CVETANJE VODE KAO POSLEDICA EUTROFIKACIJE

Razmere privrednih delatnosti danas su toliko velike, da procesi prirodne samoregulacije nisu u

stanju da neutraliu brojne negativne posledice koje ostavljaju na ivi svet.

Organizmi vodenih ekosistema su blisko povezani kompleksnim odnosima u lancima ishrane.

Svaki trofiki lanac poinje proizvoaima organskih materija, organizmima koji vre fotosintezu

- alge i druge biljke iz priobalnih delova reka, bara i jezera. U toku proizvodnje organskih

materija oslobaa se kiseonik neophodan za proces disanja vodenih organizama.Sledeu kariku

u lancu ishrane ine potroai organske materije - biljojedi, tj. ivotinje koje se hrane algama i

drugim biljkama (mekuci i odreene vrste riba). Zatim se u lance ishrane ukljuuju mesoderi i

svatojedi, ivotinje koje se hrane drugim ivotinjama (najvei broj vrsta riba). Na kraju svakog

lanca ishrane nalaze se razlagai organske materije. To su razliite vrste gljiva i

mikroorganizama koji organsku materiju prevode u neorganski oblik neophodan proizvoaima

kao materijal za novi ciklus fotosinteze.

Svi lanovi u lancu ishrane meusobno kontroliu brojnost i odravaju stabilnost sistema. Kada

se znaajno promeni brojnost jednog lana naruavaju se uspostavljeni odnosi i ekoloka

ravnotea.

Lanci ishrane u vodenom ekosistemu http://volimbiologiju.wordpress.com/2013/11/21/ekosistem-kopnenih-voda/

Vodeni ekosistemi su izloeni brojnim zagaivaima, posebno fosfatima i azotnim

jedinjenjima, nastalim na razliite naine: spiranjem vetakih ubriva sa

poljoprivrednog zemljita, slivanjem otpadnih voda sa farmi, dotokom kanalizacione

vode iz domainstava i drugih otpadnih voda, spiranjem taloga sa puteva i urbanih

povrina. Negativne posledice zagaenja su jo izraenije pri opadanju nivoa vode u

ekosistemu, u uslovima znaajnijeg smanjenja koliine padavina i poveanja

temperature vazduha.

Izvori zagaenja vodenih ekosistema

http://www2.dmu.dk/1Viden/eutrophication/figures/fig1.1.asp

U vodenim ekosistemima (jezerima i barama) odigrava se prirodna eutrofikacija

eutrofizacija,koja po pravilu predstavlja veoma spor proces (izumiranje organizama),

koji se redovnim monitoringom moe drati pod kontrolom.

Voen samo ekonomskim ciljevima, bez sagledavanja posledica, ovek je svojim

aktivnostima opteretio vodene ekosisteme velikom koliinom organskih materija, ime je

zapoeo ubrzani proces antropogene eutrofikacije. U prisustvu ovih jedinjenja, biljke,

posebno alge, poinju da bujaju. Poveava se i broj uginulih algi, koje tada razlau

saprofiti. Proces je praen velikom potronjom kiseonika,to za posledicu ima i

poveanu smrtnost ivog sveta vodenih ekosistema.

Kada se potroi sva koliina kiseonika (u anaerobnim uslovima)razlaganje nee biti

potpuno, pa se stvaraju produkti razlaganja koji vodi daju neprijatan miris.Zavrna faza

eutrofikacije (cvetanje vode), je praena izrazitim vizuelnim promenama pojavom

mutne i zelene vode, kao i povrinskog penuanja i plivajuih cvetova.Promene u

kvalitetu vode menjaju i sastav vrsta. Poveava se koliina makroalgi, fitoplanktona i

cijanobakterija. Izraeno prenamnoenje cijanobakterija je poznato i kao opasno

algalno cvetanje (harmful algal blooms HABs).

Cvetanje vode http://sr.wikipedia.org

Proces antropogene eutrofikacije u akumulacijama koje imaju funkciju vodozahvata

ostavlja dugotrajne posledice po zdravlje ljudi. Smatra se da oko 50% cijanobakterija,

izazivaa cvetanja vode, ima sposobnost produkcije toksina.

Cijanobakterije

(http://blog.dnevnik.hr/phegda/index.html)

Cijanotoksini mogu biti letalni i u relativno malim koliinama. Neke grupe cijanotoksina

je Internacionalna agencija za istraivanje kancera (International Agency for Research

on Cancer, IARC) klasifikovala u potencijalne kancerogene supstance za oveka.

Revitalizacija jezera u kojima je eutrofikacijom naruena ekoloka ravnotea je veoma

kompleksan proces koji se sastoji od fizikih, hemijskih i biolokih manipulacija.

Fizike manipulacije se sastoje iz mehanikog uklanjanja makrofita ili izmuljavanja

sedimenata sa dna vodenog basena. Ovim dugotrajanim i sporim postupcima se ne

odstranjuje uzrok a postoji i potencijalna opasnost od daljeg razvijanja problema,

posebno u procesu skladitenja izmuljanih sedimenata. Hemijskom manipulacijom se

uklanjaju azotna jedinjenja u postrojenjima za preiavanje vode, kroz procese

nitrifikacije i denitrifikacije. Biolokom manipulacijom se deluje na lance ishrane kojim su

povezani ivi organizmi u vodenim ekosistemima. Prisustvom autohtonih herbivornih

vrsta riba spreava se dalje umnoavanje primarnih proizvoaa organske materije.

Alohtone vrste riba, na drugoj strani, osim to ugroavaju autohtoni potencijal

ihtiofaune, nisu dobri biomanipulatori u uslovima eutrofikacije. Amur (Ctenopharyngodn

idella),koji je poznat kao riba ista, hrani se samo odreenim vrstama makrofitnih

algi, od kojih je prisustvo nekih vrsta veoma poeljno u vodenim ekosistemima, dok se

mla amura hrani iskljuivo zooplanktonom, to pogorava stanje postojee

eutrofikacije. Takoe, amur izluuje velike koliine polusvarenih nutritijenata koji

dodatno potenciraju zapoeti proces eutrofikacije.

Zooplankton

http://divulgarciencia.com/

Jedan od oblika biomanipulacije je kontrola brojnosti fitoplanktona pomou

zooplanktonskih vrsta, kao to su vodene buve ili dafnije (Daphnia magna), koje imaju

ulogu neke vrste prirodnog filtera. Dafnije se hrane cijanobakterijama. Za pozitivne

efekte ovakve biomanipulacije veoma je vaan tajming jer se oni potiu samo u

trenutku kada cijanobakterije jo nisu postale toksine (prof dr Zorica Svirev,

ProjekatUvoenje dafnije u cilju spreavanja toksinog cvetanja cijanobakterija u

ribnjacima). Ishrana zooplanktona bakterijama koje su ve isprodukovale cijanotoksine,

kancerogenesupstance preko lanaca ishrane dospevaju u telo riba i drugih organizama

koji se njima hrane. Efikasnost ovog postupka zavisi i od sastava ribljeg fonda. U

uslovima loeg sastava ihtiofaune, tj poveane brojnosti nekih alohtonih vrsta koje se

intenzivno hrane zooplanktonom- babuke (srebrni kara, Carassius auratus) i u

odsustvu njenih predatora (grabljivih autohtonih vrsta) dolazi do nestanka zooplanktona

i umnoavanja cijanobakterija. Alohtona vrsta sivi tolstolobik (Hypophthalmichthys

nobilis)se,takoe, hrani zooplanktonom.

Ribe su dobar indikator zagaenja vodenih ekosistema. Kako pojedine vrste riba imaju

razliitu osetljivost/toleranciju na odreene iste vrste zagaenja, one mogu biti i

pokazatelj stepena zagaenosti.U uslovima progresivne eutrofikacije dolazi do uginua

riba i znaajne promene sastava ribljeg fonda.Svako nestruno poribljavanje je

kontraindikovano i moe jo vie produbiti negativne posledice eutrofikacije u vodenim

ekosistemima.

Revitalizacijom zagaenih vodenih ekosistema deluje se iskljuivo na posledice, ali ne i

uzroke problema. Zato je primarni cilj u preventivi koja se ostvaruje monitoringom i

podrazumeva:

1. identifikaciju izvora zagaivaa i procenu njihovog tetnog uticaja,

2. kontinuirano praenje promena fiziko-hemijskih svojstava vode,

3. kontinuirano praenje procesa taloenja mulja,

4. kontinuirano praenje bakteriolokih svojstava vode, sastava fito i zooplanktona,

makrofitih biljnih zajednica i sastava ihtiofaune.

S.G.