á n o m. D K K 0,04 t i l ku r s D K K 8,00 p r. Akt i e U ...
D D D R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K · Web viewMERE ZAšTITE 5.1. O p š t e o d r e d b...
21
D D D R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K RT za pripremu površinske eksploatacije E L A B O R A T OTKOPAVANJA LIMONITA NA SEVERNOM REVIRU NA ET. - 515 a p r i l a 1 9 9 5. g o d.
Transcript of D D D R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K · Web viewMERE ZAšTITE 5.1. O p š t e o d r e d b...
D D D R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K
RT za pripremu površinske eksploatacije
E L A B O R A T
OTKOPAVANJA LIMONITA NA SEVERNOM REVIRU NA ET. - 515
a p r i l a 1 9 9 5. g o d.
SPISAK RADNIKA KOJI SU UčESTVOVALI U IZRADI ELABORATA
Generalni projektant: Stanišić Živorad, dipl. ing. rud --------------------------------
Odgovorni projektant: Jovanović Dragoljub, dipl. ing. rud.
---------------------------------
Rudrski deo obradio: Jovanović Dragoljub, Dipl. ing. rud.
---------------------------------
Oblast geologije obradio: Djordjević Dragiša, dipl.ing.rud.
--------------------------------
Ostali saradnici itehničari : Makuljević Gordana, dipl.ing.geol. -------------------------------
Hajdinjak Miroslav, Geol. teh.
-------------------------------
Kovačević Milanka, Rud. Teh.
-------------------------------
Radulović Ljubica, Rud. teh.
-----------------------------
P R O J E K T N I Z A D A T A K
Uraditi elaborat za otkopavanje rudnog tela limo-
nita "Blanšard" koji će obuhvatati varijante i mogućnost
otkopavanja ovog rudnog tela na Et.- 515.
Elaborat treba da obuhvati:
- Dinamiku iskopina kojom će limonit početi da se
otkopava krajem maja 1995. godine.
- Kvalitet limonita uslovljen preko 50 % Fe i manje od
0,32 % Cu.
- Dnevna količina isporuke limonita 1.000 t.
- Dinamiku otkopavanja limonita prilagoditi postojećoj
dinamici za 1995. godinu.
- Zadržati postojeću tehnologiju otkopavanja.
- Za izvodjenje radova koristiti postojeću opremu na
Severnom reviru.
Za realizaciju izrade elaborata i izvodjenje ru-
darskih radova zadužen Grubišić Slavko, dipl. ing. rud.
Projektni zadatak satavio direktor rudnika:
Živorad Stanišić, dipl. ing. rud.
---------------------------------
SADRžAJ ELABORATA Strana1.0. U V O D 1
2.0. GEOLOšKE KARAKTERISTIKE LIMONITA "BLANšARD" 22.1. Karakteristike limonita na nivou +515 m 22.02. Utvrdjivanje kvaliteta limonita 32.3. Usmeravanje radova na otkopavanju limonita 3 i praćenje kvaliteta i kvantiteta
3.0. I Z V O D J E N J E R A D O V A 5
3.1.0. O T V A R A N J E R U D N O G T E L A 53.1.1. Varijante otvaranja 53.1.1.1. Horizontalni ulazak u rudno telo sa zapadne strane. 63.1.1.2. Ulazak u rudno telo kosim putem sa istočne strane. 63.1.1.3. Obnavljanje kosog puta +480 / +523 63.1.1.4. Direktni ulazak u rudno telo izradom useka 7 otvaranja +538 / 5233.1.1.5. Izrada kosog puta sever - jug +538 / +523 po 7 zapadnom boku kopa sa usekom otvaranja.
3.2. RADOVI NA OTVARANJU RUDNOG TELA 73.2.1. Izrada kosog puta +538 / +523 73.2.2. Usek otvaranja po horizontali Et.- 515 83.2.3 Kosi put +523 / +480 9
3.3. DINAMIKA IZVODJENJA RADOVA NA OTVARANJU RUDNOG TELA 93.3.1. Dunamika radova na izradi kosog puta +538 / +523 93.3.2. Dinamika radova na izradi useka po Et.- 515 103.3.3. Dinamika izrade kosog puta +523 / +480 11
4.0. OTKOPAVANJE LIMONITNOG RUDNOG TELA 124.1. Dinamika otkopavanja limonita i prateće jalovine 14
5.00 MERE ZAšTITE 155.1. Opšte odredbe 155.2. Posebne mere zaštite 17
S P I S A K P R I L O G A
Prilog br.
Varijante otvaranja rudnog tela 1
Plan otvaranja i otkopavanja rudnog tela 2
Plan potkopa "Blanšard" nivo +506 3
Poprečni profil kroz rudno telo br. 22 4
1.0. U V O D
Ovo limonitno rudno telo se nalazi u sklopu
rudnih tela Severnog revira. Otkopavanjem Et.- 530 rudno
telo je otkriveno sa krovinskog dela. Da bi se otpočelo sa
eksploatacijom potrebno je da se rudno telo otvori sa bočne
strane sa nivoa etaže +515. Ovim elaboratom treba naći
najpovoljniji način za bočno otvaranje rudnog tela kako bi
se uz najmanje troškova i za najkraće vreme ušlo u rudno
telo. Pored ovoga usvojeni način otvaranja treba da bude
uklopljen u postojeću dinamiku i konceociju rada. Otkopa-
vanje rudnog tela uz odgovarajuću sigurnost treba da bude
najekonomičnije.
Prema usvojenom dinamičkom planu rudno telo
bi trebalo da bude spremno za eksploataciju najkasnije 28.
maja 1995. godine.
što se kvaliteta rude tiče, ruda mora da sa-
drži preko 50 % Fe i manje od 0,32% Cu. Prema tome
okonture- nje rudnog tela i tehnologija otkopavanja su
prilagodjeni ovim osnovnim uslovima.
Prema dogovoru treba obezbediti dnevnu koli-
činu limonita od 1.000 t. Limonit bi se vozio na primarno
usitnjavanje na TS-2. Odavde bi preko Primarnog drobljenja
išao do stanice "C" gde bi se vršilo njegovo deponovanje.
Deponija bi bila na mestu dosadašnjeg odlaganja tucanika.
2.0. GEOLOšKE KARAKTERISTIKE LIMONITA "BLANšARD"
Limonitno rudno telo"Blanšard" nalazi se na
kontaktu krečnjaka gornje Jure i kvarc - muskovitskih škri-
ljaca i gnajseva sa istočne strane.
Pravasc pružanja limonita je sever - jug sa
padom prema zapadu. Dužina orudnjene zone je oko 550 metara
i širine od 10 do 40 metara.
Nastanak limonita je vezan za oksidacione
procese i predstavlja krajnji produkt oksidacije piritskih
rudnih tela.
Istraživanje je obavljeno jamskim istražnim
radovima "Blanšard". Iz glavnih hodnika "Blanšard" radjeni
su i prečni hodnici na rastojanju od 25 m. Pored gvoždja u
okviru ovog rudnog tela nalaze se i drugi elementi : Cu,
Zn, Pb, Mn, Au i Ag.
2.1. Karakteristike limonita na nivou +515 m
Rudni blok 515 / 530 predstavlja apikalni
deo rudnog tela "Blanšard". Istražni radovi su izvršeni
potkopom "Blanšard" - nivo +605, a nabušene su i
eksploatacione bušo- tine sa nivoa +655 m.
U okviru rudnog tela postoje zone sa poviše-
nim sadržajem gvoždja. Na severnom delu rudnog tela izdvaja
se zona sa 50 % Fe koja je pogodna za eksploataciju i meta-
luršku preradu.
Dužina ove zone je oko 140 metara a širina
od 10 do 25 metara. Ukupna količina ove rude u ovom etažnom
bloku iznosi oko 36.000 m3 sa zapreminskom težinom od 2,01
t/m3, što iznosi 72.300 t. Srednji sadržaj gvoždja je 52,21
% i bakra oko 0,32%.
U okviru ove zone , u apikalnim delovima
pos- toje i delovi sa višim sadržajima bakra, zlata i
drugih me- tala, ali će se to utvrditi tek oprobavanjem
eksploatacionih bušotina i drugi oprobavanjima.
2.02. Utvrdjivanje kvaliteta limonita
Prema zahtevima kupca - željezare
"Smederevo" limonit treba da sadrži minimum 50 % Fe i
maksimum 0,32% Cu.
S' obzirom da je rudno telo koje zadovoljava
ove uslove malih dimenzija - širine od 10 - 25 metara i
duž- ine oko 140 metara, klasično oprobavanje iz
eksploatacionih bušotina nebi dalo dobre rezultate. Zbog
toga mora se razra- diti i adekvatna metoda oprobavanja.
Kao najpogodnija metoda može se uzeti jedna
od klasičnih jamskih metoda kao što je metoda brazde, fine
brazde ili tačkasto uzimanje proba. Za konkretan slučaj ve-
rovatno bi najviše odgovaralo tačkasto uzimanje proba na
če- lu radilišta, s' tim što bi se probe uzimale za svaki
dan rada bagera.
Mreža uzimanja proba bi se prilagodjavala za
svaki slučaj pojedinačno, s tim što mora da se pokrije
čita- va otvorena površina limonita na čelu radilišta.
2.3. Usmeravanje radova na otkopavanju limonita
i praćenje kvaliteta i kvantiteta
Imajući u vidu da je zona limonita sa 50 %
Fe veoma uska, postojeća utovarna mehanizacija (bager M -
191) nije pogodna za selektivno otkopavanje, te se moraju
predu- zeti odgovarajuće mere za smanjenje osiromašenja
rudne sups- tance i održavanje kvaliteta u prihvatljive
okvire.
Najadekvatnija metoda za tačno odredjivanje
granice ruda - jalovina bi bila metoda na osnovu minskih
bu- šotina i bušotina koje bi bile umetnute izmedju minskih
buš- otina u seriji i tačkastih proba, kao i na osnovu
vizuelnog opažanja od strane geologa koji bi bio u vreme
eksploatacije na radilištu.
Obračun kvaliteta i kvantiteta bi bio
izvršen na osnovu eksploatacionih bušotina, umetnutih
bušotina i ta- čkastih proba pre i posle smenskog ili
dnevnog otkopavanja.
Konačno bilansiranje kvaliteta i kvantiteta
bi se izvršilo na osnovu težine rudne mase u železničkim
va- gonima i proba iz istih.
3.0. I Z V O D J E N J E R A D O V A
Radovi će biti izvodjeni u okviru postojeće
dinamike za 1995. godinu. Otkopavanje će se vršiti uhodanom
tehnologijom sa postojećom mehanizacijom, prema važećim
pro- jektima, planovima i uputstvima.
Otvaranje rudnog tela na ovoj etaži će se
iz- vršiti radovima na jalovini (krečnjak) izradom kosog
puta sa nivoa + 538m sa mesta x = 21.047 i y = 73.953 i
izradom useka po nivou Et. 515.
Od mehanizacije za utovar će biti
upotrebljen bager M-12. Za bušenje će biti upotrebljena
bušilica BE-9. Za otvaranje rudnog tela na
ovoj etaži potre- bno je otkopati Q = 358.000 t jalovine.
Pored ovoga prili- kom otkopavanja rudnog tela treba dati
160.000 t prateće ja- lovine. Prateća jalovina predstavlja
krečnjak i limonit sla- bijeg kvaliteta.
3.1.0. O T V A R A N J E R U D N O G T E L A
3.1.1. Varijante otvaranja
Otvaranje rudnog tela bi se moglo izvesti na
više načina i to:
1. Horizontalnim ulaskom u rudno telo sa zapadne strane.
2. Ulaskom u rudno telo kosim putem sa istočne strane.
3. Obnavljanjem kosog puta +480 / +523
4. Direktnim ulaskom u rudno telo izradom useka otvaranja
+538 / 523
5. Izradom kosog puta sever - jug +538 / +523 po zapadnom
boku kopa sa usekom otvaranja.
3.1.1.1. Horizontalni ulazak u rudno telo sa zapadne
strane.
Kod varijante pod brojem 1. - Direktnim hor-
izontalnim ulaskom u rudno telo sa zapadne strane, prilog
br. 1, pored dosta prednosti koje daje ova varijanta ima
veliki nedostatak u tome što je za ovaj način otvaranja po-
trebno otkopati u horizontalnom delu puta 280.000 t jalovi-
ne, u useku otvaranja oko 300.000 t i prateće jalovine oko
160.000 t što ukupno uznosi 740.000 t. Za ovako kratak rok
teško je otkopati ovoliku količinu jalovine.
3.1.1.2. Ulazak u rudno telo kosim putem sa istočne
strane.
Kod varijante pod brojem 2. - Ulazak u rudno
telo kosim putem sa istočne strane (prema gradu), prilog
br. 1, koja sa tehnološke strane i u pogledu potrebne
količine jalovine za otvaranje predstavlja najbolju
varijantu ima ve- liki nedostatak u ekološkom pogledu.
Naime ovom varijantom se otvara kop prema gradu.
3.1.1.3. Obnavljanje kosog puta +480 / +523
Kod varijante pod brojem 3. - Obnavljanje
ko- sog puta +480 / 523, prilog br. 1, nedostatak je u tome
što bi za njegovo obnavljanje (za dvosmeran put) bilo
potrebno dosta radova. Ovaj put bio vrlo strm (oko 12%) a
transportna dužina za odvoz jalovine bi bila dosta velika
(za ovakve hi- tne poslove na TS-2 nebi trebalo računati).
Pored ovoga za spustanje bagera na Et.- 515 potrebno je
uraditi kosi put Et.- 530 / Et.- 515 što ide u prilog
varijanti pod brojem 5.
3.1.1.4. Direktni ulazak u rudno telo izradom useka
otvaranja +538 / 523
Kod varijante pod brojem 4. - Direktni
ulazak u rudno telo kosim usekom otvranja, prilog br. 1,
koji zah- teva najmanje jalovine do rudnog tela (oko
180.000 t), pos- toji veliki nedostatak u tome što se u
limonitu u slučaju velikih padavina teško održava
radilište.
3.1.1.5. Izrada kosog puta sever - jug +538 / +523 po
zapadnom boku kopa sa usekom otvaranja.
Kao najpovoljnija varijanta za otvaranje i
otkopavanje ovog rudnog tela nameće se varijanta data pod
brojem 5. - Izradom kosog puta sever - jug po zapadnom boku
kopa i izradom horizontalnog useka otvaranja, prilog br. 2.
Kod ove varijante za izradu kosog puta potrebno je otkopati
oko 150.000 t i za horizontalni usek otvaranja potrebno je
otkopati oko 208.000 t. Uz otkopavanje rudnog tela
neophodna je prateća minimalna količina jalovine od 160.000
t.
3.2. RADOVI NA OTVARANJU RUDNOG TELA
Glavni radovi koji treba da budu izvršeni za
otvaranje rudnog tela su:
1. Izrada kosog puta +538 / +523
2. Usek otvaranja po horizontali etaže 515
3. Kosi pust +523 / +480
3.2.1. Izrada kosog puta +538 / +523
Ovim kosim putem bager M-12 treba da bude
spušten sa Et. 530 na Et. 515. U sledećoj fazi otvaranja
(pri radu na izradi useka po nivou Et.-515) i pri otkopava-
nju prateće jalovine ovaj put bi služio za izvoz. Kosi put
treba da bude uradjen po ivici kopa sa nivoa +538 m na nivo
+523 m. Put treba da bude pod padom od 7.5 %, odnosno
njego- va dužina treba da bude 200 m. Minimalna širina puta
treba da bude 30 m. Početak ose kosog puta je na nivou
+538m sa koordinatama x = 21.047 i y = 73.953. Kraj ose
kosog puta je na Et.- 515 odnosno na nivou +523m sa
koordinatama x = 20.848 i y = 73.993.
U kosom putu ima oko 150.000 t jalovine. Iz-
rada ovog kosog puta će biti vršena bagerom M-12 prilikom
njegovog silaska. Pošto će izrada kosog puta biti vršena u
zdravoj steni smatra se da će biti neophodni bušačko mine-
rski radovi. U gornjem delu puta, na samom njegovom
početku, postoji žol i blokovi od etaže 530. Ovo bi trebalo
izbušiti i minirati. Početak kosog puta (zasek) će biti
uradjen bul- dozerom.
Zbog specifičnosti radova oko izrade ovog
ko- sog puta, za vreme radova na putu sa bagerom i
vozilima, ra- dove obavljati uz posebnu opreznost i u
prisustvu signali- ste. Na ivici puta uraditi sigurnosnu
bankinu široku 4 m.
3.2.2. Usek otvaranja po horizontali Et.- 515
Usek otvaranja se nastavlja na kosi put,
pri- log br. 2. Minimalna širina useka je 40 m. U njemu ima
oko 208.000 t jalovine. Materijal u kome će biti radjen je
ugla- vnom krečnjak. Radovi će biti izvodjeni prema
ustaljenoj te- hnologiji na kopu. Usek treba uraditi sa
usponom od 1% kako bi se moglo vršiti dreniranje. Sa
istočne strane useka radi- ti kanal za odvodnjavanje. Ovaj
kanal će biti spojen sa ka- nalom na kosom putu +523/+480.
Prilikom bušenja useka vršiti veće
probušenje kako bi na etaži ostao rastrešen materijal. Kroz
ovaj mate- rijal bi se dreniralo limonitno rudno telo.
3.2.3 Kosi put +523 / +480
Ovim kosim putem bi išla puna vozila sa
limo- nitom. On bi se uključivao na postojeći dvosmerni put
na ni- vou + 480, prilog br. 2. Na ovom mestu ranije je
postojao put, medjutim, sa radovima na nižin etažama on je
oštećen a materijalom sa viših etaža zatrpan. Na pojedinim
mestima je imao prevelike uspone. Put teba uraditi kao
jednosmeran. ši- rina puta bi bila 10m. Dužina puta 430 m.
Pad odnosno uspon puta bi bio oko 12 %. Ovaj put bi se
radio u vreme radova na useku Et. - 515. Smatra se da će na
pojedinim mestima biti neophodni bušačko minerski radovi.
3.3. DINAMIKA IZVODJENJA RADOVA NA OTVARANJU RUDNOG TELA
Kako se iz poglavlja 3.3.1., 3.3.2. i 3.3.3.
vidi otvaranje rudnog tela limonita bi moglo da se završi
do 15. majem 1995. godine
3.3.1. Dunamika radova na izradi kosog puta +538 / +523
Radovi na izradi kosog puta su specifični -
radi se u otežanim uslovima (usko radilište, mala visina
od- miniranog materijala, rad po padu i u blizini ivice
etaže). Dnevna proizvodnja je usvojena prema iskustvu u
radu u slič- nim uslovima.
U početku rada na kosom putu visina
materija- la je mala te će s toga bager imati manji učinak.
Sa poveća- vanjem visine materijala učinak će rasti.
U tabeli br. 3.3.01. prikazana je dinamika
radova na izradi kosog puta +538 / 523.
Tabela br. 3.3.01.---------------------------------------------------------- p r o i z v o d n j a (t)mesec datum ------------------------------------ po danima kumulativ---------------------------------------------------------- 17. 7.500 7.500 18. 7.500 15.000 A 19. 7.500 22.500 20. 7.500 30.000 P 21. 10.000 40.000 22. 10.000 50.000 R 23. 10.000 60.000 24. 10.000 70.000 I 25. 10.000 80.000 26. 15.000 95.000 L 27. 15.000 110.000 28. 20.000 130.000 29. 20.000 150.000--------------------------------------------------------- U k u p n o: 150.000
Kako se iz tabele Br. 3.3.01. vidi grubi radovi
na izradi kosog puta +538 / +523 bi bili završeni za 13
dana. Pored ovoga biće potrebna još jedna smena za finalne
radove oko izrade puta.
3.3.2. Dinamika radova na izradi useka po Et.- 515
Izrada useka otvaranja će biti vršena u ote-
žanim uslovima (usko radilište). Dnevna proizvodnja je us-
vojena na osnovu iskustva u radu u sličnim uslovima.
U tabeli br.3.3.02. prikazane su mase po da-
nima i kumulativ za izradu useka otvaranja po Et.- 515.
Tabela br. 3.3.02.---------------------------------------------------------- p r o i z v o d n j a (t)mesec datum ------------------------------------ po danima kumulativ---------------------------------------------------------- 01. 15.000 15.000 02. 15.000 30.000 03. 15.000 45.000 M 04. 15.000 60.000 05. 15.000 75.000 A 06. 15.000 90.000 07. 15.000 105.000 J 08. 15.000 120.000 09. 15.000 135.000 10. 15.000 150.000 11. 15.000 165.000 12. 15.000 180.000 13. 15.000 195.000 14. 13.000 208.000---------------------------------------------------------- Ukupno: 208.000
Kako se iz tabele 3.3.02. vidi radovi na izradi
useka otvaranja po Et.- 515 bi bili završeni za 14 radnih
dana. Pored ovoga za finalne radove i izradu kanala biće
potreban jedan dan.
3.3.3. Dinamika izrade kosog puta +523 / +480
Ovi radovi će biti obavljani u vreme izrade useka
otvaranja po nivou Et.- 515. Smatra se da bi put mogao da
bude uradjen za 10 radnih dana.
4.0. OTKOPAVANJE LIMONITNOG RUDNOG TELA
Kako je u tački 2.0. ovog razmatranja dato,
geološke rezerve limonita sa sadržajem Fe iznad 50% i sa-
držajem Cu ispod 0,32% iznose 72.300 t. Uz eksploatacioni
gubitak od 10 % i razblaženje od 7% eksploatacione rezerve
će biti 70.000 t.
Kako je dogovoreno da dnevna proizvodnja li-
mnita bude 1.000 t, to znači da će rudno telo biti otkopano
za 70 dana.
Otkopavanje će biti vršeno prema postojećim
projektima, planovima i uputstvima za rad sa visinom etaže
od 15 metara.
Kako su prateće stene i limonit dosta čvrsti
i kompaktni to je za njihov utovar neophodno usitnjavanje
miniranjem.
Za bušenje će biti upotrebljena bušilica BE-
9.
Utovar će biti vršen bagerom M-12. Ovim
bage- rom se u sličnim uslovima postiže kapacitet do 8.000
t/sm. Ovaj kapacitet daleko prevazilazi maksimalno
planirani kap- acitet otkopavanja (smene kada se radi na
limonitu) koji ide do 6.000 t/sm. Prema tome ovim bagerom
će moći, za vreme ot- kopavanja limonitnog rudnog tela na
ovoj etaži, da se krovi- nski otkrije limonitno rudno telo
za otkopavanje sa Et.-500.
što se transporta tiče, prepušta se smenskom
rukovodstvu da prema konkretnim uslovima vrši popunu bagera
vozilima.
Zbog tehnoloških ograničenja (tehnologije i
kontinuiteta rada na preradi rude bakra, kapaciteta
droblje- nja pri radu na limonitu, kapaciteta skladišta
limonita i ponovne pripreme pogona za rad na rudi) smatra
se da je naj- pogodnije da se na limonitu radi jedan dan u
nedelji (dve smene). Iz iskustva tehničkih lica sa
Drobljenja smatra se da bi se za dve smene moglo dati preko
7.000 t limonita i ponovo pripremio pogon za rad na rudi u
III smeni. Prema to- me sa dve smene rada na limonitu biće
zadovoljena nedeljna potreba.
Tehničko osoblje sa Drobljenja smatra da je
najpogodniji dan za rad na limonitu sreda, pa će prema tome
svake srede tokom prve i druge smene biti radjeno na limo-
nitu.
Pošto je usvojeno da svake srede bude ostko-
pano 7.000 t limonita, to je obaveza Površinskog kopa da se
u toku nedelje otkopa prateća jalovina odnosno pripremi
pot- rebna količina limonita za utovar.
4.1. Dinamika otkopavanja limonita i prateće jalovine
Tabela br. 4.01.------------------------------------------------------------ k o l i č i n e (t) ----------------------------------------------mesec dan min.prateća jalovina limonit ----------- ---------- ---------- ---------- dnevno kumulat. dnevno kumulat.------------------------------------------------------------Maj 31. 1.000 1.000 7.000 7.000------------------------------------------------------------ 1. 2.500 3.500 - 7.000 2. 2.500 6.000 - 7.000 3. 2.500 8.500 - 7.000 4. 2.500 11.000 - 7.000 5. 2.500 13.500 - 7.000 6. 2.500 16.000 - 7.000 7. 1.000 17.000 7.000 14.000 8. 2.500 19.500 - 14.000 9. 2.500 22.000 - 14.000 10. 2.500 24.500 - 14.000 11. 2.500 27.000 - 14.000 J 12. 2.500 29.500 - 14.000 13. 2.500 32.000 - 14.000
U 14. 1.000 33.000 7.000 21.000 15. 2.500 35.500 - 21.000 N 16. 2.500 38.000 - 21.000 17. 2.500 40.500 - 21.000 I 18. 2.500 43.000 - 21.000 19. 2.500 45.500 - 21.000 20. 2.500 48.000 - 21.000 21. 1.000 49.000 7.000 28.000 22. 2.500 51.500 - 28.000 23. 2.500 54.000 - 28.000 24. 2.500 56.500 - 28.000 25. 2.500 59.000 - 28.000 26. 2.500 61.500 - 28.000 27. 2.500 64.000 - 28.000 28. 1.000 65.000 7.000 35.000 29. 3.000 68.000 - 35.000 30. 3.000 71.000 - 35.000------------------------------------------------------------ukupno u Junu: - 71.000 - 35.000------------------------------------------------------------ 1. 3.000 74.000 - 35.000 2. 3.000 77.000 - 35.000 3. 3.000 80.000 - 35.000 4. 3.000 83.000 - 35.000 5. 1.000 84.000 7.000 42.000 6. 3.000 87.000 - 42.000 7. 3.000 90.000 - 42.000 8. 3.000 93.000 - 42.000 9. 3.000 96.000 - 42.000 10. 3.000 99.000 - 42.000 11. 3.000 102.000 - 42.000 J 12. 1.000 103.000 7.000 49.000 13. 3.000 106.000 - 49.000 U 14. 3.000 109.000 - 49.000 15. 3.000 112.000 - 49.000 L 16. 3.000 115.000 - 49.000 17. 3.000 118.000 - 49.000 I 18. 3.000 121.000 - 49.000 19. 1.000 122.000 7.000 56.000 20. 3.000 125.000 - 56.000 21. 3.000 128.000 - 56.000 22. 3.000 131.000 - 56.000 23. 3.000 134.000 - 56.000 24. 3.000 137.000 - 56.000 25. 3.000 140.000 - 56.000 26. 1.000 141.000 7.000 63.000 27. 3.000 144.000 - 63.000 28. 3.000 147.000 - 63.000 29. 3.000 150.000 - 63.000 30. 3.000 153.000 - 63.000 31. 3.000 156.000 - 63.000-----------------------------------------------------------
Ukupno Juli: - 85.000 - 28.000------------------------------------------------------------Kumulativ - 156.000 - 63.000------------------------------------------------------------ Avgust 1. 3.000 159.000 - 63.000 2. 1.000 160.000 7.000 70.000------------------------------------------------------------Ukupno Avgust - 4.000 - 7.000============================================================ U k u p n o : - 160.000 - 70.000
5.0. MERE ZAšTITE
5.1. O p š t e o d r e d b e
Na površinskom kopu zapošljeni su izloženi
dejstvu štetnih faktora radne sredine i opasnostima od
povrede pri rukovanju opremom i kretanju. U cilju
otklanjanja ili sma- njenja opasnosti za ugrožavanje
zdravlja ili povredjivanje pridržavati se važećih zakona,
propisa i standarda.
Zakoni:
- Zakon o rudarstvu (Sl. glasnik SRS 33/88)
- Zakon o zaštiti na radu (Sl. glasnik SRS 21/78)
- Zakon o zaštiti od požara (Sl. glasnik SRS 9/77)
- Zakon o prevozu opasnih materija (Sl. list SFRJ 24/74)
- Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i
gasovima (Sl. glasnik SRS 44/77)
Pravilnici:
- Pravilnik o tehničkim merama zaštite na radu na površin-
skim otkopima uglja, metaličnih i nemetaličnih mineralnih
sirovina (Sl. list SFRJ 37/64 i 6/67)
- Pravilnik o merama zaštite pri rukovanju eksplozivnim
sre- dstvima i miniranju u rudarstvu (Sl. list SFRJ
9/67)
- Opšti pravilnik o higijenskim i fizičkim zaštitnim merama
pri radu (Sl. list SFRJ 16/47 i 36/50)
- Pravilnik o postupku vršenja predhodnih i
periodičnihpregl eda rudnika (Sl. glasnik SRS 33/68)
- Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i
organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu
Sl. list SFRJ 21/71)
- Pravilniku o periodičnom ispitivanju orudja za rad
ihemij- skih i bioloških štetnosti i mikroklima (Sl.
list SFRJ 26/67)
- Pravilnik o opštim merama i normativima zaštite na radu
od buke (Sl. list SFRJ 29/71)
- Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj za-
štitnoj opremi (Sl.SFRJ 35/69)
- Pravilnik o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna
motorna vozila i istovar iz teretnih vozila (Sl. list SFRJ
17/66)
- Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih
vozila i prevozu motornim vozilom (Sl. list SFRJ 55/65)
Društveni dogovori:
- Društveni dogovor o listi profesionalnih bolesti
- Društveni dogovor o listi telesnih oštećenja (Sl. list
SFRJ 40/75)
JUS standardi:
- JUS Z.BO.001 Maksimalno dopuštena koncentracija
škodljivih gasova, para i aerosola u atmosveri radnih
prostorija i radilišta (Sl. list SFRJ 35/71)
- JUS Z.B1.025 Zaštitni šlem (Sl. list SFRJ 32/58)
- JUS Z.B1.310 Ušni čepovi protiv buke (Sl. list SFRJ 4/64)
- JUS Z.B1.350 Ušni čep proitiv buke (Sl. list SFRJ 4/64)
- JUS U.S4.781 Znaci opasnosti
- JUS U.S4.782 Znaci izričitih naredbi
- JUS U.S4.783 Znaci obaveštenja
- JUS Z.C2.035 Prenosni aparati za gašenje požara prahom
- JUS Z.C2:040 Prenosni aparati za gašenje požara sa CO2
5.2. Posebne mere zaštite
Pri izradi kosog puta +538 / 523 obavezno raditi
uz prisustvo signaliste. U koliko postoji potreba raditi
samo pri dnevnoj svetlosti.
Po ivici puteva obavezno uraditi bankine široke 4
metara.
Za odvodnjavanje useka po Et.-515 po istočnoj
strani useka uraditi kanal.
Prilikom izrade kosog puta +523 / +480 posebnu
pažnju obraćati na materijal iz više etaže. Na kritičnim
mestima raditi uz prisustvo signaliste i pri dnevnoj sve-
tlosti.
Pošto se u useku Et.- 515 miniranje vrši u deli-
mično stešnjenoj sredini, a pored toga i grad je
neposrednoj blizini, to je neophodno posebnu pažnju
posvetiti ovoj tehnološkoj operaciji kako nebi došlo do
većih potresa.
U ekološkom pogledu ne postoji posebna opasnost.
