Darvin 1 i 2

8/16/2019 Darvin 1 i 2

http://slidepdf.com/reader/full/darvin-1-i-2 1/12

IIČarls Darvin: Nestanak racionalnog dizajna

Majmun i čovek su slični oblici koji su se razvili na različite načine od iste sorte. [ Rolle,Der Mensch (21870), 107; autorov revod ]

1 Darvin i Kopernik

!ini mi se da je "arvin #oernik or$ansko$ sveta. [du %ois&Re'mond, "arin and *oernicus+ (1882-), ..7 ]

U Del I govorili s!o o Kopernik. Njegovo heliocentri"no vi#enje kos!osa dovelo jedo g$itka %izi"ke centralnosti. &o je proizvelo toliko ticajn pro!en ljdski! perspektiva!a da ne iznena#je to 'to je Darvin "esto $io pore#en sa Koperniko!.[(aeckel 1)*)+ *,- (/le0 12,+ -)] 3er+ Darvin je+ tako#e+ izazvao pro!en

perspektive. 4d$acio je idej o dizajn. 5av organski 6ivot+ klj"j7i i ljde+ podvrgao je evolcionisti"ko! na"in !i'ljenja. Či! je Darvin o$javio svoje /oreklo vrsta+ *8.nove!$ra 19)+ njegovi savre!enici osetili s ogro!an ticaj njegove teorije. . ;.<olas+ koji je tako#e otkrio princip prirodne selekcije+ prepoznao je revolcionarni potencijal Darvinove teorije:

Mo6da nikad celoj istoriji nake ili %ilozo%ije nije ostvarena tako velika revolcija !isli istavova kao dvanaest godina od 19). do 1-1+ 'to s godine o$java Darvinovog /orekla vrstai /orekla čoveka. [=allace 1)1+ 81) (aeckel 1*+ 9>8]

5koro 19, godina nakon Darvinovih o$java+ istra6iva"i $iologiji s i dalje saglasni to!e da je darviniza! oslo$odio preokret ljdsko! !i'ljenj. ?i'7i 1)-8. godine+ @ak Mono $io je prili"no veren to

da nijedna drga na"na teorija nije i!ala tako krpne %ilozo%ske+ ideolo'ke i politi"ke posledicekao 'to je i!ala teorija evolcije. [Monod 1)-8+ >)]

Istaknti evoltivni $iolog Arnst Majer nije ni'ta !anje veren to da o$java /oreklaBpredstavlja !o6da najve7 intelektaln revolcij koj je "ove"anstvo do6ivelo.C[Ma0r *,,1+ ) Ma0r *,,,+ 2--1] 4svr77i se na sve ve7i zna"aj koji $iolo'ka nakai!a za dvadeset prvi vek+ 5tiven D6ej Eld ve7i ticaj na preokret priznaje Darvin negoKopernik.

4d dve najve7e revolcije na"noj !isli+ Darvin zasigrno nad!a'je Kopernika poglede!ocionalnog apsekta tciaja F [Eold *,,*+ 82 GHchner 12+ *2-]

ilj ovog poglavlja je da pr6i pregledan opis darviniz!a+ njegovih principa i posledica. Ne7e!o !o7i da ispita!o velik koli"in literatre o Darvin i darviniz!. Mnogo pisanih radova o darviniz! $avi se principi!a evoltivne $iologije+ dok je ova knjigasredsre#ena na ticaj na"ne !isli na %ilozo%ska pitanja. 5toga 7e!o se s!eriti nadonekle zane!arene aspekte darviniz!a na posledice Darvinovog evolcionisti"kog

1

8/16/2019 Darvin 1 i 2


raz!i'ljanja po ljdsk slik o se$i i po %ilozo%ske pro$le!e. Da $is!o raz!eli preokret ljdsko! !i'ljenj koji 7e!o kasnije okarakterisati kao gubitak racionalnog dizajna+tre$a ispitati gledi'ta o 6ivot pre i posle /orekla. Da $is!o raz!eli ticaj darviniz!ana pitanja o porekl ljdskog roda+ tre$a da o$rati!o paznj na pro!ene koje s izazvalaistrazivanja o starosti ljdske vrste+ kao i nova ideja o porekl. &a dva !o!enta s

sjedinjena Darvinovo! /oreklu čoveka J1-1. Kroz pro"avanje ovog !aterijala ste7i7e!o ta"k gledi'ta sa koje tre$a re'avati %ilozo%ska pitanja koja proisti" iz Darvinovogdela. &o 7e nas vesti pro"avanje razvoja %ilozo%skih pretpostavki darviniz!+ azati! i do pitanja o na"no! !etod+ %ilozo%iji dha+ o$ja'njenj i predvi#anj.

* Eledi'ta o organsko! 6ivot

Na"no istra6ivanje 6ivota Bpriznaje da s sve na'e interpretacije "injenica o prirodi!anje ili vi'e nesavr'ene i si!$oli"ke+ i poziva istra6iva"a da istin tra6i ne !e# re"i!a+ve7 !e# stvari!a.C [ ule', 5cience+ ltre and 4ther Assa0s (1888), 1.]

?o"ni!o sa predarvinisti"ko! istorijo!. Uze7e!o o$zir ko!$inacij razli"itihteorijskih raz!atranja o organsko! 6ivot i pojavljivanje e!pirijskih podataka koji sstvorili konceptalni prostor koje! je Darvinova teorija evolcije prona'la to"i'te.4na je vrlo $rzo !anjila ticaj rivala i na kraj postala do!inantno gledi'te.

*.1 &eleologija

ko je na"na revolcija+ svo! osnovno! s!isl+ prere#enje konceptalnih !re6a+onda je darviniza! zaista $io prava revolcija naci. Darviniza! je pro!enio shvatanjeorganskog 6ivota. Najpadljivija pro!ena ti"e se propasti teleolo'kog raz!i'ljanja. &o jedo$ro ilstrovano Kantovi! eksplanatorni! daliz!o!. Kant pri!enjje razli"ita !erilana o$ja'njenje organske i neorganske prirode. U spis 3ta istorija rirode i teorijaneba J1-99+ Kant izla6e "isto !ehani"ko shvatanje porekla i evolcije neorganskogsveta. Njegova istorija kos!osa o$ja'njava nastajanje reda iz prvo$itnog haosa krozdelovanje "isto !ehani"kih zroka. Kod Kanta i!a!o veo!a ran anticipacij teorije<elikog praska. Na po"etk je postojao haos. Danas postoji red. Najo"igledniji je red planetarnih siste!a. 5iste!i planeta s+ !e#ti!+ grpisani galaksije+ a galaksije sgrpisane klastere. Kant je !e# prvi!a pretpostavio da svetle ta"kice na no7no! ne$zapravo predstavljaj drge galaksije niverz!+ koje i!aj sli"n strktr kao na'Mle"ni pt. Kako taj red nastajeL Kant s!atra da za o$ja'njenje kos!i"kog reda nije potre$no ni'ta vi'e od Njtnovih zakona. epota Kantove pretpostavke o kos!os je to!e 'to se ceo kos!os za!i'lja kao prostrana !re6a siste!a i podsiste!a okvirnjtnovskih zakonitosti. Kant nagla'ava da se spostavljanje dana'njeg reda iz prvo$itnog haosa !o6e o$jasniti na osnov sa!ih me4anički4 zakona. Avolcijikos!osa+ onako kako j je za!islio Kant+ nedostaje svrha. Mehani"ki zakoni ne te6enikakvo! cilj. Kant od$acje postliranje %inalnih zroka o$ja'njenj kos!i"keistorije. Neorganska priroda ne sledi nikakav preegzistiraj7i dizajn.4rganska priroda je+ !e#ti!+ potpno drga"ija. Kant s!atra da organsk prirod ne!o6e!o o$jasniti a da ne za!i'lja!o dizajn. Dizajn nastaje kada i!a!o svrh na !.lat se dizajnira tako da ispnjava svrh. Isto tako se i organska priroda ne !o6e

*

8/16/2019 Darvin 1 i 2


o$jasniti $ez dizajna. 4$ja'njavanje $iljke ili insekta na osnov pkih !ehani"kih zroka pokaza7e se kao nespe'no ve7 na sa!o! po"etk. Da $is!o o$jasnili organsk prirod potre$ni s na! 5inalni zroci. Eodine 1-99+ Kant predvi#a da je verovatnije da 7e sedo7i do !ehani"kog o$ja'njenja nastanka svi4 planeta+ njihovih or$ita+ kao i poreklakos!i"ke arhitektre+ pre nego 'to 7e Bjedna jedina travka ili gsenica !o7i da $d

o$ja'njene !ehani"ki.C [Kant 1-99+ ?re%ace+ *>-] Kantovo evoltivno o$ja'njenjekos!i"ke istorije ne klj"je evolcij vrsta. &a"no 1,8 godine kasnije+ Darvin je predlo6io !ehaniza! koji! $i o$jasnio poreklo trava+ gsenica+ i drgih stvorenja. Kantne tvrdi da je svrha opa6ljiva prirodi+ ali s!atra da $i isklj"ivo !ehani"ki opisstrktre+ reci!o+ ptice+ ostavio tisak pke sl"ajnosti. 5l"ajnost ne !o6e da o$jasniko!pleksnost organskog sveta. Da $is!o iz$egli o$ja'njenja na osnov slepih!ehaniza!a+ !ora se stiplirati svrha prirodi kao reglativni princip. &o je postliranjeteleologije. [Kant 1-),+ 21+ ,8] 4pa6ljivi !ehaniz!i se !oraj interpretirati kao dadelj pre!a skriveno! plan J %aulan. 5vrha plana jeste da pr6i plazi$ilnoo$ja'njenje ko!plikovanog reda !e# 6ivi! $i7i!a. 5lepi !ehaniz!i+ isti"e Kant+ nisdovoljni za o$ja'njenje toga kako !og nastati organska $i7a. 3er+ za organsko $i7e se

vek !o6e postaviti pitanje: za'to je ono t+ koja je njegova %nkcijaL Mehani"kao$ja'njenja ne pr6aj zadovoljavaj7 odgovor. Oinalni zroci s neophodni da $i sepotpnila !ehani"ka o$ja'njenja. &akvi %inalni zroci s tako#e neophodni da $i "inililjdsko postojanje i !oral s!isleni!. jdi s i pre i posle Kanta se$e s!atrali krajnjo!svrho! na Pe!lji.;az!ljivo je da se Kantov eksplanatorni daliza! pojavio vre!en ko! se pojavio.Do kraja osa!naestog veka+ %izi"ke nake s eli!inisale teleolo'ko raz!i'ljanje.Kant je i sa! pr6io !ehani"ko o$ja'njenje evolcije kos!osa. Ipak+ kao 'to Kantovdaliza! pokazje+ te'ko je videti kako !o6e!o sagledati organski svet $ez svrhe idizajna.U vre!e Kantove s!rti J1,8+ $iologija je $ila !nogo !anje razvijena nego astrono!ijai %izika. Nedostajali s joj %nda!entalni zakoni i precizna pos!atranja. Nedostajala joj je aksio!atska strktra. Er"ki! astrono!i!a se "inilo da je intitivno jasno da Pe!lja!irje+ dok planete kr6e oko njene centralne pozicije. Giolozi!a osa!naestog veka $ilo je intitivno jasno da ko!pleksnosti organskog sveta otkrivaj svrhoviti dizajn i red. ?reDarvina+ nekoliko she!a je odra6avalo ovo verovanje svrhovito stvoren prirod. Nakratko 7e!o raz!otriti 6eliki anac %ia i a!arkova evolcionisti"ka shvatanja.Mora!o $iti svesni toga da Darvinova revolcija nije iskorenila sva starija verovanja oorganskoj prirodi. Ispostavilo se da je teleologija porna pretpostavka. ?onovo se javila1,ih i kasnije opet 1)),ih pod i!eno! Inteligentni Dizajn. Do ponovnog o6ivljavanjascenarija na osnov dizajna dolazilo je isklj"ivo z$og o"ene neadekvatnostiDarvinovog !ehaniz!a prirodne selekcije. Čak s se i najve7e Darvinove pristalicehvatale za sla!k teleologije. Darvin je te'ko !ogao po6eleti entzijasti"nijeg zastpnikaod vgsta <ajs!ana J1>81)18. <ajs!an je do'ao do velikog otkri7a: sa!o 7elije!ikro$a !og da prenose nasledne in%or!acije. <ajs!an je nasprot a!arkovo!gledi't o prenos ste"enih karakteristika pokazao da so!atske 7elije ne !og prenositikarakteristike sa roditelja na poto!ke. l%red <olas je ilstrovao taj zaklj"ak:

Nikad JF nije pri!e7eno da deca glvone!ih pokazj $ilo kakve neo$i"ne pote'ko7e pri"enj da govore+ kao 'to $i tre$alo ako $i posledice nekori'7enja organa za govor kod njihovihroditelja $ile nasledne. [ 9ature 48+ 1)>+ *2-]

>

8/16/2019 Darvin 1 i 2


Ipak+ <ajs!an je+ kao i <olas+ $ilo te'ko da potpnosti od$aci teleolo'ki sadr6aj. Utok svog darvinisti"kog izlaganja !ehani"kog shvatanja prirode+ on se pita: BKako!o6e!o priznati teleolo'ki princip $ez nap'tanja "isto !ehani"ke koncepcije prirodeLCKantovski odgovor $i glasio: pretpostavljanje! Bi!anentne teleologije niverz!a.C

<ajs!an kao na"nik prihvata !ehani"k koncepcij prirode. <ajs!an kao %ilozo% $oji sesrovog !aterijaliz!a. 4n stoga pok'ava da po!iri !ehani"k i teleolo'k koncepcijniverz!a. Kao i !nogi njegovi savre!enici+ <ajs!an se pla'i da 7e od$acivanjeteleologije voditi g$itk kltre i dhovnosi. [=eis!ann 1*+ -1,1] Darvinovi protivnici s evolcionisti"koj teoriji videli ne6eljen %ilozo%sk posledic:!aterijaliza!. Avolcionisti"ka teorija je $ila vi'e od tek jednog dela nake. 4na jegro6avala tvr#ena %ilozo%ska verenja. Motivacija iza potre$e za svrho! i dizajno! prirodi nije se pro!enila od <ajs!anovih dana. Kao 'to 7e!o videti+ sptilnako!pleksnost $iolo'kih siste!a i %nkcija i dalje navodi savre!ene protivnikeevolcionisti"ke teorije da iz toga izved inteligentni dizajn. Da $is!o se pri$li6ili to!na"in raz!i'ljanja+ raz!otri!o prvo neka o$i"ajena teleolo'ka shvatanja organskog

6ivota sa po"etka devetnaestog veka.*.1.1 <eliki anac Gi7aJF ne mo:emo razumeti kako astrmka severno od la riada istoj sorti kao ona ju:no od la, kad su oduvek razdvojene neremostivim laninama JF.[6o$t, ectreson Man (18<=), ecture 6>>>, 21< ]

3edna reprezentativna za!isao o strktri organske prirode jeste tzv. 6eliki anac %ia.4na se po!inje jo' od Erka. [ovejo0 1)>2] ?rirodni svet je stvoren o$lik lestvice+ pokojoj s svi stvoreni o$lici pore#ani silazno od najsvetlijeg an#ela do najponiznijeg crva.5ve!o7no $i7e je oli"enje najvi'eg o$lika savr'enosti. 5vako stvorenje zazi!a svoje!esto hijerarhiji ovih lestvica. Qekspir koristi ovo stepenovanje $i7a svoji!istorijski! dra!a!a. [&ill0ard 1)8>] P$og toga 'to posedj instinkte+ telesne osete iapstraktne sposo$nosti raz!i'ljanja+ ljdi stoje iz!e# 6ivotinjskog sveta Jkoji! vladajinstinkti i carstva an#ela Jkoji! vlada "ist raz!. eo lanac je $io shva7en kaostepenice koje vode ka sve vece! savrsavanj. Gio je potpn+ kontiniran i har!oni"an. Nis postojale rpe ni prekidi. Isti"e se nekoliko odlika ovog lanca:

• 4n ne dop'ta evoltivne pro!ene. Naprotiv+ <eliki anac Gi7a svojojogoljenoj %or!i tvrdi nepro!enljivost $i7a. U pitanj je stati"na hijerarhija.5vakoj vrsti+ klj"j7i i ljdsk+ dodeljeno je po jedno !esto lestvici. Ne!a!esta za poreklo Jnastanak pri!. prev. koje donosi pro!ene.

•

Pa ceo lanac se verovalo da je stvoren sada'nje! o$lik. 5li"nost iz!e#"oveka i !aj!na nije $ila zne!iravaj7a za javnost osa!naestog veka Jkao 'to $i $ila za javnost devetnaestog veka. 5li"nost je $ila sa!o podsetnik na $lizin!esta koja s zazi!ali !aj!ni i ljdi. Kontinitet lanca nije govorio ni'ta o porekl. Nije $ilo !esta za evolcij lanc+ jer se za svet verovalo da je star sa!o nekoliko hiljada godina.

• Nije $ilo !esta za iz!iranje ili nastajanje novih vrsta. anac je $io ko!pletan.

8

8/16/2019 Darvin 1 i 2


6eliki anac %ia $io je eksplanatorna skica. Kao i geocentriza!+ so"io se sa presdo!evidencije. Na kraj osa!naestog veka+ za!isao o lanc i!ala je $rojne pote'ko7e. /rvo+ geologija je postala priznata. 4va nova naka otkrila je !nogo %osilnih ostataka+koji s dokazali skcesivna iz!iranja vrsta. U ?ilozo5skom rečniku J1-28+ <olter izra6ava nezadovoljstvo z$og nepro!enljivosti *4a@ne des Atres. [<idi epenies 1)-+

8- ovejo0 1)>2+ *9*] 4n je istakao da je o"igledno da s postojale iz!rle $iljke i6ivotinje. ?ored toga+ ljdi s pokazali da s sposo$ni da iskorene "itave poplacije6ivotinja+ kao npr. vkove Angleskoj. "ru$o+ <olter je $ilo o"igledno da postoje rpe lanc: Bzar ne postoji vidljiv prekid iz!e# !aj!na i "ovekaLC Na"nici s seokrenli prekidi!a i jazovi!a 6ivotinjsko! svet. Pa na'e svrhe+ interesj nas razlike+a jo' vi'e sli"nosti iz!e# !aj!na i "oveka. [Eillispie 1)9)+ 1-1 Aisele0 1)9)+ 9 1, Eold 1)+ 2] Bree+ na"nici kao 'to s D6ej!s (aton i Čarls ajel po"eli s das!njaj tradicionalno verenje da je Pe!lja stara sa!o nekoliko hiljada godina.?ro$na izra"navanja prod6ila s starost Pe!lje sa hiljada na !ilione godina. Na"nici!a je postajalo jasno da je starost Pe!lje !nogo ve7a nego 'to se do tadza!i'ljalo. &o se "esto opisje kao otkri7e duboko$ vremena. U 3toj istoriji rirode i

teoriji neba J1-99+ Kant je pretpostavio da s B!ilioni godina i vekovaC pro'li pre nego'to je postalo !og7e pos!atrati sada'nji red kos!os. Pa vre!e Darvinovog 6ivota+%izi"ar <. &o!son+ kasnije poznat kao ord Kelvin+ procenio je starost Pe!lje na oko )!iliona godina. [GarroRS &ipler 1)2+ 12,1 Eold 1)] [&a$ela *.1]

Tabela 2.1 5tarost Pe!lje i postojanje 6ivota

Ctarost Demlje: 8.2 !ilijardi godina Mikroor$anizmi rani! zorci!a %osila: >.9 !ilijardi godina 9ajstariji :ivotinjski 5osili: -,,+,,,+,,, godina /rvi kičmenjaci: 8,,+,,,+,,, godina /rvi sisari: *,,+,,,+,,, godina omo 4abilis: 1+,,+,,, godina omo erectus: 9,,+,,, T 1+,,,+,,, godina omo saiens: *9+,,, godina

5o"en sa ti! pro$le!i!a+ anac %ia je prestao da se potre$ljava kao opis niverz!akakav jeste i kakav je odvek $io. 6eliki anac %ia je pro'ao kroz konceptaln revizij.Uvedena je vre!enska ko!ponenta: slika porekla kao hijerarhije $i7a pretvorila se slik stepenica koji!a se ona spinj. [ro!$ie 1))8+ <ol. III+ 12) epenies 1)-+ 9* --] 6eliki anac %ia reinterpretiran je kao proces kreacije koja se odvija kroz dge

vre!enske periode. Ne!a"ki %ilozo% Eot%rid <ilhel! aj$nic elokventno je izraziote!poralizacij anca %ia:

Nadalje+ !i shvata!o da postoji stalni i sasvi! slo$odan progres "itavog nivez!a ka dovr'enjniverzalne lepote i savr'enosti dela Eospodnjeg+ tako da on vek napredje ka sve ve7e!razvitk. JF

9

8/16/2019 Darvin 1 i 2


Iako je anac %ia pretvoren zlazn lestvic+ zadr6ao je odre#ena s'tinska svojstva.Univerz! evolira ka savr'enstv njegov napredak je svrhovit i sledi $o6anski planlanac vi'e nije stati"an ve7 se i dalje teleolo'ki razvija ka cilj.

?rigovor koji se ovde !o6da !o6e ptiti+ nai!e+ da $i+ ako je tako+ svet ve7 odavno

postao raj+ !o6e se odgovoriti: iako s !noge spstancije ve7 dostigle veliki stepensavr'enstva+ ipak+ z$og $eskona"ne deljivosti onoga 'to je kontinirano+ vek pkotina!a stvari postoje spavani delovi koje tre$a pro$diti i povesti dalje ne'tove7e i $olje jedno! re"j+ $olji stepen razvitka. 5toga ovaj progres nikad ne dolazi dokraja. [ei$niz 12)-]

5a te!poralizacijo! anca Gi7a+ pojavila se odre#ena pro!ena $iolo'ko!raz!i'ljanj. anac %ia se nije+ kao !ost+ stati"no pr6ao od po"etka do kraja vre!ena.4n se pre razvijao+ kao drvo 6ivota+ od prostih korena !o!ent kreacije+ do organskih"desa izo$ilj vre!ena. Ipak+ zadr6ao se Btisak da je organska kreacija veo!a pose$na vrsta pozornice za pos!atranje ?rovi#enja na del.C [Eillispie 1)9)+ 1)]

?rovi#enje povla'7ena $riga Goga za stanovnike Pe!lje $ila je centralna pretpostavka pre Darvina. ?ostojala je op'ta koncepcija da je Gog neka vrsta vrhovnog zanatlije koji jeli"no nadgledao kreacij "ak i najsitnijih organiza!a prirodno! svet. aj$nic se nijedaljio od te koncepcije. 4n je $io eksplanatorni dalista jednakoj !eri kao Kant.5!atrao je da s !ehani"ki zakoni dovoljni za o$ja'njenje skladnog %nkcionisanjaneorganskog sveta. Pakoni kretanja+ koji pravljaj svi! !akroskopski! o$jekti!a+ takos precizni da ne!a potre$e da se Gog pli7e !ehaniza!. Univerz! je nalik ogro!no! !ehaniz!. U pitanj je+ dakle+ !ehani"ki niverz!. 4rganski svet $io jedrga"iji. 4n je zahtevao dizajn+ svrh i teleolo'ki razvoj. <eliki idejni napori 7e $iti potre$ni da $i se prevazi'lo verovanje progresivno razvijanje organske ko!pleksnosti.?retpostavka progresivne evolcije $ila je neosporavan gradivni ele!ent pok'aj da sekonstri'e teorija o organsko! svet na po"etk devetnaestog veka. a!ark je progresivn evolcij zeo za nose7i st$ svoje teorije. Kao i aj$nic+ a!ark je $io potre$an dizajn. Me#ti!+ Gog kao kreator igrao je zane!arljiv log njihovi!o$ja'njenji!a. Kod aj$nica i Gojla+ loga Goga je ograni"ena na pokretanje!ehani"kog niverz!a. a!ark naj$olje! sl"aj prihvata da Gog zadaje osnovni plan dizajna. a!ark je "inio krpne korake ka !oderno! shvatanj organskog 6ivota.Me#ti!+ to!e je $io sa!ljen. Do!inantna paradig!a le6ala je arg!enti!a naosnov dizajna.

*.1.* r$umenti na osnovu dizajna /rema Beleolo$iji, svaki or$anizam je nalik jednom metku isaljenom iz u3ke tačno umetu; rema "arvinu, or$anizmi su nalik mecima sačmare od koji4 jedan ne3to o$odi, aostali adnu daleko od meteE [Huxley, “Criticisms” (1864), 84]

U raspravama o kontrastu između evolucionističke teorije i argumenatana osnovu dizajna, često se upućuje na Arhiđakona Pejlija. Vilijam Pejli je istaknuta ličnost koja je napisala knjigu pod nazivom PrirodnaTeologia, ili !o"a#i o Postoanu i $tri%utima &oga 'ri"u'leni i# Prirodni Poaa !"#$%. &njiga predstavlja poznati argument o tvorcu

2

8/16/2019 Darvin 1 i 2


sata' iz postojanja sata izvodimo tvorca sata( po analogiji, tre)alo )i daiz reda u prirodi izvedemo *oga kao &reatora. +eđutim, sam Pejli jedeo duge tradicije teleolokog načina razmiljanja. -va paradigma odizajnu iz onoga to nam izgleda kao red i savrenost u prirodi izvodi*oga &reatora, )oanski nadarenog mehaničara. /pikurejci su pokuali

da lepotu i simetričnost u prirodi o)jasne kao rezultat slučajnosti.0astupnici argumenata na osnovu dizajna o)ično od)acuju takvepokuaje kao krajnje neplauzi)ilne. 1akvi pokuaji protivreče naemčulnom iskustvu. Antički 2rci nisu mogli da poveruju u to da se 0emljaokreće oko 3unca. 4inilo se da svedočanstvo čula podravageocentrizam. Ako )i se 0emlja kretala, na njoj )i postojale snaneoluje. Pored toga, predmeti ne )i padali po pravoj liniji. 5a sličan načinse argumenti na osnovu dizajna oslanjaju na ono to se čini očiglednimza ljudsku čulnu percepciju. Aristarhovo heliocentrično shvatanjekosmosa )ilo je manjinsko shvatanje( isto tako i epikurejsko o)janjenjena osnovu slučajnosti. 2eocentrizam i argumenti na osnovu dizajna

činili su većinsko shvatanje. -ni su se oslanjali na zdrav razum isvedočanstvo čula. 5aa čula nam govore da 0emlja nepokretno lei ucentru univerzuma. -na nam takođe govore da red i simetrija uorganskom svetu moraju )iti delo inteligentnog tvorca./pikurejci sedamnaestog veka su podstakli 6o)erta *ojla da o)javiproiren dokaz dizajna' *as'raa o +nalnim u#rocima 'rirodni stari!7""%. -n prvo posmatra argument na osnovu dizajna sa tačkegledita neivih o)jekata. 5jegovi savremenici su uivali u prostomverovanju u to da su zvezde i 3unce specijalno stvoreni radi pruanjasvetlosti i toplote stanovnicima 0emlje. 5a primer, za +esec,8sekundarnu planetu,8 &epler kae'

ova zvezda je dodeljena 0emlji kao njeno privatno vlasnitvo da )i +esec mogao dapomogne razvoj zemaljskih stvorenja i da )i mogao da )ude posmatran od stranemislećih stvorenja na 0emlji, i da )i posmatranje zvezda time moglo da počne.9&epler !7!":$!, *k. ;V, Part ;, <= =>%]

1o je )ilo previe pojednostavljeno. *ojl je tvrdio da je sistem svetatoliko kompleksan, da )i )ilo pogreno iz pravilnosti kretanja planetaizvesti određenu svrhu ljudskih ciljeva. &ao i ?aj)nic, *ojl je verovao umehanički univerzum. 5ije )ilo potre)e za popravkama i uplitanjima odstrane 1vorca. 1o je )ilo radikalnije mehaničko stanovite nego5jutnovo stanovite po kojem )i *og povremeno morao da vripopravke u mehaničkom niverzumu. +eđutim, u domenu organskogivota, *ojl, isto kao i &ant i ?aj)nic, nije video mnogo mogućnosti zaiz)egavanje eksplanatornog dualizma. 4ak i tako kompleksan o)jekatkao to je sat ne moe se meriti sa kompleksnoću ivih o)jekata u)iolokom svetu'

-

8/16/2019 Darvin 1 i 2


...% Veća je majstorija vredna divljenja u miićima čoveka nego u ...%ne)eskim or)itama( a muvino oko je ...% zanimljiviji izum nego to je 3uncekao ne)esko telo. 9*o@le !7"", =>:=]

&ompleksnost i dizajn )iljaka i ivotinja )ili su toliko zamreni da jeizvođenje određenih svrha )ilo opravdano. *ojlu je )ilo očigledno to da je )oanski mehaničar stvorio oči da )i njihovom srećnom nosiocupruio vid. 1aj 1vorac je čak )io dovoljno mudar da opremi svakuivotinju 'arom očiju, za slučaj da jedno oko o)oli. ?judi ne mogu sasigurnoću izvesti to da je *oanstvo stvorilo sva ova prirodna čuda jedino radi ljudskih ciljeva i uivanja. ;pak, oni mogu )iti sigurni u to da je ovo jedna od njihovih svrha. *ilo )i krajnje iracionalno iz lepote isavrenosti izvesti to da je njihov tvorac puka slučajnost.rancuski BlozoC PjerD?uj +oro de +operti !7E":1-9)% je, međutim,od)io da ograniči argument na osnovu dizajna samo na redosledplaneta ili na organsku strukturu. U svom delu ssai de Cosmologie

!FG#%, on tvrdi da matematika moe da dokae postojanje *oga.0akonska pravilnost samog univerzuma zasnovana je na univerzalnomprincipu najmanje akcije. +operti upućuje na to da u Bzici postojeprincipi najmanje akcije koji dokazuju da se priroda ponaa nanajekonomičniji način. 5a početku sedamnaestog veka, Pjer erma jedokazao da se svetlosni zraci između )ilo koje dve tačke kreću natakav način da njihove putanje zahtevaju najmanje vremena. 1o nemora )iti najkraća putanja, ali je to putanja koja oduzima manjevremena od )ilo koje druge putanje. ;sto vai za čestice, koje se krećuu skladu sa 5jutnovim zakonima kretanja. -d određenog )roja mogućihputanja koje čestica moe da pravi u prostoru, prava putanja je ona za

koju je kvantitet koji se naziva akcija, 3, minimalan.!

5a taj način se+operti zagleda du)lje u red u prirodi. -n smatra da matematičkaekonomija u prirodi, odraena u principu najmanje akcije, ukazuje na)oanskog &reatora. +atematička lepota koja se otkriva u redu Prirodemora )iti delo superiorne inteligencije.&ada su *ojl i +operti zapisali svoje argumente na osnovu dizajna,mehaničko shvatanje sveta je postajalo superiorno u Bzičkim naukama.5jutn je i dalje verovao u to da je mehaničkom univerzumu )ilopotre)no povremeno uplitanje *oanstva da )i nastavilo da Cunkcioniesavreno pravilno. +eđutim, i *ojl i ?aj)nic su u potre)i za povremenimpopravkama videli umanjivanje moći tvorca. Hednom kad je mehanički

univerzum puten u pogon od strane )oanskog tvorca, univerzalnizakoni su ga odravali u pravilnom kretanju. ;pak, u redosledu planeta igalaksija nije se moglo uočiti nita vie od optih namera u vezi sadizajnom. -rganski svet je pruio mnogo vie konkretnog svedočanstva

1 Er$o prikazano+ akcija+ 5+ de%inisana je integralo! 5t1 t1 JKA T ?A dt+ npr. integral kineti"ke !ins potencijalne energije period od t1 do t*. 4d svih !og7ih ptanja+ prava ptanja je ona za koj jeakcija naj!anja.

8/16/2019 Darvin 1 i 2


o )oanskom umeću. *ojl doputa to da je puka slučajnost moglastvoriti kamenje i metale, ali ne i )iljke i ivotinje.

5euporedivo je vie umeća ispoljeno u strukturi noge psa, nego u strukturipoznatog 3ata u 3traz)uru. [Go0le 12+ 8-]

&od Pejlija moemo naći sličnu prednost )iologije pri zasnivanjuargumenta na osnovu dizajna. 1ačno je, kae Pejli, da sat otkriva velikistepen dizajna. +eđutim, organski svet nudi mnogo vie upadljivihprimera dizajna. -tkrivamo tako mnogo lepote, reda i pravilnosti da jesamo inteligentni kreator mogao stvoriti svet.$

5e moe )iti dizajna )ez kreatora( pronalaska )ez pronalazača, reda )eziz)ora. [itirano iz Eillispie 1)9)+ >2]

P$og tolikog rasipanja pa6nje na $iljke i 6ivotinje+ "inilo se da je svaka vrsta svrhovitonapravljena. Gojl se 6alio na tendencij njegovih savre!enika da sve kos!i"ke doga#ajeinterpretiraj kao da s pose$no stvoreni za ljdske svrhe. &o njegovo pozoravanje je $ilo raz!ljivo jer arg!enti na osnov dizajna nagla'avaj sklonost ljdi da organsk prirod "itavaj na!er &vorca. 5a jedne strane+ organski svet je+ ipak+ pr6aoopravdanije izvo#enje kreatora. 5a drge strane+ prirodna teologija je !orala da doka6eBkrajnje na!ere tvorca s o$ziro! na svak strktr.C [Aisele0 1)9)+ 1-] li prirodnateologija je+ ipak+ sredsre#ena na pojave. 5li"an antropocentriza! nalazi!o geocentri"no! shvatanj sveta. Čini se da pojave nagove'tavaj to da Pe!lja le6i centr nievrz!a. (eliocentriza! je ni'tio ovo verovanje. 5ada je ?rirodna &eologija povratila centralnost ljdskog postojanja organsko! svet.Iako je ideja o %iksno! lanc $i7a iz$ledela+ otra$a za dizajnom se nastavila. Uosa!naesto! vek s postojale pretpostavke da je Pe!lja !nogo starija od 2+,,, godina

koliko joj Gi$lija pripisje. Ipak+ evidencija $azirana na strktri stena jo' vek nije $iladovoljno jaka da zdr!a $i$lijsk pri". <ernici!a je "ak izgledalo kao da je geolo'kosvedo"anstvo potvr#je: dogodio se sveop'ti potop i postojanje ljdi nije !oglo $itistarije nego 'to je propisano Gi$liji. &o s $ile glavne odlike $i$lijske pri"e o kreaciji.4ne s se do$ro klapale op'te verovanje teleologij i progresivn evolcij.[Eillispie 1)9)+ 1,-] U takvi! sitacija!a+ kad svedo"anstvo ne !o6e presdno daodo$ri jedan !odel a od$aci drgi+ %ilozo%i govore o s$deter!inaciji. [<idi Deo I+4deljak 2.8] Čini se da je ista evidencija ko!pati$ilna sa konkrentski! koncepcija!a+na pri!er povodo! starosti Pe!lje. Na po"etk 'esnaestog veka+ Kopernik se dr6aoekvivalencije alternativnih hipoteza. Na po"etk devetnaestog veka+ pojavili s se rivalski!odeli porekla vrsta koji s doveli pitanje postoje7e !odele na osnov dizajna.

Me#ti!+ !ora7e da pro#e slede7ih 9, godina pre nego 'to 7e na osnov evidencije !o7ida se procene rivalski !odeli. 5a %ilozo%ske strane+ arg!ent na osnov dizajna%nkcioni'e kao dozvola za dopstiva izvo#enja. Izvo#enja nas vode od postojanja

* ;asprave o arg!enti!a na osnov dizajna s !nogo starije od ?ejlija: !og se na7i i kod gr"kihatora kao i (j!ovi! "ijalozima o /rirodnoj Reli$iji J1--) i Kantovoj #ritici !isto$ FmaJ1-1 T vidi IaJkins 9!E""], Kh. ;( *arroJL1ipler 9!E"7], Kh. $( Iennett 9!EEG], Kh.;, <=( *ehe 9!EE7], Kh. !#( 6use 9*,,>], Khs. !:=.

)

8/16/2019 Darvin 1 i 2


vidljivog reda prirodno! svet ka dizajn+ i od dizajna ka $enevolentno! tvorc.rg!ent na osnov dizajna s'tini %ncioni'e na osnov !o7i analogija.Čini se da je svaka vrsta pa6ljivo dizajnirana sa odre#eno! svrho! vid. ?tica i!akrila da $i letela. jdi i!aj !ozak da $i !islili. ?re!a op'te! slaganj+ ljdizazi!aj speriorno !esto plan kreacije. &o i!plicira da s 6ivotinjski i $iljni svet

stvoreni radi svrhe Čoveka. Me#ti!+ !ora!o da ispita!o to da li s dopstivaizvo#enja istovre!eno i prihvatljiva izvo#enja. ;az!otrite de$at sa sa!og po"etkadevetnaestog veka iz!e# Deiste i Avolcioniste. Deista se pri izvo#enj postojanjaGoga oslanja na zdrav raz! i na pojav prirodnog reda. Avolcionista se pri izvo#enj pravilnosti prirodi oslanja na prirodne zakone i !ehani"ka o$ja'njenja. Avolcionistaiz$egava izvo#enje natprirodnih sila. Pa Deist+ prva dolazi %nkcija organ je skrojen pre!a %nkciji. ko &vorac 6eli da stvorenje i!a sposo$nost vida+ 4n ! darje o"i.5toga to! plan dop'tanje pro!ene i varija$ilnosti ne!a !nogo s!isla. 5tvorenjazazi!aj njihova trajna !esta red stvari. ?ostoji zlazna lestvica.Pa evolcionist prvo se javlja organ on o$likje svoj %nkcij. 4vo o$rtanje perspektive je (akslij o!og7ilo da darvinisti"ki po$ije arg!ent na osnov dizajna:

?retpostavi!o+ !e#ti!+ da je neko !ogao da poka6e da sat nije napravljen direktno i od strane jedne oso$e+ ve7 da je on proizvod !odi%ikacije nekog drgog sata koji je pokazivao vre!e+ ali pogre'no i da je to tako#e nastalo od strktre koja te'ko da se op'te !o6e nazvati sato! T so$ziro! na to da na se$i ne!a $rojeve i da s kazaljke nerazvijene+ i da+ id7i nazad krozvre!e+ dolazi!o na kraj do rotiraj7eg $reta kao najranijeg prona#enog za"etka celog togsklopa. Pa!islite pored toga da je !og7e pokazati da s sve ove pro!ene nastale+ prvo+ z$ogtendencije ove strktre da $eskona"no varira i drgo+ iz ne"eg okolno! svet 'to je po!agalosvi! varijacija!a da se kre7 pravc ta"nog pokazivanja vre!ena i zastavljalo sve koje s sekretale drgi! pravci!a onda je o"igledno da $i nestala snaga ?ejlijevog arg!enta. 3er+ $ilo $i pokazano da je sprava potpno prilago#ena odre#enoj svrsi !ogla da rezltira !etodo! gre'kei pok'aja od strane neinteligentnih "inilaca+ jednako kao direktno! pri!eno! sredstava zaodre#eni cilj+ od strane inteligentnog "inioca. [(/le0 128+ >]

(aksli je iskoristio Darvinovo pretpostavljanje !ehaniz!a koji! $i %nkcije !ogle $itikazalno o$ja'njene. [<idi 4deljak 2.-.>] ?re Darvina+ "esto s postojala nas!i"nanaga#anja o to!e kako je organ !ogao $iti o$likovan tako da ispnjava svoj %nkcij.a!ark je "inio hra$ar pok'aj da pr6i !ehani"ko o$ja'njenje. &akve !ehanicisti"kehipoteze s povre!eno postajale javno poznate i o'tro prekorene. U svo! spis C'stGmede la 9ature J1--,+ ?ol &iri de (ol$ah proglasio je ljde proizvodi!a prirode+ i so$ziro! na njihov nastanak i s o$ziro! na njihove !oralne i intelektalne sposo$nosti.Giljke i 6ivotinje s prilago#ene odre#eni! kli!atski! slovi!a na Pe!lji. ko $i se pro!enili slovi 6ivotnoj sredini+ tvrdi (ol$ah+ pro!enili $i se i svi proizvodi na planeti Nije neraz!no pretpostaviti da s sve vrste podlo6ne pro!eni. ?riroda ne poznaje trajne o$like. Uz to+ "ovek nije krna kreacije. 5ve s to neodre#ena naga#anja+ltanje !a'te %ilozo%a. Ipak+ ne tre$a potceniti snag ideja. Ideje spostavljaj red nadna'i! pos!atranji!a. 4ne ne'to 'to se "inilo nepovezani! "ine koherentni!. 4nestvaraj nove !odele stvarnosti. Me#ti!+ kada s "injenice oskdne+ ideje previ'eslo$odno ltaj konceptalno! prostor. U to!e je le6ala a!arkova snaga+ ali je todovelo i do njegove propasti.

1

8/16/2019 Darvin 1 i 2


*.1.> Han %atist amark 9esumnjivo najvei nedostatak u amarkovom radu jeste nedovoljan sku osmatranja iekserimenata koje je naveo kao dokaz nje$ovi4 dalekose:ni4 rinciaE Iaeckel, 9ature2< (1882), .=0J

Mnogi ljdi Njtnovo i!e vezj za ja$k koja pada i za zakon gravitacije. &o je pozitivna asocijacija jer ona kazje na Njtnov genijalnost. I!e @ana Gatista a!arkaizaziva negativn asocijacij. Na ! na! pada 6ira%a koja iste6e vrat da $i dohvatila li'7ena visoko! drve7 njen vrat se izd6je i 6ira%a prenosi svoj izd6eni vrat na slede7generacij 6ira%a. P$og toga 6ira%e i!aj dge vratove. Pati!+ patke i!aj peraja sako6ica!a z$og toga 'to 'ire no6ne prste da $i se kretale kroz vod. a!arka s !nogiis!evali z$og njegovih ideja o nasle#ivanj pte! potre$e nasle#ivanj ste"enihkarakteristika. Karakteristike koje s jedinke stekle pod pritisko! slova okoline "desnose prenose na njihovo poto!stvo. Darvin nije !nogo cenio a!arkova dostign7a. Ipak+a!ark nije sa!o BotkrioC !eko nasle#ivanje. 4n je pored toga i!ao spe'n karijer: $io je pro%esor zoologije ?rirodnoTistorijsko! !zej ?ariz+ "lan >nstitut de ?rance i

!nogih drgih evropskih na"nih dr6enja. Ipak+ njegov ticaj $io je !ini!alan. U tok6ivota je stekao jako !alo raz!evanja. @iveo je senci !o7nog @or6a Kivjea J1-2)T1>*. Uz to+ njegove ideje je zasenila Darvinova teorija evolcije. Ipak+ ne $i tre$alo daz$og $listavosti Darvinovog dela za$oravi!o na a!arkova postign7a. &a"no 9, godina pre o$jave /orekla vrsta+ a!ark je o$javio svoje delo /4iloso4ie Doolo$iKue J1,)+ ko! predstavlja teorij trans%or!iz!a. &a knjiga sadr6i njegov ozlogla'en J!chT!aligned doktrin o !eko! nasle#ivanj. Ipak+ hajde da od!eri!o njegov gre'knaspra! njegovih postign7a. a!ark je os!islio na"in da se te!poralizje 6eliki anac %ia. &i!e je napstio idej o %iksnosti vrsta i teorij pose$nih kreacija. Nepro!enljivostvrsta $ila je centralni ele!ent lestvice postojanja i arg!enata na osnov dizajna.4pstajala je kroz Kivjeovo delo sve dok je Darvin nije kona"no od$acio. U!esto%iksnosti vrsta a!ark predla6e !ehaniza! ro$resivne romene. a!ark "ak nije pretpostavio akt $o6anskog stvaranja na po"etk organskog 6ivota. @ivot zapo"injespontani! stvaranje!. &i! proceso! se ra#aj veo!a jednostavna stvorenja. ko ni'tane $i re!etilo taj proces+ ko!pleksnost 6ivotnog opsega $i polako evolirala kroz progresivne pro!ene. Da li to zna"i da prostija stvorenja ne $i nestalaL Ne zna"i+ jer sespontano stvaranje doga#a kontinirano+ vek iznova popnjavaj7i svet. N6nintra'nji pogon $i prostija stvorenja pretvorio ko!pleksnije organiz!e. Dolazi donastanka ko!plikacija. ?ro!ene okr6enj re!ete !ehaniza! progresivne pro!ene i predstavljaj izazov organiz!i!a da se prilagode. ?ro!ena 6ivotni! slovi!a dovodido pro!ena organiz!i!a. Neki organi po"inj vi'e da se koriste+ dok kod nekih dolazido nekori'7enja. 4ja"ani organi se prenose nasle#ivanje! pte! potre$e. 4rganiz!i se!enjaj kroz nekoliko generacija. ?olako se razvija ko!pleksnost organskog sveta. &o jelinearna evolcija+ jer je zadr6ana ideja hijerarhije. Pa a!arka+ "ovek je idealsavr'enosti i sva drga stvorenja se !ere odnos na "oveka. Iako a!ark vodivre!ensk di!enzij 6eliki anac %ia i nap'ta idej o %iksnosti vrsta+ i dalje je predan teleologiji. Drgi! re"i!a+ a!ark s!atra da evolcija lestvice postojanja slediodre#eni napred postavljen cilj. Belos je stvaranje ljdi. ?riroda evolira od prostijih kako!pleksniji! organiz!i!a sa cilje! da stvori nasavr'enije od svih $i7a: (o!osapiensa. ?okazalo se da je to toliko $edljiva za!isao da se "ak i danas teorija evolcije

1

8/16/2019 Darvin 1 i 2


"esto $rka sa progresivno! pro!eno! to je za$na o kojoj svedo"e !nogi savre!enidok!enti. [5lika *.1]

Slika 2.1 5eda! do$i akade!skog. ;ekla!a novina!a B4e Luardian J*>S8S*,,* koja skre7e pa6nj na slo$odna radna !esta za akade!ike izdanj koje izlazi torko!. >zvor B4eLuardianE N Luardian 9es O Media td 2002

a!ark je tako#e $io strogi !aterijalista. Materijaliza! i!a !nogo zna"enja. Usada'nje! kontekst+ !aterijaliza! izra6ava verovanje to da se svi %eno!eni organskog6ivota !og o$jasniti pozivanje! na !ehani"ke zroke. &o klj"je i vi'e !entalnesposo$nosti ljdskih $i7a. Kant nije $io !aterijalista. 4n je "ak s!njao to da segsenica !o6e o$jasniti !ehani"ki. Me#ti!+ ta doktrina je i!ala dg tradicij Orancskoj Jde (ol$ah+ (elvecis+ a Metri i dovela je do za!isli o "ovekT!a'iniJlVho!!e !achine. Pa !aterijaliste+ !entalne sposo$nosti i svest nis ni'ta drgo do!ani%estacije stanja !ozga.<ide7e!o da je !aterijaliza! $io jedan od glavnih %ilozo%skih prigovora protivDarvinove teorije. Kao 'to s i darvinisti kasnije otkrili+ !aterijalisti!a je najve7i izazov $io o$ja'njenje %eno!ena dha i svesti.o'a posledica na"nih revolcija je to 'to ideje koje do njih dovode do$ijaj jako !alo priznanja od strane generacije koja dolazi posle revolcije. Me#ti!+ iz gre'aka se "i+kao 'to je ?oper insistirao. Ere'ke "ak doprinose na"no! progres. a!arkovtrans%or!iza! je doveo pitanje %iksnost vrsta. Njegov !aterijaliza! je $io prvi pok'aj prevazila6enja Kantovog eksplanatornog daliz!a. Ipak+ za trans%or!iza! se ispostaviloda je neadekvatan !odel: ne postoji !eko nasle#ivanje isto tako ni progresivna pro!ena. a!arkovo! trans%or!iz! je nedostajalo e!pirijsko te!eljenje. Kao igeocentriza!+ trans%or!iza! je sa"vao %eno!ene. 4pet+ kao i geocentriza!+ so"io sesa pitanje! realnosti. U naci se doga#a to da je "injenica!a potre$na teorija. Kad jea!ark !ro+ i dalje je postojalo !nogo $iolo'kih ideja koji!a je $ila potre$na

e!pirijska potpora. U Angleskoj+ Araz!s Darvin T Čarlsov deda T i ;o$ert Čej!$ers Tanoni!ni ator spisa Bra$ovi stvaranja J188 T 'irili s evolcionisti"ke ideje. UOrancskoj+ Isidor @o%ra 5entTIler je anticipirao jedinstvo e!piriz!a i racionaliz!a pro"avanj organske prirode+ koje je kasnije prihvatio (ekel. 4n je $ranio a!arkovtrans%or!iza! od Kivjeovog insistiranja na %iksnosti vrsta. Me#ti!+ on je ispravioa!arkovo nagla'avanje !enjanja kroz potre$ organa. Morala je i kli!a da se z!e o$zir. [Eeo%%ro0 5aintT(ilaire 18- see Ereene 1),+ >,,1] Kada s anato!ija+e!$riologija i paleontologija otkrile nove "injenice+ ova teorijska naga#anja stekla s"vr'7e te!eljenje.

1

Darvin 1 i 2

Documents

Transcript of Darvin 1 i 2