P R I ^ A O G L E D A L A

11www.serbianmirror.comAvgust 2014.

^arli je imao cve}aru, na uglu 33.ulice i 7. avenije, cve}aru punupalmi. Nikada ga nisam pitao

za{to toliko voli palme i za{to ih tolikoima u cve}ari, kad se i onako slabo pro-daju. Jednostavno, ljudi su kupovali sve,a ono ~ega je najvi{e bilo, palme, slabo.Ja sam mu tog leta prodavao svo tocve}e, a kada bih prodao neku palmu,zagledao bih kupca kao pravu retkost.^arli je sedeo u nekom irskom klubu,preko puta cve}are i pio pivo, posmatra-ju}i kroz prozor goli{av narod kako pro-lazi.

Kona~no, jednog dana ostado{enam samo palme. Sve ostalo se prodalo ivelike lepe palme ukra{avale su ceo tro-toar ispred radnje, prave}i malu {umu,kao oazu na asfaltu. Za ~itav dan proda-ta je samo jedna i to nekom glavonji,visokom dva metra, koji ju je, natovariv{ina ledja, odneo, tra`e}i taksi.

Odoh i ja u pab da popijem pivoi osve`im se posle stvarno toplog dana.^arli je sedeo i gledao me upitno i poma-lo tu`no.

“Kupili su onu najlep{u palmu,je li?”

“Jesu”, odgovorih, pomaloza~udjen pitanjem. Njemu kao da to nijebila dobra vest, kao da ga je `alostilo {toje najlep{a palma prodata.

“Nije ti valjda `ao palme?”,po~eh da ga provociram, ali `eleo samkona~no da saznam {ta se krije izasvega.

“Vidi{ D`o, volim ja te biljke,volim palme, a ni sam ne znam za{to.Jo{ kao dete crtao sam ih po pesku, pozemlji, na ulici, po zidovima. U na{ojku}i na selu neki moler nam je okre~io

sobe i valjkom iscrtao po zidovovimalepe, zelene palme. Zidovi su godinama

imali to drve}e na toploj, `utoj pozadi-ni. ^esto bih uve~e, kad legnem da

spavam, posmatrao tu {umu palmi izami{ljao vesele i tople pla`e dalekihkontinenata, punih te miri{ljave, i meninedosti`ne hladovine pored dugihpe{~anih obala. Nije bilo ni filmova, nitelevizije, selo u brdu, zidovi bez slika.Nisam ja imao {ta tu da gledam, ni{taneobi~no, osim tih palmi koje sam takozavoleo. Ba{ sam bio ja neka budala,moj D`o, zavoleo drvo, a nisam ganigde ni video, osim, mo`da, na nekojretkoj slici i na tom zidu velike sobe ukojoj smo svi mi spavali. Ponekad,zgr~en na malom otomanu, u ugluhladne i velike sobe, ispod onih krutihponjava kojima smo se pokrivali, ja bihgledao u te palme i drhtao dok se neugrejem. A {to sam ih vi{e gledao, vi{esu mi izgledale istinske, prave, polakosam ja odlazio medju njih i iz njihovetople hladovine posmatrao veliki okean,brodove i ~amce. Tada sam prvi putvideo devojke u bikinima, crnce ibanane. Postajalo je sve nekako lep{e itoplije medju tim palmama, moj D`o, ija bih tako sre}an i ugrejan, zaspao...Hm, sigurno ti D`o, ovakvu glupost,niko nije ispri~ao, je li? [ta ka`e{?^arli, iz pomoravskog sela, zaljubljeniku to lepo drvo, PALMU...? Onda se onokrenu prema prozoru i dugo, savelikim i sre}nim osmehom posmatr{eone palme ispred svoje cve}are...

“A onu najve}u i najlep{u kupioneko, veli{?”

“Jeste ^aril”, odgovorih lenjo,gledaju}i u njegovo nasmejano i pomalotu`no lice...

E, ima nas svakakvih na ovomsvetu, razmi{ljah, ispijaju}i hladanHajniken.

D`o, zvani Moler, farbar izgubljenih nadanja, crta~ duginih mostova preko bujica `ivota, zaljubljenik u sre}ne

osmehe slu~ajnih susreta, ~ovek koji nosi dvogled tra`e}i ljubav na prvi pogled, radnik na opravci mostova izme|u

ljudskih srca, obi~an kao vi svi i gori od toga, neko ko vas voli do neba, golja i bogata{ u isti ~as, i prijatelj va{!

Lakrdija{, pajta{, {to voli proju i sutlija{, i slatko od {umskih jagoda, i divne plave okice jedne Milice, ja, jedan od vas...

Moj prijatelj ^arli Popovi} samoje jednom voleo, jednom kaosto puta zajedno, i eto nije

mogao dalje. Niko nije poznao svog bratau besku}niku koji je tiho umirao poredpoluprazne kartonske {olje za kafu.

Haj ^arli, dobaci mu prostitutkamisle}i da on odmara, sa poluotvorenimplavoizbledelim o~ima naizgled zagledan-im u vrh tornja crkve Sveti Patrik.

Jedna elegantna gospodja, dvabloka ni`e, uzimala je taksi i hitala premaposlovnom delu Donjeg grada, zanetasvojim mislima. Nije ni znala dabesku}nik, plavih o~iju, ^arli Popovi}

napu{ta grad tiho i polako. Isti onaj ^arlikoji je pre dvadesetak godina sa istomtom sada poslovnom i prosedom `enomu`ivao na ringi{pilima i pla`ama KoniAjlenda, veruju}i da je na{ao sebi sre}upod kapom najve}eg ameri~kog grada.

Posle `estoke i kratke ljubavi,svako je oti{ao na svoju stranu. Ona jena{la sebe na Vol Stritu, a ^arli sebesamo na stritu. Oko tri i deset, kaobolesni golub u senci velike katedrale,preminuo je naizgled jedan obi~anbesku}nik. Poletela je njegova umorna ioslobodjena du{a vrh krovova sivihzgrada.

KRATKA PRI^A O ^ARLIJU

CCVVEE]]AARRAA NNAA UUGGLLUU

T R A D I C I J A

12 Avgust 2014.

Ustarinskom srpskomverovanju, bele`i poznatisrpski mitolog Veselin

^ajkanovi}, kapa je imala velikizna~aj, jer je prvobitno pravljena odko`e demonskih `ivotinja, pa jebranila ne samo od nevremena, ve}i od zlih sila. Kapa je mogla dazameni i onog ~ija je (unemogu}nosti da sam dodjebolesnik je slao svoju kapusve{teniku da o~ita molitvu), a udoma}em kultu je takodje imalanagla{enu ulogu. “Na{ narod sma-tra da su kumstva, do koga, kaoduhovnog srodstva, dr`i vi{e no dokrvnog, nalazi u kapi, jer poziv nasvadbu kum obavezno prima podkapom, a na kr{tenju, uz ime, kumpo obi~aju daruje kum~etu kapu”,zapisao je etnolog MileNedeljkovi}. U srpskom jeziku kapaje sinonim za mu{karca.Istovremeno, zna~enje re~i iupotreba kape, smatra Nedeljkovi},vrlo su brojni: nakriviti kapu -vedro raspolo`enje, puna kapa -zadovljstvo, bacanje kape u vis -veselje, skidanje kape - pozdrav,deliti kapom i {akom - dobro~inst-vo, dao bi kapu sa glave - krajnjadare`ljivost, nema za Rajka kapa -probirljivost, skrojiti nekom kapu -okrutnost, mrka kapa - bezizgled-nost, pome{ati kape - otpo~injanjeborbe...

Srpski narod, uz sve to,vek i po ima kapu, koja je znak isimbol njegove narodnosti. Srbin selako (pre)poznaje po {ajka~i, kojana svoj na~in odslikava i savre-menu istoriju srpskog naroda. Kadse govori o {ajka~i ne mogu, a dase ne citiraju re~i glavnog junaka izromana Danka Popovi}a “Knjiga oMilutinu”.

Milutina poziva sreskina~elnik zbog pisma upu}enogkralju na Oplenac, kada su muporeznici iz {tale odveli junice.

“Ume{ li ti, Milutine, daskine{ kapu kad ulazi{ u dr`avnonadle{tvo? - upita na~elnik... Vidi{li to ovo? - pokazuje mu kraljevusliku na zidu. Video sam se ja sanjim tri puta - re~e Milutin. A {tose moje kape ti~e, nije ba{ za ski-danje podesna - i pokaza mu{ajka~u. Ova kapa je vojni~ka,ka`em, pod njom sam ja sve ratoveratovao, k’o i moji stari. Nama je,gospon’ na~elni~e, ‘vaka kapa naglavi da je ne bi morali skidati ikada treba i kada ne treba. Znakralj da ova kapa nije za skidan-je...”

[ajka~a je kapa napravlje-na od {ajka (re~ turskog porekla iozna~ava vunenu tkaninu - ~oju),

lep{e vrste sukna doma}e izrade(valjanje vune) ili fabri~ke proizve-dene ~oje. [ajka~a je zgodna zano{enje i leti i zimi, jer dr`i kon-stantnu temperaturu glave. Zimi,bo~ne strane {ajka~e mogu da sespuste na u{i. Zgodno se i savija, tese {ajka~a mo`e nositi i ispod nara-menja~e ili za opasa~em. Naj~e{}eje sivomaslinaste boje, {to asocirana vojsku, ali mo`e biti i drugihboja, plava ili teget. Najpoznatijesrpsko znamenje, vidno prijateljimai neprijateljima, svakako je {ajka~a- vojni~ka i narodna kapa. Njenota~no mesto i vreme nastanka nemo`e se pouzdano utvrditi, osim{to se zna da se {ajka~a, u svomdana{njem obliku u Srbiji, nosi odsredine 19. veka. Neosporno je da

je {ajka~a novija re~, jer je nema uVukovom re~niku 1852. godine.

Odakle ime i kako je

{ajka~a stigla u Srbiju? Poslesloma I srpskog ustanka, 1813.godine, veliki broj Srba, vojnika istare{ina medju kojima iKaradjordje, pre{ao je u Austriju.Kod njih su formirani“fraibataljoni” za ~uvanje graniceprema Turskoj. [ajke su bile lake ibrze ladje na kojima su nekadadavno Srbi doseljeni iz Bosne iKrajine ~uvali granicu izmedjuTurske i Austrije - nekad na Tisi iBegeju, a nekada na Dunavu. Prvobrodogradili{te ladji {ajki, nalazilose na obali Tise, u Titelu. Ovaj deoBa~ke upravo je po vojnicima[ajka{ima dobio ime - [ajka{.

Za frajkore kao grani~are

sa{ivena je i posebna uniforma saelementima srpske narodne no{nje,i “grani~arska kapa”.

Druga verzija o nastanku{ajka~e dovodi se u vezu saustankom Srba u Vojvodini 1848.godine, kada su dobrovoljci izSrbije stigli do Tise i tu upoznaliSrbe “{ajka{e”, ~ije su kape bilesli~ne obliku vojni~kog ~amca -{ajke.

Tre}a verzija je i danasprisutna, `itelji Titela i okoline,veruju da je srpska {ajka~a poteklaodavde, jer su ovda{nji Srbi, vojni-ci-{ajka{i u vreme Marije Terezijenosili kape u obliku prevrnute{ajke. Po{to se veliki broj {ajka{apriklju~io Karadjordju u Prvom srp-skom ustanku, pretpostavlja se da

su Srbi tada odbacili turske fesovei zamenili ih kapama. Ovu kapunazvali su “{ajka~a”, po ladjamakojima su Srbi pre~ani preko Tise iBegeja svojevremno branili Austro-Ugarsku monarhiju.

Istorija {ajka~e se prote`eu sredinu 19. veka, Austrougarskavojska, kao i druge evropskevojske, shvatila je da {arene,nakindjurene uniforme nisuprakti~ne za poljske uslove, lo{e seuklapaju u okolinu i blato ih brzou~ini pohabanim. Pored toga, nepri-jatelj ih lako uo~i iz daljine. Zatoje u austrougarskoj armiji dizajni-rana nova uniforma i odmah jesa{iveno 100.000 kompleta. Kapaje bila {ajka~a. Nova uniforma senije dopala vladaru FrancuFerdinandu, te je uradjeno novo

re{enje. Polovinu, po jednimizvorima, a po drugim svih100.000, {to je malo verovatno,zbog plate`ne mo}i, a i stvarnihpotreba, ve} sa{ivene uniformekupila je Srbija u bescenje za~etvrtinu stvarne cene. Ipak, sve toje u domenu legendi. U toku vla-davine Obrenovi}a u Srbiji je vi{eputa puta menjan izgled uniformestaja}e vojske. Godine 1869.Ministarstvo vojno naru~ilo je odAustrije nove uniforme. Tom pri-likom naru~eno je i 50 hiljada{ajka~a, prvobitno nazvana“grani~arska kasta”. Usloveproizvodja~a u Austriji o kvalitetu,izgledu, dezenu i uop{tenu kreacijudalo je Ministarstvo vojske. Premaovome, ako se 1869. godina uzimakao godina nastanka {ajka~e, ondaje ideja o njenom izgledu, ipak,nastala u Srbiji.

[ajka~a, kapa za vojnikekoja “ima formu grani~arske kape”,uvedena je u Srbiju propisom iz1870. godine. Odredjenijimnazivom, kao {ajka{ka kapa, naz-vana je u propisu 1876. godine,kojim je nalo`eno da narodnestrare{ine nose “{ajka{ku kapu”kakva je odredjena i za narodnuvojsku. Tako je {ajka~a kao kapavojnika i ni`ih ~inovnika ubrzo pri-hva}ena.

[ajka~u su srpski vojnicinosili u bojevima 1876-1878.godine, posle kojih je naglo prih-va}ena u novooslobodjenim krajevi-ma, da bi 1912. osvojila Kosovo,Skopsku Crnu Goru i Drimkol.

Nema sumnje da je{ajka~a u srpsku vojsku u{la kaokapa preuzeta od grani~ara {ajka{a,a ne kao kapa od {ajka, tj. ~ojenajbolje potvrdjuju izvorni srpskivojni propisi. Tako u pravilu o rat-noj spremi narodne vojske, koje je6. oktobra 1877. godine potpisaoministar vojni Sava Gruji}, stoji danarodni vojnici od dr`ave dobijajupo jedan {injel, bluzu, ~ak{ire sdokolonicama, limenu ~uturicu,kazan~i} (na desetinu ili posebice),{ator (na {est ljudi), sablju, ko`nipojas i za glavu {ajka{ku kapu. Udrugim dokumentima je nadjeno daje ratnu spremu vojnika i komore,koju dr`ava daje, bila i {ajka{kakapa.

Srbija je tada ~esto rato-vala, mobilizacije su se odvijalezvonjavom zvona seoskih crkvi. Dabi mobilizacija bila {to br`a, naro-du tj. vojnim obveznicama podel-jene su uniforme da ih dr`e kodku}e. Narod k’o narod voli da imakoristi od dr`ave, pa je nosiodelove vojne uniforme i u svakod-

nevnom `ivotu. Imati deo uniformena sebi bio je i statusni simbol, jerko ima uniformu zna~i da je vojniobveznik. Postojale su vojni~ke ioficirske {ajka~e, koje su imale {iritiznad o~iju. Prekretnicu u obla~enjuSrba u Kne`evini Srbiji donosi rev-olucija 1848. godine. Do tada narodse u Srbiji obla~i po turskimobi~ajima. Od 1848. po~injeozbiljniji prodor evropske garder-obe. Podsticaj ovoj pojavi dali suSrbi pre~ani, koji su bili prisiljenida se, pod pritiskom madjarskevojske, presele u Beograd i ostalapograni~na mesta u Srbiji, uz Savui Dunav. Dotle se ~alma (a poseb-no fes) dugo nosila. Najboljiprimeri su Vuk Karad`i} i knezMilo{. Toma Vu~i} Peri{i} umiresa fesom na glavi. Toliko je fes bioodoma}en da Srbi jedno vremepri{ivaju na njega srpski grb. Od1870. godine uvodi se grani~arska,odnosno {ajka~ka kapa-{ajka uvojsci, kao deo uniforme. Srpskeseljake batinama su prisiljavali daskinu fes i stave {ajka~u na glavu.Kako bele`i etnolog JasnaBjeladinovi} {ajka~a je u val-jevskom kraju pro{log veka postalaop{tenarodna kapa prihva}ena i odmladjih i od starih ljudi, kao letnjai zimska no{nja, ali i kao radna isve~ana kapa. Zanimljivo je da je uJadru poslednji `itelj sa fesomsahranjen 1944. godine. Ipak, mo`ese re}i da fes, prakti~no, i{~ezavaposle Prvog svetskog rata od kadaje, kona~no, srpska selja~ka glavapokrivena srpskom kapom-{ajka~om.

Dobrovoljci iz balkanskihratova i Prvog velikog rata prenose{ajka~u i u druge srpske krajeve,gde se u ve}oj meri nosi uHercegovini i u Lici do i tokom IIsvetskog rata. [ajka~a je kao deouniforme, posle II svetskog rata,zamenjena “titovkom”, kapomsli~noj {ajka~i, ali jo{ sli~nijoj kapisovjetske armije. [ajka~a je uposlednjim ratovima bila deo uni-forme srpske vojske, a u RepubliciSrpskoj nosili su je i oficiri.

Na Vojni~kom memorijal-nom groblju u Kovinu, u novembru2009. godine, otkriven je spomenikratnicima poginulim 1915. godine uborbama kod Smedereva. Na zajed-ni~kom groblju sahranjeno je 305srpskih i 195 austrougarskih vojnika,a re~ je o jedinstvenom memorijal-nom kompleksu o ~emu }e svedo~itispomenik na kojem su predstavljenisrpska {ajka~a i nema~ki {lem. Uposlednje vreme, {ajka~a je interna-cionalizovana, s obzirom da jepo~ela da se proizvodi u Kini.

[AJKA^A NAS JE ODR@ALA

Najpoznatije srpsko znamenje, vidno prijateljima i neprijateljima, svakako je {ajka~a - vojni~ka i narodna kapa

D R U [ T V O

13www.serbianmirror.comAvgust 2014.

Ameri~ki diplomac srpskog porekla Igor Zlatojev na{ao je posao u prestonici Kosmeta i susreo se sa novim stilom `ivota Albanaca i Srba

Pi{e: Marko Lopu{ina

Albanska peva~ica

Era Istrefi, koja

je snimila je spot

za pesmu za pesmu „E

dehun” u srpskom hramu

u Pri{tini, u kome polu-

gola igra, nije bila popu-

larna na Kosmetu, dok

Srbi nisu podigli glas

protiv njenog skrnavljenja

crkve Hrista Spasa. Ovaj

hram ve}ina Pri{tevaca

percepira kao spomenik

Milo{evi}u i njegovoj

zaostav{tini, dok ga srps-

ka zajednica vidi kao

jedini trag postojanja srp-

skog kulturnog nasleda u

centru Pri{tine. I istup

Ere Istrefi Srbi tuma~e

kao atak na zajednicu

koja se u proteklih 15

godina mahom povukla u

enklave.

Ovim re~ima

ameri~ki prevodilac srp-

skog porekla Igor

Zlatojev, opisuje situaciju

u kosmetskoj prestonici

danas, kada se o~ekuje

nastavak pregovora izmedu

Pri{tine i Beograda i pobolj{anje

statusa Srba u ju`noj pokrajini.

Zlatojev je poreklom iz Petrovca

na Mlavi. Proslavio se pre {est

godina kao gimnazijalca, jer je

posle jednogodi{njeg boravka u

srednjoj {koli u Kentonu, dr`ava

Ohajo do{ao na listu najznaca-

jnijih gradana.

– Diplomirao sam poli-

ti~ke nauke i istoriju u Oksfordu

u dr`avi Misisipi, ali sam pre

godinu dana prihvatio jako pri-

mamljivu ponudu da radim kao

prevodilac za jednu ameri~ku

kompaniju u Pri{tini. Kada sam

stigao iznenadio sam se koliko

mladih Srba radi i {koluje se u

Pri{tini. Taj trend zapo{ljavanja

Srba iz centralne Srbije i inos-

transtva se nastavlja, pa je ovde

~ak nastala i uzre~ica da „Srbi

osvajaju Pri{tinu” – pri~a ovaj

mladi ~ovek, koji pripada koloni-

ji stranaca na radu na Kosmetu.

Pripadnici medjunarod-

nih misija i stranih firmi

doprinele su promeni mentaliteta

Albanaca u Pri{tini, jer su mladi

svet primorali da u~i strane

jezike i po{tuje poslovnost kao

stil `ivota.

– U Pri{tini `ivi i radi

stotinak Srba, starosedelaca, ali

se broj novodo{lih ta~no ne zna.

Mo`da zato jer nemamo svoje

udru`enja, jer nas razdvajaju

poslovne obaveze i dru{tveni

krugovi u kojima se kre}emo.

Oni Srbi iz Srbije koje srecem u

Pri{tini govorili su mi prvih

dana da je su`ivot sa Albancima

normalan na pragmati~nim osno-

vama. Obi~ni ljudi, Albanci sa

kojima imam priliku da se sret-

nem potpuno normalno reaguju

na to {to sam poreklom iz

Srbije. Kada Albancima ka`em

da sam u Pri{tini zbog

usavr{avanja, a ne zbog srbovan-

ja, onda me rado prihvataju kao

sagovornika. U Pri{tini skoro u

svakoj prodavnici ima srpske

robe. Proizvodi uvezeni iz Srbije

su i do 30 odsto jeftiniji nego u

samoj Srbiji. Gostuju srpska

pozori{ta i muzi{ari, dakle, pos-

toji zajedni~ki `ivot Srba i

Albanaca – ka`e zadovoljno

Zlatojev.

Pri~a o tome kako je

jednom u }evabd`inici video

gospodu koja je, nakon {to je

platila svoj obrok, jednostavno

pozdravila vlasnika }evabd`inice

j e d n o s t a v n i m

‘’Dovidjenja’’ na srpskom,

a da to niko nije ni prime-

tio. U jednom kafi}u u

centru Pri{tine je slu{ao

Srbina i Albanca kako

naizmeni~no pri~aju na

albanskom i srpskom,

me{ajuci dva jezika u

istim re~enicama.

– Stariji Albanci i

Srbe pamte lepa vremena iz

biv{e Jugoslavije i mirolju-

biviji su od mladih, koji su

na`alost odrastalu u ratno

vreme ili posle rata od

roditelja slu{ali ru`ne pri~e

o Srbima. Kako je `ivotni

pragmatizam naterao

Pri{tevce da se brzo pri-

lagodavaju novim okolnos-

tima, antisrpskog

raspolo`enje je sve manje,

a amerikanizma sve vi{e –

opisuje `ivot Igor Zlatojev.

I prime}uje da je

Pri{tina od kasabe prepune

doseljenika izrastao u

haoti~nu urbanu sredinu, u

kojoj dominiraju divlje

podignute ku}e, automobili

bez parkinga, sumnjiva

~isto}a u centru grada, a

java{luk i predgradima.

– Javni prevoz u Pri{tini

je jeftin i relativno dobro razvi-

jen, linije idu ~esto danju, mada

radi i veliki broj nelegalnih

‘’taksista’’ koji u automobilima

voze autobuske linije i napla}uju

istu cenu karte. Odli~an je

pri{tevski sladoled i makijato.

Vodosnabdevanje je

mo`da i najve}i problem. I

dalje, 15 godina nakon rata,

vode nema 24 ~asa u svim

delovima grada. Dobre su

avionske linije za Evropu.

Nekako mi se ~ini da je na

Kosovu sve mogu}e, za svaki

posao je mogu} dogovor.

Klju~na re~—pau{al. Sve je

pau{alno, pa i prevoz i sam

`ivot – zaklju~uje Igor

Zlatojev, koji ne razmi{lja pre-

dugo da ostane da `ivi na

Kosmetu.

Kada mu istekne ugov-

or sa ameri~kom firmom vrati}e

se u Ameriku da doktorira i

gradi naucnu karijeru. U medju-

vremnu, redovno pose}uje

isto~nu Srbiju i porodicu u

Petrovcu na Mlavi, kako bi,

kako re~e, ispunio svoju srpsku

du{u.

MLADI SRBI OSVAJAJU PRI[TINU– Sve ve}i broj mladih Srba radi i {koluje se u Pri{tini. Taj trend zapo{ljavanja Srba iz centralne Srbije i inostranstva se

nastavlja – tvrdi Igor Zlatojev iz Petrovca na Mlavi

^UDNI STRANCI– Mi, koji smo sa

Balkana, a opet nismo sa

Kosova, imamo druga~iji

tretman od Srba

starosedelaca. Za nas va{e

potpuno druga~ija i dosta

opuštenija pravila igre nego

što je to slu~aj i sa ‘’pravim

strancima’’. Mi smo stranci,

a opet nismo. To je taj

paradoks i dualitet

stvarnosti na Kosmetu –

ka`e Zlatojev.

Igor Zlatojev i mladi slu`benici na Kosmetu

PO@ELJNI PREGOVORI– Ve}ina Albanaca u Prištini podr`ava pregovore sa

Beogradom, jer se nadaju da su dobar signal za EU, da }e im

dovesti bezvizni re`im i obezbediti dolazak investitora. Manji

broj njih se protive pregovorima dok se Srbija ne izvini za

ratna dešavanja u toku devedesetih. Kako su Albanci dobro

upoznali mo} EU i SAD pregovore sa Srbima su prihvatili kao

deo novonastale realnosti. To je taj karakteristi~an Kosmeta,

koji je jedinstven na Balkanu – tvrdi Igor Zlatojev.

D A S E N E Z A B O R A V I

14 Avgust 2014.

OGNJENA MARIJA LIVANJSKA“[ta je nagnalo ljude da se kolju i tuku preko ograde koje su u djetinjstvu prelazili u istom smjeru i za sli~nim potrebama – osta}e pouka i

poziv za sve nas; pouka da se to vi{e nikada ne ponovi, poziv da se ispri~a bar dio istine o tome…” Ivo Andri}

Ovih dana se u Beogradu,Banja Luci, Livnu i unekoliko mesta u

Livanjskom polju oko OgnjeneMarije i Ilindana odr`ava SvetaLiturgija i parastos Srbimamu~eni~ki postradalim od usta{atokom Drugog svetskog rata uLivnu i okolini. Za samo dva danana ovom podru~ju je nanajsvirepiji i najzverskiji na~inusmr}eno 1.587 Srba. Medju`rtvama je bilo vi{e od 700 dece,~ak i tek rodjene. Samo u seluGolinjevu, gde nije pretekla nijed-na srpska glava, od 256 `rtavabilo je 24 nekr{tene dece.

- Po broju `rtava ovizlo~ini mo`da nisu toliko karakter-isti~ni u odnosu na druge krajeveu kojima je Paveli}eva ideologijai usta{ka soldateska istrebljivalaSrbe. Medjutim, po bestijalnosti ikrvolo~nosti i metodama koje suusta{e primenjivale, oni prevazi-laze sve {to je ljudski um do tadaznao – tvrdi Budo Simonovi}autor knjige Ognjena Marija Livanjska ukojoj do detalja opisuje ovaj zlo~in i navo-di imena svih `rtava. Na gotovo svimdrugim strati{tima, Paveli}evi “sveti ratni-ci” su ubijali svoje `rtve najmanje tro{e}imuniciju. Uglavnom je “radio no`”, kao uGlini, gde je u pravoslavnoj crkvi zaklano1.564 Srba, ili malj.

- U livanjskom kraju su u jame“bezdanice” (duboke barem 20 do 50metara) bacali `iveljude i ostavljali ihda tu danima ska-p a v a j u .N a j d r a s t i ~ n i j iprimer je jamaRavni dolac naDinari, dubokagotovo 50 metara, ukoju su 30. jula1941. godine uba-cili 218 `iteljaGornjih i DonjihRujana, isklju~ivo`ene i decu. Bilo ihje vi{e od 100mladjih od 14 god-ina, medju njima inovo r od j e n ~ ad i .^udo se ipak dogodilo: njih 14 `ena,devoj~ica i jedan de~ak, ipak su pre`ivelitaj pakao i zahvaljuju}i hrvatskom“oru`niku” Vinku Toma{u, izvadjeni su ispaseni posle 45 dana. Medju pre`ivelimasu bile i tri trudne `ene od kojih je jednaStana Lali}, koja je bila u osmom mesecutrudno}e, pobacila u jami, a dve su se kas-nije porodile – Gospava Bo{kovi} je rodi-la k}erku, a Sava Kozomara blizance,k}erku i sina. Upravo ta `ena koja seporodila u jami-grobnici, Stana Lali},

glavni je krivac za nastanak ove knjige –otkriva Simonovi}.

Na cini~no pitanje koje ovih god-ina postavljaju hrvatski zastupnici u Hagu,za{to se Srbi u pri~i o genocidu vra}aju“~ak do 1941.” i licemerne tvrdnje dagenocida nije ni bilo, Simonovi} nudidovoljno ubedljiv odgovor – svoju knjigukoja je nedavno do`ivela peto izdanje.–Ako je tom bezdu{nom evropskom svetu

zaista stalo do istine,ako ne veruje ni ovojknjizi ni tolikimdrugim neoborivimdokazima, neka pitajujo{ `ive Bo`anu –Boju Lali}, udatuRadeta iz Gubera kodLivna, Milicu –Milku Bo{kovi},udatu Maljkovi} izSur~ina, i Maru Lali},udatu Juri} izB a n a t s k o gDespotovca, koje supre`ivele pakao jameRavni dolac i jo{ `ivei svedo~e kako jebilo. Neka pripitaju

Maru Crnogorac, udatu Kozomara, eno jejo{ `ivi u Zemunu. Ona je kaoosmogodi{nja devoj~ica sedam dana prov-ela u jami Biku{i iznad ^elebi}a i slu~ajnospasena zajedno sa vr{njacima Andjom iMi}om Ercegom. Ili mo`da Miru @dero,penzionisanu nastavnicu iz NovogTravnika, koja je imala samo pola godinekad su je usta{e sa majkom i ostalom bro-jnom rodbinom bacile u jamu Tu{nicu –nabraja Simonovi}.

O masovnosti i na~inu na koji su

Paveli}evi ljudi ubijali Srbe, detaljnoje opisano u izve{taju nema~kihkomandanata fon Hostevala i Ke{ea,{to je izazvalo bes i kod samogHitlera. On je zbog toga hitno poz-vao Paveli}a u Berlin na posebanrazgovor. Hitler nije birao re~i,optu`io je Paveli}a da je zbogzlo~ina nad Srbima krivac za njihovupobunu, jer je na taj na~in ugrozionema~ke osvaja~ke planove naistoku.

Hrvatski pesnik Ivan GoranKova~i} je u kraju gde su se desilizlo~ini opisani u Simonovi}evojknjizi slu{ao kazivanja pre`ivelih inapisao svoju ~uvenu poemu “Jama”,sna`nu optu`nicu usta{kog re`ima.Reditelj Lordan Zafranovi}najupe~atljivije scene i opiseusta{kih zlo~ina u svom kultnomfilmu “Okupacija u 26 slika” snimioje upravo po motivima zlo~ina izLivna i okoline.

Proterivanje Srba iz Livna iLivanjskog polja je nastavljeno inakon rata, kada je ve}ina

pravoslavaca bila prisiljena da napustizavi~aj. Zlo~ini i genocid ponovili su se iu ovom poslednjem ratu 90-ih. Zlo seponovilo i opet je planula mr`nja i sevnuo

usta{ki no`. I u Gubinu, ba{ kao i u^elebi}u, Sajkovi}u, Provu, ^aprazlijama,Donjim i Gornjim Rujanima, Bojmuntima,Radanovcima, Vrbici, Bogda{ima i drugimselima rubom Livanjskog polja sada stojesamo puste zidine srpskih ku}a zarasle ukorov. Srbi, oni koji su uspeli da umaknupred nemilosrdjem hrvatskih “oluja”,potra`ili mesto pod suncem daleko odDinare, najvi{e u Srbiji.

I na kraju da se podsetimomudrih re~i patrijarha srpskog Germanaizgovorenih svojevremeno nad najve}omsrpskom humkom, u Jasenovcu:“Oprostiti moramo jer smo hri{}ani, zab-oraviti ne smemo, jer je zaborav velikigreh i sau~esni{tvo sa neljudima…” Ovuporuku trebalo bi upisati iznad svih kapi-ja Balkana, naro~ito iznad vrata Bosne,tog tamnog vilajeta u kojem nikada,dokle se`u pam}enja, nije pro{ao nijedannara{taj, a da u njemu barem jednom nijeuzavrela krv i sevnula mr`nja i oru`je,da nije osetio u`as i strahotu rata i ljud-skog nemilosrdja, kod tudjina osvaja~a,jo{ ~e{}e prvih kom{ija sa kojima se doju~e delila muka `ivota. U tim stradanji-ma, nema nikave sumnje, najkrvavijidanak platili su Srbi, poru~uje BudoSimonovi}.

Marijana Maljkovi}

Budo Simonovi} na dnu jame u Ravnomdocu 8. juna 1991. godine

15www.serbianmirror.comAvgust 2014.

B I Z N I S

16 Avgust 2014.

Z V E Z D E O G L E D A L A

Pobednica Prole}a uOgledalu Dajana Dra~aovog leta uspe{no je

zapo~ela muzi~ku karijeru i uSrbiji, gde je zahvalju}i svojprvoj pobedi u ^ikagu, na velikavrata u{la u svet poznatih peva~ai u matici. Ekipi Ogledala je bilopravo zadovoljstvo pratiti svojuzvezdu, pru`ati joj podr{ku iponeki savet na njenim prvimve}im nastupima. Gostovala jena raznim beogradskim i ni{kimmedijima, na nacionalnoj televiz-iji, a kao vrhunac, kao glavnunagradu takmi~enja koje je orga-nizovalo Ogledalo, nastupila jena ~uvenim Moravskim biserima.Iako je bila daleko najmladja i sanajmanje iskustva, pobrala jenajve}e simpatije publike i ~akdve prve nagrade.

Tog 15. jula uVrnja~koj banji, pred nastup naMoravskim biserima trebalo jeda upoznam Dajanu, da jojpru`im podr{ku u ime na{eg listaOgledalo, predstavim je nekim“poznatim imenima”, uslikam jena sceni i van nje i da uradimomali intervju. ^im smo se upoz-nale, kada me je pogledala svo-jim krupnim, pomalo pla{ljivimo~ima, na{ odnos je prestao bitisamo profesionalan. Ne mo`e sesa njom razgovarati, a da je~ovek ne zavoli. Iako je jo{ uvekdevoj~ica, zra~i neverovatnomharizmom. Upoznala me je safamilijom i kumovima koji sudo{li da je podr`e i odmah sevidelo da je lepo pona{anje ikulturu ophodjenja prema drugi-ma ponela iz ku}e.

Oti{le smo prvo da se

presvu~e. Dok je obla~ila divnuhaljinu i baletanke, stavila jesamo sjaj za usne {to je bilodovoljno za njeno lepo i mladolice, dok su sa bine javili da }enastupiti osma od petnaesttakmi~ara i da po~inje proba.Gotovo da smo otr~ale iza scenesve vreme dr`e}i se za ruke, jernisam `elela da se ose}a da jesama. Govorila sam joj da nema~ega da se pla{i, da ona jedinanastupa kao pobednica na

prethodnom takmi~enju. Stajalesmo u redu sa ostalim peva~ima,od kojih je samo nekoliko imalodvadesetak godina, ostali mnogovi{e, neki su u{li u petu, smo`da i {estu deceniju `ivota.Kao da ju je upla{ilo njihovoiskustvo, jer Dajana je tek zadva dana trebalo da proslavi 14.rodjendan. [aputala sam joj da jenjena mladost prednost i da bi sesvi takmi~ari rado menjali zanjene godine. Odgovorila mi jeda je ista situacija bila i naProle}u u Ogledalu, kada joj

mladost nije smetala da poka`ekako peva i pobedi.

Prozivaju broj osam,ona nesigurnim koracima kre}estepenicama, a ja joj brzodobacih: Molim te obe}aj mi, dane}e{ misliti na takmi~enje, da}e{ u`ivati u pesmi i da }e{ ovajnastup pamtiti ~itavog `ivota!Samo je klimnula glavom. Nasceni se pomalo upla{enadevoj~ica pretvorila u zrelupeva~icu, koja se graciozno kre-

tala binom, komunicira osmehomi blagim pogledom sa publikom izapevala andjeoskim glasom. Utrenutku kao da su svi zanemeli.Tonac iza scene je prvi putodreagovao na ne~iji glas, podi-gao ruke i zaigrao. Tad sam bilasigurna, ona jeste zvezda! Nakonkratke probe, Dajana se ubrzan-im korakom vra}a niz one istestepenice, o~i joj dva `ara i saosmehom mi odgovara: Jesam,jesam, skoz sam u`ivala!

Na samom takmi~enjuDajana potpuno samouvereno

DAJANA DRA^A ZASIJALA I NA MORAVSKIM BISERIMA

Novinarka Ogledala Marijana Maljkovi} sa Dajanom Dra~om

na Moravskim biserima u Vrnja~koj Banji

Na prvom javnom nastupu u Srbiji podr{ku

su pru`ili Dajani familija i kumovi

Z V E Z D E O G L E D A L A

17Avgust 2014. www.serbianmirror.com

izlazi na scenu, pokreti su jojprirodni u skladu sa laganimritmom, peva iz du{e umilja-tim i muzi~ki savr{enimglasom. Publika se okre}e kaDajaninoj familiji i odu{evl-jeno hvali njen glas, ali icelokupan scenski izgled.Dajana blagim osmehom isigurnim nastupom potpunovlada scenom i kre}e senjome kao vrhunski profe-sionalac. Aplauz nakonnjenog nastupa jo{ dugo neprestaje. Sada vi{e nije lakopri}i na{oj zvezdi. Zaustavljaje publika, ~estita joj,postavlja razna pitanja, zagle-da diplomu koju je dobila zagostovanje na “Moravskimbiserima”, pita odakle je…Ne{to kasnije zovu je neko-liko starijih gospodja sa trib-ina da sa njima porazgovara.U razgovor se ubacuje imladja publika i gotovo svipriznaju da su glasali zaDajanu.

Dolazi i trenutakprogla{enja pobednika.Dajana izlazi vi{e puta nabinu, pra}ena gromoglasnimauplauzom, a voditeljka jojuru~uje diplomu za uspe{nou~e{}e na festivalu, prvu nagraduza najbolju kompoziciju, koju jeuradila Slavica Momakovi}

Miljanovi} i prvu nagradu zaaran`man DraganaNegovanovi}a. Koliko je na{aDajana ~edna i ~istog srcapokazala je kada je bez imalo

sujete, koja je uobi~ajena usvakom javnom poslu pa i umuzi~kom, medju prvima pri{lapobednici prvog glasa publike i~esitala joj. Pobednica je

oberu~ki zagrlila i uzvatila jojkomplimente.

Dajana zaista imamnogo razloga da bude ponosnana svoj ovogodi{nji uspeh. Sve

je po~elo pobedom naProle}u u Ogledalu, koje jeizazvalo pravu lavinuinteresovanja i nastupe ovemlade devojke u Srbiji.

Zanimljivo je da jeDajana Dra~a u Amerikustigla kada je imala samodve i po godine, ali u srcunosi ljubav ka narodnoj srp-skoj pesmi. U ameri~koj{koli, koju redovno pohadja,ve} svi znaju da odli~nopeva, pa je dru{tvo ~estozamoli da otpeva i ne{to naengleskom. I tu je Dajanaodli~na, ali ka`e da joj nadu{i le`i narodna muzika.

Nema muzi~koguzora, peva sve pesme kojejoj se dopadnu. @elja joj jeda upi{e muzi~ku akademijui postane profesionalnapeva~ica. Zahvaljuju}iporodici, a najvi{e dedaMiletu savr{eno govori srps-ki jezik, tako da bez obzirada li peva izvorne pesme ilisevdalinke ima odli~nu dik-ciju. Deda ka`e da je Dajananajmuzikalnija u familiji i dase njen talenat primetio od

malena. Ona je kao devoj~icavolela, a ~esto i danas, da u istovreme ru~a i peva, na{alio seDajanin deda.

Marijana Maljkovi}

Pored diplome za uspe{no u~e{}e na Moravskim biserima, Dajana je

ponela i nagrade za kompoziciju i aran`man

Z V E Z D E O G L E D A L A

18 Avgust 2014.

Ovo je druga godina za redom kadaje mlada Irina Jovanovi} natakmi~enju “Prole}e u Ogledelu”

zapevala svojim andjeoskim glasom, a daje prepuna sala bukvalno zanemela. I ovegodine, kao i prethodne Irina je osvojila Inagradu publike, a stru~ni `iri joj je dode-lio drugu nagradu, tvrde}i da su odlu~ivalidetalji. U svakom slu~aju, i publika istru~ni `iri su saglasni da je zvezda rodje-na. I zaista Irina Jovanovi} jeste zvezda uusponu, ne samo po svom glasu, nego ipo svom vrlo zrelom razmi{ljanju. Nekrije da je svesna da joj je ova muzi~kamanifestacija otvorila brojna vrata izahvalna je listu Ogledalu koje joj jeomogu}io u NISVILLU o kome jemnogo sanjala.

Ogledalo: Osvojila sidrugo mesto u jako tesnojkonkurenciji, {ta misli{ oodluci `irija?

Irina: Mislim da`iriju nije bilo lako dadonese odluku s obzirom da

Dijana i ja imamo sasvimrazli~ite stilove pevanja. Po mom mi{ljen-ju ova odluka je bila najbli`a krajnjemcilju, jer Dajani odgovara ova vrsta naro-dne muzike koja }e se izvoditi na“Moravskim Biserima”, dok je moj glaspribli`niji jazz muzici i ni{kom “JazzFestivalu”.

Ogledalo: Koliko je za tebe veli-ki uspeh u~estvovati na veoma priznatomNISVILLU, festivalu u Ni{u, s obziromda tamo gostuju peva~i svetskihrazmera?

Irina: U~estvovanje na “Nisvillu”velikom Internacionalnom Festival u Ni{u,na kome zaista u~estvuju peva~i svetskihrazmera je za svakog u~esnika velikiuspeh, a posebno za mene s obzirom davolim i pevam ovu vrstu muzike i da nika-da nisam u~estvovala ni na jednom festi-valu. Ovo je za mene veoma veliki uspeh,kao san koji se obistinio! To ostvarenjemog velikog sna mnogo }e mi zna~iti i upogledu moje muzi~ke karijere i daljihplanova.

Ogledalo: Ovo je drugi put daosvaja{ nagrade na PROLE]U UOGLEDALU {ta misli{ o ovoj mani-festaciji i koje mogu}nosti ona dajemladim talentima? [ta ti zna~i osvojenodrugo mesto na Prole}u u Ogledalu?

Irina: Veoma sam sre}na naosvojenom drugom mestu stru~nog `irijasa kojim sam dobila pravo na u~e{}e na“Nisvillu”, velikom svetskom JazzFestivalu koji se odr`ava u Ni{u po~etkomavgusta i koji }e biti pra}en mnogim tele-vizijskim stanicama. Mislim da o ovojnagradi mnogo mladih peva~a sanja, ameni se je evo zahvaljuju}i ~asopisu“Ogledalo” i manifestaciji “Prole}e uOgledalu”, ovaj san i ostvario! Moram daka`em i da sam veoma sre}na da sam evove} drugu godinu zaredom osvojila prvunagradu publike i da mi puno zna~i damogu da ostvarim taj, za mene veomava`an kontakt sa ljudima i da im prenesemono {to ose}am uz moju interpretaciju

pesme.Manifestacija “Prole}e u

Ogledalu” je jedinstveni dogadjaj ove vrsteu Americi koji daje {ansu mladim talenti-ma da se ostvare u svetu muzike, da rad ikvalitet ne ostanu neprime}eni, otvaranove, velike mogu}nosti i motivi{e za daljirad.

@elela bih da se zahvalim gospod-ji Slavici Petrovi}, vlasnici ovog lista iglavnom organizatoru ove manifestacije zaveliki trud da se na kulturnu scenu ^ikagapostavi ovakvo dogadjanje i da i mi Srbikoji `ivimo daleko od otad`bine dobijemo{ansu da se pojavimo sa svojim talentimau na{oj zemlji. HVALA VAM!!! Nadamse da }u Vas sve obradovati opravdatiodluku `irija i publike. S nestrpljenjemo~ekujem avgust. Vidimo se u Ni{u!

Organizatori “Prole}a uOgledalu” i njegov stru~ni `iri sa zado-voljstvom {alju svoje muzi~ko otkri}eIrinu Jovanovi} na NISVILL, veruju}i da}e se predstaviti u najboljem svetlu, naponos ~ika{kog festivala koji je tamo{alje, svojih roditelja i prijatelja. Samohrabro Irina, ~itav ^ikago navija za tebe,jer ti to zaista zaslu`uje{!

OSTVARENJE VELIKOG SNA IRINA JOVANOVI] - I NAGRADA PUBLIKE NA

MANIFESTACIJI ”PROLE]E U OGLEDALU”

Dok vi ~itate ovaj tekst,

Ogledalo je sa svojom zvezdom

Irinom od 14.-17. avgusta na

Internacionalnom jazz festivalu u

Ni{u, NISVILLE gde nastupa na

dve glavne scene sa najve}im

svetskim zvezdama. Zato poziva-

mo sve one koji imaju talenat za

pesmu, da se prijave na slede}oj

manifestaciji Prole}e u Ogledalu

kako bi ostvarili svoj san i postali

velika muzi~ka zvezda.

19www.serbianmirror.comAvgust 2014.

I Z M A T I C E

ZASTRA[IVANJERADNIKA

Radnici ni{kog Vodovodamora}e da se potpi{u ~ak 3

puta tokom radnog vremena.Svoj potpis oni }e morati dastave po dolasku na posao u7:30h, zatim u 10:30 i pred krajradnog vremena, u 13:30h.“Direktor poku{ava da zastra{i

ljude, da ne bi i{li na protest uBeograd”, tvrde sindikalisti.Veliki broj zaposlenih prijavio seza odlazak na protest povodomnovog Zakona o radu, ali da jenakon ovog poteza direktora zaBeograd po{lo samo njih 6,ostali ili su priznali da ne smejuili da naprasno imaju nekeobaveze.

U Slu`bi za odnose sjavno{}u ni{kog Vodovoda tvrdeda “radna disciplina i upisivanje

radnika nemaju nikakve veze saeventualnom sindikalnomaktivno{}u”. Navodi da je “upi-sivanje radnika normalan na~inevidencije prisutnosti radnika naradnom mestu” u mnogim pre-duze}ima, pa ~ak i tri putadnevno.

PAO”BIFTEK-DIREK-

TOR”

Zamenik generalnog direktora“Laste” Nemanja Tomovi},

~iju je smenu naredio premijerAleksandar Vu~i} `iveo je naovoj poziciji nalik ~uvenom[oji}u. I pored plate od 260.000

dinara, on je jeo i pio porestoranima na ra~un preduze}a.Za prva tri meseca direktorovan-ja potro{io je 400.000 dinara zareprezentaciju. Za samo pet danaje u jednom beogradskomrestoranu potro{io dve prose~neplate u Srbiji, ili 86.000 dinara.

Na osnovu ra~una vidi se da jeomiljeno jelo Tomovi}a biftek usosu od gorgonzole ili sa ~ilijem,koji u proseku pla}a oko 1.000dinara. Voli i ribu, naro~ito usosu od {afrana, za koju ne `alida plati 1.250 dinara kompani-jskom karticom. A zna Tomovi}da uz dobru hranu ide i dobrovino. Le`i mu portugalski “crit-terium reserva” od 2.000 dinara.

Direktor, ina~e iznapredne stranke, voli i da sevozi, opet o tro{ku preduze}a.Osim u slu`beni navika mu je dagorivo natanka i u li~ni auto.Tako u januaru 2014. godine uizve{taju o potro{nji goriva pi{eda je njegov slu`beni autopre{ao 256 kilometara i potro{io240 litara benzina?! Malo manjeod litar goriva po kilometru.

DIREKTORKAISPLA]UJE

MU@EVLJEVUPLATU

Nakon {to je poverenik zainformacije od javnog

zna~aja Rodoljub [abi} Institutuza kardiovaskularne bolestiVojvodine odredio kaznu od20.000 dinara, sada je to nezav-isno telo odredilo kaznu od180.000 dinara, a slu~aj jeprosledjen Vladi Srbije, jer pov-erenik vi{e ne mo`e da reaguje.Naime, Institut je ka`njen, jerdirektorka Nada ^emerli} Adji}odbija da otkrije koliki honorarispla}uje svom suprugu, doktoru

Otu Adji}u, lekaru specijalisti,koji je stalno zaposlen naInstitutu za onkologiju, a istovre-meno vi{e od dve godine radihonorarno i na CT aparatu zadijagnostiku u Institutu za KVB.

Nov~anu kaznu ne pla}adirektorka iz svog d`epa, negoInstitut, odnosno poreskiobveznici. Jo{ ranije je protivkorupcije podneta prijava protivdirektorke zbog nepotizma ineracionalnog tro{enja novca,tvrde}i da je zaposlila vi{e rod-jaka i prijatelja. Na pitanje za{toje mu` direktorke anga`ovan daradi honorarno kada Institut ima

svog lekara za te poslove, upokrajinskom Sekretarijatu zazdravstvo, re~eno je “da je to uinteresu pacijenata”.

VRTI], BAHABNALIJE

I SLAVA

Me{tani sela Golubinci uStaroj Pazovi proslavili su

seosku slavu Petrovdan tako {tosu u dvori{u vrti}a organizovali`urku sa go-go igra~icama i„Hopa cupa bendom”. Nareklamnom plakatu provod je

najavljen uz fotografije polu-golih `ena koje igraju nastolovima pod {atorom. Sude}ipo izjavama posetilaca, `urka udvori{tu vrti}a ba{ tako je iizgledala.

- Nevidjeno smo seproveli. Ulo`ili smo mnogo, alije vredelo. [ator smo platili2.000 evra, bend 1.500, a bile sugo-go igra~ice. Sve smo to misami iz sela organizovali iplatili. Ipak, jedna je seoskaslava – rekao je organizator`urke.

Nismo sigurni u tokoliko bi apostoli Pavle i Petarbili sre}ni {to se njihova slavaproslavlja na ovaj na~in.

Rubriku priprema: Marijana Maljkovi}

MARKOVI KONACI12. juli

Posle Teslinogdana, kada samotvorio bistu

srpskom geniju uNarodnom muzeju uLeskovcu, do{ao namje Dan smrti. VladaSrbije tajno, mimonaroda donosi danasset zakona koji trebadefinitivno da nas pretvore ukapitalisti~ku koloniju Zapada.Tim zakonima, koje donosebiv{a deca komunizma, djaciKarla Marksa i Tita, koji jestvorio radni~ku klasu, ukida sebudu}nost radnika i penzionera,smanjuju se njihova primanja iuve}ava rizik da ostanu bez

posla i `ivota. Srpske majke nemogu da rade do 65godine da bi oti{le upenziju, kaoAmerikanke naprimer, jer suistro{ene i umorne od`ivota. Mo`da je tona Zapadu tako, kakotvrdi mladi ministarfinansija tek pristigaoiz dijaspore, ali

Srbija nije sre}ni i bogatiZapad.

Srbija je danas zemljabez dostojanstva. Gubimo svesvoje nacionalne vrednosti, atakmi~imo se u opona{anju EU,SAD i Holivuda. Vlada Srbijeje potpisala i tajne ugovore saArapima i Italijanima, i ko zna

jo{ kime, o prodaji srpske zeml-je i preduze}a. Tr~e}i za drugi-ma, pobegli smo od sebe, izgu-bili ~ast i pretvorili se u bednukopiju sirotinje sa Zapada.

Na{i mudri pisci su upravu kada tvrde:

- Obe}ali su nam[vedski standard. Od tada semnogo Srba iselilo u [vedsku.

- Ostvarili smo ovuparolu: Svi Srbi u jadnoj dr`avi.

- Srbima nisu potrebnevize. Mi ionako najvi{e putuje-mo na onaj svet.

27. juli

Pokvario se ruski avioniznad Krima i pilot Russe obra}a putnicima:

- Da bismo sre}no

sleteli na najbli`i aerodrom,moramo `rtvovati teret i deoputnika. Ne}emo vr{iti diskrim-inaciju, ali }emo izbacivati izaviona putnike po abecedi. Prvonapolje lete Albanci,Amerikanci, Arapi, biseksualci,Cigani, Crnci, Crnogorci ihomoseksualci...

Ovako danas izgledaDrugi hladni rat na ruski na~in.Ameri~ki rat protiv Rusije jeve} po~eo la`ima: CIA ru{imalezijski avion, Putin jepotom kriv za sve, a njegovu}erku Mariju proteruju izHolandije. Najgore {to nama uSrbiji ameri~ki ambasador dr`ipredavanje o potrebi da kazni-mo Rusiju i da damo ve} jed-nom svog ambasadora u SAD,

kog on izabere. Navikli smo mina to da nam SAD i EU bira-ju ministre i ambasadore,naredjuju {ta da radimo, alinisu navikli Rusi. Oni zauzvrat Amerikancima sredjujupobune i ratove na Bliskomistoku...

U medjuvremenu, uNi{u }e zasedati Vlada Srbije,kao ona 1914. kada je po~eo ratsa Austrijom... Svi ministri iduu Ni{ autobusom, da boljeupoznaju Srbiju i njene dru-move, koje Marko Kraljevi}nije jo{ preorao... iako ih turskigastarbajterio masovno gaze kaooranje...

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

20 Avgust 2014.

V A N J I N I B I S E R I

Specijalno za Ogledalo - Vanja Buli}

Momo Kapor i ZukoD`umhur bili sunerazdvojni pri-

jatelji. Sedeli su jednom unekoj lepoj hercegnovskojba{ti i posmatrali {eta~e {topunim plu}ima udi{u vazduhoboga}en jodom i ostalimmorskim isparenjima.Odjednom se na {eta~kojstazi pojavio sredove~an~ovek u trenerci. Trcao jeizmedju {eta~a i bilo je te{koodgonetnuti da li trci da bi gadrugi zapazili ili njegov orga-nizam zahteva dozirani fizi~kinapor.

- Dao mu Bog odredjeni broj kora-ka, a on `uri da ih {to pre potro{i – proko-mentarisao je Zuko zagledan u pu~inu.

Duhovita opaska visprenog Zukamo`e se objasniti na vi{e na~ina. Prvi: ljuds-ki organizam neminovno ima granicenaprezanja, koje se ne smeju zloupotreblja-vati. Drugi: ono {to nisi radio sa telom u mla-dosti ne radi u poznim godinama, jer taj putvodi ka stresu. Tre}i: Zuko je iskazao odred-jenu dozu ljubomore, jer se ulenjio, pa gamrzi i da kora~a. Mislim da je tre}i razlogprevagnuo, jer ve}ina mu{karaca ulazak uizvesne godine proprati izlaskom iz sale za

ve`banje. Za razliku od Zukai Mome (nadam se da su isada zajedno u nekoj nebeskojkafani), vecina fizi~ku lenjostproprati i duhovnom lenjo{}u,jer se potpuno predaju kauc~u,novinama i televizoru.

Rekreacija pru`aneskrivene mogu}nosti svako-jakih zadovoljstava. Sva{ta sepred suprugom prikrivaodlaskom na trening. Urednose upla}uju termini u nekojsportskoj hali, ili {koli, avreme provodi sa pajtosima ukafani. Supruga prime}uje da

umesto skidanja kilograma on postaje svegojazniji, a on se pravda ~injenicom da poslefizi~kih napora mora mnogo da jede kako binadoknadio izgubljene kalorije. Oni {to neidu u kafane, u vreme pla}enih termina imajuljubavnicu. Boljestoje}i iznajmljuju jeftinegarsonjere ili koriste dnevni boravak u hote-lima i motelima, a vlasnici ne{to praznijihnov~anika ubedjuju lep{u polovinu da je seksu kolima izazov kome ne mogu da odole, jerih potse}a na mladost.

I jedni i drugi imaju isti problemkada se vra}aju ku}ama: {ta ako suprugazaviri u torbu i shvati da sportska oprema nijekori{}ena. Vispreniji na parkingu pripreme

odstupnicu: majicu, {orts i ~arape nakvase uzpomo} vode za pranje {ofer{ajbne. Pritombukvalno majicom operu {ofer{ajbnu, jer sutog dana „precrkli na treningu”. Ako se desida zaborave na kva{enje majice i {ortsa, ustan ulaze razlju}eni: „Ovi moji igraju kaobabe. Nisam se ni oznojio”. „Bar ne}u moratida ti perem opremu”, ka`e supruga, iskrenopogodena ~injenicom da se suprug psihi~kipremorio na treningu. Mu{karac u izvesnimgodinama, kada je re~ o rekreaciji, naj~e{}eje parader, koji `eli da ostavi utisak fizi~kidobro pripremljenog mu`jaka, a da pritomizazove i zavist. U tome su posebno spretnimu`jaci koji se bave tenisom. Oni kupujunajskuplju opremu, znaju sve o reketu kojimse slu`i Nole, poznaju izvanredno istorijubelog sporta, na te~nom engleskom izgovara-ju nazive pojedinih udaraca (na ceduljicama

ih ispisuju }irili~nim pismom), a svakogponedeljka znaju promene na svetskim ATPlistama.

Teniseri u izvesnim godinama pre-plave grad u vreme vikenda: {etaju odeveni ubesprekorno ispeglanim majicama, belim~arapama, belim {ortsevima i patikama sapotpisom Noleta ili Nadala. Sedeo sam prenekoliko dana u ba{ti „[umatovca” i ispijaosok sa prijateljem Karlom. Obodom kafane,zadr`avaju}i se kratko kod svakog stola, i{aoje vreme{ni gospodin, besprekorno obu~en uteniski komplet, a ispod pazuha je dr`aofutrolu sa reketom. ]askao je sa prijateljima,nagla{avaju}i kako je upravo krenuo na tren-ing. U jednom trenutku, futrola sa reketom jeiskliznula i pala na beton, a iz nje su umestoreketa istr~ale dve pakle cigareta, pir{lazeleni, paklica prezervativa i dnevne novine.

Upravo je iza{la iz {tampe

nova knjiga Vanje Buli}a -

MU[KARAC U IZVESNIM GODINAMA

u izdanju Lagune.

Knjigu mo`ete naru~iti

preko izdava~ke ku}e

LAGUNA.

NEKI NOVI SEDI DJOKOVI]I