuju nerazumevanje strukture komercijalnog bankarstva). Tekstovi teki; pretpostavljaju visoku kompetenciju itaoca. U sopstvenom sluaju alosno niska rezultat zavere. Pa eznula, hranila se mrvicama kad bi neumorno istraivanje otkrilo nove izvore. Jedini svetli izuzetak: Su Kim MekDivot, sin amerikog misionara iz dana Bokserskog ustanka, proizvod ranog saveza Istoka i Zapada. Imao sedamdeset tri prilikom odlaska u penziju, doselio u komiluk pre dve godine. Oigledno bio uitelj celog ivota, ali nikad postigao stalnu katedru. Izgleda mu nije smetalo. udan starac. Nean, tihog glasa, veoma utiv; malen, izgledao skoro krhak. Orijentalni zain dodavao vilinski utisak izboranim crtama;

utisak ne smanjen svetlou nestaluka u oima. Za dve nedelje postao fokus omladinske aktivnosti veini grada. Ne mogu rei za veinu klinaca, ali u sopstvenom sluaju motivacija oigledna: Pored uroene srdanosti, znao sve a ako se izuzetak pojavi, rado bi ostavio sve, pomogao u otkrivanju i imao knjige. Kua nesumnjivo prekraj protivpoarnih propisa; esto se pitala kako graevinski elementi izdravaju teret. Fascinantan ovek: Mogao, hteo diskutuje o svemu. Ali se pitala neko vreme kako se snalazio kao uitelj; nikad odgovarao na pitanja sem pitanjima. Izgledalo kad god imam pitanje, na kraju sama istraim, saoptim odgovor njemu. Trebalo malo dok shvatila, vie dok stvarno ispotovala: Nije ga interesovalo prenoenje znanja, injeninih informacija prenosio proces uenja. Razlika znaajna; retko shvaena, jo ree cenjena. Ne sumnjam to bio razlog niskog iznosa penzije. O, skoro zaboravila: Mogao prepoloviti cigle mrkim pogledom, naneti nemerljivu tetu pokretom miia. Bilo kog miia. Bio majstor karatea desetog dana. Nisam znala da ima takvih: mislila da stepeni zavravaju osmim a ula glasine da oni mogu hodaju po vodi. (Ali sumnjam bi se Majstor Mek zamajavao. U sluaju potrebe, ljubazno zamolio vode da se razdvoje ali najverovatnije zahtev predupreen, nepotreban.) Drugog dana po doseljenju, Majstor etao glavnom ulicom kad naleteo na etiri mlada oveka, rane dvadesete, pijani, zaputeni Vikendai (alim, moja jedina neizbrisiva predrasuda) zabavljena samoizraavanjem u Milerovom dragstoru. Aktivnosti se sastojale od prevrtanja nametaja, inventara; bacanja kontejnera (mleko, sirupi itd.) na pod; bacanja robe kroz izlog. Diskutovali o bacanju i g-dina Milera kad Majstor Mek stigao na lice mesta. Ocenio situaciju; utivo zahtevao prestanak, uzdranost, saekivanje organa vlasti. Zapanjeni posmatrai zatvorili, odvratili oi; ne eleli posmatrati oekivani pokolj. Prljava etvorka ispustila g-dina Milera, stutila se na starog Kineza krhkog izgleda. Onda svi pali dole, imali posledine tekoe sa ustajanjem. Situacija ostala statina dok policija stigla. Prljavci uhapeni, otpremljeni u bolnicu. Pokuana istraga o prepirci neuspela: Previe svedoenja Sva kontradiktorna, puna neverice, slabo verovatna. Meutim, ponavljanje odreenih slinosti u priama sugerisalo simultano saplitanje kada Prljavci posegnuli za Majstorom: onda svi pali, zadobivi od toga ozbiljne povrede: etiri slomljene vilice, dve ruke, dve noge, dva runa zgloba; dva iaena kuka; dve rupture slezine. Plus masnice na zapanjujuim mestima. Jedina jednoglasna stvar pitajte bilo koga: Majstor Mek nije uopte mrdnuo. Policija pisala beleke u vidno nategnutoj tiini. Takoe uzela izjavu od Majstor Meka. Ali od sumnjive pomoi:Sastojala se veinom od

pitanja. Sledee nedelje YMCA objavila e Majstor Mek voditi obuku u karateu. Rezultiralo skoro izgredima (po provincijskim standardima). Samo mesta za stajanje pri upisu; skoro tunjave oko mesta u redu. Bila esnaesta na listi za poetne asove, ali nemam zasluga za upis: Tatino maslo. Jako elela s obzirom na socioloke trendove, umee samoodbrane izgledalo sve vie kao neophodna drutvena vetina za preivljavanje u budunosti ali oklevala da nanem temu; izgledalo kao verovatni sukob sa naelom normalnog odgoja. Pa konano upitala. Iznenaenje! Sloio se dao blagoslov! Bila jo u oku kad Tata zapitao za vreme, datum upisa. Pokazala lanak u novinama; sutra u podne. Izgledao zamiljen nekih pet sekundi, onda smo izjurili kroz vrata, niz ulicu do Y. Ve petnaest ispred nas, opremljeni da izdre ekanje. Tata na izgled kao stara papua: topao, udoban, oputen. Ali delio osobine ledenog brega: Devet desetina uma ne oigledno u svakodnevnom ivotu. Znala da jako pametan, naravno. Proizilazilo iz zanimanja; patolog zna sve to i drugi specijalisti, plus vlastiti posao. Oigledno ne karijera za kretena a bio dobar patolog. Cenjen. Ali ne razmetljiv; bilo lako zaboraviti; podseanja malobrojna, retka. irina duha, dalekovidost, brzina reagovanja, Mo Komandovanja se pokazivali samo u vreme potrebe. Tako bilo tad: Dok stajala u redu otvorenih usta (sa jo dvadeset perspektivnih na gomili iza mene poput policajaca iz burleski), Tata organizovao prijatelje da donesu stolice, poljski krevet, hranu, pie, toplu odeu, ebad, kabanice itd. Trebalo mu tri minute na telefonu. Bila impresionirana. Onda zapanjena proveo celu no na trotoaru sa mnom, delei bdenje, odmenjujui pri odlascima u One Prostorije kad bilo potrebno. Steglo me u grlu kad saoptio nameru. Zagrlila ga bez daha; rekla mu da Kismet obezbedio boljeg oca od veine pokuaja genetskom koincidencijom. Nije odgovorio, ali bila zagrljena jae nego obino; uhvatila odblesak jaeg odsjaja ulinog svetla u uglovima oiju. Posebna no; puna topline, oseanja pripadnosti, zajednitva. Nakon Tatinog velianstvenog doprinosa, napora da me upie na kurs, oseala blagu krivicu zbog krivog uslmerenja, skrivanja prave motivacije. Istina, pohaala asove, trudila se; postala, u stvari, zvezda meu uenicima. Ali morala uenike zvezde ile na obuku u aha! Majstorovu kuu, okruene onim to izgledalo devedeset posto knjiga na ovom svetu. Zasluila pristup tamo. Uloila velike napore da odrim povlaeni status; postigla crni pojas za deset meseci, dravno prvenstvo (u dobno/teinskoj kategoriji) est meseci kasnije. Smatrana verovatnim kandidatom za savezno prvenstvo, moda svetsko. Uivala; zabavno, odlino za kondiciju, oigledna potencijalna vrednost (pitajte

Prljavu etvorku), dobro za ego zbog laskanja povodom sve dueg niza uspeha, osvajanja dravnog Kupa ljubavi (ironino krtenog takmienje bilo borba: ubila sedam protivnika, obogaljila jo dvadeset dva za ceo ivot ili due). Ali isto usputno, ni u kom pogledu ne odvlailo od glavnog cilja: Uz pomo Majstora (oslovljavanog Uitelju van dojoa) apsorbirala ekvivalent naprednog srednjokolskog obrazovanja, neto fakultetskog dok nije svet propao: Matematika do diferencijalnog rauna, hemija, poeci fizike; dobri temelji za fakultetsku biologiju, prirodne nauke dobro mi ilo. Povremeno uhvatila Uitelja kako me gleda poput kokoke koja lupa glavu nad labuim jajetom ubaenim u gnezdo; dodaje beleke u Dosje Tarzan (nereena zagonetka: veliki dosje, nikada objanjen, delimino u vezi sa mnom, poto dostignua esto rezultirala unosima, ali bio devedesetcentimetarski pre nego se ja pojavila), ali definitivno odobrava a njegovo odobravanje bolje za ego od dravnog kupa. U pogledu ega, do tada dostigla peti dan; mogla slomiti ciglu bridom ake, kolenom, stopalom. Ali nisam, nakon nauila da mogu. Mogunost brinula Tatu. Jadni dragi mogao profesionalnom preciznou zamisliti patoloke posledice nevetog pokuaja; znao tano kako koja krhotina kosti izgledala, gde se zarila; koje tetive iseene kojim zarivanjem; koji nervi zauvek uniteni itd. Imao enjivu ambiciju ga nasledim u medicini: smatrao izglede mravim za pretendenta kojem deformisani, nauljani ekii rastu iz zapea. Bespotrebna briga; uljevi nepotrebni. Uz pravu kontrolu telo zadaje udarac normalnim rukama bez nelagode, oteenja. Mogue, naravno, zloupotrebiti prirodu do take u kojoj se prsti, zglobovi, brid ake itd. pretvore u kremen, ali nikad videla spoljnu manifestaciju. Ne slui svrsi u praktikovanju Vetine; posmatrano sa prezirom i od strane ozbiljnih uenika i Majstorove.

Toliko o lepim seanjima. Nedavno svetska situacija krenula nagore. S obzirom na

uobiajene novinske naslove kad promena poela, izgledi postali skroz crni. Tata pokuao da sakrije brigu, all provodio duge sate itajui izvetaje iz Vaingtona (prvi put shvatila koliko ustvari cenjen kad videla od koga), gledajui vesti, konsultujui razne inostrane, domae zvaninike telefonom. Izgledao dovoljno vedro, ali kad mislio da ne gledam, maska spadala.

Konano me pozvao u radnu sobu. Rekao da sednem; odrao dugo, ozbiljno predavanje o koliko ozbiljno stvari stoje. Traio da provedem kroz kuu, pokaem ulaze tunela za hitne sluajeve koji vode u sklonite (stravina stvar ezdesetmetarski vertikalni pad u mrklom mraku, ublaen tek na dnu postepenim zakrivljenjem kad polirani zidovi zavinu u horizontalu, uu u sklonite). Onda insistirao da upotrebimo za probu. Iako smatrala probu verovatnim uzrokom psihike blokade,

onemoguavanja daljnje upotrebe ak i u sluaju potrebe postupila po zahtevu. Ne loe koliko oekivano; nivo uasa moda pet posto manji od predvianja. Ali ne zabavno. U svakom sluaju, prvi put u sklonitu od tree godine. Scenske atrakcije brzo skrenule panju od trenutnog sranog napada dobijenog u dolasku. Skriveno ispod neugledne provincijske kuice skromnog doktora bilo Osmo svetsko udo. Sklonite je trospratna struktura useena u kamen, trideset sa petnaest metara; pet osmina police, skladita. Odmah prepoznala gleda mikrofilmova; identian onom iz velike bolnice u susednom okrugu. I ormari za uvanje filmova isti samo zauzeli punom duinom dva zida, plus etiri neprislonjena idu skoro celom duinom sobe. Ostatak police za knjige, kao i ceo drugi sprat. Podrum izgleda veinom alati, mainerija, instrumenti.

Jedva ula predavanje o funkcionisanju osnovnih funkcija odravanja ivota: obnavljanja vazduha, reciklisanja otpadaka, proizvodnje energije itd. Jedva uspevala da izgledam koncentrisano knjige me privlaile kao magnet. Ipak, ne izgubila glavu; obratila dovoljno panje da postavim pametna pitanja. Zaista nauila osnove kontrole vitalnih komponenti sklonita.

...Jer mi palo na pamet: Mogla neuznemiravana itati tu dole ako znam kako da uinim nastanjivim. (Oseam se loe i zbog toga; Tata bolestan od brige za moj opstanak U slucaju Da a objekt brige planira nastavljanje sebine potere za pisanom rei.) Tura, predavanje zavrili. Beskrajno spiralno stepenite uz cev prenika metar i po odvelo natrag u udoban svet provincijske stvarnosti. ivot nastavljen gde prekinut.

Sa izuzetkom: Sada vrebala pogodnu priliku da ponem istraivanje sklonita.

Ne lako nai. Kao Peti bila kvalifikovani pomoni instruktor na zvaninim asovima; to uzimalo poprilian deo vremena. Mnogo ostatka posveeno sopstvenom uenju i Vetine (htela dodem do estog; bila bih najmlaa na svetu) i akademskih predmeta, oboje pod budnim okom Majstora. Plus prazno vreme potroeno na zauzimanje prostora u srednjokolskoj uionici, pokuavajui da ne pokazujem previe oigledno koliko mi dosadno dok odravam nivo skroz odlinih ocena. (Jedina zabava vezana za ispravljanje profesora, udbenika obino povezana sa iskopavanjem dokaza, suprotstavljanjima u direktorovoj kancelariji.) Plus raznovrsne aktivnosti koje popunjavaju predstavu o normalno uklopljenoj jedanaestgodinjakinji.

Ali strpljenje uvek nagraeno. Ukoliko dovoljnog trajanja. Tata pozvan u Vaington; sloio se da dovoljno odrasla da brinem o sebi, kui, Teriju za vreme tri dana oekivane odsutnosti. Uspela da ne enim zbog anse. Teri? Tano, ne pomenula pre, po imenu; samo da imam odgovornost. Seate se? Strana prva, pasus etvrti. Obratite panju moda napravim kviz.

Teri zaostali, usvojeni brat blizanac. Ugledao svetlost dana

bukvalno istog momenta kad i ja ili bi da je otvorio oi. U poetku vie obeavao od mene: Hodao sa devet nedelja, prve rei sa tri meseca, mogao leti sa etrnaest nedelja. Postizao prilino sloene fraze sa est meseci, ali nikada stigao do kompletnih reenica. Rano dostigao vrhunac, ostao nisko.

Ne poten opis. Ustvari, Teri je briljantan za makoa. Takoe prelep. Hijacintski mako, poznat niima duhom kao Hijacint, pseudointelektualcima kao anodorhynchus hyacinthius uasna stvar da se kae o slatkoj ptiici. Puno ime Teri D. Foster (ono D je za Daktil). Dug oko devedeset centimetara (od ega su pola repna pera); osnovna boja jarka, bletava hijacint plava (apsolutno elektrine nijanse na suncu), sa svetloutim mrljama oko oiju poput klovna, crnim nogama i kljunom. Crte lica permanentno sloene u veselu iskeenu facu seoskog idiota. Ishrana se sastoji od svega na dohvatu, ali idealno od odgovarajue meavine semenja, raznog voa, oraha, paria mesa itd.

Hobiji se sastoje od podvrgavanja ekanju glave i vrata (ozbiljan posao), umetnosti konverzacije, unitavanja sveta. Talenat za poslednje navedeno dostojan divljenja: 680 kila pritiska na raspolaganju na radnom kraju velikog, kukastog kijuna. vrsto verujem da, ako ostavila Terija sa desetcentimetarskom kockom tungsten karbida, bi posle dva sata nala ekvivalentnu koliinu metalne praine, nesmanjen entuzijazam.

Bila zaista ubeena da roeni brat kao vrlo mala. Prva duboka deja trauma (ne pogoena gubitkom pravih roditelja; suvie mlada u to vreme, suvie se interesantnih stvari deavalo) uzrokovana shvatanjem da pogreno graena, neu nikad nauiti da letim. Tvrdoglavo ovladala uanjem na preki reetke za bebe neposredno pre nego prohodala (iako nikad dola do toga da preferiram nonalantnu pozu na jednoj nozi koju brat upotrebljava noni prsti deformisani: zakrljali, prekratki da vrsto uhvate), ali sledei korak jednostavno van sposobnosti.

Pretpostavljam ova faza detinjstva doprinela pojavi simptoma koji doveli do preranog odlaska Mame Foster. Jasno pamtim prvi put kad ona ula u sobu, zatekla nas kako zajedno uimo na preki, furiozno vebajui krila. U retrospektivi, udo nije izdahnula na licu mesta.

(Zvui hladno, bezoseajno; nije. Mama obavetena mnogo unapred; znala skoro u dan kad moe oekivati da ode. Pripremila me s mudrou, razumevanjem, ljubavlju. Videla odlazak kao neizbenu ali divnu priliku, avanturu; naglasila da spremna da prihvati, ak oprosti, razumno aljenje zbog planova pokvarenih, stvari neuinjenih ali ne alost. Uporedila alost zbog smrti prijatelja sa zaviu na prijateljevoj srei: sebina reakcija aliti sebe, ne prijatelja. Uporedila vlastiti odlazak sa divnim putovanjem; pokvarene planove sa odustajanjem od poklapajueg filma, piknika, plivanja u jezeru. Osim toga, data mi velika

odgovornost stavila mi u dunost brigu o Tati. Objasnila da on pravio mnoge sloene planove za nas troje mnogo vie od nje ili mene. Bie bez sumnje vie razoaran, oseati vie aljenja zbog nemogunosti da ostvari. Trebae mu ljubav, razumevanje tokom perioda potrebnog da preradi planove za dvoje preostalih. Tako obavila posao sa mnom da zaista ne patila zbog gubitka, alila; samo mi nedostajala kad otiia, nadala da se dobro provela.)

Probudila se na jutro Tatinog odlaska uz iznenaujuu spoznaju ne elela da ode. Ne svialo mi se da ostanem sama tri dana: ne sviala ideja da on bude sam tri dana. Leala u postelji trudei se da razreim uznemiravajui oseaj. Ili ga bar identifikujem. Ne uspela ni u jednom; nikad ranije predoseala. Podsvesno oseanje: ispod nivoa svesti, ali nametljivo. Uveano dovoljan broj puta, moglo bi se zameniti za strah ne, ne ba strah; pre bezumni, vristei uas.

Ali glupo; nema se ega plaiti. Ga Hartman e raditi u kancelariji u prednjem delu kue tokom dana, kua e biti vrsto zakljuana nou uz dodatnu sigurnost koju pruaju neke sasvim neprovincijske spravice, ije instaliranje Tata nedavno prouzrokovao. Plus dobri susedi sa svih strana, raspoloivi preko telefona pored kreveta ili jednim glasnim vriskom.

Osim toga, nisam li ja Kendi Smit-Foster, dravni prvak, bi boji kategorije ispod dvanaest godina, drugi najopasniji smrtnik unutar kruga od 200 milja? (Sad ve znala detalje saplitanja Prljave etvorke i sumnjala bi tako lako proli da ja bila posrednik.)

Jesam. Pa rekla predoseaju da umukne. Oprala se, obukla, sila da dorukujem sa Tatom i Terijem.

Dranje tokom ispraaja za divljenje; izvedba ula u finale za nagradu za uzdranost godine. Samo zagrlila, izljubila; upozorila da izbegava nevolju u prestonici, all ako se desi, me zove to pre dolazim u pomo: razbijam glave, lomim kosti, pravim rune stvari od protivnika. Izliv nagraden poduim zagrljajem zauzvrat, slinim upozorenjem u pogledu sebe tokom odsustva (ali dostojanstvenije izraenim). Onda se vrata vladine limuzine sa oferom i policijskom pratnjom zatvorila; vozilo krenulo svojim izduenim, crnim putem niz ulicu, van pogleda iza oska.

Provela jutro u koli, popodne drei as u Y, propraen vlastitim asom sa Majstorom. Najzad se nala u kui, sada praznoj, sa izuzetkom Terija (koji izraavao negodovanje zbog celodnevne izolacije punim pozamanim pluima); gda Hartman zavrila za taj dan, otila kui. Utiala bracu ekanjem glave, prebacivanjem na rame (oboava pomae u vrenju kunih poslova, ali prihvatanje znai triput vei posao nego kad radim sama treba sve raditi ispruenih ruku, van dohvata). Spremila veeru, pojela, dala Teriju celu kaiicu kikiriki-putera kao kompenzaciju za dosadan dan (izrazio oduevljenje presavijanjem kaiice napola). Oprala sudove, oistila kuu muvajui se besciljno;

poela ponovo. Konano shvatila da se kolebam, zamajavam; bojim da priznam da stvarno sama kod kue, zaista imam priliku za nesmetano istraivanje sklonita. Dobrano razmotrila konflikt; ocenila vue korene iz krivice zbog namere da iskoristim Tatino odsustvo da prekrim poznate zahteve. Podsetila sebe da postojanje prekraja zavisi od preciznosti miljenja koja se tice neizreenih eija; ako poznati zahtevi nisu dubiozna terminologija, ta jeste? Takoe odluno rekla sebi analiza oseanja krivice isto to i eliminacija. Skoro poverovala. Nestrpljivo ustala, krenula ka vratima podruma. Teri prepoznao znake, uloio protest protiv mogunosti celoveernjeg naputanja. Uzdahnula, vratila se, prebacila na rame. Bata trljao glavom obraz u znak zahvalnosti, neno gricnuo vrak nosa, rekao Ba si gadna tonom olakanja. Naas se zagrcnula; dah ptice koja jela kikiriki-puter nije ba poast. Spustila se dugim spiralnim stepenicama niz cev do sklonita. Obavila rutinu ukljuivanja, aktivirala sisteme. Onda poela istraivanje. Nastavila polako. Teriju prvi put dole; smatrao zabavnim. Govorio Ma ta mi ree! svakih deset sekundi. Takoe istezao vrat, ljuljao glavu, izraavao stranu elju da proba svaku knjigu izvaenu iz police. Otro upozorila na skoru budunost u obliku krilca u sosu ako samo takne i jednu stranu. Izgleda mislio dotina mogunost zabavna, udvostruio napore. Ali navikla na asocijalno ponaanje idiotskog brace; pokvarila mu zabavu skoro bez svesnog napora dok nastavila sa istraivanjem.

Uskoro shvatila nasumino zavirivanje beskorisno; bila u poloaju gladnog klinca ubaenog usred Vili Vonkine fabrike okolade: prevelik izbor. Primer: ceo ormar pored gledaa mikrofilmova bio katalog!

Metar irok, dva i po visok; fioke metar duboke, petnaest centimetara iroke (po est u redu); deset naslova po kartici (tankoj kartici) dva kubna metra istog kataloga.

Oduzimalo dah pri pomisli. I bacalo u depresiju; verovatnoa za uspeh u planiranju uredne kampanje za dopunu obrazovanja ne velika. Ne znala gde da ponem; koje knjige, filmovi odgovaraju trenutnom kapacitetu; gde krenuti dalje. Jedina stvar zamornija od biti sputani genije je biti ignorantni genije svestan svog stanja. Odluila se konsultujem sa Uiteljem; pokuam ga navesti da nabroji knjige koje smatra idealnim za najbri nastavak obrazovanja, bez obzira na cenu. (Vodila rauna o Tatinoj ambiciji da me vidi kao doktora; ali bez obzira, nikakvo obrazovanje baeno. Znanje vredno samo po sebi.) Ne mislila da treba prijavim otkrie bilo bi krenje poverenja ali mogla upotrebim indirektan pristup. Ne la; samo ne spominjati da svaka predloena knjiga nesumnjivo raspoloiva istog trena. Bi trebalo ga zavara itavih deset sekundi.

Krenula ka komandnoj tabli da iskljuim struju u sklonitu. Ruka dotakla prvi prekida u redu kad red crvenih svetala zatreptao, tri velika zvona na zidu do table otpoela prave zagluujuu buku. Trgnula ruku

natrag kao od vrele ringle; pomislila ukljuila alarm za provalnike (ako reakcija uopte vezana za misao).

Grozniavo razgledanje table ne otkrilo tako neto, ali nala prekida oznaen Alarmna zvona, Uzbuna Severnoamerike komande vazdune odbrane. Brzo otvorila, s olakanjem primetila prestanak buke, ali svetla nastavila trepu. Onda, dok gledala, drugi red, oznaen Napad otkriven, poela treptanje.

Problem sa genijalnou je tendencija da se misli duboko, razmatra skriveno znaenje, previdi oigledno. Vratila Terija (kao i uvek, krenuo po pomo nakon prvog glasnijeg zvuka), ekala glavu da smirim nerve. Braca odgovorio To ne valja! nekoliko puta; zario kande u rame, Ieprao krilima da pokae da se stvarno nije uplaio. Zahtevala se smiri, umukne; elela razmotrim implikacije table.

Impresivno. Tata mora da zaista visoki potajni buda kad mu se takvi podaci dostavIjaju u kuno sklonite. Dok razmatrala to, jo jedan red zasvetleo, ovaj oznaen Uzvraanje otpoeto. Zamislite detaljne informacije o toku nuklearnog rata dostavljene u vlastitu kuu! Divno biti tako vaan. udesan ovek. A tako skroman sve ove godine ne otkrivao. Zapitala se o stvarnom poloaju u vladi. Sa takvom pameu bio verovatno na elu supertajnog pijunskog biroa, zaduen za tuce demsbondovskih tipova.

Ne znam koliko dugo bezumno preivanje trajalo; konano neto kvrcnulo u glavi: Napad? Uzvraanje? Hej...! Jurnula ka stepenicama. Teri ukopao kande, glasno izrazio protest zbog naglih pokreta.

Stala kao ukopana. Tatin glas, siuan, oigledno snimak: Crvena uzbuna, primeena radijacija. Nivo preko granice opasnog. Sklonite e se hermetiki zatvoriti za 30 sekundi 29, 28, 27... Stajala nepomino; sluala dok je poznati glas izvodio rekvijem za sve poznato i voljeno ukljuujui verovatno i sebe. Prekinuo brojanje jednom kod petnaest sekundi da ponovi upozorenje o radijaciji, ponovo kod pet sekundi.

Onda dolo duboko zujanje; snani motori postavili blokove betona, elika, azbesta preko vrha stepenita, uradili isto sa tunelskim ulazom. Proces zatvaranja okonan vrsto mehanikim treskom, udarcem. Motori zacvileli zbog trenutnog preoptereenja dok program brinuo da bude hermetiko.

Tada zaista sama. Stajala gledajui u nita duge minute. Ne znala kad neme suze poele; primetila lice vlano kad Teri probao, ustanovio previe slano. Zatresao glavom; rekao tiho Jaa-dna maa-la...

Konano se naIa u stolici. Radio ukljuen; ne mogla se setiti kako okrenula prekida, nala frekvenciju KONELRAD-a. Samo sedela, sluala izvetaje. Jedini put pomerila bilo kad dala hrane, vode Teriju; upotrebila WC. Stanica Jo emitovala, all posade bilo samo prva tri dana. Bilo dovoljno, ula priu: oveanstvo eliminisano. Radijacija,

vetaki stvorena bolest. Medunarodno takmienje u brzom potezanju okonano nereeno.

Konacni glas na talasima slabano protestovao situacija besmislena: Govorio iz komande odbrane blizu Denvera miljama pod zemljom, potpuno otporno na bombe, hermetino; ima svoj vlastiti vazduh, vodu pa zato umiru? Zato poslednji iv u celoj ustanovi? Nije bilo jasno...

Slagala se, ali smatrala primedba previe ogranienog obima. Takoe se pitala otkud mi jo ivi. Isto toliko besmisleno.

Ako se neranjivost KONELRAD-ovog taba lociranog jedva s ove strane Zemljine kore pod planinom ejen pokazala neefikasnom, kako to luksuzna mija rupa ispod provincijske kuice jo dri stanare u ivotu? I koliko dugo? Raunala bilo samo pitanje vremena.

Zato postala opsednuta brigom zbog sudbine zaostalog bate. Bili sigurni od radijacije (izgleda), ali zaraza druga stvar. Sumnjala da bi uticala na ptiju biohemiju; ubila mene, ostavila jadnu bebicu da crkava od gladi, ei. Danima bila u agoniji zbog dileme. Konano otila dole; nadala mogla iskopati neto u zalihama da upotrebim kao Terijevo Skraenje Muka.

Jesam. Nala arsenal. Pomisao ta moda morati da uradim skoro uzrokovala katatoniju; ali znala bracino izbavljenje od patnje zavisi od mene, pa mehaniki nastavila sa odabirom samare. Nala patrone, napunila pukuOdnela gore, stavila na sto. Onda ekala na znak. Znala simptome; razni glasovi KONELRAD-a opisali vlastite i svojih prijatelja. Bilo est po sindromu. Red kojim se pojavljivali varirao; broj prisutnih poetkom konane nesvesti ne. Uvek etiri simptoma, onda peti; period jake vrtoglavice znak poetka kraja. Bilo vano, kritino za odreivanje vremena u pogledu Terija. Oajno se bojala u moda predugo ekati; osuditi jadnog nesposobnjakovia na viednevnu agoniju. A skoro jo uplaenija u moda reagovati na lanu uzbunu, obaviti eutanaziju, onda ne umreti morati se suoim sa ratrkanim, krvlju umrljanim perima, bezglavim telom najslaeg, najveselijeg, najodanijeg bezuslovno privrenog prijatelja kojeg ikad znala.

to bilo u izgledu ukoliko delam prerano nameravala da stanem na tri metra, rasturim glavu dok bude zanet kiklriki-puterom. Slika irenja same na toj razdaljini dovoljna da obezbedi bukvalno trenutno unitenje itave glave, trenutnu smrt pre mogunosti oseta, bola. Bih radije pretrpela vlastito ereenje, u kipuem ulju, nego vidim nevinu bebicu da pati, zna da ja uzrok. Stoga, veoma vano precizno procenim vlastito stanje kad se zaraza pojavi.

Samo, nije jo. ekala tri nedelje, paralizovana alou, strahom, bojazni, neodlunou. Ali takve emocije zamorne kad se razvuku; konano ispuste rtvu iz stiska. Mislim moda jesu pogotovu sada kada zapis auran, katarza zavrena. Knjiga kae terapija zahteva se dobro ispavam nakon prosipanja due; onda se ujutro oseam bolje.

Mislim da mogue da u pravu; se oseam bolje. U redu. Sutra u se organizovati...!

Dobro jutro, Budua Pokolenja! Srena da izvestim da dobro

provela no. Spavala kao da ve mrtva prvi put otkad nevolja poela. Bez snova; ako se prevrtala, okretala ne primetila. Izgleda pisac udbenika psihologije znao posao (i trebalo bi; vie slova ispred imena nego u). Katarza funkcionisala barem izgleda; dobro se oseala po buenju. Rane oigledno jo ne zaceljene, ali zatvorene. Poetak kraste na dui mnogo bolje od krvarenja.

Situacija neizmenjena; oigledno, ne srena zbog toga (da jesam, znala bih mi fali neka daska u glavi). Ali jutros mogu pogledam Terija a da ne provalim u pla; mogu se suoim sa mogunou moda morati poaljem pticoglavog bracu Bogu na istinu pre nego vlastito stanje uini nesposobnom. Pomisao izaziva sasvim razumljivo gnuanje, iskrenu nadu e se pokazati nepotrebnim ali nita vie.

Paraliza oajanja nestala, um ne vie zatvoren u beznadenu inverznu logaritamsku spiralu, vijajui vlastiti rep uokolo u sve uim krugovima, obuzet strahom od gadne mogunosti.

Izgleda povratila praktino gledite kojeg se drala pre Armagedona; tj. smatram brigu za rasipniku, neproduktivnu stvar ukoliko nastavljena nakon definisanja, analize neizbenih problema, pokrivanja svih taaka do stepena koji mogunosti na raspolaganju dopuste. Beskrajno razglabanje ne konstruktivna veba; ako nita, eliminie anse za povoljan rasplet jer ograniava obim operacija uma, ukida prilike da intuicija pripomogne. Osim toga, uklanja zabavu iz ivota posebno vano kad je ionako malo ima.

Vreme se vratiti u svet ivih (moda ne najprigodnija formulacija nadam se neu ustanoviti ga inim samo ja). Prvi korak: razmotriti svoje stanje. alosno zanemarila zdravstveno stanje poslednje tri nedelje; veinom samo sedela u stolici, leala u krevetu sluajui um radio-talasa.

Govorei o fizikom stanju upravo primetila: uasno sam gladna! Grickala povremeno, ne obraajui panju na uestalost, sastojke veinom kad hranila, pojila Terija. (Bez obzira na sopstveno stanje, ne zanemarila veselog imbecila tokom depresije. ak sklepala priruni stalak od stolice, drvene drke za alatku; nala jake posude, uvrstila u mestu da onemoguim potencijalno enluenje. Svakako, ishrana ne idealna konzervisano povre, voe, meso, itd. ali ne ula pritube od klijentele, sumnjam da ne bi, da ih bilo: Nezadovoljstvo ponudom obino prvo izraeno bacanjem na pod; ako poboljsanje odmah ne stigne, odbacuje suptilnost.)

Takoe primetila da prljava! Nosila istu odeu u kojoj sila dole

pre tri nedelje. Ni ve ni smrdljiva plantaa bakterija pod njim izloeni vodi, sapunu, dezodoransu od tada. (Moe li ovo biti ista ona profinjena Kendi Smit-Foster koja insistira na tuiranju, kompletnom presvlaenju nakon svakog nagovetaja fizikog napora, kontakta sa samo potencijalno prljavom okolinom? Naalost jeste.) Sada kada sam u stanju da primetim i jesam! Crv sa imalo samopotovanja bi potraio posao drugde.

Pa molim izvinite. Moram ispraviti odmah. Kupanje (verovatno e trebati tri, etiri kompletne promene vode da obave posao); onda pravi obrok, ista odea. Onda na posao. Vreme se ustanovi sadraj sklonita raspoloivost resursa relevantnih za probleme.

Vraam se kasnije... Izvinjenje za zastoj, ekanje. Ali imala toliko posla! Kupanje,

povratak pravilnoj ishrani kompletirali leenje. Stanje duha povraeno; takoe odlunost, snalaljivost, znatielja (intelektualne vrste, nisam njukalo pria se suprotno). Takoe nastavila vebe, dril (platila trenutnu kaznu za tronedeljno zanemarivanje Vetine prvi pokuaj uobiajenih kata skoro slomio vana mesta, ostavio mnoge bolne miie).

Sistematski napravila plan sklonita. Odnela olovku, blok dole do zaliha, napravila inventar. Onda pregledala police polako, pedantno; zapisala naslove, mesto tomova relevantnih za probleme. Projekt zauzeo skoro tri dana. Vredno truda; asortiman, koliina opreme jednostavno zapanjujua. Zajedno sa bibliotekom, verovatno predstavlja sve neophodno za svojeruno utemeljenje lepe nove civilizacije iz niega, ako treba. (Mada ne ba zagrejana za ono svojeruno; zvui usamljeniki. Osim toga, ne znam nita o Primenjenoj Partenogenezi; nije ba predmet za koji se dobija izviaka znaka. Jedino seanje pominjanja predmeta je u kontekstu srodnih istraivanja bilo ne-ne; etovoa tvrdio uzrokuje kratkovidnost, bubuljice, nenavedene psihoze. O, pa, s obzirom na uzrast, izglede za stizanje do funkcionalnog puberteta, izgleda ne mnogo hitno pitanje.)

Govorei o hitnim pitanjima, ma kako nala hranu. Osniva civilizacije e u meuvremenu itekako dobro jesti. Zalihe

mora da su dosta za pet godina smrznuto meso, voe, svee povre u hladnjai koja se nalazi pored nieg nivoa (povea stvarica oko pet kvadratnih metara). Naila na nju sluajno; vrata ne oznaena. Otvorila tokom rutinskog istraivanja oekujui samo jo jedno skladite. Svetlo se upalilo osvetljavajui pejsa skoro smrzla vrh nosa divei se sadraju pre nego shvatila stojim na promaji od minus etrdeset pet stepeni. Dobre vesti i za Terija: Tata predvideo prisustvo; u oku dovoljna zaliha meavine semena. Trajae veno; previe hladno za gamad i sl.

Nije smetala ishrana iz konzervi; dovoljno raznovrsna ali zaista bilo fino spustiti smrtonosno zapapren stek na skoro usijan rotilj, udisati dim dok se pekao; onda rasei viljukom dok jo krvari unutar zagorele spoljanjosti. Naravno, morala se tui sa Terijem za svoj deo; moda ima neto to vie voli, ali se teko setiti.

alosno to ovo moda deo Poslednje Ispovesti; znai moram upranjavati iskrenost u polaganju rauna. Veina organizovanih teologija koje proitala smatra umiranje sa lai na usnama sluti na zlo u pogledu odredita. Poto ne moe biti sumnje u pogledu Terijevog Konanog odredita, moram paziti barut bude suv. Braca bi bio usamljen se pojavi Tamo bez mene osim toga, bez nadzora bi se najavio Svetom Petru konzumiranjem reetke na kapiji.

Zato i pored sebinih poriva, moram verno zabeleiti sramne detalje poslednje faze monumentalnog inventara: napada na ormar sa karticama. Nameravala da obavim pedantnu, kartica-po-karticu inspekciju kataloga mikrofilmova (enormno ireg od kolekcije tomova), beleei naslove koji sugeriu relevantnost u pogledu problema. Mrka kapa: dva i po kubna metra sadravaju uasnu koliinu kartica svaka sa deset naslova. Uzevi u obzir i vlastitu poprilinu brzinu itanja, upotrebu Pitmena za beleke, izgledalo verovatno e projekt pokriti pozamano pare ostatka ivota ak i pretpostavivi mogu raunam sa normalnim trajanjem.

Meutim, ne videla drugi nain; trebala informacije. Tako izvukla prvu fioku (prva ispod plafona, naravno, ali promiljeni Tata obezbedio klizne Iestvice kao u javnim bibliotekama), stavila na sto pored bloketa. Uzdahnula, izvadila prvu karticu, pregledala zastala, ponovo pogledala. Izvadila sledeih dvadeset, trideset; brzo proverila. Stavila nimalo damsku primedbu na raun sopstvenog mozga (genije, je li?). Razmotrila (nakon iscrpljivanja samoopisnog talenta) kako opet potcenila Tatu.

Skromni lekar, neni otac bio otelotvorenje strpljenja ali ga nije imao za nepotrebnu neefikasnost. Oigledno bi smislio sistem da se odreena stvar nae u tolikoj kolekciji. Inae neupotrebljiva; istraiva moe provesti veinu ivota traei podatke umesto koristei.

Prvih dvesta kartica indeks indeksa. Alfabetno kategorizovan, brojne unakrsne reference na numerisana mesta u karticama. Odabere kategoriju, pogleda mesto u glavnoj kartici; pogleda u glavnoj kartici naslove, autore; nae filmove po posebnom katalokom broju na individualnoj kartici. Kao u centru.

Pa, nakon se oporavila od samonanesenih rana (deset dobrano zasluenih udaraca otrim jezikom), organizovala se. Odabrala kategorije koje se odnose na situaciju; potraila u glavnom indeksu; odabrala odreene filmove, knjige. Ponovo upozorila Terija na nestaicu krilca u sosu, izvadila odabrano. Krenula da postanem strunjak za nuklearni rat, virusni genocid, detalje konstrukcije, kompletnih operacija

sistema sklonita. Uradila. Sad znam tano ta bilo. Svaki runi detalj. Znam koji

fisioni materijali upotrebljeni, trajanje poluivota; koje virusne, bakterijske vrste koriene; kako koriene, koliko dugo ostaju potencijalno opasni van odgovarajuih ivih domaina. Znam ta oni koristili na nama i obrnuto. Nala Tatine papire koji govore o tajnom ivotu.

Ispostavilo se bio vladin savetnik teske kategorije. Specijalnost bila suprotstavljanje biolokom ratu. Upuen u najvee tajne; znao sve o najgorim ivotinjicama na obe strane. Znao kako se koriste, koje protivmere najefikasnije lino odgovoran za programe razvoja koji obuhvatali etiotropske antiagense irokog spektra. Takoe znao intimne detalje o nuklearnoj artiljeriji spremnoj na obe strane suoenja. Izgleda morao: Nivo radijacije esto kljuni faktor; u mnogim sluajevima benigni virusi, bakterije postaju trenutno tetni po izlaganju odreenim talasnim duinama. Jedina razlika izmedu bezazlenog turiste i patogena: Smirujue sredstvo se od miroljubivog gena u DNA spirali citoplazmatinom arsenalu prenosi preko RNA kurira osetljivog na radijaciju. Zdravo poplavi energetskih estica, zbogom uzdranosti; zdravo Atili mikroorganizmu. Lukavi, ti ludi naunici.

Bez sumnje to nain na koji napad izveden objanjava i pad hermetiki zatvorene NORAD-ove citadele. itava zemlja zasejana tokom dueg perioda vremena bezazlenim prvostepenim organizmima dok ne bili dovoljno raireni. Onda posebne bojeve glave paljivo rasporeene da svaki centimetar mete ozrae radijacijom odreene talasne duine-simultano detonirane na velikoj visini nad itavom zemljom. Bombe koje padaju vertikalno iz svemira ostale neotkrivene dok se ne odale bleskom do tada ve suvie kasno; front radijacije ide odmah iza vidljive svetlosti. Nijedan razbijeni prozor, a rat ve gotov: Svi koji tre u sklonita ve zarazni, zaraeni bar jednom vrstom sada aktivirane, potpuno smrtonosne drugostepene bolesti. Dva, tri dana kasnije svi mrtvi.

Trebalo bi bude jo jedan dosje ovde negde sa detaljima posledica po napadae; jo ne nala. Jedini pomen u ovom nagovetava unitenje jo sigurnije, potpunije meu loim momcima a ukljuuje i razbijene prozore.

Ton komentara alostan. Ne sigurna se mogu sloiti. Tano, veina mrtvih na obe strane civili ali, da li zaista nevini? Ko dozvoljavao kontinuiranu vladavinu megalomana? Tano, bilo bi skupo za stanovnitvo da zbaci lupee koji zaseli, postavi svoje lupee ali gledajui koliko je kotao neuspeh sa gledita posle ovog...

Moram razmisliti pre donoenja sudova. Dosta filozofije. Saznala vlastita taktika situacija ne loa. Instrumenti ne

registruju nikakvu radijaciju na povrini, u blioj okolini (instrumenti u

sklonitu; senzori gore na krovu kue ugraeni u TV antenu). Ne iznenaujue: po tezi, nuklearke koriste iskljuivo kao katalizator za virusnu, bakterijsku invaziju. Eksplozije potpuno iste bez ikakvog pada radioaktivne praine dovoljno visoko da ne bude fizike tete. Izuzeci: Predvieni direktni pogoci na poznate silose sa interkontinentalnim projektilima, baze Strateke Vojne Komande, podmornice klase Polaris, nosae aviona opremljene bombarderima, baze u inostranstvu i Vaington...

Gde je Tata iao. Se nadam bilo brzo, isto. Zaraza sasvim drugo pitanje. Po Tatinom miljenju infekcija

samonestajua. Nijedna vrsta u arsenalima obe strane ne sposobna preivi vie od mesec dana van odgovarajue sredine tj. ivog ljudskog tkiva (stresam se na pomisao gde, kako obezbeena sredstva za eksperimente koji doveli do zakljuka). anse veoma slabe da takvo bude raspoloivo due od dva, tri dana posle poetnog napada; shodno tome bi trebalo protekne jo samo jedna nedelja pre nego sigurno izai, pogledati ta ostalo od sveta. Medutim, fraza bi trebalo erodira poverenje u pretpostavku; implicira nepotpunost podataka, nagadanje kockanje. S obzirom da ulog u pitanju vlastiti vrlo cenjeni ivot, davanje apsolutnog poverenja navedenom maksimalnom parametru zaraznosti ne ba lukav potez.

Pa neu. Sada kad mogu izai kad hou, ne vie imam tako jaku potrebu da; klaustrofobine tendencije nestale. Sklonite prilino udobno (s obzirom na); Toplo, suvo, tekua voda, nameteno; odlina hrana (briljantno spremljena), voda ista; dobro drutvo, nadahnuta konverzacija (Zdravo, mala! ta radi? Ba si gadna! Trt mrt!); plus neiscrpna zaliha znanja. OdIaganje u takvom luksuzu mala cena za poboljanje izgleda. Pa u investirati jo dva meseca za svaki sluaj.

Cifra arbitrarna; zasnovana na teoriji da trostruki sigurnosni faktor bio dovoljno dobar za NASU, bi trebalo bude dovoljno dobar za mene. (Naravno da teorija ipak sadri red bi trebalo, ali se negde mora povui crta.)

A mogu izai kad spremna. Lako; Samo pritisnem odgovarajue prekidae. Sve nabrojeno u detaljnom priruniku u sistemima, funkcionisanju sklonita. Nikakav problem. Samo uzeti knjigu, proitati. Kad je nae. Kad sazna da uopte postoji. (Tata mogao smanjiti traumu iz prve tri nedelje da se potrudio spomene, pokae gde se nalazi sa druge strane, da znala kako da izaem pre nego saznala detalje o napadu, nesumnjivo ve mrtva.)

Fascinantno tivo. Sklonite reito svedoanstvo o mudrosti dizajnera. Dalekovidnost, konstruktorska briljantnost olieni u svakom detalju. Plus grozna koliina novca, besramni nivo politikog uticaja to dalje zalazila u prirunik, bila sve vie impresionirana. Je NORAD-ov tab minijaturizovan, poboljan: hermetiki zatvoren; vazduh, voda, otpad reciklirani; sloena komunikacijska oprema; sofisticirani kompleks

senzora za radijaciju, elektroniku, otkrivanje, seizmologiju, medicinu. Energiju obezbeuje nuklearno postrojenje veliine Folksvagena naravno, supertajno (ko spomenuo politiki uticaj?). Ne znam radi li; predvieno se automatski ukljui im u gradskoj mrei nestane struje. Ali, prema instrumentima, jo uvek koristimo struju spolja.

Da vidimo jok; izgleda to je sve za sada. Dopuniu zapis im se uzbudljivi dogaaji dese.

Haj. Danas istekao prvi mesec. Uzbudljivi dogaaji do sada; 1. Nala zalihe mleka u prahu: odvratno. U redu u supi, okoladi,

kulinarstvu itd., ali samo ima kuvan ukus. 2. Otkrila telefonski aparat u ranije neprimeenom ormaru. Nala

i utinicu. Utakla, ustanovila sistem jo radi. Zabavila se pozivajui brojeve irom zemlje nasumini pozivni brojevi. Naravno, bez odgovora; i uskoro primetila suze teku niz lice. Ocenila ne emotivno zdravo nastaviti. Prekinula.

3. Upotrebila stolarski alat, delove postojeeg improvizovanog smetaja da sklopim propisnu preku za brata. Spremno iskazao zahvalnost pregrizanjem stalka (koji nije dirao ceo mesec!). Zamenila debelom, tvrdom drkom za aov; nakezila se, ikala ga da proba. Tako izvojevala privremenu pobedu; Nitkov odmah nastavio igru, ali ne postigao napredak. elela imam preke odozgo iz kue. Ima tri, sve jedanaest godina stare jo uvek neoteene (naravno, preke napravljene od obraenog, glatkog livenog betona detalj moda relevantan u pogledu dugovenosti).

Pretpostavljam to sve za sada. Ostanite sa nama do sledeih znaajnih novosti.

Dva meseca teko poverovati ne vekovi. Ajntajn u pravu:

Vreme jeste relativno. Se nadam nee postati jo vie; verovatno se skroz zaustaviti. Povremeno se zapitala da ve nije.

ime ne aludiram na dosadu. Boe, kako se dosaivati usred neprekidnog pritiska vrtoglavog niza drutvenih aktivnosti? Na primer, upravo priredila gala prijem da proslavim istek drugog meseca. Bio uspeh, vrhunac zagrobnog ivota, senzacija u drutvenim aktivnostima sahranjenih. Razvalila se skroz pozvala ak i Terija (laknulo u dui kad ustanovila da uzvanik uspeo da uklopi dogaaj u vrtoglavi spisak brojnih drutvenih obaveza).

Prvoklasan dogaaj: Umesila tortu, isprila pilee batake; pekla manji odrezak; nala ak i sladoled. Sve ispalo dobro. Sama vie volela odrezak, tortu; uvaeni gost odabrao sladoled (do obrva), pilee kosti

(lomi ih, prodire sr moda najomiljenija poslastica). Nita to pravi buku u inventaru (veliki propust), ali okupljeni udruili napore da to nadoknade. Na vrhuncu veselja pticoglavi zavrio progrizanje preke. Stajao na njenoj ivici u tom trenutku, naravno; prihvatio pad sa ponosom, oseanjem pravednog trijumfa. Onda se sa izvesnim namerama odgegao u pravcu najblie noge od stolice. Morala delati brzo da odvratim.

Zamenila preku. Takoe proitala sto etiri mikrofilmovane knjige, obine knjige.

Sam verovatno najvei svetski ivi autoritet u pogledu svega. Kao da je vano. Kasnije. Ste nekad eleli neto toliko jako da skoro oseali ukus, trebali

toliko dugo da izgledala glavna ivotna ambicija? Konano dobili zaalili? Pogodili ste: tri meseca istekla najzad! Otila gore, napolje. Ostala moda dva sata. Obila stara mesta:

komiluk, Glavnu ulicu, park, kolu, Y, itd. Trebalo ranije se zaustavim; bih, da sam razumela prirodu

ispatanja koje nastalo. Kad stigla natrag, ve bilo prekasno; drhtala celim telom, suze tekle niz lice. Kraste sve sastrugane sa rana; crvi budni, glou duu. Reeno jezikom prolih vremena, bio lo trip.

Meutim, stanje napolju ivotna injenica, moram suoiti. Moram prevazii reakciju ako ne elim provesti ostatak ivota izigravajui naitanu krticu. Priroda radi polako, neestetskim metodama; ienje zahteva godine. Neizbeno; moram prihvatiti kako jeste; razviti slepu taku, imunitet. U meuvremenu se moram nositi to bolje mogu sa rezultantnom traumom, svaki put kad se pojavi, dok pojavljivanje ne prestane.

Pa, noenje s tim ne trebalo bude problem. Katarza uspela pre, bi trebalo opet. Ali elela ima neki drugi nain. Nije zabavno, skoro isto toliko boli drugi put. Ali uspeva a ve nauila ne mogu funkcionisati sa psihom vezanom u vorove. Pa vreme da prestanem sa odugovlaenjem. Pre pone, pre zavri, pre napolju, ne vriti. Anon. (Razumljivo.)

Samo jednostavno ne mogu sad. Ne raspoloena; jo prevelik bol od poetne traume. Mislim u ii da itam jo malo. Ili lupam ekiem dok neto ne sastavim. Ili rastavim.

Kasnije. U redu. Jo se ne oseam bolje, ali manje loe. Vreme je se

nastavi sa terapijom. Pretpostavljam tekue probleme komplikuje deja vu. Jo drim u

mislima ivu sliku tela Mame Foster minutima nakon proglaena za mrtvu. Imalo fiziku slinost sa toplom, mudrom, vitalnom enom iji neogranieni interesi, iva radoznalost, spremno divljenje, srdano uivanje u postojanju toliko obogatili rane godine. Ali telo ne osoba osobe nema. Slinost samo podvlaila odsutnost. Isto sa selom: Letimino pogledam, ne vidim razliku. Ima slinosti sa mirnim, marIjivim, nepretencioznim farmerskim gradom srenog detinjstva. Isto visoko, razgranato drvee baca senku na iste uske ulice; dobro odravani, udobno vanvremeni stari domovi. Staromodne svetiljke oiviavaju poslovni deo sa izlozima u Glavnoj ulici, nepromenjenoj pedeset godina, koja izbija na klasini seoski trg. Stogodinja gradska venica smetena na trgu sred kolekcije herojskih statua, spomenika iz Prvog svetskog rata, opreme za igralita; jarko obojeni, uzdignuti gazebo za javne govore. Pogledam u drugom pravcu niz ulicu, vidim vlastitu kolu od crvene cigle, pokrivenu brljanom, na drugom kraju, odmah preko puta Y. Do nje, Uiteljeva kua izgleda vedro, prijatno, privlano kao i uvek na suncu letnjeg popodneva.

Ali otvorim vrata, stanem na verandu iluzija bledi. esta zabluda se javlja u slici malih gradova: Svi znaju su tihi. Nisu: dosta buke, ali prave vrste prijatne, neprimetne.

Dok ne nestane. Tiina je ok. Pogrena, ali trebaju itave minute da analizira

zato pogrena; identifikuje oseaj anomalije, nedostajui priliv. Napree ui traei poznate zvuke: Bi trebalo biti blage mijazme

glasova, saobraajnih zvukova iz pravca Glavne ulice; agora, vrisaka, smeha iz kolskog dvorita. A i, grad zaista mali, farme nablizu: Bi se trebalo uju traktori u polju, stoka koja se glasa na pai. Bi trebalo hvatati esti uplji amor poput udaljenog hrkanja sa autoputa pored grada; povremeni, jedva ujni tutanj rnlaznjaka, vidljivog samo kao vunasti trag naspram indigo neba. Bi trebalo biti raznih poznatih zvukova.

Ali isto tako mogla biti usred severnih uma; zvuci koji dopiru do uha ogranieni na buku insekata, ptiji zov, um vetra kroz lie.

I vizuelna iluzija brzo izbledi. Trava do kolena buja gde bili besprekorno negovani travnjaci; novi izdanci izbijaju iz ivica, kvarei prethodno matematiki tane obrise. Kue uz, niz ulicu pokazuju prve znake nemara: poneki razbijeni prozor, vrata otvorena, crepovi nedostaju. Drvo delom izvaljeno iz korena naslanja se na kuu Poterovih, mrvei malter, lomei strehu, potiskujui krov. Sama ulica blokirana kolima parkiranim pod ludakim uglom; guma izduvana, zadnje staklo razbijeno, vozaeva vrata vise. Kad se bolje pogleda, lepa jednospratnica od ute cigle Svensonovih samo nagorela ljutura, krova skoro nema, malo okna itavo, prijave crte ai iznad poluizgorelih vrata, prozora; oblinje drvee oprljeno.

A tek smrad...! Da ne provela poslednja tri meseca zatvorena u

vlastitoj atmosferi, sumnjam ostala u blizini.Jo dovoljno jak napolju da povrati doruak im oseti. I jesam. Sreom, ljudska konstitucija moe naui tolerie skoro sve ako mora. Dok se vratila u sklonite, smrad iileo iz svesti imala druge, hitnije probleme:

Saznala ta trava do kolena skriva. Tromeseno izlaganje viskonsinskom letu nimalo ne ulepava kozmetike aspekte pogrebnikih metoda Majke Prirode: Sunce, kia, insekti, ptice, verovatno i psi, se pobrinuli za vei deo mekog tkiva. Ostali kosturi (veinom razbacani, nekompletni, delom pokriveni poluutavljenim mesom, neto odee). Bez sumnje dosad bili skroz mumificirani u suvoj klimi, ali viskonsinska leta nisu. U najboljem sluaju, rezultati neprivlani, u najgorem (na prvi se saplela u vlastitom dvoritu) gadan ok.

Da, znam; trebala predvideti. Verovatno jesam, na odsutni, ne lino upleteni nain ali ne oekivala da naem tri lea u krugu od tri metra od vlastitih vrata! Ne oekivala se suoim sa mrtvim komijama tri minuta nakon napustila jazbinu. Ne oekivala toliko mnogo! Mislila veina e biti poteno zavuena u kuu, moda u krevetu. Tamo bih ja bila, pretpostavljam.

Pa, proivela prvi ok, nastavila izvianje. Ne bila sistematska pretraga; samo lutala ulicama, pustila nas noge nose nasumice. Ne izgledalo vano; ista stvar svuda. Zavirivala u kue, radnje, kola; kucala na vrata, mnogo se drala.

Nisam, dok ne primetila da braca ukopao kande, mahao krilima, glasno protestovao, onda shvatila zaslepljeno trim, vritim zovui nekog bilo koga!

Onda stala, lijui suze, drhtei, zaduvana, (mora da trala prilinu razdaljinu); uinila oajniki pokuaj povratim privid kontrole. Spustila se gde stala, sela u Lotos. Kanalisala misli na oputanje tela, postizanje fizike mirnoe; nadala se e psiha slediti primer.

Jeste u neku ruku. Barem dovoljno uspelo da omogui promiljeno kretanje natrag do sklonita, promiljeno zatvaranje vrata, promiljeni silazak niz stepenice, promiljeno stavljanje Terija na stalak sve pre nego dobila napad vritanja.

Izbacila mnogo napetosti, strano zabavila Terija. Pri kraju izvedbe braca funjara imitirao zvukove. Zavrila histerinim smehom. Naopake, jeste, ali delotvorno.

Dovoljno se oporavila unesem gornje u zapis. Jeste, sadanji (terapeutski) dodaci van mogunosti istog trena; ali nakon to provela ostatak dana liui rane, prespavala no, bila u stanju da ispiem trenutni nastavak, izbacim nataloeni bol na hartiju.

udesna stvar, terapija: Jo uvek se ba ne radujem ponovnom izlasku; ali izgleda apsorbirala traumu leevi/pusti grad oka, prilagodila se izgledima u se opet suoiti sa. Upozorena, bi trebalo mogu obavljati poslove, funkcionisati efektno i pored okolia.

to dovodi do potpuno relevantnog pitanja: ta tano jesu moji poslovi, funkcije...? Sada kad izala, ta raditi? Kuda ii? ta raditi kad se doe tamo? Zato se uopte truditi oko odlaska?

Okej, potena pitanja. Oigledno je primarni cilj nai Jo Nekog. Po mogunosti nekog ko se strano mnogo razume u Civilizacije, Utemeljenje & Odravanje da ne pominjemo nalaenje sledeeg obroka kad se zalihe iscrpe.

Sigurno jo preivelih. Negde. Pa moram sastaviti razuman plan akcije zasnovan na logikom proirenju raspoloivih podataka. Zvui dobro, hm, osim, sta jesu raspoloivi podaci?

Raspoloivi podaci: Svako izloen blesku, vazduhu u vreme bleska, ikom drugom izloenom blesku ili vazduhu izloenom blesku ill ikom drugom izloenom ikom drugom itd. ili u vreme bleska ili tokom sledeih meseci, je mrtav. Taka.

Heh. Ve sam se zabrinula; za trenutak pomislila imam problem. Bi trebalo bude dosta preivelih; moderna civilizacija vrvi od hermerikih utoita: nuklearne podmornice, hiperbarine komore, svemirske laboratorije, mlazni transporteri, fabrike sa istom proizvodnjom, mnoga druga (da ne pominjemo ranije modele Folksvagenove bube, dok god prozori zatvoreni). Trebalo bi mnogi preiveli blesak, poetnu fazu zaraze.

Ali pitanje sa zadrkom koliko njih dovoljno znalo; ostalo zatvoreno tokom neophodnih mesec dana? Ili imalo sree; ne moglo izai i pored svih napora? Ili, sa najboljim namerama, imalo zalihe, vazduh da izdri? Ili preivelo emotivnu pusto; oduprlo se impulsu da otvore prozor, namerno duboko udahnu?

Mogla upotrebiti magnet da naem iglu u plastu sena; lako u poreenju sa. Pravi problem je: Ima li tu igle uopte?

Pa, nema veze; ostavimo podsvesti da promisli. Do sada se dobro pokazala; e verovatno iznedriti reenje, uz dovoljno vremena.

Drugi, hitniji problemi preda mnom; Pod jedan, moram razmiljati o okunici. Ne mogu provesti ostatak ivota pod zemljom. Nezdravo; dovodi do bledila. Sem toga, sumnjam je dobro za psihu; previe duhova.

Gde nije problem na kratak rok; mogu iveti bilo gde toplo, suvo. Adekvatnih zaliha hrane ima u sklonitu, radnjama, kunim ostavama itd.; isto sa odeom, raznim potreptinama. Mogu se snalaziti od ostataka godinama ukoliko mi to namera.

Meutim, pretpostavljajui e se ekskluzivnost nastanjenosti produiti (a moram gledati sa pesimistike strane kad planiram), moram kad-tad proizvoditi sopstvenu hranu, potreptine; postati samodovoljna. Pitanje je: Treba li poeti sada ili ekati; nadati se nee se pokazati potrebnim?

Ne zaista teka odluka: Due odlaganje, teim prelaz postaje. Samo faktor domaih ivotinja zahteva panju odmah. Nesumnjivo,

mnogo pocrkalo tokom leta. Preglupe da provale iz farmi, sa panjaka, potrae vodu, hranu, veina izginula domae sinonom za zavisne. A i meu preivelima, sumnjam e jedna od hiljadu preiveti zimu bez pomoi. Znai, ako planiram budem farmer, moram okupiti poetni inventar pre nego se vreme promeni. Takoe znai moram pre toga imati spremne hranu, vodu, fiziki smetaj za novodovedene.

Znai, moram imati farmu. U svakom sluaju, logika nalae zauzimanje farme koja relativno

blizu. Previe vrednog u sklonitu; moram imati razumno lak pristup. Raspoloivost alata, knjiga, itd. korisna pri zapoinjanju projekta: snabdevanje, opravka ograda, remont pumpi za vodu itd.

Plus rad potreban se kua pripremi za zimu. Viskonsinske zime ne nene sa graevinama; karakteristini ulegnuti krovovi obino ne navedeni u konstrukciji, graevinskoj dozvoli. Nakon letnjeg zaputanja, zgrade odabrane farme sklone zahtevanju mnogo rada koji uopte nisam kvalifikovana da obavim. Oekujem u ostatak leta, jesen provesti vrlo pouno, vrlo uposleno.

Pa moda trebala prestati razmiljati o planovima, mrdnuti dupe. Najbolje izvideti oblinje farme. Bilo bi lepo nai jednu sa solidnim zgradama, bunarima punim vode, netaknutim ogradama itd. Bilo bi isto toliko lepo sresti veselog, u crveno obuenog sedobradog gospodina kako juri putem u sankama koje vuku jeleni.

Haj, opet. Iznenaeni to sam tu? I ja. Razmiljam o promeni

imena u Polina, serijalizaciji zapisa. Ili jednostavno da ostanem kod kue, ponem trikam. Izgleda za vreme ukopanosti karakter komiluka promenjen; opao, postao gadan bukvalno pasji. IzaIa iz A & P pravo u Ne, ne ide ovako. Bolje se drim hronologije; inae sigurno propustim neto.Moe ak biti vano jednog dana. Pa:

Probudila se skroz oporavljena opet (zaista mi dojadila ova jo-jo psihologija). Poto planirala budem napolju ceo dan, sakupila malu hrpu opreme, provijanta: uturica, sueno meso, suve kajsije, kesica semenske meavine za papagaje; eki, pajser (u sluaju da istraivanje zahteva provalu). Otila gore, napolje.

Zadrala doruak u stomaku snagom volje dok se navikla na aromu.

Uzela bicikl iz garae, odvezla se do centra (prva vonja za tri meseca; skoro zagluena bracinim manijakalnim odobravanjem). Nakon tromesenog zaputanja, gume malo mekane (ovim gumama treba 4 bara); zastala na Olijevoj Standardki, dopunila. I zaudila se: komunalije jo funkcioniu, kompresor, pumpe itd. jo rade ak i zvono jo uvek zvonilo kad prela preko creva.

Krenula da odem; stala pomislila. Vratila se, izvukla vazduh iz

rezervoara kao to videla da Veliki Oli radi. Jednom objasnio; Sabijanje, irenje vazduha pravi vodu kondenzacijom: akumulie se, kvari opremu. Ustanovila mislim u okvirima ouvanja svega potencijaIno korisnog zbog buduih potreba. (Se nadam nee prei u razvijenu neurozu; odravanje celog sveta ne ostavlja mnogo slobodnog vremena.)

Krenula na proveru raspoloivih sredstava nad zemljom: Oima inventarisala bakalnice, gvoare, trgovine semenom: odvezla se do silosa za ito. Nala zaliha ima svuda; veoma zadovoljavajui rezultati. Oigledno posao voen kao i obino nakon bleska dok se nisu pomolili prvi simptomi. Nema znakova pljakanja; verovatno svi isuvie bolesni za to.

A poto struje jo ima, zamrzivai u mesarama odravaju temperaturu: koliina na raspolaganju verovatno triput vea od one u sklonitu. Ako stanje slino u oblinjim gradovima, nesumnjivo imam zalihe svega za ceo ivot ili dok ne nestane struje. (Lino sam pomalo iznenaena jo je ima; letnje oluje stalno obaraju vodove, oteuju transformatore dva, tri puta godinje a tek zimi...! Jedna dobra ledena oluja nas natera da danima troimo svee; osnovni razlog zato ak i nove kue, u koje su ugraeni najnoviji grejni sistemi, sve imaju staromodne Frenklinove pei na naftu u veim sobama, obino sa vie gorionika. Sumnjam e biti struje na prolee.)

OH SRANJE! Izvinjavam se; nimalo damski uzvik ali upravo shvatila: Kladim se svaki bunar na farmama irom drave radi na struju. U nevolji sam...!

Pa, samo jo jedan problem za podsvest da razmatra. Ne mogu nita u pogledu toga sada ali moram ozbiljno razmisliti.

Natrag na hronologiju: Pomolila se iz A & P oko deset, podigla nogaru, spremila da prebacim nogu preko bicikla. Najednom Teri zakretao, stegao rame tako jako da oseala kao da se kande spojile usred. Ispustila bicikl, okrenula se.

est pasa. Veliki, mravi, gladni; vidljivi izuzeci od pojma najbolji prijatelj.

Nemala vremena razmiljam o strategiji; im otkriven, opor napustio prikradanje, napao. Imala jedva vremena da odbacim bracu u vazduh, otprilike u smeru krova radnje, poelim sretan put. Onda postala vrlo uposlena.

Ne borila se tri meseca, ali nastavila sa katama, bila u dobroj formi. Sreom.

Prva dvojica (nemaki ovar, eskimski) odvojila se od zemlje u formaciji, sa dobermanom odmah iza. Presrela eskimskog (veeg od dvojice) u vazduhu udarcem iz okreta nalevo u spoj donje vilice. Osetila kosti krckaju, videla bez gledanja kako se veliki pas zavrteo u stranu, udarivi u ovara, oborivi. Zauzela vrst stav, zadala udarac napred pesnicom pod dobermanovu vilicu, ciljajui visoko u grudni ko, levo od

centra. Pesnica se zarila do zapea; osetila kako skapula, klavikul, moda i humerus pucaju; napada odskoio metar i po unatrag, pao spetljan. Obrnula se, izvela udarac postrance ovaru iza uveta dok pokuavao da ustane; osetila prljenovi poputaju. Jednom brzo koraknula, slomila eskimskom vrat udarcem bridom ake. Opet se obrnula, skoila do dobermana, slomila vrat pre nego mogao ustane.

Digla pogled, tela izvijenog za daljnje kombinacije opustila se. Ostala trojica promenili planove; bili na pola puta preko parkiralita.

Panino se osvrnula, traei Terija; ugledala bracu kako upravo koi radi sputanja na ruku kolica iz samousluge est metara dalje. Zapitala se ta radio u meuvremenu: izgledalo je mogao odleti kui, pojede veeru, vrati se da posmatra ishod.

Vratila ga, oitala bukvicu zbog gluposti, neizvrenja naredbi ta da ih bilo i sa boka? Bi postao ruak pre nego ja stigla tamo.

Pticoglavi prihvatio prekor; mazio obraz u znak saglasnosti, promrmljao, Ba si trt-mrt!

Odustala; nastavila izvianje. Na tren se zaudila vlastitoj hladnokrvnosti. Prvi udarci koje ikad

zaozbiljno zadala; napola oekivala uzgredne emotivne efekte. Ali nema; samo blago aljenje to napadae ne susrela pod boljim okolnostima. Pogotovo doberman bio prekrasan primerak, ako izuzmem omralost.

Odluila, u svetlu dogaaja, moglo biti najbolje da nastavim istraivanja na manje ranjiv nain. Ocenila da vreme da vozim sama. Vozila kola i pre, naravno; seoska deca naue osnove upravljanja vozilom im oi (poduprte jastucima) stignu iznad instrument-table, stopala dosegnu pedale.

Pitanje koja kola prisvojiti nateralo na pauzu. Nemam posebnih problema: upoznata (za nevozaa) sa automaticima, troi etvorobrzinskim runim, itd. Ali u zabadati nos niz pokrajnje seoske puteve, ulaziti kroz prolaze naviknutije na (pogodnije za) traktore, konje; uvlaiti, izvlaiti na tesnim mestima. Tano, bilo relativno suvo u poslednje vreme; zemlja vrsta na veini mesta. Ali s obzirom na potencijalne uslove korienja, fizike zahteve...

u uzeti Tatinog starog folciku. Srean izbor: Odgovara fizikim kriterijumima (dobro manevrie, jaka vua, pouzdan, itd.); sem toga, ve vozila zasigurno mogu dosei pedale, gledati napolje. Pomiljala na Emersonov dip, ali nikad ne imala priliku proverim u kontrolisanim uslovima. tavie, ima obilje poluga menjaa (tri!). Istina, moda sposobnije vozilo, ali trezveno razmatranje navodi da nepoznate prednosti mogu biti klopka; izgledalo jednostavnija, familijarnija igraka nudi bolje izglede za povratak.

Otpedalala brzo kui, motrei okolo zbog grabljivaca (brzo uim). Stigla bez incidenata. Nala klju, postavila razdraganog batu na naslon suvozakog sedita; prilagodila vlastito sedite visini od 147

centimetara, okrenula klju. Rezultat bi uneo toplinu u srce pisca reklama: nakon nepaljenja

tri meseca, Buba vredno verglala oko dve sekunde, proradila. Kazaljka pokazivala rezervoar vie od tri etvrtine pun, ali htela

se osiguram; usamIjeni seoski put kojim lutaju gladni opori pasa krivo mesto da otkrije kazaljka zaglavljena. Pa pipavo izala unatrag iz dvorita (gasila samo dvaput), oprezno manevrisala do Olijeve. Ubacila crevo, sipala desetak litara pre nego poelo curi napolje. Bubin izraz kao da govorio ... pa lepo ti rekoh dok stavljala poklopac, vraala crevo.

Krenula da traim odgovarajuu farmu u obradivom stanju, za poetnika. Pokupila oblasnu mapu Geodetskog zavoda iz erifove kancelarije. Metodino planirala napredovanje dok ila, izbegavala kruenje, ponavljanje. Vozila 240 kilometara; posetila trideset, trideset pet farmi; oznaavala na mapi po odlasku, ocenjene od jedan do deset. Bilo mnogo lepih mesta; neka bi posluila u nudi. Ali nijedno ocenjeno iznad sedam; nita ne palilo lampicu u glavi skoro do sumraka.

Nala se na zavretku kravlje staze. Krivudala kroz retke umice, brda; oseala mora vodi negde, pa sledila do kraja, gde nala potansko sandue, odvoj puta. Skrenula na; uskoro naila na zatvorenu kapiju. Otvorila, provezla se, zatvorila. Sledila put kroz umu, preko malog nagiba, na istinu, u dvorite. Naglo stala. Odmah znala da kod kue...

Zdesna bila lepa, skoro nova kua od crvene cigle; sleva, potpuno nov, moderan elini ambar, kokoinjac; dva silosa (jedan nov), tri spremita za kukuruz sve puno.

IzaIa, polako obiIa kuu, usta otvorenih, srce lupalo. Bez razbijenih prozora, vrata zatvorena, svi crepovi na mestu trava pokoena! Na divan tren srce skroz stalo; pomislila naila na gnezdo prezivelih. Onda obiia oak, sudarila se sa vrtlarima ovcama.

VIasnici sasvim mrtvi. NaIa ostatke mukarca na stolici na verandi. Oigledno proveo poslednje svesne trenutke razmiljajui o srenim seanjima. Album sa slikama u krilu nagovestio etiri na brzinu iskopana groba bili ena, troje dece; oznake potvrdile. Lepi ljudi; lica iskazivala poverenje, zadovoljstvo, ljubav; stanje farme potvrivalo, svedoilo o brizi, ponosu.

Zamaglile se oi dok listala album. Reila da vodim farmu na nain koji bi osnivai odobrili. Uruili mi bukvalno klju u bravu domainstvo; nemerljivo ubrzali raspored, pojaali anse za samodovoljnost, preivljavanje. Najmanje to mogla uiniti zauzvrat.

Farma udobno ugneena u dolini usred blago uzdignutog, poumljenog predela. ist, hladan, brz potok krivuda kroz sredinu, prolazi na manje od sto metara od kue; i, zahvaljujui spretno postavljenim ogradama, uvija se, krivuda ili skree kroz sve panjake. Granina ograda netaknuta; jaka, debela ica, gusta mrea. Verovatno ne skroz prepreka za pse, ali visokootporna; uz malo dodatnog truda trebalo bude dovoljna.

Sadraj silosa, spremita, ambara proizvod prve sezonske setve; druga etva jo na poljima osnovni razlog to stoka jo iva, zdrava. Interne kapije skroz otvorene; doputale pristup vodi, raznovrsnoj ispai (ukljuujui grickanje onog to iscurelo iz silosa, spremita). ivinad provela leto bukvalno jedui najbolje to zemlja raa; tako i izgledaju.

Osim pet ovaca tu su i devet krava (dva teleta, jedno bik), dve kobile, jedan utrojeni konj, razna perad (pevac, dva tuceta kokoi, meanih pola tuceta pataka, gusaka). Nema svinja, ali ne plaem; ne volim svinje, a ne ludujem ni za svinjetinom.

Po dokazima, gubici preko leta mali. Nala samo tri trupla: dve krave, jedan konj. Kosti ne ratrkane, ne verujem psi uzrok smrti. Verovatnije bolest, povreda, glupost istaknuta osobina domaih preivara: Dobiju li priliku, nadrae se ne-ne, skupo platiti kasnije. Lutala farmom, zavirivala u zgrade dok ne nestalo svetla. Nala dobre vesti gde god pogledala. Sve mogu upotrebiti kako jeste, uz manje popravke.

Proverila razdaljinu u povratku: dvadeset tri kilometra putem. Nije loe; mogu prepeaiti ako potrebno u sluaju kvara dok putujem ali moda mudrije zakaiti bicikl za branik.

Ipak, maine ne traju veno; samo pitanje vremena pre nego prisiljena se vratim etvorononoj vui. u imati prilike poseujem sklonite esto. Karta pokazuje rastojanjeu pravoj liniji samo etrnaest kilometara; pretpostavljam bolje da nauim upravljam buldoerom, dodam pravljenje puteva savladanim vetinama. (Boe budunost obeava tako raznovrsna iskustva; mogla bih umreti od raznovrsnosti...)

Bilo kasno kad se konano vratila u sklonite, umorna ali zraej zadovoljstvom zbog izgleda. Jedva mogu doekam jutro, ponem se pakujem, selim; ponem novi ivot.

Zaostali braca deli poglede; ne zatvarao usta dok bili na farmi. I posle. Drao predavanja stoci, diktirao ivini, komentarisao celu inspekcijsku turu. Jedva napravio pauzu da prezalogaji, popije. Mora je seoski deko u dui. Toliko urban, nikad pretpostavIjala. Ej sam zaista umorna!

Laku no. Joj! Bole mesta koja ni slutila da imam. Sumnjam na njih da se

pojavila upravo u tu svrhu. est odlazaka do farme. Slovima -e-s-t. Svetla nestalo malo pre snage. Pakovanje stvari iz kue u kola

ne problem: Osam, deset odlazaka do kola; sve obavljeno. Caka je u stvarima iz sklonita. Jest.

Pravo gore ezdeset metara, sa rukama punim. Nekoliko puta. Mora da postoji bolji nain. Laku no.

0vo je sramota; izgleda da je vreme da prestanem da se predstavljam kao genije. Na delu se dokazuje. ta vredi koeficijenat inteligencije preko dvesta ako se dela mogu uporediti sa pokretnom biljkom?

Setila se jutros da razmislim (nakon treeg odlaska gore) kako je iskopani materijal uklanjan tokom gradnje. Runo noen u kofama...? Raunajui i stepenite, materijal u pitanju predstavlja vie od 5600 kubnih metara. Sa petnaest stotih delova metra po kofi, pretpostavljajui jak momak nosi dve, petnaest minuta do gore i natrag, to je neto manje od kubnog metra svakih osam sati. Bi trebalo desetolanoj ekipi 625 dana da ne spominjemo vreme izgubljeno na srane napade, bruhove, ravne tabane...

A ta je sa teim stvarima? Sumnjam nuklearni generator donesen dole runo teak par tona.

U redu. Oigledno obavljeno na neki drugi nain. Ali kako? Oh prirunik za sklonite; zaboravila. Prelistala, brzo nala odgovor: lift! Naravno. Ne shvatila znaenje malenog, praznog skladita udnog oblika tokom prvog razgledanja. Druge stvari na umu: ne primetila dugmad.

Ostatak dana mnogo laki. Jesam umorna veeras, ali mogu da mrdam.

Sutra je novi dan...! ZAUSTAVITE TAMPU! Dajte mesta na prvoj strani! Senzacija! Ja

nisam ja ja sam neto drugo. Ne mi nismo mi ne Ma, zbrka; nema nikakvog smisla. Ali sam tu nemona; teko organizovati misli tako DOVRAGA uzbuena...! u pokuati, moram pokuati. Inae na kraju izostaviti najbolje delove, najvanije stvari. Onda, dok se ne smirim, snizim krvni pritisak, u zaboraviti sve! Oh, moram zaustaviti ovo veseljenje. Moram se vratiti na hronologiju. Pa...

Dubok uzdah... izdahni po-o-laa-koo srce usporava na normalu. Fizika smirenost...mirnoa...humm-m-m...

udesno, opet uspelo. U redu. Nastavila sa pakovanjem jutros. Prenela dve ture, vratila

se po treu. Zavrila; sve u kolima, na farmi, to mislila e mi trebati. Ali se jo vrpoljila; ne mogla odrediti zato. Ne u pitanju neto to zaboravila; put do farme ne dug; propust ne kriza.

Konano spoznala uzrok nepoeanog svraba: Bilo vreme obavim dunost. Izbegavala u poetku; znala se ne mogu suoiti sa. Onda imala toliko posla, smetnula s uma. Ali se sada setila: Su Kim MekDivot. Utilelj. Prijatelj.

Na prijatelja pada dunost se pobrine za konano odmorite. Uopte uzev se sada privikla na lik smrti kao takve; poslednjih

par dana ne potresana mnotvom leeva preko kojih preskakala tokom obavljanja poslova. Nemala problema, na primer, pri pomeranju gospodina Haralsena sa verande na ispravno mesto pored ene, dece; ak zavrila posao sa oseanjem topline iznutra. (Pretpostavljam originalna trauma uzrokovana naglim okom dogaaja; intenzitetom, potpunou izolacije.) Stanje se sada popravilo; oseala mogu uiniti poslednju uslugu starom prijatelju tavie, oseala potrebu da.

Otila u susednu kuu, potraila telo. Pretraila celu kuu: sprat, prizemlje, podrum ak zavirila i na tavan.

Konano se vratila u biblioteku. Uitelj koristio kao radnu sobu; tamo pisai sto,veina omiljene literature, pune magareih uiju, pri ruci. Se nadala moda naem putokaz u pogledu mesta nalaenja u zakrenosti...

Prva stvar koja upala u oko bio Dosje Tarzan na stolu. Velika koverta prilepljena za vrh, ispisana napred. Pogledala tekst. Krv se sledila.

Bilo adresirano na mene! Odlepila, otvorila prstima najednom drhtavim Uiteljevim

pedantnim rukopisom, itkim, predivnim kao Defersonov na Deklaraciji nezavisnosti, pisalo:

Najdraa Kandidija, Uvreeno je miljenje nekoliko uenih ljudi upoznatih sa tvojom

situacijom, meu kojima smo i dr Foster i ja, da e preiveti zarazu da bi nala i proitala ovo. Virusni kompleks kojeg neprijatelj koristi ti ne moe nakoditi, to znamo; bio je stvoren kao specifino uperen protiv Homo sapiensa.

Skoro ispustila pismo. Sigurno ne trai genijalnost da se uoe

implikacije. Duboko udahnula, nastavila itam: Znam, dete moje, da ova izjava mora da zvui kao lupetanje

starca kojem se kraj blii... Lupetanje? Uitelj? Ha! Istina, bio star; stanje uroeno za branu

preko koje protekla voda i to mnogo (prilino duboke). Verovatno i blizu kraja svi bili u trenutku kad ovo pisano. Ali lupetanje? Uitelj? Dan kad Uitelj prolupa bie dan kad Onaj Dole objavi trend zahlaenja, zaposli se kao instruktor skijanja na padinama Drugog Odredita. Ja lupetam; Uiteljeva svaka re precizna, tana. U preciznom, tanom pismu dalje pisalo:

...ali te molim, pre nego to donese svoj sud, udovolji mi time

to e proitati ostatak ovog pisma i razmotriti priloene dokaze, koji svedoe o dvadeset pet godina napornih istraivanja sa moje strane i

strane drugih. Obrati panju da se od 1248 sluajeva u kojima su najrazliitije ivotinje usvojile ljudsku decu, nijedan (s izuzetkom onih najmlaih vraenih iz divljine pre tree godine) nije razvio znaajnije preko nivoa usvojilaca. Nisu mogli nauiti da komuniciraju; nisu pokazivali sposobnost apstraktnog razmiljanja; nisu se mogli uiti niemu. Test inteligencije, u sluajevima gde se mogao primeniti, davao je rezultate koji se nisu mogli razlikovati od rezultata testa sprovedenog na nasumice odabranim pripadnicima roditeljske vrste. tavie, sem u dvadeset devet sluajeva u kojima su usvojioci pripadali vrsti koja raspolae rudimentarnim rukama (manji majmuni, ovekoliki majmuni, dva sluaja sa rakunima; u manjoj meri jazavac i kuna), deca nisu pokazivala svest o konceptu hvatanja, niti se pokazalo moguim nauiti ih ikakvoj vetini koja iziskuje upotrebu ruku. Konano, veina autoriteta (obrati panju na citate u dosjeu) slae se da se ovek raa lien instinkta, sem (taka oko koje se jo uvek raspravlja) sisanja; shodno tome, za razliku od niih ivotinja, razvoj ljudskog bia potpuno zavisi od uenja i, prema tome, sredine.

Ovaj princip mi je duboko ukorenjen u svest tokom godina koje sam proveo prouavajui neku od te dece; i palo mi je na pamet da se zapitam kakve bi posledice taj mehanizam mogao imati unutar ljudskog drutva da li bi proseni roditelji, na primer, nakon to izrode dete koje poseduje izraeno superioran genetski potencijal, mogli vaspitati takvo dete (da li zbog neznanja, nesvesne odbojnosti ili zavisti, svesne zlonamernosti, ili nekog nepoznatog razloga) na takav nain da spree njegov razvoj do prestizanja njihovih sopstvenih dostignua; i, ukolikoje do takvih napora dolo, u kom stepenu bi to dete bilo ogranieno.

Zatim sledila pripovest o prvim danima istraivanja, solo u

poetku, ali dolazei do preliminarnih nalaza toliko iznenaujuih da uskoro upravljao trudom grupe briljantnih saradnika (ukljuujui i Tatu!), a itav projekt finansiran vladinim fondovima bez dna. Cilj istraivanja: pouzdani podaci, pokazatelji na kojima bi mogao biti zasnovan program testiranja koji omoguuje identifikaciju nadarene dece (potencijalnih genija) ubrzo po roenju, pre no to retardacija (ukoliko zaista postoji) pone da deluje.

Napori urodili plodom: Ustanovljeni razliiti faktori koji, delujui u grupi, bili bitni za genetski superiornu decu. Time prouavanje prelo u drugu fazu. im pozitivni nalaeni, identifikovani, bili odreeni u grupu za prouavanje. Bilo ih etiri:

AA (pozitivni/povlaeni), potencijalno nadareni klinci iji su roditelji upoznati sa eksperimentom; savetovani, voeni, pomagani na sve mogue naine da prue optimalnu sredinu za uenje, razvoj. AB (pozitivni/nepovlaeni), potencijalni geniji iji roditelji ne upoznati sa tajnom; sami treba da procvetaju ili uvenu, zavisno od kvaliteta korena. BA (negativni/povlaeni), obine bebe, nasumice odabrane, iji su

roditelji ohrabreni (to treba proitati kao prevareni) da pomisle njihovo potomstvo genijalno; takoe dobili plodove roditeljske brige kao i AA (a organizatori obuke ne znali radi li se o AA ili BA roditeljima), finansijsku pomo. I BB (negativni/nepovlaeni), kontrolna grupa: obiine bebe odgajane na obian nain. Ma ta to bilo.

Po oekivanjima, AA-ovi dobro prolazili u koli; prosean napredak triput vei od nacionalnog proseka. tavie, razvitak linosti takoe izuzetan: AA klinci gotovo sablanjivo dobro prilagoeni; srene, dobro integrisane licnosti. BA-ovi su takode dobro proli, ali su nadmaili nacionalni prosek za samo petnaest odsto. Bili takoe sreni u celini, ali retki pojedinci iskazivali simptome koji nagovetavaju nesigurnost ; moda gurani blizu, ili ak preko, granice svojih mogunosti.

AB-ovi takoe dali arene rezultate: Dobri veoma dobri, ravni sa AA-ovima u nekim sluajevima. Meutim, loi jako loi: AB-ovi imali najvei procenat akademskih neuspeha, problema sa ponaanjem, osetno neprilagoenih linosti.

BB-ovi, naravno, ne odstupali uopte od nacionalnih proseka; bili samo klinci.

Prouavanje fino napredovalo; svi zadovoljni kako potvrdni dokazi vlastite pameti proizilazili iz statistike analize, nastavili se gomilaju (pogotovo Uitelj uivao u svetlosti koja obasjavala potvrivanje teorije), kada najednom doker ispao iz pila:

Postalo je oigledno da su AA i AB deca gubila izuzetno malo

vremena u koli zbog bolesti. Daljnje analize, tavie, pokazale su da otprilike jedna treina pozitivnih nije nikad gubila ni dan, dok je ostatak imao broj izostanaka koji se nije mogao razlikovati od normalnih. Detaljna pojedinana ispitivanja su pokazala da dotina deca nisu nikad bolovala od bilo kakve bolesti, dok je ostatak imao uobiajeni asortiman dejih bolesti. Takoe je utvreno da su ti izuzetno zdravi pozitivni bili daleko najvia grupa po dostignuima u AA grupi i predstavljali najbolje, najgore i najneprilagoenije iz AB grupe.

Tada prouavanje olakano sluajnom tragedijom: AA zdravo

dete poginulo u saobraajnoj nesrei. Telo pribavljeno za autopsiju. Svaki organ je detaljno pregledan, svaki uzorak tkiva je prouen

mikroskopski i hemijski, i obavljen je pregled hromozoma. Svaki test za koji patoloka nauka zna je primenjen, veina tri, etiri i pet puta, jer niko nije bio voljan da poveruje rezultatima. Nakon toga, brzo i uz pomo raznih izgovora, kompletni rezultati sistematskih pregleda, ukljuujui rendgenske snimke i uzorke krvi, kotanog tkiva, koe, kose i nekih organa, obezbeeni su za celu eksperimentalnu grupu i uporeeni. Razlike izmeu zdravih pozitivaca i ostatka su se pokazale

istovetnim, i nisu mogle promai antropologu... ok za okom: Prijatni, skromni, jednostavni Uitelj imao

doktorate tri komada! Lekar (dvocevni -pedijatar, psihijatar) plus antropolog. Za oekivati, bio istaknut na sva tri polja vrline koje dovele do desetog dana ne ograniene na Vetinu.

...ali nijedna sama po sebi nije bila takve prirode da privue

panju lekara koji nije u specifinoj i metodinoj potrazi za nepoznatim zajednikim iniocem, upotrebljavajui veliki broj uzoraka i veliku irinu uma; niti bi privukli panju uticajem na ishod bilo kog poznatog medicinskog testa ili postupka. Najdramatinija pojedina razlika je nesumnjiva injenica, jo uvek neobjanjena, da su zdravi pozitivci imuni na kompletan spektar ljudskih bolesti.

Razlika nije zavisila od rase, pola: Sastav AA, AB zdrave dece

pedeset dva odsto enski; pola kavkazoidi, jedna treina negroidi, ostatak razdeljen na orijentalne, hispanske, indijanske frakcije, ostale teko identifikovati. Sastav tano odraavao populacione procente oblasti iz koje bili.

Zakljuak je nesumnjiv: Iako oigledno pripadaju rodu Homo, AA

i AB zdrava deca nisu ljudska bia; oni pripadaju jasno odvojenoj vrsti. Na stranu oigledna osobina imunosti i manje oigledne anatomske karakteristike koje ih identifikuju, ova deca poseduju jasno odreenu fiziku nadmo nad decom Homo sapiensa iste veliine i teine. Oni su jai, bri, otporniji na traume i iskazuju znatno veu brzinu refleksa. Vizuelne, auralne i olfaktorne funkcije zahvataju ire podruje i uz vii nivo osetljivosti nego kod ljudi. Nemamo podatke na osnovu kojih bismo mogli da zasnujemo nagaanje o trajanju, ali sve indicije ukazuju na znatno dui ivotni vek.

Odmah je zapoeta studija, potraga za nagovetajima koji bi mogli pomoi pri objanjavanju ovog fenomena jednoobrazno mutantne dece koju raaju inae normalni, zdravi ljudski parovi. A ti parovi jesu bili normalni: U granicama naih klinikih sposobnosti da odredimo, nisu se mogli razlikovati od ostalih Homo sapiensa.

Meutim, tek je nedavno, nakon godina i godina izuzetno iscrpne istrage i analize porekla i vaspitanja, uoena mogua veza. Bila je oigledna, ali vremenski toliko udaljena da smo skoro propustili da shvatimo njen znaaj, zbog uobiajene tendencije naunika da ispituju skrovito, a ignoriu oigledno.

Bake te dece su sve bile priblinog godita, roene tokom dve godine: Sve su roene dok je besnela velika pandemija gripa 1918-19.

Ova koincidencija samo to ne izvikuje svoje implikacije: Temeljna rekombinacija gena, nastala zbog odreene viralne invazije,

delujui na bilo koji od gameta pre, ili oba za vreme formiranja zigota koji su postali bake, stvarajui u svakoj polovini matricu koja se uklopila dve generacije kasnije da postane AA i AB zdrava deca.

Lino, ja ne sumnjam da je to objanjenje; meutim, toliko skoro je ova informacija obelodanjena da nismo imali vremena da detaljno prouimo pitanje. A pretpostavIjati da je neto tano makar to bilo i duboka unutranja ubeenost nije isto to i dokazati to. Nadam se da e jednog dana imati priliku da doda ovo pitanje tvojim vlastitim studijama. Treba ga razreiti.

Nakon mnogo razmiljanja nazvali smo ovu novu vrstu Homo post hominem, to znai ovek posle oveka, jer izgleda da je mutacija evolutivnog karaktera i da e, uz dovoljno vremena i pretpostavljajui da se prenosi na potomstvo (nema razloga da se u to posumnja tavie, pregled hromozoma sugerie da je mutacija dominantna; tj. veza sapiens/hominem e uvek dati hominema), potpuno zameniti Homo sapiensa.

Divna stvar, ljudski nervni sistem, brzo se prilagoava

smrtonosnim okovima. Nisam ni trepnula kada je usledio sledei udar ili moda ve predvidela iz prethodnog; samo se pitala kojim reima e biti reeno: Vrlo lepo, bez fanfara, samo faktika izjava:

Ti si, dete moje, Homo post hominem. Ti si znatno mlaa od

ostalih u prouavanoj grupi i nikad nisi potpadala pod ta prouavanja. Tvoja identifikacija i ukljuenje meu nae objekte se desila dosta kasno i sticajem prilino zapletenih i zabavnih okolnosti. Kao to zna, Fosteri su dugo eznuli za detetom i isto toliko dugo znali da ga ne mogu imati. Kada su tvoji prirodni roditelji poginuli, bilo je potpuno predvidljivo to to nisu izgubili ni tren usvajajui te (to je svakako razumljivo; bila si izuzetno simpatina beba).

Ni Tata ni ostatak ekipe ne pomiljali me testiraju; bila izloena

desetomesenom nenadziranom odgoju; bila kompromitovan subjekt. Osim toga, Tata ne bio zainteresovan da me prouava; eleo uiva u odgajanju svoje male devojice. Profesionalna kompetentnost ustuknula pred navalom atavistikog paternalizma. Ba za osudu.

Mama se ne sloila; smatrala e o