Clanak Aleksandra Lome za dijahroniju

К Н,иж Ш О( Т и

f t šUK

Н овица П етк овић

П есник Ст р ашнемеђе

А лександар Лома

Т о п о н о м а ст и к а к а о и з а з о в

Ђи-Хј анг К им

И зузетне и трагичне

Бож оЋорић

Творбено-семантичк а анализа имсница на -из/ а/м

у савременом српском ј езику

М ихајло П антић

Промене друштвене функциј е и преглед

српске к њиж евности 1988- 2000

М ато Пиж урица

Н орма и неговање ј езичке културе

Расправе и чланци - Н астава - Прилози - Прикази

- Библиографиј а - Хроник а - Сећања -

1- 2

2 0 01.

X L V I I I

Б ЕОГ РА Д

К Њ И Ж Е В Н О С Т И Ј Е З И К

Ч А СО П И С ДРУ ШТВ А З А СРПСК И ЈЕЗИ К И К ЊИ ЖЕ ВН ОСТ СРБИ ЈЕ

И ДРУШТВА 3 А СРПСК И ЈЕЗИК И К ЊИЖЕВНОСГ ЦРН Е ГОРЕ

Друшт во за cpUćKu ј език и књиж евност основали су 1910. Године

Александар Белић, Павле Поповић и Јован Скерлић. ЊеГовим радом,кој и ј е прек идан само за време рат ова (1914- 1919. и 1941- 1946) руково-

дили су председници Јован Скерлић, Павле Поповић, Александар Бе-

лић, Михаило Ст евановић, Драгољуб Павловић, Д имит рије Вученов,

Ђорђе Бај ић, Слободан Марковић, Живој ин Ст аној чић, Јован Д ере-

т ић, Padoj e Симић, Васо Милинчевић, Пет ар Пешут , Љубомир Попо-

вић, Јован Д ерепшћ, Душан Иванић и Милорад Д ешић. Часопис

Друшт ва „ К њиж евност ијезик у школи " покренут ј е 1953, а први број

изаишо ј е 1954. Године. Од 1956. Године носи данашњи назив.

У ређивачки одбор

др РАЈК А БИГОВИЋ-ГЛУШИЦА (Никшић),

мр ВЕЉК О БРБОРИЋ (Београд), секретар редакције

др МИШО ДОШЛИЋ (Приштина),

др ДРАГА НА МРШНВИЋ-РАДОВИЋ (Београд),

мр ЗОНА МРК А Љ (Београд),

др ПЕТА Р ПИЈА НОВИЋ (Београд),

др МИЛА Н СТ АК ИЋ (Београд),

др ЉИЉА НА СУБОТИЋ (Нови Сад).

Главии и одговорни уредник

др ЉУБОМИР ПОПОВИЋ

К оректор

М И Л А Н К РСМ А Н О В И Ћ

Часопис излази четири пута годишње

Цена ове свеске је 250 динара

Годишња претплата за појединце 250 динара, за школе и институције 500 динара,

а за иностранство 40 USD

Претплату слати на текући рачун Друштва за српски језик и књижевност Србије

40806-678-2- 10841,

Рукописе откуцане с проредом (до 30 редова на страници) слати Уредништву: Ђуре

Јак шића 9, 11000 Београд, пошт. фах 302

телефон 630-089

Рукописи се не враћају.

Штампа: Чигоја штампа, Београд, Студентски трг 15, тел. 186-725, факс 625-954

V U I SSN 0454-0689 UDK 886,1/ 6+808.1/ 2:37

К Њ И Ж Е В Н О С Т и

Ј Е З И К

Година XLVIII Београд 2001. Број 1-2

Р А С П Р А В Е И Ч Л А Н Ц И

НОВИЦА ПЕТКОВИЋ (Београд)

П Е С Н И К С Т РА Ш Н Е М Е ЂЕ'

Неко ј е већ рекао да Јован Дучић није само песник него у исти мах и

критичар. И то изврстан. Од њега су нам остали можда нај бољи огледи о

српским писцима из времена модерне, његовим савременицима. При томе

се он не бави писцем и његовим ж ивотом , него само њег овим делом. З ато

и ми, у часу кад се песникови земни остаци напокон враћају у завичајно

Требиње, нећемо говорити о његовом животу, него о његовом делу.1

Углавном о поезији. Уосталом његов ж ивот , о коме мало шта изблиза

знамо, сав нам изгледа к ао да ј е прешао у његову поезију, у њене слике и

њену музику. Отприлике онако као што ј е он сам ј едном к азао о својим

утисцима са пустог , к аменитог Х еронејског поља, где ј е нек ад вођена

можда најкрвавија битк а у старој Хелади. „Наше су импресије", вели ту

Дучић, „неодољиве кад се облаче у слике, али су свемоћне к ад се облаче у

звуке. Јер све је музика; и само оно што није музичко, мртво је занавек ."2

Слике и музика, то нису само два основна састој ка поезије него и два

облика у којима нам поезиј а говори. Данас би се већ рекло: у којима нам

поезија преноси иконично обавештење, које се разликује од концептуалног.

Ово предавањеј е одржано 12. ј ануара2001. године на Јануарским данима

п р о св ет н и х р ад ни к а .

1 Дучићеви земни остаци, наиме, више од пола века чекали су да, тек пре

који месец (крајем октобра прошле године), буду враћени из америчког града

Либертвила и похрањени у новосаграђеној Грачаници на Црквини понад Требиња.

Ово излагање посвећено ј е том догађај у, и биће укључено у Дучићеву споменицу,

кој а се припрема у Требињу.

2 Дела Јована Дучића, други том Градови и химере, Београд- Требиње-

П одгорица, 2000, стр. 164.

2 К њиж евност и ј език

А ли то нису обичне слике, него ј езичке; и није обична музик а, него она кој а

нам долази из ј езичке прозодије. А и ј едно и друго више постоје за наше

унутарње око и ухо него за спољње. К њиж евни историчари, који воле све

да класификују, подсећају нас да су парнасовци ј ош у деветнаестом веку

предност давали слици, да би затим у симболизму превагу однела музика.

К ао што ј е и Дучић - по свему судећи, нимало случај но —најпре казао да су

слике неодољиве, а онда додао да ј е музик а свемоћна. И његов је развој

управо тако и тек ао: од парнасовства на почетку век а к а симболизму, па

нешто к асније од симболизма к а оним видовима постсимболистичке поезије

које налазимо код тако крупних европских песника к ао што су Валери, Рилке

и Пастернак . Дучић им се придруж ује нарочито својом касном лириком. И

м и г а с њ и м а с п р ав о м м о ж ем о сам ер ав ат и .

Дуго је наша критик а само део по део захватала из Дучићеве поезије,

да би је тек у последње време мош а да сагледа у целини. Јер ми нисмо

постепено и дуго откривали само Лазу К остића. Откривали смо и Дучића.

И сваки пут с ј еднаким узбуђењем пред оним што смо отк рили. Међутим,

к ад овако, у један мах, и сасвим кратко, поређамо етапе кроз које ј е његова

поезиј а прошла, остаје скривено как во ј е место и значај она имала не само

у књижевном развоју него и у ширем, к ултурном пога еду. Мислимо, разуме

се, на нашу к ултуру, кој ој ј е књиж евност саставни део. А ли код нас,

наж алост , досад није испитиван однос између к њиж евности и културе, па

обично избегавамо да о њему говоримо, што је у Дучићевом случају нешто

теже к ад треба тумачити и вредновати његову поезију из времена модерне,

дакле од почетка века до Првог светског рата. Две су пој единости свеј едно

ј асне. И њих ћемо се овлаш дотаћи.

Н ај пре ј е јасно да између књижевности и културе посредуј е ј език .

То ј езичк о посредовање нарочито ј е важ но за поезиј у . И друго,

паж љивијем филологу готово да није могло промаћи да се српски ј език

н а п р ел азу и з девет н аест о г у двадесет и век т ол и к о м ењ ао , усаврш ав ао ,

да смо после вуковскога добили нови - уистину модеран књижевни ј език .

А паралелно с тим добили смо модеран стих - и с њим поезију - који се

сасвим одвој ио од усменога, уведеног после Вукове реформе. Јован Дучић

ј е у томе имао већи удео него што се обично мисли, а у самој поезији тај ј е

удео био и пресудан. А ли није нимало лако пок азати да су промене, осим

што су истовремене, у стиху и поезиј и узај амно повезане с променама у

језику. За то су потребне шире и стручне анализе, кој е су најчешће и

заморне. Зато ћемо издвојити само ј едну или две очигпедне новине у

Дучићевој поезиј и кој е нису биле могуће без померања у ј език у. И не само

померања, него и без даљег његовога развиј ања.

Опште је познато да ј е Дучић из свога укупног дела уклонио прву,

мостарску књигу песама из 1901. Дуго ј е он био познат , дуго се о њему

писало и судило не на основу ове, него на основу друг е књиге, из 1908. А

она је сва у прелазу од парнасовства, које се потискује, ка симболизму, који

Песник Сшрашне међе 3

избија у први план. Занимљиво је, и важно је напоменути, да се осим једног

изузетка употребљавају само два метра, који свој узор имају у француском

песништву: асиметрични а динамичниј и ј еданаестерац, и симетрични а

уравнотеженији дванаестерац. Оба ова сразмерно дуга метра дају се из

песме у песму с готово беспрекорном правилношћу, за к акву се код нас

раније није знало, па је с правом приписивана песнику у заслугу. Довољно

је пажљивије читати да се примети ј ош нешто: кроз стабилну метричку

схем у , н аи м е , т ак о в еп г го се води г о в о р н и н и з да се њ ег о в а си н т ак си ч к а

р аш ч л ањ е н о ст ст ал н о н ал а з и у д и н ам и ч к о м о дн о су с м ет р и ч к о м

рашчлањеношћу стиха. Динамички однос овде значи двострано померање

од поклапања ка супротстављању, при чему и једно и друго учествује у

заводљивоме ритму и мелодији Дучићевог стиха, сгрофе, па и целе песме.

К ратко речено, песник а кој и с лакоћом уме час да укрсти два

рашчлањавања, метричко и ј езичко, пгго увећава ритмичко-интонациону

напетост , час да их међусобно поклопи, што напетост смањуј е, ми пре

Дучића нисмо имали, а тешко да му је у томе раван и било који каснији. У

појединости, наравно, не можемо улазити, ј ер би нас то далеко одвело.

Ж елели смо само летимично да пок аж емо шт а значи или ш та би могла да

значи тврдња да је Дучић ритмички преуредио уметнички стих и положио

га у основицу развој а наше поезије у двадесетом веку. Он ј е исто тако до

савршенства довео и обликовање строфе, као и склапање уравнотежене

лирске композициј е. Поред осталог и због тога ј е особито пазио на

к аденцирање строфе и на поентирање саме песме. А ли, мало би му шта

од свега тога пошло за руком да у исти мах ниј е убрзано мењана (и да ј е он

сам није мењао) српска синтакса. Она ј е постај ала сложениј ом, са

тананијим, паж љивиј е разграниченим односима у паратакси и, нарочито,

у хипотакси, као и са лакшом а бржом, функ ционалном променом реда

речи. Флексибилнија, јер ј е и интелектуалнија, она је добила покретљивију

а осетнију интонацију.

У критици је често истицано да ј е Дучићев стих звучан и мелодичан.

К ао и да је наглашено артистичан, што у новиј е доба ниј е увек на великој

цени. Н авешћемо, к ао илустрацију, само једну, иначе изванредну строфу,

с к аденцирањем на њеноме крају:

Ја волим ноћи, њине мутне зборе,

И њине тишине, и њине олуј е;

Њине црне реке к ада сетно хује

Свој у песму тамну и дугу, до зоре.

(„Ноћни стихови")

Занатск а вештина, разуме се, мења место и значај у еволуцији сваке

уметности, па и песничке. А ли код Дучића - што мало ко запаж а - исте

особине има и реченица у путописној и медитативној прози: звучна,


мелодична, дисциплиновано вођена и паж љиво склопљена. За њу већ

можемо рећи да представља ј езичку тековину кој а ј е шира од песничке,

ј ер ј е суделовала у стабилизовању разрађених синтаксичких струк тура,

к ао нешто к асније и другачиј е А ндрићева реченица. И змеђу структуре

стиха и реченичне структуре код Дучића постој и ј ак а интерференциј а, а

обе оне скупа узете уграђене су у саме темеље наше модерне филолошке

к ул т у р е .

Постој е песници кој и остају у истоме књижевном стилу и служ е се

средствима и поступцима кој и су за тај стил везани. Так ав ј е, на пример,

М илан Рак ић. Дучић се, напротив, мењао; еволуирао ј е, такорећи, као

што и сама књиж евност еволуира. И при томе ј е мењао и стих . Пред

нама ј е добар пример к ад се, зај едно с променом стиха, у песми и све

остало, мање или више, мења. Поменули смо да у к њизи из 1908. постој и

само ј едан метричк и изузетак : песма „ Самоћа" испевана ј е у

асиметричном десетерцу, у коме ј е, наравно, тешко препознати усмени

десетерац. Десет година касниј е, од 1918, Дучић ј е почео да обј ављуј е

песме к раћег стиха: од десетерца, прек о девет ерца и осмерца, до

седмерца. М етричк и репертоар сада ј е богатиј и, ритмичк а разноликост

знатно већа, али ј е занимљиво да су и песничке слике постале другачиј е

чак у истој врсти песама кој е обично називамо описним или пеј заж ним.

У већини пејзажних песама из циклуса „Сенке по води" и „Јадрански

сонети", испеваних у дванаестерцу и ј еданаестерцу, опис ј е широко

развиј ен и доведен у ск лад с композициј ом. Обично се дај е у сразмерама

кој е га чине узорном творевином књиж евне вештине. Слике су срезане

и бој ене тако да нас опсењуј у свој ом пластичношћу. А ли нас истинск и

плене тек к ад их песник - често и помоћу поређења - помери толико да

се испод спољње стране пој ави унутарња, испод видљивог невидљиво, а

ј асни обриси прелазе у треперење кој е наговешт ава мутне слутње.

З аправо т акве, по правилу, и ј есу слике у модерној поезиј и, посебно

симболистичкој . Зато мешање чулних утисак а ниј е толико значајно к ао

прост а синестезиј а, него пре као разарање онога што наше спољње око

види, да би се отворио пут за унутарње.

Већ су овештали примери за синестезију, к ао и за метафоризоване

сензације: да се у љубичаст ој ноћи слуша шушт ање звезда или да стаза

није само у сумраку бела него и вечно будна, односно да пролећно море

има слан и модар мир ис, кој и т репт и над обалама. А ли оне код Дучића

нису остале само део песничког декора везаног за одређени к њиж евни

стил, него су постале и отвор на том декору, који води све до тренутк а к ад

су се у песми почеле да ј езгре нај чистиј е лирске слике, провидне и лаке,

к ао да извиру из природних пој ава и поново се у њих враћај у. Оне су се у

пуној мери пој авиле тек у кратким метрима, у песмама кој е су назване

јутарњим, сунчаним и вечерњим. У стиху је сада све збијеније. Почев од

речи, кој е имају пуниј а значења, али их у к ратком ретку тешње повезују.


Јаче се осећа и њихов гласовни и слоговни саст ав, к ао у овим осмерцима с

дак т и л ск о м р и м о м :

З надем за часе чамотне,

Јесени горке, згруж ене:

Све ствари стоје здружене,

Само су душе самотне.

(„Рефрен")

Осећа се такође ј аче и размештај њихових наш асак а, па се тек сада

може говорити о ј ампском наспрам трохеј ског ритма.

Три групе или циклуса, Јутарње песме", „Сунчане песме

" и „Вечерње

песме" већ и самим насловима везују се за рођај , успон и залазак дана.

Тако се обично, по добима године или дана, групишу песме кој е свој

предмет узимај у из природе. Овде, међутим, не само што се узима предмет

из природе, него се једино он и описује, суздрж ано и у пажљиво одабраним

појединостима тачно. А песнички се субјект готово сасвим повук ао. Не

види се како посредује. Мислимо на „Сунчане песме", које изгледају као

чисте дескрипциј е, помало хладне зато што нису субј ективне. У њима се,

у ствари, свака појава дај е онако к ако се сама по себи збива, а то значи

к ао део велике, непрозирне тај не постој ања. Песник враћа постој ању ону

меру коју смо му ми у својој сазнај ној охолости били одузели. Занемарили

смо, забораву смо препустили оно што нам песник тако ј едноставно

открива, на пример, у рађању и замирању првог сунчевог зрака, на граници

ноћи и дана:

Н а брегу изнад мок рог к рша

П рви зрак сунчев тек се роди,

И невесело залепрша,

И угасне на плиткој води.

(„Свитање")

К ао да то први пут наше очи виде; то што потреса наше сећање све

до запретанога раног искуства. И ма, несумњиво, у овим песмама нешто

од к л аси ч н е л ир ик е , и у и ст и м ах н еш т о н еоч ек и в ан о н о во .

А у све три групе песама уводи нас прва од ј утарњих - „Прича". Не

само зато што ј е на првоме месту него и зато што по свему изгледа да ј е

бар донекле и програмск а. Начињена ј е од истородних исказа. Стихови

нису ништа друго него спрезање супротности. Супротности се смењуј у

у непрек инутом ланцу нестај ања ради настај ања, што и ј есте оно

унутарње бивање у кој е се сабира свеколико постој ање, па се стога

поредак онога што нестај е и настај е стално обрће. У првом ј е к атрену

то обртање (пре) несталог и (после) насталог дато у нај чистиј ем облику


као двоструко, дакле као укрштено или хијастичко (иосле-ире, ире-иосле,

после-пре, пре-после):

О плоду збори двет што падне,

И рек а о хуци плима;

О огњу сунца звезде хладне,

А сутон о свитањима.

Тако насје уводна песма, као неком пречицом, довела до самог језгра

где настај у не само нај чистиј е него и најдубље Дучићеве песничке слике.

То је, разуме се, укрштање противности у моћној природи, у обртању точка

њ ених непр ек инут их , к руж них пр ом ен а, ал и и у нам а, у н еп ом ирљивом

трагичном сазнању о нашој људској временитости. И сам ј е Дучић,

уосталом, кој и ј е имао високу критичку самосвест, овако одредио извор

поезије: она се, каже он, „ј авља у судару двеју супротности, у додиру двају

полова", па онда додаје да она „избија, дакле, равно из оне тачке где су се

таква два противна правца укрстила".3

Приближавање тачки укрштања текло је постепено. Најпре га, у

П есмама из 1908, запаж амо у повременим парадоксалним и оксиморонским

склоповима. Наводимо само два: „И што мрзи болно јер љуби очајно"; „Не

постоји Живот другде нег у Смрти." Они критичарима понекад нису

изшедали ни довољно дубоки, ни сасвим успели. А ли је код Дучића већ тада

приметно надирао страх од мрака наспрам светла, од ноћних призора

наспрам прозрачног видела. А астралне и светле слике под којима ј е

подрхтавала античка, паганска подлога, чак су по контрасту појачане кад

је у „Вечерњим песмама" та подлога повремено замењивана новозаветном,

хришћанском. К ао да је начињен невидљиви корак према отимању видела

од таме из Јовановог јеванђеља. Дучићева поезија се тако све више сабирала

на прелому где се сустичу разлике од којих је саздан свет и наш опстанак у

њему. То и јесте она „црта" у вечерњој песми „Међа

", она опсесивна слика

„страшне међе", границе живота и смрти, ,дпто дели покрет од мира

":

К ада се ј аве на црти,

Н а к рај у туге и пира,

Високе планине смрти,

И хладна ј езера мира -

К о чек а на међи?

Занимљиво је, и није случајно, што се у истој , изврсној песми „Међа",

звуци, које је Дучић једном назвао свемоћним, садрже у чистом безгласју,

а неодољиве бој е и слике у самом срцу таме:

3 Дела Јована Дучића, трећи том Благо цара Радована. Јут ра са Леут ара,

Београд- Требиње- Подгорица, 2000, стр. 252.


Знам, чува безгласна ж ица

Све звуке неба и света,

И дрна поноћна клица

Све бој е сунчаног лета...

Противности се, на крају, ј едне у друге склапају. К ао уста мрака из

којих нам допире светлост. А на крају су заправо дошле и „Вечерње песме"

- у које спада и Лирика, штампана 1943 - као сам врх Дучићевог песништва.

По свему судећи, то ј е уопште један од врхова наше лирике у везаноме

стиху. Могли бисмо је назвати и мисаоном. А ли не зато што су у њу утк ане

мисли, него зато што њене слике, ношене ритмом и мелодиј ом, граде ј едно

у себи сређено а потресно виђење света и човековог положаја у њему

кој е ј е исто толик о доступно нашим чулима колико и нашем уму.

Довољна су само четири кратка стиха да пред нама искрсне судбина

бића које у себи носи божју искру, али не може проникнути ко га је у овај

свет послао и коме се на к рају враћа:

Да стрела с другог копна бачена,

К о зна за кој у коб изливена,

Врати се с овог пута смрачена -

Свом стрелцу ком и не зна имена.

(„Путник")

Лице творчево створење саш едава к ао сопствену пропаст : узноси

се у истом часу к ад и нестај е. То је не само део него и продужетак онога

дубоког, у суштини нуминозног доживљај а, који ј е Дучић имао на

„страшној међи". А имали су га само ретки и, мислимо, уистину велики

п е с н и ц и .

АЛЕКСА НДА Р ЛОМА (Београд)

Т О П О Н О М А СТ И К А К А О И З А З О В'

B eh дуж е времена бавим се топономастиком, па се то нек ако

прочуло, и с времена на време деси се да ми се неко непознат обрати,

усмено или писмено, за савет у вези са топономастичким питањима. Тако

ми пре неки дан стигне писмо од ј едног колеге, из кој ег ћу овде навести

бар ј едан део. К ажем колеге, ј ер ј е посреди човек високообразован, и чак

са универзитетском к ариј ером, али ниј е лингвист, па се на почетк у и

извињава што се упустио у ј езикословну проблематик у, премда се сматра

одличним познаваоцем нашег ј език а и чак помало пише поезиј у.

Све ј е почело, вели, док је ј едном седео и у доколици посматрао карту

света. У ј едном тренутку, она ситно исписана имена на њој почела су да

му се ј едно за другим пале попут сиј алица, и у тој светлости пред њим су

се отвориле досад неслућене дубине наше народне прошлости.

П олазна т ачк а било ј е име реке у Јуж ној А фрици Ор ање. „И з

детињства се сећам, пише наш колега, к ако су у мом родном селу имали

обичај за воду кад потече мутна да кажу да ј е као орање. Такво значење

врло би добро пристајало великој равничарској реци каква је Орање —

али да ли ј е могуће да су наши преци нек ад стигли чак до А фрике" Да

погледам, рекох себи, има ли у том делу света ј ош које српско име, па ако

има, ту може бити нечега. И ево: усред А фрике држ ава Чад\ К ада човек

потамни у лицу код мене се к аже почадио. Продирући са севера, преко

Сахаре, у дубине црне А фрике, наши преци су се ту први пут срели са

људима нађава лица, Црнцима, па су и земљу назвали по томе.

М ора да су затим завладали добрим делом континент а к ао

робовласници и трговци робљем. Успомену на то чува име земље Бијафра

од српске робовласничке девизе Биј А фра!, тј . „Туци роба А фриканца!",

као и име главног града данашње К ениј е Најроби, ј ер ј е ту некад био трг

на кој ем су продавани нај бољи робови.

' Предавање одрж ано на Лингвистичкој секциј и Филолошког факултета,

15. марта 2001.


Тој српској владавини у А фрици крај ј е учинило ширење ислама.

Задње наше упориште био ј е југ континента, а граница ј е ј едно време

ишла баш реком Орање. На то се односи позната претња Краљевића

Марк а у народној песми: Море Турци, не Газ'т е Орања! На другој страни,

муслимани су нас потиснули све до источне Индонезије. Тамо су последње

уточиште Срби нашли у планинским пределима острва Тимора, к ако то

каже бесмртни Његош: Ор 'о гњездо врх Тимора вије, ј ер слободеу равници

ниј е.

Под притиском иноверних завој евача, део Срба се иселио из свој е

вековне постој бине. Препловивши А тлантски океан, открили су А мерику.

Први Европљанин кој и ј е ступио на њено тле ниј е био Крист офор

К олумбо из Ђенове, него бокељски морепловац Крст ивој е / Крст о

Голубовић из Ђеновића. По карактеристичној узречици његових морнара

богоми, богот и ш авни град Колумбије и дандањи носи име БоГот а. У

ј уж ној А мерици Срби су стигли све до аргентинских пампаса, о чему

сведочи само њихово име, кој е ј е настало асимилациј ом од сампас „место

где се стока пусти да сама пасе", што ј е врло добар израз за екстензивно

ст о ч ар ењ е у т и м п р едел и м а.

Н а север америчког континента Срби су се ширили у два смера:

североисточном и северозападном. Они први дали су име држ ави Невади,

по ж ивом песку тамошњих пустиња, јер је на српском невада оно из чега

се не мож еш извадит и. Придев сиј ер „беличаст" имамо у имену планине

Сиј ера Невада која је тако названа због својих снежних врхунаца. Све уз

пацифичку обалу, део тих Срба стигао ј е чак до А љаске, где су се

настанили и ж ивели од риболова, па се земља прозвала А ласка,

„рибарск а".

Потомци оних других Срба кој и су ишли на север дуж обале

А тлантик а к умовали су реци Пот омак на кој ој данас лежи престоница

Сј едињених држ ава Вашингтон. Доспели су све до К анаде и основали тамо

њену данашњу престоницу От аву, чиј е име на српском значи „сенокос".

Једној њиховој групи, састављеној од Босанаца, није се свидела канадск а

клима, па су окренули на југозапад рекавши Мани т о, ба! Стога се и

дандањи део К анаде око ј езера Винипег зове Манит оба. Та босанска група

избила ј е у средишњем делу континета на реку Мисури, па су хтели да ј е

пређу и да продуже даље на запад, али су се на десној обали већ били

населили Срби од оног пацифичког огранка, и нису им дали да превеслају

на њихову страну. Стога Босанци прозову негостољубиву земљу преко

реке Небрат ска-Небраска, а сами остану на левој обали Мисуриј а и

подигну ту многе воденице, по којима се тај предео прозвао Омаха, јер се

српски омаха, омај а к аже за воду кој а прск а са воденичног точк а."

И тако даље; има у овом писму ј ош штошта, али мислим да сам вам

довољно прочитао. Можете замислити на к аквој сам се муци нашао. Не

будем лењ, па проверим, колико сам могао, да ли се та имена о којима

Т о п о н ом аст ик а к ао и заз ов 11

пише наш приј атељ можда и друк чиј е тумаче. Н ађем да се река Орање

прозвала тако тек крај ем XVII I век а, када су тим делом А фрике владали

Х олаиђаии, по тадашњој холандској династији Оранж . Чадј е на лок алном

ј езику канури назив за „велику водену површину" и првобитно се односио

на истоимено ј езеро. Најроби ј е на језик у масаи „хладна вода", а Тимор

на индонеж анском „ исток , источно острво". Богот а ј е понела име по

индиј анском пога авици који ј е владао тим крај ем у доба шпанске конк висте,

пампас ј е шпанск а множ ина од пампа, речи кој а потиче из ј език а

К ечуа-Индиј анаца и значи напросто „равница". Невада је чисто шпански

назив „ снеж на", Сиј ера Невада —

„ снеж на планина". А ласк а ј е на

алеутском напросто: „ сува земља, копно". Изворно значење хидронима

Пот омак није познато, али је и то свак ако индиј анск и назив који се први

пут бележи 1608. у облику Patawomeck. Реч От ава на хјуронском значи

место где долазе трговци (крзнима) , М анит оба на ј език у Оџи-

бва-Индиј анаца — „станиште великог духа — Манитуа": првобитно се

тако звало ј едно острво у ј езеру Винипег кој е су домороци сматрали

светим. Небраскаје по пореклу хидроним, опет индиј анск а сложеница од

речи у значењу „рек а" и „распрострт , широко разливен

"; француски се та

река зове la Platte\ Омаха се прозвала по индиј анском племену чиј е име

значи „они који иду узводно".

Мој а дилема шта да одговорим нашем топономастичару-аматеру ј е

лажна, ј ер он и не постоји: и њега и његово писмо сам сам измислио. Нисам

то, међутим, урадио само с намером да вас забавим, већ да укаж ем на

ј едно питање, кој е се пред нас реално поставља. К ад к ажем нас, мислим:

пред стручњаке за језик било ког профила. Н аиме, ако је аутор овог писма

измишљен, има око нас не мало стварних слободних стрелаца и чак читавих

паранаучних формација који са ј ош више произвољности и необуздане

маште него што сам ј а то себи дозволио врше свакој аке злоупотребе и

насиља над ј езиком и посебно топонимиј ом, у циљу сензационалистичк их

и мегаломанских реконструк циј а свој е националне прошлости. То још не

би била толик а невоља к ад би они пре него што изнесу пред ј авност свој е

резултате питали за суд неког стручњака, како је поступио мој фиктивни

ентузиј аста, него ти људи без ик ак вог осећања интелек туалне

одговорности држ е предавања, иступају на га еданим и слушаним медијима

и објављуј у к њиге у високим тиражима, кој е се, што ј е нај горе, чак и добро

купуј у. Неретко своје излагање почињу оградом да нису баш стручни за

материју о којој пишу (има их историчара, лекара, инжењера и разних

других струк а), а у зак ључк у испада да су упркос томе (или можда баш

захваљујући томе) дошли догениј алних открића, успели да разбију вековне

заблуде и завере и изнесу на видело велике истине за које смо ми, кој и се

сматрамо стручњацима, били слепи или смо пред њима хотимично

жмурели. Н аш проблем ниј е само к ако њима обј аснити у чему греше, него

и како то учинити са обичним конзументима њихових брљотина кој и нам

12 К њиж евност и ј език.

се, збуњени или одушевљени тиме што су чули или прочитали, обраћају за

мишљење. М и нисмо пак у ситуациј и да само презриво одмахнемо руком,

него нас наша струк а обавезуј е да штету кој а се тако чини поправљамо,

к ад год то и ше год можемо. Стога треба да се овде замислимо и добро

претресемо: које су то стрампутице и замке које чекају свакога ко се упути

врлетном топономастичарском стазом, и како их избећи" Тим негативним

приступом мож емо изок ола доћи до позитивног сазнања: шта

топономастик а мож е и треба да буде.

Прво општеважеће, здраворазумско правило које је овде прекршено

ј есте правило поступности, тј . да се тумачење неког имена тражи полазећи

од његовог нај ужег лингвогеографског контекста. А ко се неки топоним

на задовољавајући начин тумачи из ј език а кој и се на датом простору

говори, или знамо да се говорио — к ао у случају индиј анских дијалеката у

северној А мерици — онда је свако даље трагање за пореклом тог имена у

н ач ел у и зл и ш н о .

Но није једина грешк а нашег аматера то што се није држао подручј а

свога ј език а. И да се прихватио да тумачи наше топониме на исти начин,

узимајући их са карата, не би се више прославио. Прво, записи на географским

картама не одраж авају увек прецизно облик имена: његов тачан изговор,

дијалекатски лик , акценат, основу (нпр. проблем постојаног или непостојаног

а: етимологиј а кој а изводи Куст ар од лат. castrum пада на чињеници да локатив

шаси у Куст ару, а не *у Куст ру). Да не говоримо о штампарским грешкама.

Може карта бити и у праву, ми се не смемо на њу ослонити. Дуго сам ороним

Оаб сматрао очигледном к артографском грешком. Онда сам схватио да то

може бити стара словенска формациј а Охаб, и написао сам о томе чланак ,

али тек након што сам проверио да то име заиста постоји на терену. Или

други пример: топоним Липа к ад га видите на карти увек ћете схватити као

номинатив једнине назива за дрво лппа. Так ав тип постоји, о чему сведоче

шумадијск а и бачка Топола, али се у неким крај евима среће и топонимизован

генитив множ ине ЈЈппа. Разлику између ова два типа мож емо повући само

н а о сн ову ак ц ент ов аног т ер ен ск ог зап и са.

Н о ниј е само због тих непрецизности и неизвесности слепо ослањање

на податке са к арата веома хазардна игра. Допустимо да су одатле црпена

имена од реда реална и довољно добро забележена. Знај ући свој ј език ,

добар део њих у стању смо да одмах без тешкоће протумачимо: Горица,

Ст уденица, Добра Boda, Владичин Хан, Краљево итд. Међутим, такво

тумачење „на прву лопту" носи са собом не мале ризике. Полазећи од

данашњег облик а имена и поводећи се за савременим ј езичк им осећајем

извели бисмо Л ипљан од липа, Купиново од к упина, П олуж а од полуг а,

Раст ава схватили као брдо кој е раставља — дели сеоске атаре, Немрак

би био добро осветљено место, Непоље — нераван терен без поља, Врлика

—врлет, за село Кршна Глава поверовали бисмо да ј е тако названо по

неком стеновитом вису, а М одромир — по неком човек у, ј ер к ад постоји

Т о п о н ом аст и к а к ао и з аз о в 13

лично име Црномир зашто не би било могуће и Модромир. Нека од ових

тумачења дали су угледни стручњаци. Она су, међутим, безнадеж но

погрешна. Л ипљан ј е народноетимолошк а преоблик а раниј ег

средњовековног топонима Л впљањ, кој и закономерно одраж ава

дословенско, латинско име места Улпиана. Остала наведена имена ј есу

словенск а, али по пореклу нису оно што се у први мах чине. Купиново ј е,

у ствари, од старог словенског назива за лабуда *кЂ1рт>, а не од фитонима

*kgpina „купина", Полужа је изворно Подлужј е, Раст ава — Храст ова,

Немрак — Днемрак , густа шума где ј е и по дану мрачно, Н епоље —

Д непоље: место у дну поља, Врлика ј е од Врх Рика, назив за предео у

изворишном делу реке, Кршна Глава првобитно је била Крст на Глава, а

М одромир — М одри м

~ћл „ плавичасти песак

". К ако то знамо

" — на основу

раниј их записа ових топонима, насталих пре него што су они попримили

свој данашњи облик , било мање-више регуларним фонетским променама

к ак ве су нестанак гласа х , упрошћење тешк их сугласничк их група,

дисимилациј а, било народноетимолошким преосмишљењима.

К од н аведен их имена т ак ве пр ом ен е довел е су до привидн е

прозирности, кој а може лако завести на стрампутицу њихове неопрезне

т ум ач е , а к од н и за др уг их т о п он им а он е су н ап р о ст о з ат ам н ил е њ ихо в

изворни лик . Ниј е на први, па богме ни на други поглед лако погодити

шта ј е Шаник , или НеГбина, или Фаче, или Ћот ина\ ник акво чудо што су

оваква имена проглашавали за предсловенск а, супстратна, не знајући да

су она у прошлости гласила Мшаник (од *mexe „маховина

"), НеГнина, од

личног имена Н еГна, Х валче, од Х валмџ>, Х валЂк о и ТЂхот иш , од ТЋхот а.

П онек ад „ комендиј ант случај" умеша свој е прсте, па наведе

етимолога на танак лед. Топоним Вр чин код Београда сам је по себи таман,

и оставља утисак нечег старог и несловенског. Уз то је у близини, под

А валом откривен римски жртвеник са посветом богињи Орциј и (Orcia).

Латински придев изведен од богињиног имена, *Orcinum у словенским

устима би закономерно дао Врчин. То ј е увидео између два рата Владимир

Ћоровић, и дао такво тумачење овог имена, које ј е затим било широко

прихваћено. Међутим, 1964. године обј ављени су турск и пописи околине

Београда из XVI век а, где се овај топоним чита Хр чин. Исто име срећемо и

код Загреба у Туропољу, као назив потока, коме очито ниј е ни тамо ни овде

кумовала античк а богиња, него хрчци.

Провера историј ата имена спасава топономастичара да не постане

ж ртва сразмерно позних прекрштања, тако што ће егзотичним и

прастарим прогласити неко име за које се зна да ј е релативно скоро

надевено. Оно са реком Орање била је само шала, али један угледан страни

лингвист се стварно оклизнуо доводећи топоним Обреновац у везу са

Обница, Уб и прогласивши га келтским супстратом, а не знајући да се то

место све до друге половине прошлог век а звало Палеж , к ада ј е

преименовано по династији Обреновића.

14 К њижевност и ј език

Топономастичар који име тумачи само на основу ј едног записа може

бити ж ртва и записивачеве хиперк орек циј е. М ног озаслуж ни

антропогеограф Љубомир П авловић пише име нек адашњег села у

Посавини доследно Бресква, и свако би поверовао да ј е оно названо по

истоименој воћки. Провера других, ранијих и доцнијих потврда истог имена

очитује нам да оно у стварности никада ниј е тако гласило. Од XVIII век а

среће се иск ључиво облик Бреска, који и данас постој и к ао назив потеса, а

потиче од Брест ска, што ј е секундарна изведеница од Брест ј е, како се ово

село бележ и у од почетка XIV до у XVI век . Павловић је знао да се у народу

уместо бресква чује бреска, па је изј едначио име села са том речју и писао

ј е у њеном књижевном облику. Тако је на папиру од брест а постала бресква,

што и није толико чудо, кад се на самом терену лабуд могао претворити у

купину, како смо се то осведочили у случају недалеког К упинова, и к ада се

листопадно дрво могло преобразити у четинар, што слутимо у низу

случајева када срећемо називе к ао Јелов пот ок у пределима где нема јела;

ту има основа за сумњу да су они изврнути од ј елав, ј елах, што ј е стари

термин за влаж но земљиште око поток а на кој ем расте ј елха „ј ова".

У недостатк у дирек тних сведочанстава, често смо присиљени да

закључуј емо по аналогији. Ти закључци могу бити довољно поуздани. А ко

за маљенски Немрак знамо да је првобитно био Д немрак , можемо то са

сигурношћу прет пост авити и за Н емр ак на Рудник у, за к ој и не

располажемо раниј им потврдама. А ко је име села код А риља Вигошт и у

турско доба гласило Видогошт а, то ће бити порекло и назива брда

Вигошт и у П одрињу. А ко ј е средњевековно село Н осоњино данашњи

Н осољин, онда ј е и хидроним ЈаГледница код Призрена настао истом

дисимилацијом н — н > л — н од *ЈаГњедница „рекаоко које расту ј аГњеди,

црне тополе", премда је овде дисимилован облик посведочен од првог

помена у X IV век у.

Често се пресудан корак у тумачењу неког наизглед тамног или

вишезначног топонима остваруј е превазилажењем његове усамљености.

Сам за себе, назив Видан може се обј ашњавати на разне начине. К ада,

међутим, установите да се он понавља пет-шест пута на релативно уском

подручј у и увек означава исту врсту објек та — извор, долазите до

поузданог закључка да је посреди варијанта хидрографског термина издан.

На нешто сложенији, али у основи сличан начин долази се и до етимологије

топонима Д ивчибаре.

Управо изнетом тумачењу хидронима Видан доприноси сазнање да

то ниј е једини случај чувања префикса vy- на том терену. Уопште је при

трагању за расветљуј ућим паралелама неопходно имати пред очима

особености лок алних диј алек ата. У свој ој „Топонимији Брача" Петар

Ш имуновић просуђуј е топоним Ш чадин к ао „ таман" и ост авља г а без

обј ашњења. Ово име се, међутим, уваж авај ући фонетске одлике лок алне

чак авштине, пот пуно подудара са лик ом Шт едим потврђеним на

Т о п он о м аст и к а к ао и з аз о в 15

штокавском простору и своди на *Ščpdinrb, ггасивни партицип у значењу „шума

која се штеди од сече, забран". На једном скупу убеђивао сам се са једним

колегом да топоним М ионица није изведен од личног имена Мил „мио", него,

к ако га је већ био протумачио Иван Поповић, од поменуте старе речи мЋл

„песак". Топонимски, изворно хидронимски лик *Melbnica потврђен је и на

чешком терену. К од нас се тако првобитно звала ј една речица у ужичком

крају, а по њој село кроз које тече. Име села је у сеоби турског доба пренесено

на данашњу варошицу код Ваљева. Доказ томе је регуларан екавски рефлекс

ј ата у тамошњем говору: Меоница, који се у дијалектолошким описима

погрешно просуђивао као псеудојекавизам. Ту имамо сведочанство да се ј ат

у северозападној Србиј и још чувао у доба преноса овог топонима. Ик авски

рефлекс исте основе без суфикса ј е Милна на Брачу.

У лексичком пога еду, чување старог словенског назива за „песак" у

овим именима ј е архаизам. Такве случајеве запазио ј е ј ош Вук : Грнчара

код Лознице, где се к аже лонац, а не 1рнац\ Железник код Београда, где ј е

данас Гвож ђе, а не ж елезо. Назив за део К осмај а Рут ави К осмај чува

спомен на доба к ада се ј ош чувала свест о значењу основе к осм-, али се

већ ј авила потреба да се то значење подвуче у новијем ј езичком руху.

Оваквих архаизама, старих српск их и словенских речи кој е су се сачувале

само ок амењене у топонимиј и, има много. Н аведимо неколико примера:

*čertežb „мочвара" у драгачевском топониму Сриј ет еж и;

*krgpa „суво место

у мочвари", у Крупа\

*dT>bn>" „удолина

" у Да6ар,Дебрц, Идбар,

*gvozdb

"

„густа шума, честар" у Гвоздац,

*lesi>" „шума

" у Залшиће у Босни, од

*3алњсј е. Ако бисмо се при тумачењу ових топонима ограничили на њихова

сазвучја у савременом језику, повезали бисмо Сриј ет еж и са ср(иј )ет ат и,

Крупа са крупан, Дабар са истозвучним именом ж ивотиње, Гвоздац са

називом за метал, Залишће са лишће — и дебело се преварили. Исправно

тумачење омогућује топографск а номенклатура других словенских језика,

у којима се дате речи чувају као апелативи а добро су посведочени и као

топонимске формације.

Не само да су географски термини у току времена замењивани

другачијим ознакама за исте ствари, него су и исти називи мењали свој е

денотате. У прасловенском ј е реч *polna означавала неплодно земљиште,

одатле наш топоним Плана; изведеница *polnina > планина се у старосрпском

употребљава за земљиште под пашњацима, тј . такво, које није погодно за

обрађивање, већ само за испашу. К ако се у нашим крај евима нај бољи

пашњаци налазе углавном на већим висинама, дошло се до данашњег

значења планина, у кој ем је та реч потиснула старији назив l opa. Име речице

Забава ј уж но од Ваљева није означавало место где су се људи забављали,

него деоницу пута на кој ој ј е к ањонск а долина рек а, а мож да и самовоља

лок алних велик аша, представљала сметњу саобраћај у и трговини. То ова

реч значи у старом српском ј езику. И овде би одигравање „на прву лопту",

тј . тумачење на синхроној равни завршило дубоко у ауту.


Трагање за тзв. семантичком мотивацијом крије у себи многе замке.

К о се не би заклео да село Д обра Boda у М етохији ниј е понело име по

извору питке воде, тим пре што се и на албанском зове исто: Unemir" Но

албанск и назив места само ј е преосмишљење српског средњовековног

Уњемир , к ак ав се cpehe и у Чешкој , к ао Unemir и представља присвој ни

придев на -j t од старинског словенског антропонима, а данашње српск о

име ј е превод албанског .

Тумачење топонима може бити у основи исправно, али недовољно

прецизно. Неретко се срећу објашњења овог типа: топоним Црнча је

изведен од придева црн суфиксом -ча. То је донекле тачно, јер заиста имамо

посла са придевом црн, а однекле нетачно. Овај топоним је заправо изведен

присвој ним суфиксом -j b, у женском роду према ebcb „село", од именице

čbrnbcb „монах" и означава село које ј е припадало неком манастиру. То

стоји за број не наше Црнче, а и за пољски топоним Czarncza. Тзв. коренск а

етимолог иј а од цр н превиђ а и струк т уру овог назвања и

к ултурноисториј ску чињеницу кој а се иза њега криј е.

Исправно тумачење топонима Црнча било ј е могуће дати пре свега

на основу свести о постој ању читаве к атегориј е топонима на -&чг>, -bne,

-b4a изведених посесивним суфиксом -j b од nomina agentis на -bi/b к ао

колективне ознаке занимања или статуса становник а одређеног места. Тип

је продуктиван у српском средњем век у; тако средњовековне повеље

бележ е у Метохији JIoebHb CioiUoKb „поток ловаца", Губасњч^ UoiuoKb

„поток губаваца", Py6b4b fioiuoKb „поток рубаца, тј . крчилаца шуме

";

Трепча, стара Тр ћбвча, тумачи се као „село т ребаца, људи који т реба

шуму", са паралелама у слн. Trebča vas код Новог Места, Trebče, пољ. Trzebcza,

Trzebcz, чеш. Trebeč, СЋча РЋка од сћчмф у истом значењу; Гуча у Драгачеву

је — не без симболике с обзиром на Драгачевски сабор — *Гудча вас, село

Гудаца, свирача, и има паралеле у босанској Гучој Гори, чеш. топониму

Hudeč, пољ. Gadecz-, слично би Сеземче код К рушевца било „ насеље

староседелаца", од сеземм^ , од Основе која је у чеш. Sezemice, Sezemin.

Из овог примера могло би се закључити да је творбени тип користан

и често пресудан показатељ етимологије имена, па се може говорити и о

типолошкој основаности датог тумачења. То јесте тако, али и ту се можемо

лако преварити. Пре свега, има двосмислених образовања. Добровић се

на дубљој равни ј език а тумачи к ао посесив на -j b у мушком роду од

старинског личног имена Добровит , а на плићој — к ао патронимик на

-ић од хипокористика Д обро, настао сингуларизацијом првобитне множ ине

Д обровићи (старијем ј езику патронимски тип Д обровић био ј е стран; од

о-основе имали бисмо Д обр ић).

Друг и, ј ош већи проблем ј е распрострањеност сек ундарних

формациј а. М еђурић се не тумачи ни на ј едан од два наведена начина, него

ј е по аналогији према топонимском типу на -ић преображено из Међур Ћч\

на другом месту, исти предлож ак наслањањем на суфикс -ача дао ј е

Т оп о н о м аст ик а к ао и зазо в 17

Међурача. Онај ко би топониме Јагодина и Осечина уврстио у изведенице

на -ина, као Бранковина или Паљевина, Гораж девац у оне на -(ов)ац, к ао

Бољевац, Глухавица у оне на -ав + ица к ао Чађавица, само би направио

збрку, или, како се к аже, помешао „бабе и ж абе", ј ер су та имена, по

сведочанству својих историјских помена, првобитно припадала другачијим

творбеним моделима: до у XIX век било је ЈаГодна и Осечна, к ао РоГозна, а

данашњи Гораж девац и Глухавица су средњовековна Гораж да ebCb, одн.

Глуха ebc

Подј еднако погрешно било би сврстати имена Радовашница,

К ат ушница, Плашница, Полошница међу иначе бројне изведенице на

-ница типа Д убница, к ад знамо да су прва два у XV I век у гласила

Радованшт ица и К ат унш т ица, а за друг а два физичк а веза са

топонимима Плана и П олом имплицира изворне ликове *П ланшт ица и

*Поломшт ица. Излази да ј е завршетак -шница у овим случај евима

добивен метатезом и упрошћењем од -н-шт ица, и да се у крајњој линији

ради о универбизациј ама на -ица присвој них придева из првобитних

синтагми *Радовањска река, *К ат унска река,

*Планска рек а и *Поломска

р ек а. И иначе ј е завршн о -ш т ица замењивано са -н ица, т ак о у

Враћевшт ица > Враћевшница.

Н ак надно изобличење првобитних формациј а на -ск мож емо

идентификовати или претпоставити у број ним топонимима на -ац, к ао

Темац, у XV в. Тњмско, у вези са реком Темска, или ВрГорац, од ВрхГорск ,

место у врху нек адашње Горске жупе, или Бродарци, у XI в. забележено

к ао Бродарск . Преобразба се одвиј ала преко падеж а у кој има ј е ск

прелазило у сц, које се онда дисимилаторно упрошћавало у ц: ВрхГорск ,

лок . ВрхГорсцњ > ВрГорцу. Стари записи као Бранеж сци, данас Бранешци

ук азуј у да распрострањени топоними типа Владимирци, М ирковци,

Госпођинци нису изворно ништа друго до множ ине присвојних ликова у

служби презимена к ао Владимирск и, М ирковск и, или етник а к ао

Госпођински људи, становница села Госпођина, названог по Богородичиној

цркви. Н аиме, стари облици номинатива и лок атива множине завршавали

су се на -сци, -сцњх > -сци(х) , што се на описан начин упрошћавало у

-ци и

отварало пут идентифик ациј и завршетка имена са суфиксом -ац, -ци.

Ниј е, дакле, са функционалног, а делом ни са етимолошког га едишта

исти суфикс -ац у Градац, где и не припада топонимској творби ј ер ј е

саставни део самог апелат ива Градац „тврђава", топонимизованог у

неизведеном облику, и -ац у Буковац, где служ и за универбизацију из

првобитне синтагме Буков пот ок , и -ац у Мар ковац, где се он преко

првобитног плурала Марковци своди на -скђ .

Толике муке са нашим рођеним, словенским именима: чему тек да се

надамо од оних туђих кој а срећемо на своме тлу, било к ао предсловенск и

супстрат, било као адстрат других ј език а који су се говорили или се још

говоре упоредо са српск им у датим пределима" И ту важ и начело


поступности: ићи од просторно и временск и ближ ег к а даљем,

претпостављати познатије мање познатом. Ограничићемо се на један

пример: име старе српске престонице, кој е се у виду изведенице на -ска

пренело на средњовековну српску држ аву, Рас, одатле Рашк а, нема

словенске етимологије. К ако је пак забележено већ средином десетог век а,

тек неких триста година након досељења Срба на Балк ан, и како на ширем

подручј у старог Раса има остатак а знатних позноантичк их насеља,

основана се чини претпоставк а да ј е посреди предсловенски остатак , или,

к ако то к аж емо, топонимск и супстрат . К ратак гласовни низ рас- допушт а

различита тумачења, тим пре што ј е осим из *ras- могао настати и

ликвидном метатезом из ars-, к ао што је античк а Arha дала сл. Раб. Из

ј едног рановизантијског извора дознајемо да се ј едно од утврђења која ј е

Јустинијан у првој половини VI века, мало пре доласка Словена, дао да се

обнове на том подручју звало Arsa. Још ј е А ртур Еванспретпоставио да ј е

то претходник српског Раса, и та претпоставка широко ј е прихваћена. Код

ове етимологије задовољени су основни критеријуми: потврђеност античког

предлошка на датом терену; рана посведоченост словенског рефлекса и

закономеран гласовни пут претпостављеног гласовног развој а; немогућност

да се он обј асни из словенских језичких средстава. А ко се даље питамо

кога ј е порек ла и значења античк и топоним Арса, поштујући начело

поступности, најпре ћемо га тумачити из оног идиома који је у доба када је

посведочен владао у тим крајевима, а то ј е латинск и ј език . У балк анском

латинитету постој ао је назив арса за к рчевину насталу паљењем шуме,

који се често среће у румунској топонимији. Стога се нај вероватниј а чини

претпоставк а да ј е позноантичка тврђава подигнута на неком таквом

лок алитету и понела његово име, и ниј е потребно ради обј ашњења овог

топонима посезати за даљим и неизвесниј им сазвучј има, келтск им,

илирск им, трачким. У сваком случају, прича о вези наводног назива за

Етрурце расена са Рашанима има отприлике онолико смисла к ао оне

„пансрбистичке" етимологије са којима сам се на почетку нашалио, или

као кад бисмо на основу стиха већ наведене народне песме Ост ави се,

Марко, чет овања тврдили да су Срби већ у XIV веку знали за Интернет.

М огли бисмо још много причати на ове теме; оне се ник ако не могу

исцрпсти ј едним предавањем, а ј а боље што пре да закључим, да бих вам

п р у ж и о п р и л и к у да м е п и т ат е п о н еш т о од т о г а ш т о сам о ст ави о

н еп о м ену т о ил и н едор еч ен о .

Закључак гласи да су за озбиљан рад на топономастици потребни

следећи предуслови:

1) Што потпуниј а документованост имена којима се бавимо. То

подразумева диј алектолошки верно забележене њихове живе облике,

акцентоване и у разним падежима, к ао и збир раниј их помена, почев од

најстариј ег познатог. Од користи у свој ству посредних пок азатеља могу

бити и неки ванјезичк и подаци, к ао што је изглед објекта, увид у лок алну

Т о п о н ом аст и к а к ао и заз о в 19

историју, археолошк а евиденциј а, народна предања везана за место и

његово име, а такође најужи топономастички контекст (нпр. евентуално

постој ање имена у суседству образованих на исти начин као оно које ј е

предмет разматрања, која са њим стоје у некој семантичкој опозицији).

2) Добро познавање свих ј език а и диј алек ата одражених у топонимији

ширег подручј а, и то не само на синхроној равни, него у историј ској

перспек тиви, са посебним теж иштем на развој у гласовног система,

лексике, творбе и деклинациј е.

3) Добар увид у топонимију датог и њему географски блиских и/ли

сродних диј алеката и ј език а, који ук ључуј е свест о за њу специфичним

фонетским, морфолошк им и семантичким пој авама и законитостима, к ао

и познавање к арактеристичних топонимских типова и формациј а.

4) Добар увид у историј ск у географиј у датог подручј а, све до

најранијих расположивих извора, и способност критичког коришћења

ст ар их и ст р ани х з ап и са им ен а.

Ови захтеви су универзалног к арак тера и постављај у се пред

топономастичара како у Србиј и, тако и у Пољској , Грчкој , Немачкој ,

Индиј и, Јапану, Мозамбику, К олумбији, свуда широм света. Друго ј е

питање колико ј е где лако удовољити им. М и ту, наж алост , не спадамо у

нај срећниј е нациј е. Захваљујући двадесетпетогодишњој делатности

Ономастичког одбора СА Н У под вођством П авла И вића данас, додуше,

располажемо квалитетним записима ономастичке грађе из многих наших

крај ева, али ни издалек а не са целог српског етничког простора, а само

мали део онога што ј е прик упљено обј ављен ј е, углавном у часопису

„ Ономатолошки прилози". Н ај горе је то што се у протекле две године,

након смрти ак адемик а И вића и његовог нај ближ ег сарадник а,

дугогодшпњег секретара Одбора и нашег заслужног ономастичара проф.

др Светозара Стијовића, болно отворило питање даље судбине пројекта

и драгоцене, већим делом још несређене теренске грађе кој а се у Одбору

ч у в а .

Друга битна ствар која нам овде недостаје јесу историјско-географски

речници, где би топономастичар могао наћи сабране исгоријске записе свих

географск их имена са одређеног подручј а. Од два велик а речник а

српскохрватског ј езика, загребачки ту погодност пруж а само делимично и

за мањи број имена, а београдски ј е концепциј ски ускраћуј е. Један

старосрпски топономастикон постоји, колико знам, већ дуго времена као

прој ек ат, без наде да ће се ускоро материј ализовати у књигу. Најбогатији

извор за топонимиј у наших земаља до XVIII века, турск и дефтери, такође

добрим делом још чекају на обј ављивање, а употребљивост већ објављених

ј е ограничена, због непрецизности арапске графиј е и произвољности

читања наших ориј енталиста; ј едино ј е покој ни М итар П ешик ан са

удруженом компетенциј ом водећег слависте и зналца арапског писма био у

стању да те записе провером оригинала на прави начин ишчитава. Његова

2 0 К њиж евност и ј език

„ Историј ск а топонимиј а П одримља", кој а узима у обзир записе из

ср едњ ов ек о в н и х п о вељ а, т у р ск е п от врде и дан аш њ е т ер ен ск е л и к о ве , н еш т о

ј е што можемо само прижељк ивати да ј едном имамо за целокупно српско

подручј е.

Топономастик а, к ао ни ономастик а уопште, не предај е се на нашим

универзитетима, ни к ао обавезан предмет , нити у виду фак ултативних

к урсева. П риручник а у виду увода у српск у или српскохрват ск у

топономастик у , ш е би, пре свег а са славистичког и балк анистичког

гледишта, било ук азано на основне типове и линиј е историјског развој а

топонима на овом подручју и на главне проблеме бављења њима, још увек

нема. Срећна околност, да ј е Петар Скок био ј едан од најистакнутијих

европских топономастичара свога времена и сходно томе обилно уносио

топономастички материј ал у свој Ет имологиј ски рј ечник хр ват скога и

српскога ј езика, тек донекле поправља ту ситуациј у.

Утолико су нам од веће помоћи радови страних слависта на том пољу,

будући да су готово сви словенск и народи на њему даље одмакли од нас.

Посебно треба истаћи топономастички рад у Пољској , па и у Немачкој :

пре неки дан ми ј е стигао у руке први том „Атласа старосрпских топонима",

али ниј е реч о овдашњим, него о луж ичким Србима. Невоља ј е та, што

само мали део онога што се на ту тему обј ављуј е на страни стиже овамо;

многа к апитална дела ник ад не доспеј у до Београда, или стигну само у

виду фотокопиј а и исписа кој е људи за себе направе на страни.

Н иј е, дак ле, лако бавити се топономастиком у Србиј и . Н а ту

дисциплину мож е се у потпуности применити метафора роњења узводно,

испод видљиве површине пој ава и против ток а времена. У тим дубинама

вребају нас многи вртлози и опасни гребени, али понек ад упркос свему

успемо да из њих изронимо нек и драгоцен бисер. Међу топономастичким

налазима кој има сам илустровао ову причу има таквих, чији значај прелази

ок вире саме топономастике, кој и омогућуј у реконструк циј у важ них

чињеница историј е ј език а и прошлости уопште. Н о то би такође била

посебна прича, за неку другу прилику. Н еко ко се, к ао ј а, топономастиком

бави већ четврт века, и за то време ј е написао педесетак радова из те

области, може ту своју посвећеност правдати изгледом на такве добити.

Но прави разлог лежи, свак ако, у некој врсти енигматичарске страсти,

кој а се, удружена са тенденциј ом и некомпетенцијом, може изродити у

и з аз о в здр ав о м р аз у м у , и л и п р ер аст и у н е одо љ и в и з азо в и ст р аж и в ач к о м

ду х у , ак о се п о ст ави н а ч в р ст е м ет одо л о ш к е о сн о в е н ау ч н о г т р аг ањ а з а

и с т и н о м .

ЂИ-ХЈА НГ К ИМ (Сеул)

И З У З Е Т Н Е И Т РА Г И Ч Н Е

(А ндрићеве к њиж евне јунакиње између

Истока и Запада)

Почетком двадесетих година двадесетог век а Исидора Секулић је у

ј едном свом есеј у1 к ао к арактеристичну црту Исток а у А ндрићевим

приповетк ама навела и то да су код А ндрића носиоци догађај а увек

муш к ар ц и , а да су ж ен е ск р ив ен е и сп о р едн е , ч ак и к ад су п ок р ет ачк е сн аг е

догађај а о кој има се приповеда. Н а основу увида у прве А ндрићеве

приповетке она ј е зак ључила да Иво А ндрић, к ао „прави приповедач

Истока", приказује жену више као предмет мушкарчеве еротске жеље,

„слепе, луде варварске пожуде", него као засебну и независну личност.

Међутим, и сам А ндрић ј е у свој им к асниј им приповетк ама оспорио

наведено запаж ање И сидоре Сек улић. Н аиме, у нек им од њег ових

нај бољих приповедака главни јунак је жена: Ћоркан и Швабица (1921),

Жена од слонове кост и (1922), Љубав у касаби (1923), Мара милосница

(1926), А никина времена (1931), Смрт у Синановој т екиј и (1932), Олујаци

(1934), Жеђ (1934), Бајрон у Синт ри (1935), Знакови (1951), Жена на

камену (1954), Ш ра (1956). А и у његовом роману Госпођица (1945) главни

ј унак ј е жена. Због тога се не може к азати да ј е „одсуство жена"

карактеристична „црта Истока" у А ндрићевим приповеткама, као што се

не може рећи ни то да је жена, к ао књижевни ј унак , одсутна из А ндрићевог

дела. Уост алом, присуство или одсуство неке теме у к њижевном делу више

ј е ствар преокупациј а ј едног времена и личног ауторовог избора, него

дистинкциј а ј едне или друге културе. У сваком случају, за мене ј е овде

релевантније да се види како ј една тема улази у књижевно дело и како је у

1 Исидора Секулић, Ист ок у приповет кама Иве Андрића, у зборнику:

Иво А ндрић у свј ет лу крит ике, Свј етлост, Сарајево, 1981, стр. 50- 58, цит. на

cr p. 50.


њему обрађена, него да ли је доведена у први, ијш други, или трећи тематски

план к њиж евног дела. Само у т ом смислу ј една т ема мож е бити и

к ул т у р о л о ш к и и н д и к ат и в н а .

Бавећи се широм темом кој а се тиче рефлексиј е глобалног односа

Ист ока и Запада, покушала сам да утврдим шта нам у том смислу

отк ривај у приповетке И ве А ндрића о ж енама. У ствари, већ рана

Андрићева приповетка Љубав у касаби2 нуди нам почетни приступ том

проблему. Радња се догађа у Вишеграду, месту о коме А ндрић к аж е: „Да

ниј е великог к аменог мост а који ј е најважниј а тачка на пут у за И сШок ,

ник ад не би на том лђесту и у так вим прилик ама настала варош."3 По њему,

ту варош, кој а ј е настала на пут у за Ист ок , „створила ј е нужда и жеља за

стицањем", па се у њој никад није знало за весеље и лак живот. Људи су

тешко радили, многи су стицали богатство, али се „богатство ту није ник ад

пок азивало ни мирно уживало". Људи су се иживљавали ј едино „у вјерској

церемониј и или устаљеним и простим формама фамилиј арне

привржености и трговачке части."4 А мбиј ент у који нас Андрић доводи

нај боље означава задња реч наслова приповетке: Љубав у касаби. К асаба,

у ствари, предст авља к арак теристичан хр онот оп многих А ндрићевих

приповедак а. И она би се могла одредити на начин к ако ј е А ндрић одредио

Вишеград, тј . као мест о на пут у за Ист ок. Свеј едно ј е кој е су вере њени

становници, ј ер су сви они кроз векове заједничког ж ивота попримили

ону неку специфичну оријенталну црту кој а ј е, по А ндрићу, обележ авала

„стару Босну" и која је њега, као приповедача, толико привлачила: „К асаба

лежи у котлини. Рзавски брегови, олуј ачке стијене и Лијештанск а коса

затварај у ј е висок им, готово правилним к ругом чији пречник није већи од

по сата хода. Н а пјесковиту и водоплавну ушћу, међу двије горске ријеке

нестална ток а, кој е пријете и харај у поплавом по двапут на годину /.../ Да

није великог к аменог моста који ј е нај важ ниј а тачк а на путу за Исток ,

никад не би на том мјесту и у таквим приликама настала варош." I.../5 Након

овог описа касабе, кој а се налази на пут у за Ист ок , А ндрић ј е започео

свој у причу: „ И ту се ј едном ј авила љубав: к ад ј е Рифк а завољела

ЈТеденика."6

У овој уводној реченици Рифка је субјекат, а показаће се да је

она заиста и главна личност ове приповетке. То је чињеница коју ј е Исидора

Сек улић пропустила да запази к ада ј е писала о првим А ндрићевим

п р и п о в ет к ам а .

2 И во А ндрић, Љубав у касаби, у: Јелена, ж ена кој е нема, Сабрана дела

И ве А ндрића, к њ. VII , Просвета- Београд, М ладост- Загреб, Свј етлост- Сарај ево,

Држ авна залож ба Словениј е- Љубљана, М исла- Скопј е, П обј еда- Титоград;

Београд, 1981, стр. 171- 184.

3 Љубав у касаби, стр. 171.

4 Исто, стр. 172.

5 Ист о, стр. 171.


И зузетне и траг ичне 2 3

У једној затвореној оријенталној средини, где се људи „рађај у, удају,

жене, стичу, живе дуго, тешко, глуво", догодила се, дакле, љубав. И то

љубав између локалне девојке и једног странца. (Или тачније: љубав једне

младе лепе девој ке према једном необичном младом дошљаку). Девојка

Рифк а је кћерк а старог Јеврејина Папе, који је дошао из Сарајева пре

педесет година као сиромашан занатлија, а онда постао први газда и

трговац. Она је, дакле, део те касабе која се налази на пут у за Ист ок . А

он, млади странац, дошао је у к асабу са Запада. Значи, тако су спојена два

супротна елемента - један с Исток а, а други са Запада, у једном месту- на

пут у за Ист ок : „Леденик ј е из хрватске племићке фамилије, одрастао у

Бечу, био поручник код драгонера, па због многих авантура и неких

новчаних незгода морао да напусти службу. К ористећи се добрим везама,

својим знањем језик а, склонио се у Босну, гдје ј е постављен за шумарског

капетана у касаби."7

А ндрић не троши много речи да опише љубав двој е младих.

Сазнајемо само да су родитељи слали девој ку у Сарајево да изучи школу.

Не к аж е ни како ни к ада су се младић и девој к а упознали, а о њиховим

тај ним ноћним састанцима у башти говори брзо, кратким, испрекиданим

реченицама, као да жури да дође до онога главног. Сигурно ј е да А ндрић

није хтео да читаоци обраћају пажњу на ситне ствари у причи. А оно главно

заправо овде и није љубав већ то што се поводом ње дешава у касаби:

најпре жестока реакциј а Рифкине породице, ј еврејске заједнице, целог

места на ту недозвољену љубав, а онда и оно што се догађало после

Рифк иног самоубиства. У свој ој к арак теристичној ориј енталној

затворености к асаба одбацује сва страна тела, а поготово љубав двоје

младих, кој и не припадају истој верској или етничкој , културној зај едници.

Интереси породице битниј и су од интереса пој единца. Рифк а се мора удати

з а сво г а , а п ош т о се о г р еш ил а о зак о н е п ор одиц е , м ор а се удат и дал ек о , за

некога ко не зна за њен грех. А ако она то не прихвати, остај е ј ој само да

умре. Тако су неспоразум између Леденик а и касабе, и њега и Рифке, и

затвореност верских и етничких заједница, одвели девојку у смрт. А тај

њен избор говори нам много о томе шта ј е за њу значила та љубав. И кроз

њен поступак види се фатализам ориј енталног типа прик азан у овој

п р и п о в ец и .

Међутим, у овој приповеци за нашу тему ниј е значајно само оно што

се, због Рифк ине недозвољене љубави, дешава у к асаби, већ и то к ако

Леденик дож ивљава везу с девој ком кој а се због њега убила. Н аиме, у тој

иначе краткој приповеци Андрић на пуне две стране доноси „писмо" које

је Леденик писао „свом другу из ескадрона, барону Гези Дурнајесу". То је

ј едно од оних мрачних писама у кој има А ндрићеви странци израж авај у

свој доживљај Босне: „Ја живим међу дивљацима, прљавим и неуким. Овдје

7 И ст о .


људи не само што нису цивилизовани него се, по мом увјерењу, неће никад

моћи цивилизовати, јер оно мало духа и разума што имају употребљавају

управо зато да се отимају сваком покушају цивилизације. /.../ И о нечистоћи,

оскудици нај нужнијег комфора, чамотињи и грубости која ме окруж ује,

довољно сам ти писао."8

Једино лепо што тај странац налази у к асаби то

ј е мост на Дрини: „У овом дивљем крају, међу мршавом стоком и тупим

људима, он је као залутао, осамљен изасланик неког далеког, свијетлијег

свијета."9

А човек кој и тако доживљава средину у којој га је једна лепа и млада

девојк а јако много заволела, по мом суду, ни о тој љубави не може имати

боље мишљење. У ствари, оно што Леденик о томе пише пријатељу на

Западу може се сматрати к ао парадигма ј еднога културолошког концепта

љубави који ј е сасвим супротан оном дож ивљају љубави који је девојку

одвео у смрт. Описујући приј атељу дј евојку, Леденик пише: „ Сј ећаш ли се

к апетанице фон Грајзинг? М ало подсјећа на њу, само што је за двадесет

година млађа, сто пута љепша и хиљаду пута невиниј а. К ратко: залогај за

богове... Заљубљена је, изгледа, у мене, али то овдје ниј е ник ако довољно

да се до жене дође. Ник ад је не пуштају саму /.../ Дописујемо се и то ј е

засад све. К ад би могао да ч иташ та пи сма! Д ест илована невиност .

Међутим, мој писар, овдашњи човјек , који ми носи и доноси писма, к аже

да се у варошици превише говори о том и да су Јевреји, кој и су врло

фанатични, огорчени на мене, да фамилиј а настоји да што прије уда малу.

Па ђаво с њима, нек ј е удају! Нестаће ових писама која ме дирну и насмију,

и малог црвенокосог створења, и додира руку и игре очију. Остаће ми

онда само овај мост складних линија. То ј е сигурно."10

А касније, кад се „догодио скандал", тј . кад их је Рифкин брат једне

ноћи нашао у башти и к ад су ј евреј ск и прваци дошли предстој нику,

тражећи да се Леденик казни и уклони из вароши, предстојник позива

Леденика на разговор. Њих двојица разговарај у као два Западњака која

се међусобно добро разумеју, али која нимало не разумеју свет међу који

су дошли:, Д ибер фон Леденик , неизмјерно ми је ж ао што морам да кварим

вашу авантурицу са оном Јеврејчицом. Отац је угледан грађанин, Јевреји

приј ете тужбом на владу. М ала, изгледа, у некој љубавној грозници.

(Ђавољи човјече!) Курцунд гут: ваља да се уклоните, бар за неко вријеме.

Послаћу вас у комисију.

Леденик га увј ерава к ако ј е цијела ствар незнатна, мали флерт, али

када ј е тако, уклониће се драге воље. Не могу да се начуде овом свијету

који од ничега прави љубавне трагедије'. Смију се дуго и громко, закључују

како све то не вриједи буке ни скандала. Праштају се срдачно."11 А Леденик

8 Исто, стр. 174- 175.


10 И ст о .

11 Исто, стр. 176- 177.

И зузетне и т рагичне 2 5

о томе овако пише свом приј атељу на Запад: „ Предстојник ме замолио да

се ради угледа власти и своје сопствене сигурности одречем тога флерта,

да предузмем посао овдје у шуми, док се ствар не смири у оној смрдљивој

варошици. Какав је ово народ!"12

Тако, ето, један Западњак доживљава и касабу и своју љубав у касаби:

без разумевања средине, али и без жеље да ј е разуме, без озбиљних намера

с девој ком кој а га воли, али и без ик аквог осећања одговорности. И после

„скандала", он је ј едино пожелео да „добије премештај

" и да оде из тог

„прљавог Сибира". Ово ЈТедениково понашање према љубави је типична

к арактерна црта Западњака. У ствари, код њега нема никакве злобе, него

ј е он само лакомислен странац, човек из друге културе.

А оно што ј е Леденик , на свој арогантно западњачки начин, олако

дож ивљавао к ао флерт , за Рифку је била злокобна љубав, кој а ј ој ј е донела

неподношљиву срамоту, а онда и смрт. Док је леж ала без свести у мрак у

свој е собе, Рифк а више ниј е мислила на свој у изиграну љубав, већ ј е

осећала само бол кој и ј ој ј е нанесен: „Никако да се сј ети љубави. Само

Леденик , у биј елим панталонама, непрестано бј еж и преко ограде. А

послиј е тога нема ништа до грч и овај мрак , у ком дажди неразумљива

срамота на њу.'пз

Тако нам ова кратка А ндрићева прича, кој а не спада у његове нај боље

приповетке, открива не само разлике између два концепта љубави већ и

неспоразуме и неразумевања између две различите к ултуре. Једну,

западњачку, представља лакомислени Леденик са свој ом арогантном

супериорности у односу на оријенталне „урођенике", а другу представља

касаба са свој ом затворености, вј ерским фанатизмом, строгим нормама

породичне привржености и трговачке части. Занимљиво је да је А ндрић,

доводећи у везу те две културе, према обе имао сасвим уочљиве резерве.

Уосталом, за Рифк ину смрт колико ј е криво Ледениково олако схватање

љубави, толико су криве и строге моралне норме к асабе. Ни једна ни друга

страна није имала ни мало разумевања за младу жену и њену прву љубав.

Оставши сама, између два света кој а се не могу разумети ни помирити, и

са осећањем да на њу даж ди неразумљива срамота', Рифк а се морала

убити.

Приповетк а Љубаву касабгг, међутим,још ј е почетничк а А ндрићева

приповетка, и у њој је ова крупна културолошка тема више набачена, него

уметнички разрађена. Тек у великој приповеци Мара милосница14 пред

нама се уметнички убедљиво развија слик а ј едне жене која се без свој е

ж еље и воље нашла између два света и постала ж ртва и једног и другог .

12 Исто, стр. 177.

13 Исто, стр. 178.

14 Иво А ндрић, Мара милосница, у: Јелена, ж ена које нема, Сабрана дела

И ве А ндрића, књ. VI I, Просвета..., Београд, 1981, стр. 91- 169.


М ара, несрећна кћерк а травничког пекара, имала је само шеснаест

година к ада су је одвели у Сарај ево да буде пашина „милосница".15 К ао

воћар који размишља о томе к ада треба убрати воћку, или ловац који хвата

звер, паша овако посматра девојку: „Да ју ј е довео прије не би ваљало, а

три-четири месеца доцније, чиниму се, већ би прецвала. Ово ј ој ј е право

вриј еме. Била ј е одвојена од својих, устрашена, усамљена, упућена потпуно

на њега. Покаткад му се чинила као звј ерк а кој а, притј ерана уз литицу,

дрхти а зј енице ј ој западај у. А то ј е пој ачавало љубавну страст и, по

противрјечним законима мушког срца, изазивало у њему жељу да дарива

и усрећује и штити."16

Овак ав пашин однос према младој девојци као да потврђује мисао

Исидоре Секулић да су у А ндрићевим приповетк ама жене прик азане пре

свега к ао предмет мушк арчеве пожуде. „М ара ј е заиста ушла у причу као

обј ек т пашине еротске игре, што ј е ориј ентална вариј анта западњачког

флер т а. А ли она је у причи постала главни ј унак , и трагична ж ртва ј едне

драме у којој се сукобљавају два света, оштро подељена вером. Јер Мара

милосница није само драма јединке у вртлогу историје, већ и драма вере"

к ако истиче Радован Вучковић.17

Н аиме, М ару су насилно одвојили од

њених. А ти њени - то је она к атоличк а средина у којој ј е она од детињства

ж ивела. Пост авши против своје воље пашина милосница, она ј е у себи

развила осећај кривице, јер ј е знала да ј е згрешила према свету из кога

потиче. О томе А ндрић овако пише: „Првих дана, к ада су је тек довели из

Травника, она није могла ник ако себи да дође. Физички бол овлада потпуно

њоме; и тек к ад он, послије првих ноћи, поче да ишчезава, пој ави се, да је

мучи, нејасна али мрачна мисао о гријеху и срамоти. Она се бој ала паше,

гадила оне Саре Јевреј ке, и стидила дана и свијета. Ниј е могла да спава, а

и у сну се осјећала проклета."18 Па и кад се привикла на свој нови положај ,

ноћу би јој се ј ављала мисао о томе шта је она постала, па ј е „са устима

пуним плача затиск ивала лице између душек а и ј астук а и грцала:'Турчин...

' /.../ У тами би мисао кој а ј у је мучила узимала облик вј ечите

казне и паклених мука, а не земног срама и пропасти као дању."19

У својим нај теж им тренуцима она се сећала Богородице са олтара

долачк е цркве, у кој у ј е одлазила к ао дете с радосним осећањем да има

свој свет, хармонични свет хришћанског бога и његове милости. А онда је

дож ивела да је у сарајевској цркви осуде к ао грешницу коју чек ају паклене

муке: „ К ад се помолила на црквена врата, све се главе окренуше према

њој . Старе и младе жене, испод црних или шарених марама, премјерише

15 Толико ј е имала и Рифка када се заљубила у Леденика.

16 Мара милосница, стр. 97.

17 Р. Вучковић, Велика синт еза, Свј етлост , Сарај ево, 1974, стр. 213- 214.

18 Мара милосница, стр. 98.


И зузетне и траг ичне 27

је од главе до пете, па онда још дубље оборише главу у молитву. Засуше ј е

м рж њ а и пр езир са сви х ст р ан а; т олик о да се ук оч и и заст аде у п о ц р к ве.

Нико није хтио да се склони и да ј ој начини мјеста. К ао у сну паде на кољена,

не усуђујући се да пгеда ни у олтар, на ком је био насликан мршав и жут

светац, а не мила госпа к ао у њиховој цркви у Доцу /.../ А фра Грго би је за

вриј еме саме мисе, к ад год би се ок ренуо, погледао оштро, срдито,

неумољиво. На крају проповиједи он додаде неколико ријечи које она није

разумјела, али је осјећала ј асно да се односе на њу, и да значе врхунац

њене срамоте."20

Н асилно одвојена од свог света, она ј е из њега била изопштена. А

онда ју је вртлог историјских догађаја одвојио и од паше, Турчина, на кога

се, онако усамљена и уплашена, била привикла. К ада су пашу повук ли из

Босне, она је остала сама. Тада су ј е, опет против њене воље и жеље,

вратили у њен хришћански свет, у кућу Памуковића. А ли она ни тамо

није видела ништа друго него зло: „За неколико недј еља, од дј евој ке кој а

је спај ала у себи чар дј етета и љепоту жене не остаде до ј една несрећница

изгубљена погледа, одј евена у дроњке, за кој ом би дј еца трчала по

сокацима само да су је Памуковићи пуштали на улицу."21 Чак и она Јела,

стара служ авка у Памуковића кући, кој а ј е „видила много зла и навикла

на болести и умирања", била је „потресена и збуњена пред толиком

несрећом." А ли ни она није добро оценила разлог те толике несреће: „сатро

ј е Турчин!", говорила је. Ипак , нема сумње, а то је - чак и у тренуцима

свог лудила - и несрећна М ара осећал а, да она није само ж ртва оријенталне

еротске пожуде ј едног Турчина. Она ј е страдала јер се против своје воље

и без свој е кривице нашла између два света кој а су била у непомирљивом

сукобу много пре него што се она и родила. К ада ј ој се, у грчу свести,

ук азала Богородица са олтара долачке цркве, она је пала ничице пред

њом и завапила: „Покриј ме, Госпо драга, не дај ! Заклони ме од свих, од

свих... Свукуд су ме водили, код Турак а и код наших. Свуда су ме гонили.

Ништа не знам. Нисам крива. Не дај ме!"22

Био ј е то последњи, узалудни Марин покушај да нађе спас у крилу

хришћанског света, света свога детињства, који ј е изгубила и из којег ј е

била искључена када ј е насилно одведена у свет друге вере и друге културе.

А што је по М ару било ј ош кобније - то се догодило у време када су та два

света и стварно заратила.23

У овој приповеци у центру догађања су жене са својим несрећним

судбинама, док су мушк арци ту само толико колико ј е потребно да се

20 И сто, стр. 103.

21 И сто, стр. 163.

22 ИСХ0; ст р 161.

23 Приповетка се, к ао што знамо, догађа у Сарај еву преломних седамде-

сетих година 19. век а и у време уласк а аустриј ских окупационих снага у Босну

1878 .


изрази и подстакне страдање жена. Ж ивот се тако наставља упркос злу и

п а т њ и .

З а разлику од приповетке Мара милосница, кој а прик азуј е личну

драму ј едне девојке на ширем плану к рупних историј ских догађај а, у

време к ада су се у Босни сук обила два света, хришћанск и З апад и

исламски И сток , друга велик а А ндрићева приповетк а А никина времена24

,

прик азуј е иск ључиво приватни ж ивот ј едне жене, кој а ј е такође главни

ј унак дела. У приповетку ј е, додуше, ушло више пој единачних људских

судбина, али су све оне дате на истом основном плану, плану њиховог

приватног ж ивота. И пак , и овде се шири историј ски контекст не само

подразумева него и сасвим одређено сугерише. „ А ник а је супротност М ари

милосници, и њеном предавању несрећи, жена кој а саму свој у ж енскост

употребљава к ао средство одупирања реду и закону мушк араца, сили

ј авног морала и сурових обичај а, дј евој к а кој а ј е заратила и са влашћу, и

са вј ерама и са породицама, да би своју женственост изниј ела на висину

људског достој анства. Док су сви други ж енск и ликови мање-више из

профила оцртани, управо као непримјетне сјенке које промичу кроз свијет

муж ева, родитеља, браће, мушк араца, к ао што т о одг овара реду у

патриј архалном свиј ету, А ник а се ј авља пуноћом свог лица, са пламеним

погледима, са пок ретом неустраш иве природне стихиј е, са љепот ом

звјерке, која сама ствара свој закон крви и љубави и своје право слободе."25

Она ј е сама прототип Запада. Радња приповетке одвиј а се у ј едном

ј единст веном свету, и то у давна и давно заборављена времена, у

времена „ к ад ј е А ник а ратовала са целим хришћанск им светом и свима

световима и духовним властима, а нарочито са добрунск им протом

Мелентиј ем".26

Међутим, А ника тај „хришћански свет" с којим је заратила живи у

ј едном сасвим оријенталном амбијенту, па и по својим обичај има и по свом

менталитету припада „старој", „турској

" Босни, а не западној цивилизацији.

Уосталом, сећање на Анику, „влахињу", која се „толико оте и осили да се

њено неваљалство прочу далеко изван ове наше вароши"27

, први је изазвао

Мула Ибрахим, који ј у је у списима свога деда М ула Мехмеда нашао у

дућану. Н ек ад су то људи слушали у детињству из разговора старих људи,

сад је он ј авно прочитао запис о тт лА ник иним временима: „ М ноги су ј ој

мушк арци, и млађи и стариј и одлазили, и многа се младеж ту испоганила.

А била је метнула и власт и закон под ноге. А ли се и за њу нађе рук а, и

24 И во А ндрић, А никина времена, у: Јелена, ж ена кој е нема, Сабрана дела

И ве А ндрића, књ. VII , Просвета..., Београд, 1981, стр. 9- 89.

25 Мидхат Бегић, Ест ет ск и хуманизам Иве А ндрића, у: Иво А ндрић,

Проклет а авлиј а, Мост на Жепи, Свј етлост , Сарај ево, 1990, стр. 194—195.

26 А ник ина времена, стр. 23.

27 И ст о .

Изузетне и трагичне 29

тако се и она скруши по заслузи. И свет се опет доведе у ред и присети

божјих наредаба."28

И као што су под А ник ину власт пали, уз многе друге Турк е и

хришћане, и син добрунског проте Јакша и сам к ајмак ам, тако ј е после

њеног убиства све опет било доведено у ред и међу хришћанима и међу

Турцима, који су се тада подједнако присетшли божј их наредби.

А ли није само у томе тај оријент ални амбијент ове приповетке.

Треба прочитати само к рај приповетке, к ад се Никола Суботић и газда

Петар Филиповац сећају протеклих догађај а, па да се осети онај дух и

мирис ст аре, т урске Босне кој и налазимо и у другим А ндрићевим делима:

„У великој лепој авлији простру серџаду међу шимшире, изнад чесме. Ту

у разговору, уз ракиј у, сваки пут помену Михаила.

- Пропаде човјек као у мутну воду - говори газда Никола дубоким,

храпавим гласом - а син да ми је био, чини ми се, не бих га друк чије ж алио.

И халаљује му по сто пута со и хлеб који су заједно појели. Накрај ока

блешти му нека непомична искра. То је суза која се ник ад не одрони, и

блесне једнако сваки пут кад се поведе говор о Михаилу, као да ј е увек

она иста."29Не само предмети материјалне културе (авлија, серџада, чесма,

ракија) него и манири у понашању сугеришу тај оријентални амбијент: И

халаљуј е му по ст о пут а со u хлеб...

Тај исти оријентални амбијент сугерисан ј е и онда к ада се Михаило

спрема да убије А нику. А занимљиво ј е да тада Михаило види тај свој

свет к ао целовит и хармоничан свет ј едног ј единог и јединственог људског

ж ивота: „Пео се полагано. Сео је на равни понад турског гробља и метнуо

поред себе ракију, филџан и мезе. Полако ј е кресао чакмак о кремен и са

нежношћу држ ао запаљен труд међу прстима леве руке. Н иј е могао да

одвој и поглед од дуванског дима, који му ј е застирао видик ковитлајући се

и разилазећи споро у непомичном ваздуху. Још ј е било сунца међу

боровима. Под њим у долини димили су се црни и црвени кровови на белим

вишеградским кућама. Један разливен рук ав Рзава одраж авао је небо и

своје раките.

Све ј е ово живот. М ихаило ј е у себи гледао^и оно што се не види са

овога места: сва дућанска врата, све кућне капије са великим углачаним

плочама на кој има се деца иг рају, све погледе и све поздраве.

Све ј е то живот."30 У том оријенталном амбијенту ј едне старе

босанске к асабе одвиј а се прича о лепој А ник и, кој а ј е и ликом и

понашањем изгледала као да ј е ст игла из друге eapoui u, из другог свет а:

„У касаби, где људи и жене личе ј едно на друго к ао овца на овцу, деси се

тако да случај нанесе по ј едно дете, к ао ветар семе, које се изметне, па

28 И ст о .


30 Исто, стр. 81- 82.

30 К љиж евност и ј език

стрчи из реда и изазива несреће и забуне, док се и њему не подсеку колена

и тако не поврати етари ред у вароши."31 А ли, иако је одударала и ликом и

оделом од осталог женског света у вароши, она ј е била део тог света. То је

најбоље осетио кајмакам, управник вароши, кад је отишао да на ред позове

плаховиту А нику, која је сву варош мет нула под ноге. Човек који је у

животу видео много жена осетио ј е одмах да ј е ово нешт о друго: „ Откако

се закопала касаба и отк ако се свет рађа и жени, није било овак вог тела

са оваквим ходом и погледом." А ли он ј е, у исто време, пред том лепотом

застао „као да је нашао и познао нешто знано и давно изгубљено": властити

давнашњи сан „о правим вредностима живота". Нашао је то кад ј е „осећао

и видео да му се тај живот измиче и крати". „Шта ј е могло да спречи

Турчина ако не А ника сама? Она га није спречавала", каже Андрић

ј едноставно. Тако је Аника под ноге метнула и власт и закон, како је остала

записано у оном М ула М ехмедовом запису. К ај мак ам ј е видео А нику

сасвим другачије него што је, две-три генерације касниј е, поп Вујадин,

праунук добрунског проте Мелентија, видео оне две жене, странкиње, које

су с ј едним инжењером и два аустријск а официра дошле на пикник у његов

к рај . К ајмак ам је у А ники препознао лепоту за кој ом је сам целог живота

чезнуо, путену лепоту кој а је еротски идеал ориј енталне културе. Поп

Вујадин је у тим странкињама видео етерична бића из другог света, која

су га толико занела да је.управо од тада почео губити разум.

Н авешћу тај други пасус с почетка приповетке А никина времена у

кој ем се прича о сусрету попа Вујадина са странцима из вароши, јер ми се

чини да ј е у њему А ндрић на неочек иван начин суочио свет ст аре

оријенталне Босне с једним другим и друкчијим, модернијим светом: „То

се десило у петој години удовачког живота поп-Вуј адинова. Тога ј утра он

је изишао на једну њиву у присоју, испод самих стена. Задржао се код копача

до пред ручак . Н а повратку, изненади се кад на једној равни, међу боровима

испод пута, угледа странце из касабе. Један инжењер и два аустријска

официра са две жене. Подаље од њих момци су им чували коње. Странци

су седели на простртим ћебетима: људи гологлави и раскопчани, жене у

лаким хаљинама кој е су засењивале очи белином. Поп најпре застаде, па

се онда испе више у страну, и прислони уз ј едан искривљен и полож ит бор.

Био се ознојио и срце му је лупало. Сакривен, Гледао ј е нет ремице т ај

свет испод себе, у косој и чудној перспек тшви. К ао нека слика у сну, т ај

призор Га је збуњивао и драж ио. И као у сну, могло ј е свашт а да се decu,

u невероват не ст вари да се развију из овоГ призора. Странци су ј ели и

редом пили из блештаве чаше од метала. И то га је дражило. Испрва је

стрепео да га не открију, осећај ући још потпуно колико би било незгодно

и смешно да странци виде попа к ако се полож ио по к ривом бору и загледао

у жене. А ли, мало-помало, остави га потпуно и последње осећање обзира


Изузетне и трагичне 3 1

и снебивања. Сати су пролазили. Сам не зна колико ј е тако преседео,

љуштећи несвесно прстима кору са бора."32

А ндрић не каже ништа одређеније шта је било то што је попа Вуј адина

т ак о зан ело: беле хаљине ж ен а, њихова лепот а, или сам а чи њ ен ица да т ак о

слободно и беспослено седе у пољу, ј еду и пију из блиставе металне чаше?

К ао и обично, А ндрић радије показује психолошки одј ек онога што је његов

лик видео и доживео. А то што ј е поп Вујадин осећао тада била је неверица

да постоји такав, друкчији, чистиј и и лепши свет: „Чим се мало одморио,

ј ави се опет сећање на жене које ј е данас видео, и уз то сећање мисао: да ли

сам ј а то данас уистини гледао или сам само маштао о томе? Та мисао,

обична и проста у први мах, поче да га мучи. Скочи узбуђен. Је ли била

стварност или ниј е? Дак ако да ј е била. И хтеде већ да седне поново, али се

заустави, погледа још једном око себе."33

У сваком случају, био ј е то друкчиј и осећај од онога што га је имао

А лиј а Ђерзелез к ад ј е угледао лепу странк ињу, Венецијанк у, у хану на

Дрини.34 А лија се занео ј ер ј е хтео да ј е поседује, поп Вујадин се занео, и

полудео, јер ј е открио постој ање ј едног другог света и бољег живота, за

који ниј е био сигуран да ли је сан и опсена или реалност: „Видео сам. Били

су живи људи и праве жене - говорио ј е сам себи полугл асно, али ј е ипак и

даље грозничаво траж ио прстима трагове и продирао очима таму не би

ли сагледао оне хартије које је видео у сумрак , или мисли да их је видео."35

Вођен такође својом опсесијом, Михаило је одлучио да убије А нику

да би ј е се ослободио. А ли, он ниј е ни дошао у прилик у да то уради: к ад ј е

ушао у А никину кућу, њен малоумни брат ју ј е већ био убио. А вероватно

Михаило и не би могао убити А нику, јер- она је његов живот . Он је нестао

из тога града, а његовим нестанком и приповетк а ј е завршена.

З анимљиво ј е да ј е А ндрић више пута, на овај или онај начин ,

обнављао ту причу о жени кој а ј е или опсена или знамење неког другог

света. Наиме, приповетке Жена од слонове кост и (1922), Бајрон у Синт ри

(1935), Јелена, жена кој е нема (1962) развијају исту парадигматску причу

о жени знамењу или жени опсени. „Ту изостај е историј ск а, друштвена и

регионална патина која прати А никина времена, Мару милосницу, Љубав

у касаби и Ћоркана и Швабицу, оне А ндрићеве приповиј етке кој е говоре

о жени и Босни."36 А у тим приповеткама визије жена су само модерније,

' и поетичније, варијанте привиђења Алије Ђерзелеза. Али, док је често у

32 Исто, стр. 14—15.

33 Исто, стр. 16- 17.

34 Исп. И во А ндрић, Пут Алиј е Ђерзелеза, у: Знакови, Сабрана дела И ве

А ндрића, књ. VIII , Просвета..., Београд, 1981, стр. 9- 32.

35 Аникина времена, стр. 17.

36 Станко К ораћ, Жена у А ндрићевим приповиј ет кама, Зборник радова о

Иви А ндрићу, СА НУ , посебна издања, књ. ДВ, Одељење ј езика и књижевности,

Београд, 1979, стр. 570.


свој е приповетке и романе уводио жене к ао јунакиње своје приче, А ндрић

ј е ретко прик азивао модерну западну ж ену. Први пут учинио ј е то у

приповеци Жеђ (1934). Главна личност те приповетке је млада жена коју

је њен муж , командир жандармеријске станице у Сокоцу, довео на Романију

однекуд из свет а: „Са свој ом крхком лепотом, својим европск им оделом

и опремом, она је изгледала као луксузна, ситна ствар коју су изгубили

неки путници, прелазећи преко овог планинског виса, на путу из ј едног

великог града у други."37 Та жена ниј е припадала свету у који је дошла, где

су „ј едни ж андарми, а други хајдуци (два лица једне исте несреће)", свесна

да се они „ гоне без милости, и да су ту међу њима мора свиснути од ј ада и

саж аљењ а"

.38

То није ј едина А ндрићева приповетк а у кој ој ј е жена фокус приче,

или огледало у којем се одраж ава свет. И у приповеци Олујаци (1934) слика

света преломљена ј е кроз свест једне младе жене, кој а ј е из далеког света

доведена у нову и необичну средину. Разлика је ј едино у томе што ј е у

Олуј ацима та жена постала и ж ртва тог света. А ли та два свет а, о којима

се говори у тој приповеци, више су два лица једног истог света него што

су светови у сукобу: млада девој к а из питомог , урбанизираног М остара

одведена је у дивљину планинског села, где су и људи и природа подј еднако

дивљи и сурови. Тек двадесетак година к асниј е, А ндрић ј е обј авио

приповетку у кој ој је главна модерна западњачк а жена. Реч је о приповеци

Жена на камену (1954). Међутим, та приповетк а би могла послуж ити к ао

основа за обраду једне друге теме, сличне оној мојој , теме кој а би поставила

питање к ако је А ндрић дож ивљавао ж ену кој а припада његовом свету.

К ако се ја овде бавим проблемом додира два света, Запада и Ист ока, та

занимљива приповетк а о ј едној модерној западњачкој жени остај е изван

гл авн о г т о к а о в о г р аз м ат р ањ а .

Делимично је тако и с А ндрићевим романом Госпођица (1945), у којем

ј е главна личносг жена, али у којем се не проблематизира горе наведена

тема. Ипак , у том делу га авна личност , госпођица Рајк а Радаковић, ј е жена

која се одвојила од своје патријархалне средине и оријенталног амбијента у

којем је одрасла - а гдеј е жена или предмет мушке пожуде или домаћица и

мајка - да би се упутила у „мушки" свет трговине, финансијског пословања

и новца, свет к акав се развио током 19. века у грађанском друпггву на Западу.

Због тога, мени се чини да тај А ндрићев роман дај е непгго материј ала и за

разматрање моје теме. Штавише, он би могао послужити и као основа за

шире социолошко и културолошко упоређивање два модела економије и

два модела „економског менталитета". А ли то није мој задатак , па ћу се ј а

кратко осврнути само на оне делове романа у којима се може назрети како

37 И во А ндрић, Жеђ, у: Жеђ, Сабрана дела И ве Андрића, књ. VI , Просвета...,

Београд, 1981, стр . 173.

38 Исто, стр. 181.

И зузетне и трагичне 3 3

А ндрић види релацију о кој ој је овде реч,

Роман Госпођица представља развијену биографску повест, историју

јунака кој а обухвата дужи временски период.39 Радња се догађа у Сарајеву

у време када ј е тај оријентални град, након доласка Аустрије, био захваћен

економских процесима кој е ј е стварало модерно друштво западног типа.

А њен главни јунак ј е жена која ј е, након очеве смрти, смело ушла у те

процесе, одбацујући, ј ош к ао млада девој к а, ону улогу коју ј е стара

патријархална породица наменилажени. „Тада је била", каже А ндрић, „још

посве необична ствар да женско створење, и ј ош у овим годинама, само

свршава свој е послове и лично обилази надлештва и преговара са

пословним људима."40

А ниј е безначај но ни то да се међу онима који су је у томе од почетк а

помагали и подржавали „нарочито истакао један странац, директор Пајер

из филиј але пештанске Банке Унион".41 За њега свакако ниј е било

необично да се ј една жена бави финансиј ским спекулациј ама, ј ер је он у

Босну дошао са Аустријом, као фактор модернизације и вестернизациј е

старог ориј енталног друштвеног и економског система те земље. А ко то

и није била главна замисао која ј е А ндрића водила у писању овог романа,

њега је сигурно привукао тај социјални контраст којије постао врло уочљив

к ада ј е ј една девој к а из старе трговачке породице к ренула у

к апиталистички свет новца и новчаних махинациј а. Јер и за тај њен

подухват А ндрић ј е могао рећи оно што је на ј едном месту рек ао за

просј ачење: улазак ж ене у свет к апитала „ код нас нема исти смисао и

ј еднако значење као у земљама Западне Европе", ј ер ту нема места жени,

„бар по нашим источњачким схватањима". Тај социј ални контраст Истока

и Запада, који ј е постао лако уочљив к ада су се те две цивилизације

додирнуле и измешале у Сарајеву у време аустријске управе, А ндрић

сасвим одређено обј ашњава на почетку 3. главе романа: „ Мешавина

источњачких обичаја и средњоевропске цивилизације ствара овде ј едан

нарочит облик друштвеног ж ивота у коме се домаћи свет такмичи са

дошљацима у стварању нових потреба и прилик а за трошење. Нек адашњи

обичаји уздржљивости код сиромашних и штедње код имућнијих класа

сад су потпуно избледели. Уколико има ј ош људи са старим чаршијск им

н ави к ам а ск р о м н о ст и и ст р ог и м нач ел им а м ал е зар аде ал и вел ик е ш т едњ е,

они стоје по страни од сваког друштвеног живота као смешни остаци давно

прошлих времена."42То је социјална атмосфера у којој је у послове кренула

39 Исп. Јован Деретић, Сриски роман 1800- 1950, Нолит, Београд, 1981, стр.

3 4 8 .

40 Иво Андрић, Госпођица, Сабрана дела Иве Андрића, књ. III, Просвета...,

Београд, 1981, сгр. 37.

41 И сто, стр. 39.



јунакиња романа, Рајк а Радаковић звана Госгшђица: „ Усред таквог друштва

у коме ј е хитна и велик а потреба за новцем исплела невидљиву али густу и

неразмрсиву мреж у дугова и позај мица у свима могућим висинама и

најразноличнијим облицима, почела је Госпођица да ствара свој капитал."43

А к ад ј е она при томе пок азала изузетну вештину и к рај њу

бескрупулозност у спекулациј ама, „чаршија" се запањила, не што се тако

нешто ради, него што то ради ј една ж ена, кој ој „ по нашим источњачким

схватањима" није уопште ту место.

Међутим, Госпођица ј е и сама, к ао и цело друштво око ње, постала

мешавина западњачк их и источњачк их схватања. К ао и стари сарај евск и

трговци, она ј е пут к а богатству видела у драстичној штедњи и лишавању

од свих „сувишних трошкова", међу које спадају и сва ситна задовољства

ж ивота. А коначни циљ штедње она ј е формулисала на начин ј едног

америчког милиј ардера, кој и ј е, према ј едној новинској белешци, наводно

рекао к ако ј е важ но стећи први милион, и да после све иде лако. „Та

површна и мож да измишљена новинска белешк а њу је обасјала и подигла.

У том тренутку је оно што ј е одувек желела и осећала добило свој е име.

М илион! То ј е сада лебдело пред њом к ао звезда кој а се не гаси ни дању ни

ноћу, чак ни у сну. Загледана у тај далеки, златни циљ, она је радила и

штедела, мислила и сновала у свој ој пустој кући, кој а ј е све више личила

на гробницу."44

Од тог тренутк а, опседнута својим будућим уштеђеним милионом,

Госпођица постаје трагична ж ртва властите фикс-идеј е. А А ндрићев ро-

ман постај е више психолошк а студиј а тврдичења, него социолошк а слик а

друштвене средине кој а се нашла између свој е „источњачке" прошлости

и неке, још неодређене „западњачке" будућности. Тако ј е то изгледало још

на почетку 3. главе, где се Сарајево „око 1906." каже: „ Овај наш грађански

свет , и иначе наследно оптерећен турск им навик ама нерада и словенском

потребом за ексцесом, примио је сада ј ош и аустриј ске формалистичке

појмове о друштву и друштвеним обавезама, по којима се лични углед и

к ласно дост ој анст во човек а заснивај у на одређеној величини

непродуктивних, бесмислених трошк ова, често само празном и смешном

луксузу без духа и укуса."45

Уосталом, Госпођица ј е након П рвог светског рата напуст ила

Сарај ево и отишла у Београд, па више ниј е било прилике ни потребе да се

даље развија онај почетни социј ални контраст који је описан у почетку

романа, тј . к онтраст између ј едног старог , ориј енталног , ј ош увек

патријархалног друштва, са старим „источњачким", „турским

" навикама

и схватањима ж ивота - на ј едној страни, и модерног „западњачког"

43 И ст о .

44 Ист о, стр. 78- 79.


И зузетне и трагичне 3 5

друштва, заснованог на капиталистичком концепту привређивања- на другој

страни. Тај контрасг појавиће се још само једном, на самом крају романа, у

призору када Госпођица „врши смотру" свога блага. Еледајући своје дукате

(„турске руште и маџарије"), она се сећа када је и како до њих дошла: „Сви су

ти турски дукати (Госпођица се добро сећа) из критичних година 1908, 1912.

и 1913, купљени невероватно јефтино од разних муслиманских господичића

и распикућа или беговских удовица које се лако заплачу, али исто тако лако

окрену леђа, залупе вратима и покваре цео посао. Нема благодарније ствари

него пгго је пословање са том врсгом света. Њихов презир према рачунању и

цењкању исто је толики колик а је њихова потреба за новцем. Гоњени том

потребом а спутавани неким неразумљивим али снаж ним унутарњим стидом

и многим обзирима, они су лак и богат плен за пословног човека који уме да

их прозре, схвати и вешто искористи. И кад год баци пош ед на те турске

дукате, Госпођица се мутно и далеко сети тих гордих и невештих мупггерија

и своје лаке и обилне зараде са њима."46

Наравно, источни пословни људи никако немају, нити су ик ад имали,

презир према рачунању и ценкању. Али је, вероватно, тачно да је тај став

према новцу био део етичког система једне друштвене класе, муслиманских

бегова, која своју моћ није заснивала на новцу него на земљишном поседу и

породичном угледу. А ти муслимански бегови су свакако били део оне ст аре,

ист очњанке Босне о којој је А ндрић причао своје приче. Њима је толико

супротстављена, к ао контраст и антитеза, управо та А ндрићева Госпођица

са својим схватањем циља живота и пута којим се долази до тог циља.

*

Тако је Иво Андрић велике женске ликове својих класичних приповедака

и романа приказао као трагичне судбине у контексту сукоба Ист ока и Запада,

као ж ртве својих и туђих страсти, неспоразума и неразумевања, као људску

др аму у сплету супрот ст ављених односа и ок олн ост и .

(Из студије Однос Ист ока u Запада у делу Иве А ндрића)

A B ST R A C T

This рарег is an attempt to analyze the Andri ć's famous short stories about the women

as victims of the East - West Culture confl ict . Actually, the ain of this paper is to đetect what

is really meant by the East and by the West in the Anđrić's short stories which hare female

characters as a m an char ac ter.

The Key-words of this work are:

Andrić Ivo, love in a provincial town, lover Mara, Thirst, M iss.

46 Исто, стр. 248.

БОЖО ЋОРИЋ (Београд)

ТВОРБЕНО-СЕМ А НТИЧК А А НА ЛИ ЗА ИМ ЕНИЦ А

Н А - И З/А /М У СА В РЕ М ЕН О М С РП С К О М ЈЕ ЗИ К У

0.0. Уводне н апомен е

0.1. Именице на - из/а/м припадај у лексичком слој у позај мљеница

(т уђица), а будући да се речи са оваквим (или сличним) завршетком срећу у

свим индоевропским ј езицима1, а и неким неиндоевропске скупине2

, у стручној

литератури их именуј у и инт ернационализмима. Отуда се и деривациона

морфема, кој а се издвај а у оваквим именицама, назива инт ернационални

суфиксг. У српској науци о ј езику ове именице нису, до сада, биле предмет

детаљниј их дериватолошких разматрања и то пре свега због њиховог порекла:

узимало се да су то у целини стране речи, немотивисане у српском ј езику, па су

у складу с тим дериватолошки неинтересантне. Стога у већини граматика

српског ј езика, посебно оним стариј им, у списку творбених морфема ниј е било

форманта - из/а/м.

0.1.1. Граматика4 проф. Михаила Стевановића ј една ј е од ретких књига

те врсте у кој ој се говори о именицама на -из/а/м, а с њима и о суфиксу

(наставаку) - из/а/м. Ту , у оквиру одељка о творби речи, поред осталог, стој и:

„ Овде ј емест о да нешт о каж емо о именицама на - из/а/м, кој е су иако ст раног

порекла, управо као т акве, зај едничко лексичко благо многих народа, ист инау

нешт о друкчиј ем облику, пост але и саст авни део речника српскохрват ског

ј езика. Али будући да су оне све, или скоро све, по пореклу т уђе речи, ми их

зат о не делимо на општ и део и наст авак, већ говоримо о њима само као о

именицама кој е се завршавај у на - изам, мада су т о у многим ј езицима, па иу

1 Исп., на пример: рус. - изм, нем. - ismus, енгл. -ism, фр. -isme, чеш. - ismus,

словач. - izmus, пољ. - izm, буг. - изг>м , мак . - изам , словенач. - izem.

2 Исп. мађ. -izmus, фин. - ismi, тур. - izm.

3 Исп. Иирачек Иржи, Инт ернационалћние суффиксм cyufecmeume.i bHbix в

современнмх славлнских нзмках, Slavia 1, Praha, стр. 1 и даље.

4 Исп. Стевановић М ихаило, Саеремени српскохрват ски ј език, I , Београд, 1975.


српскохрват ском, речи изведене додавањем наст авка —изам на одређену

основу"5

. Очито ј е да наведени Стевановићеви погледи на формалну страну

ових именица у великој мери одсликавај у уобичај ено мишљење лингвиста да

се ради о струкгурно нерашчлањивим лексемама. Ипак, на крај у, аутор, као

што видимо, отворено указуј е на присуство изведених формациј а овог типа у

српском ј езику, спомињући обе структурне компоненте - и наставак - из/а/м и

творбену основу. Говорећи о значењској страни ових именица аутор истиче

велику улогу основинског делу речи у креирању семантике именица на - из/а/м

због кој ег се добиј а „готово редовно апстрактна именица..." Међу таквим

именицама нај број ниј е су оне кој е значе - правац у књижевности, уметности,

филозофиј и, науци, политици {класицизам, романт изам, реализам, идеализам,

сент им ент ализам, модер низам, нат ур ализам, вер изам, импр есионизам,

експр есионизам , егзист енциј ализам , ком пар ат ивизам, ст ру кт ур ализам,

механицизам , демокр ат изам, социј ализам, кому низам , р адикализам,

либерализам, арист ократ изам, апсолут изам, деспот изам, фашиз/а/м), а „ кад

су творци извесних праваца и учења у било кој ој од поментуих грана тачно

одређена лица, онда су у корену именица на - изам , њихова имена" (плат онизам ,

макиј авелизам, будизам,лењинизам, дарвинизам , марксизам, фрој дизам). Проф.

Стевановић такође спомиње и именице кој е значе позај мљене ј езичке елементе,

као што су: арабизам, галицизам, грецизам , русизам, полонт ам, т урцизам итд.

0.1.2. Нај новиј а средњошколска граматика српског ј езика6 сасвим

експлицитно спомиње суфикс - из/а/м сврставај ући га притом међу посебно

продуктивне форманте у деривациј и апстрактних именица, уз напомену да се

ради о страном суфиксу. Изостала ј е творбено-структурна анализа, али не и

семантичка: у овој граматици именице на - из/а/м разврстане су у три значењске

с к у п и н е :

„ - правац у филозофиј и, књижевности, уметности или науци :

идеализам, реализам, романт изам, кубизам, ст рукт урализам; или

- правац у политици: демокр ат изам, социј ализам, арист рокра-

т изам, деспот изам, марксизам (кој и иде и у прву категориј у именица);

- стање, склоност и сл.: варваризам, авант ур изам, хероизам . "

0.2. Полазећи од става да формант -из/а/м има у српском ј езику значај ну

деривациону улогу, да ј е реч о продуктивној творбеној морфеми, али недовољно

проученој , одлучили смо да урадимо што целовитиј у синхрону творбено-

семантичку анализу деривата на - из/а/м . Овим истраживањем обухватићемо,

поред осталог, компоненте творбене структуре деривата, творбено-семантичке

везе деривата са другим лексичким ј единицама, морфофонолошке услове

спој ивости основе и суфикса, семантичку структуру деривата, значењску

s Исто, стр. 461.

6 Живој ин Станој чић/ЈБубомир Поповић, Грамат ика српскога ј езика, У џбеник

за 1, I I , II I и IV разред средње школе, Београд/Нови Сад, 1992, на стр. 138.

Т ворбено-семантичк а анализа именица. 39

класификациј у, продукгивносту пој единим семантичким скупинама, творбену

синонимиј у и сл.

Анализа ј е вршена на корпусу састављеном од две групадиј е примера:

ј една ј е речничког порекла7, а друга ј е формирана неселективним праћењем

дневне и недељне штампе претходних десетак година8, а и читањем

белетристичких дела.9 Ова прва, речничка групациј а ј есте основни материј ал

за анализу и садржи близу 400 ј единица, а друга служи као потврда и мерило

продуктивности анализираних формациј а, а прикупљено ј е близу 150 примера.

При творбено-семантичкој анализи именица на - из/а/м служили смо се

резултатима и достигнућима славистичке науке у области дериватологиј е10. Та

литаратура недвосмислено указуј е на велику сродност проблематике у

истраживаној области, што нам ј е пружило могућност угледања на одређена

методолоша и пракгична решења у сфери истраживања деривациј е именица

помоћу страних форманата" .

0.3. За творбу речи, као ј езичку дисциплину, битне су само мотивисане

лексичке ј единице, дакле оне кој е према себи имај у одговарај ућу основинску

реч. Под основинскомречи у овом раду подразумева се реч кој а се са дериватом

налази у транспарентној формално-семантичкој вези. Таква веза, на пример,

постој и међу именицама авантуриз/а/м и авантура, где ова друга врши функциј у

основинске речи. Да ј е реч авантура у формалној и семантичкој вези са

дериватом на —из/а/м откривамо најлакше путем т ворбене парафразе кој а, у

овом случај у, гласи: склоност ка авант ури, односно - прављење авант ур е.

Једнако тако утврђуј емо да ј е именица екст ремиз/а/м мотивисана придевом

екстреман, што се види сасвим ј асно и из лексикографске дефинициј е, кој а се,

7 Исп. Речник српскохрват скога књиж евног ј езика, I - VI (Нови Сад/Загреб,

1967, 1-I I; Нови Сад - Загреб, 1969, II I ; Нови Сад, 1971, IV; Нови Сад, 1973, V; Нови

Сад, 1976, V I).

8 Праћени су дневни листови Полит ика, Блиц, Глас ј авност и, Данас, Вечерње

новост и, Дневни т елеграф, недељници НиН и Време.

5 Ексцерпирана ј е само она лексичка ј единица кој а већ ниј е била потврђена у

РМС-у.

10 Исп. на пример: Gramatyka wspotczesnego j qzika polskiego, Morf ologia,

Slowotworstwo, Warsawa, 1984; Dokuli l M iloš - K uchar Jaroslav, Slovotvorna charakter istika

cizich slov, Naše Reč, 4, Praha, 1977, str. 169-185; Инолзмчнмезаимст вованин e сист еме

словообразованил сугцест вит елвннх, у: Измененил в словообразовании и формах

суод ествителБного и прилагателм ого в русском литературном измке XIX века, Москва,

1964, стр. 121-130; Иирачек Иржи, Инт ернационалвние суффиксм суц ест вит елвних

e современних славлнских нзиках, Slavia 1, Ргаћа,стр. 1-7; Mluvnice češtiny (1), Fonetika,

Fonologie, Morf onologie a morf ematika, Tvoreni slov, ACADEMIA, Praha, 1986; Улуханов

Игорв Степанович, Словообразоват ел^нан семант ика e русском нзике и принципи ее

описанил, М осква 1977. В . и друге радове у списку литературе.

11 У том смислу за нас ј е посебно инспиративна била књига К. Вашакове (Исп.:

К . Waszakowa, Slowotworstwo wspolczesnego j <>zyka polskiego, Rzeczowniki suf iksalne obce,

Rozprawy uniwersytetu warszawskiego, Warszawa, 1994).


принципиј елно гледано, поклапа са творбеном семантиком12. (Ову формално-

семантичку везу и смер мотивациј е означавамо стрелицом: авантуриз/а/м

<—авантура, екст ремиз/а/м <— екстреман.) Уколико основни извор (РМС) не

решструј е одговарај ућу основинску реч, онда ни сама именица на -из/а/м, узета

из истог извора, не може бити дериват, тј . немот ивисана ј е. Исти статус има

именица на - из/а/м и онда кад ј е у РМС-у потврђена друга истокорена реч, али

са кој ом, осим те формалне, не постој и одговарај ућа веза на плану садржај а.

Зато се немотивисаном може сматрати, на пример, и реч макарониз/а/м иако

према њој стој и истокорена реч макарон/и/ , као могућа основинска реч: између

њих, међутим, не постоји одговарајућа семантичка веза, семантичка мотивација,

каква постој и између правог деривата и његове творбене основе.

Таквих, немотивисаних, именица на - из/а/м има у истраживаном корпусу

доста. Оне су у РМС-у дефинисане описно, без укључивања неке лексеме кој а

би се могла, творбено семантички гледано, узети као одговарај ућа основинска

реч. Тако, ј е, на пример, у РМС-у дефинисана именица агност ициз/а/м: м. грч.

фил.учење да ј е нашем сазнању недоступна сушт ина ст вари. У окружењу ове

одреднице нема такве лексичке ј единице кој а би се могла, у складу са творбено-

семантичким критериј умом, сматрати основинском речи. Исп. и друге сличне

примере: ант ропоморфиз/а/м, геот ропиз/а/м, кампанилиз/а/м,мет аболиз/а/м ,

мут уализ/а/м, посибилиз/а/м, пуриз/а/м, синкрет из/а/м, ст рабиз/а/м, т ашиз/

а/м, т ропиз/а/м, фидеиз/а/м и сл. Овакве лексеме могу, наравно, бити, а често

и ј есу, творбена база за деривациј у других речи, пре свега именица и придева,

образуј ући притом одговарај уће творбене парадигме13

. Тако у многим ј езицима,

па и у српском, ови интернационализми долазе у функциј и основинске речи

именичких деривата на -ист /а/ (исп. мотивационе партнере типа пацифист /а/

<— пацифиз/а/м)14

, као и придева на -ички//-ичан (исп. нпр. придев паралогички

кој и ј е у РМС-у дефинисан као - кој и се односи на паралогизам, кој и ј е свој ст вен

паралогизму). Оваква лексикографска дефинициј а на одређен начин сугерише

смер мотивациј е: паралогички <— паралогиз/а/м (са окрњеном творбеном

основом). Овај придевски формант може имати и проширену форму -ист ички

(исп. нпр. алтруист ички), ако се за основ интерпретациј е узме лексикографска

дефинициј а кој а гласи - кој и се односи на алт руиз/а/м и алт руист е. (Таква

12 Исп. дефинициј у у РМС-у: особина онога кој и ј е екстреман и онога шт о ј е

екст р емно, крај ност , пр ет ер аност .

" Земска дефинише творбену парадигму као „ ...набор производнмх одного

базового слова, находлвд ихсн на однои ступени словообразованм", у: Земскан Е. А .,

Словообразование как делт е/њост ^, Россиискал академин наук, Москва, 1992, стр. 17;

Конкретну примену оваквог схватања творбене парадигме, у области кој а нас занима,

налазимо у: Риснлнскал Р.А ., Словообразое,ат елмиш парадигма сугцест вит елвних с

суффикеом - изм в современном русском лзмке, АктуалБНме проблемм русского

словообразованил, Ташкент - Укитувчи, 1982.

14 Исп. о томе опширниј е у: Божо Ћорић, Суфикс -ист /а/ у српском

ст андардном ј езику, Наш ј език, XXXIII / 3-4, Београд 2000.

Т ворбено-семантичк а анализа именица. 4 1

интерпретациј а подразумева окрњену основу алтру-).

15 Али, независно од тога

хоће ли се придевска структура интерпретирати као алт руист -ички, или пак

као алт ру-ист ички, ј асно ј е да према именицама на -из/а/м стој е истокорене

релационе придевске формациј е на -/ист /ички II -/ист /ичан. Тако имамо читаву

сериј у именица на -из/а/м кој е су дефинисане описно, иако поред њих, у РМ С-

у, стој и истокорени придев, као могући мотиватор. Исп. нпр. ј едну такву

дефинициј у: алтруиз/а/м м. тал. прет пост ављање општ их инт ереса личним ;

пож рт вованост за друге, несебичност ; супр. егоизам. Може ли се, међутим,

ова именица представити и творбено-семантичким парафразом типа: особина

онога шт о ј е алт ру ист ичко (што би био пандан парафрази деривата

екст ремизам : особина онога шт о ј е ескт ремно)? На ово питање ниј е лако

одговорити. А ко се узме да су ове придевске формациј е секундарне у односу на

именице, а такав закључак намеће лексикографска дефинициј а придева у кој ој ,

као мотивна реч често фигурира именица на -из/а/м, онда се број немотивисаних

именица на -из/а/м знатно повећава. Додуше, у РМ С-у лексикографске

дефинициј е еквивалентних придева нису увек уј едначене: неки пут се они

обј ашњавај у домаћим еквивалентом (исп. нпр. егоист ичан - себичан, самож ив),

неки пут дефинициј а придева укључуј е две именице (т еист ички - кој и се односи

на т еиз/а/м и т еист е), неки пут само ј едну од две именице (опт имист ичан/

опт имист ички - пун опт имизма, кој и одраж ава опт имизам, ат авист ички -

кој и се односи на ат авизам, феминист ички - кој и се односи на феминист е).

Списак именица на -из/а/м према кој има у РМС-у стој е истокорени придеви, а

који нису обухваћени лексикографском дефинициј ом, повелик ј е. Исп. нпр.:

алт руиз/а/м —> алтруист ички (кој и се односи на алт руизам и алт руист е'6

),

анимиз/а/м —> анимист ички (кој и се односи на анимизам и анимист е),

ант р опоцент р из/а/м —» ант р опоцент р ист ичк и (кој и се односи на

ант ропоцент ризам), аривиз/а/м —> аривист ички (кој и се односи на ар ивист е),

арт из/а/м —> арт ист ички (кој и се односи на арт ист е), афориз/а/м —>

афорист ички (кој и садрж и афоризме, кој и има одлике афоризама), вериз/а/м

? вер ист ички (кој и се односи на вер изам и вер ист е), волунт ар из/а/м —»

волунт ар ист ички (кој и се односи на волу нт ар изам и волунт ар ист е),

геоцент ризам —»геоцент ричан/геоцент рички (кој и се односи на геоцент ризам),

гност ициз/а/м —> гност ички (кој и се односи на гност ике и на гност ицизам),

дадаиз/а/м —> дадаист ички (кој и се односи на дадаист е и на дадаизам, кој и ј е

15 Диј ахроно гледано, већина основинских придева овог творбеног типа

представља адаптациј у страних придева (исп. придеве на -ан типа апсолу т ан,

индивидуалан, пасиван итд.). И формант -ичан/-ички, генетски гледано, одговара страним

формантима -икос (грч.), -icus (лат.),

-ique (франц.), -ic/al (енш.),

-isch (нем.): аналит ичан/

аналит ички, крит ичан/крит ички, лиричан/лирички, националист ичан/ национали-

ст ички, песимист ичан/ песимист ички, физички и сл. Синхроно гледано, међутим, ови

придеви се често налазе у творбеној вези са одговарај ућим именицама, међу кој има су и

именице на -из/а/м и -ист /а/, градећи тако свој еврсну творбену парадигму.

i6 у заГрадИ наводимо дефинициј у придева из РМС-а.


у духу дадаизма), деиз/а/м —> деист ички (кој и се односи на деизам и деист е),

дефет из/а/м —» дефет ист ички (кој и се односи на дефет ист е), еклект из/а/м

1еклект ичан/еклект ички (у коме се огледа еклект изам), кубиз/а/м —»

кубист ички (кој и се односи на кубист е и кубизам), ларпурларт из/а/м ?

ларпурларт ист ички (кој и се односи на ларпурларт изам и на ларпурларт ист е),

легит имиз/а/м' 7 —> легит имист ички (кој и се односи на легит имист е), лудиз/

а/м —» лудист ички (кој и се односи на лудизам и лудист е), мониз/а/м —>

монист ичан/монист ички (кој и се односи на монизам и монист е), нат ивиз/а/м

? нат ивист ички (кој и се односи на нат ивизам), нихилиз/а/м —> нихилист ички/

нихилизам (кој и се односи на нихилизам и нихилист е), номинализ/а/м —»

номиналист ичан/номиналист ички (кој и се односи на ном инализам и

номиналист е), нудиз/а/м —» нудист ички (кој и се односи на нудист е, кој и

припада нудист има), опт имиз/а/м —» опт имист ичан/опт имист ички (пун

опт имизма, кој и одраж ава опт имизам),, пасат из/а/м —» пасат ист ички (кој и

се односи на пасат изам и на пасат ист е), пацифиз/а/м —> пацифист ички (кој и

се односи на пацифизам и на пацифист е, а пацифист ичан - кој и ј емирољубив),

песим из/а/м —» песимист ичан (у коме или чему има песимизма,мр ачан,

безнадан), романт из/а/м —» романт ичан / романт ички (кој и се односи на

романт ичаре и на романтизам), сечент из/а/м —» сечент ист ички (кој и се односи

на сечент изам и сечент ист е), софиз/а/м —» софист ичан/софист ички (кој и се

односи на софист е и софист ику), ст оициз/а/м —» ст оички (кој и се односи на

ст оике и на ст оицизам), т еиз/а/м —» т еист ички (кој и се односи на т еизам и

т еист е), фашиз/а/м —» фашист ички (кој и се односи на фашизам и фашист е),

феминиз/а/м —» феминист ички (кој и се односи на феминист е), фут уриз/а/м —»

футурист ички (кој и се односи на футуризам и футурист е), чарт из/а/м —»

чарт ист ички (кој и се односи на чарт ист е и чарт изам), шовиниз/а/м —»

шовинист ички (кој и се односи на шовинизам и шовинист е) итд. Исп. такође и

релационе придеве на -ни и -ски: камерализ/а/м —» камерални (кој и се односи

на камералиј е и камерализам), макарониз/а/м —» макаронски (кој и обилуј е

макаронизмима), пурит анизам —» пурит ански (кој и се односи на пурит анце и

на пурит анизам) и сл.

Иако поред великог број а напред наведених именица на -из/а/м, као што

видимо, стој е, у РМС-у, истокорени придеви на -ичкиП-ичан, ређе на -ни и -ски,

може се узети да су све оне немотивисане, неизведене, тј . да су оне, евентуално,

служиле као база за извођење еквивалентних придева, а не обрнуто, па се самим

тим у њима не може издвој ити формант -из/а/м. На овакав закључак упућуј у

лексикографске дефинициј е напред наведених релационих придева. Уколико,

међутим, у РМС-у дефинициј а придева не указуј е не мотивациони смер од

именице ка придеву, него обрнуто - од придева ка именици, онда се истокорени

придев може узети, и узима се као мотиватор (исп. нпр. екст ремизам <—

17 Исп. РМС: лат. принцип непроменљивост и наследне династ иј е; приврж еност

ст арој (свргнут ој ) династ иј и. Савремена потврда ове именице има сасвим друкчиј е

значење и у вези ј е са придевом легит иман (законит ).

Творбено-семантичк а анализа именица. 43

екст реман). Додуше, такав основински придев ниј е увек присутан у

лексикографској дефинициј и именица на -из/а/м, што свакако отежава

утврђивање мотивационих веза. (Исто важи и за основинску именицу: често ни

она није обухваћена, као што ћемо видети, лексикографском дефинициј ом.)

0.4. У лингвистичкој литератури редовно се наводи како у функциј и

основинске речи деривата на -из/а/м долазе именице и придеви, а понегде се

спомињу и тзв. везане основе18. Ређе се говори о томе да се у тој функцији

може наћи и глагол. Девербативне формациј е на -из/а/м доиста су ретке, а и то

што ј е потврђено припада неологизмима. За овакав творбени тип потврда има

у руском ј езику (исп. от зовизм, приземлизм, вмпихнизм19. И Земска за руски

ј език наводи примере девербативних формација20

, а у истом контексту сазнај емо

да и француски ј език има деривате овог типа (entrisme, suivisme). Вашакова

такође дозвољава могућност творбе девербатива са оваквим формантом, али

само у оквиру вишеструко мотивисаних формациј а, а не спомоње чисте

девербативе. Како ћемо видети, и у српском има чистих девербатива, такође

међу неологизмима. Иако малоброј ни, они указуј у на тенденциј у ширења

суфикса -из/а/м и на глаголске основе.

Поред ј едномотивационих, постој е и деривати са двоструком и

вишетруком мотивациј ом.

Деадјективи се изводе од придева на - ан1-ни (тип: ексклузивизам <—

ексклузиван, феудализ/а/м <— феудални), на -ски (тип: академиз/а/м <— академски,

русиз/а/м <— руски), на -ичан/-ички (тип: егоцент риз/а/м <— егоцентричан) и, ретко,

на -0 (тип: синхрониз/а/м <— синхрон). Десупстантиви се изводе од зај едничких и

властитих именца. Такве зај едничке именице могу имати апстрактно значење

(тип: традиционализ/а/м <— традициј а), али и конкретно значење (тип: бициклиз/

а/м <— бицикл). У неким случај евима дериват ј е мотивисан лексемом кој а значи

лице, било да ј е реч о зај едничкој (тип: крет ениз/а/м <— кретен, цариз/а/м <— цар)

или властитој именици (тип: марксиз/а/м <— Маркс).

У саставу деривата, начелно гледано, не налазимо целу основинску реч

већ њен део кој и називамо т ворбена основа. Она се може поклапати са

морфолошком базом основинске речи (исп. бицикл-из/а/м, авантур-из/а/м, буд-

из/а/м), а може бити и окрњена (исп. прохибиц-иониз/а/м <— прохибиц-иј а,

демократ из/а/м <— демократ-иј а/демократ-ски, ексклузив-из/а/м <— ексклузив-

ан и сл.).

18 Исп. Рлснанскал Р.А ., Словообразоват ел^нах парадигма сухцест вит ањннх с

суффиксом - изм в современном русском лзике, Актуалмш е проблемн русского

словообразованин, Ташкент - Укитувчи, 1982, стр. 290, Инонзмчние заимст вованил в

сист еме словообразованил cymecmeumenbHbix, у: Измененил в словообразовании и

формах сувд ествителБного и прилагателш ого в русском литературном лзмке X IX века,

М оск ва, 1964, на стр. 127- 128, Wolfgang Fleischer, Wortbi ldung der deutschen

Gegenwartssprache, Leipzig, 1983, на стр. 194).

19 Исп. Слово u граммат ические закони лзика, Имн, Москва, 1989, на стр. 19.

20 Н.д., стр. 187.

4 4 К љиж евмост и ј език

Творбена основа ј е у нај већег број а деривата страног порекла (било да ј е у

питању адаптирана страна именица, било адаптирани страни придев), што ј е

диј ахрона чињеница кој а има великог утицај а на избор основинске компоненте

деривата. Деривати са домаћим основама су ретки (исп. ж ивот ињиз/а/м,

шт окавиз/а/м, екавиз/а/м и сл.), а изводе се, према нашем увиду, искључиво

основним суфиксом - из/а/м.21 Именица ж ивот ињиз/а/м ј е у РМС-

у означена

као неологизам, али ј е она, заправо, експресивизам, створен на бази контраста

двеј у генетски различитих компонената: домаћа основа + страни суфикс (кој и

ј е по правилу ерудициј ски маркиран).

Неки аутори, као што смо рекли, говоре и о тзв. везаној основи код великог

број а именица на -из/а/м, уга авном код оних кој е ми издвај амо као немотивисане,

неизведене формациј е. Термином везана основа обухвата се онај део именице

кој и се налази испред завршетка -из/а/м, а кој и не може вршити функциј у

основинске речи ј ер нема самосталног значења. Такве делове налазимо у

именицама типа: алт руиз/а/м, арт из/а/м, афориз/а/м, вериз/а/м, гност ициз/а/

м, еклект из/а/м, нихилиз/а/м, мониз/а/м, нудиз/а/м, софиз/а/м, т еиз/а/м, фашиз/

а/м итд.22

0.5. Формант -из/а/м може вршити следеће функциј е: ст рукт уралну ,

т ранспозициону и мут ациону . Из ове његове функциј е произилазе: т аут о-

лошки, т ранспозициони и мут ациони деривати23

.

Деривати на -из/а/м класификуј у се семантички у граматикама и стручним

радови м а врло у оп ш т ено, ш то се м ож е видет и и из напр ед ц ит ирани х г р ам ат ик а

српског ј езика, а слично груписање налазимо и у граматикама друг их ј езика.

Ову уопштену класификациј у детаљно ј е разрадила и успешно прегруписала

К . Вашакова у свој ој монографиј и о страним суфиксима у пољском ј езику, а

тог њеног модела држимо се и ми у великој мери.

0.6. Именице на - из/а/м припадај у класи интелектуалне, књишке, учене

лексике. То су "

озбиљне" речи са ореолом вишег стила изражавања. Извориште

су им разне научне и стручне области (филозофиј а, право, медицина,

социологиј а, психологиј а, политика, религиј а, лингвистика, економиј а). Пуристи

осуђуј у честу употребу ових формациј а именуј ући их притом скупним, а

п од ру г љ и ви м н ази вом изм и .

0.7. Условно речено, ради се о младом лексичком слој у. Наиме, уочљиво

ј е одсуство именица на - из/а/м у првим лексикографским делима стандардног

српског ј езика, прављеним на бази лексичког материј ала из народног ј езика.

Ово, међутим, не значи аутоматски и њихово одсуство из српске писмености

уопште. Њих у народном ј езику и ниј е могло бити ј ер су то речи кој е, како смо

констатовали, припадај у ерудициј ској сфери. Д а их ј е у одређеним

функционалним сферама српске писмености доиста било, види се већ и по грађи

21 Примере са сложеним сификсима и домаћим основама нисмо регистровали.

22 Исп. Рнснлнскал Р.А., н.д., стр. 293.

23 Исп. о томе у: Gramatyka wsp otczesnego j ^zika polskiego, Morf ologia,

Slowotworstwo, Warsawa, 1984, стр. 319-320.

Творбено-семантичк а анализа именица.. 45

за речник предвуковског периода24. Регистроване су и у правним и филозофским

текстовима из периода конституисања савременог српског ј езика25.

0.8. Формант - из/а/м нај чешће долази у овом свом основном, простом лику,

али у неким случај евима има и изведене, сложене форме, какве су: -ализ/а/м, -аниз/а/

м, -ариз/а/м,

-еиз/а/м, -ионализ/а/м,

-иониз/а/м, -иј аниз/а/м,

-иниз/а/м, -ициз/а/м.

1.0. Деривати на - из/а/м

1.1. Суфикс -изам. Нај већи број анализираних изведених именица у нашем

материј алу образован ј е помоћу основног суфикса - из/а/м. Такви деривати

мотивисани су придевима и именицама, а изузетно и глаголима. Велик број

деривата може имати двоструку - придевско-именичку мотивациј у, а у мањем

број у и именичко-глаголску мотивациј у.

1.1.1. Деадј екгивни деривати

Ову скупину чине ј едномотивациј ски деривати изведени придевима и

двомотивациј ске формациј е изведене истовремено и придевима и именицама.

(Исп. буквализ/а/м<г-буквалан, егоцент риз/а/м —> егоцентричан, демониз/а/м

<— демон//демонски, сат аниз/а/м <—сатана//сатански).

С обзиром на функциј у кој у суфикс - из/а/м обавља у творбеном процесу,

све изведенице се могу разврстати у две групациј е: транспозиционе и

м у т ац и о н е.

1.1.1.1. Транспозициони деривати

Мотивисани су придевима, а именуј у апст ракт не особине26. Знатан број

деривата има истовремено и именичку мотивациј у, али се овде разматрај у са

свој ом придевском мотивациј ом. У овој функциј и суфикс - из/а/м синонимичан

ј е у великом броју примера са суфиксом - ост . Добро ј е примећено да ове

истокорене формациј е немај у увек исту употребну вредност: ове на -ост

раширениј е су у свакодневном, говорном ј езику27. Исп. број не синонимске

24 Исп. Велимир М ихај ловић, Грађа за речник ст раних речи у предвуковском

периоду, I том (А-Љ), Нови Сад, 1972; II том (М

-Ш), Нови Сад, 1974.; Божо Ћорић,

Принципи т ворбене анализе ст ране лексике, Српски ј език, 4/ 1-2, Београд, 1999, стр.

227-241; (Исп. потврде типа: идиот изам, паралогизам, софизма/совисм, фанат изма,

патриот изам, галванизам , где се види да финални део речи ниј е у том периоду имао

стабилну, уј едначену форму.)25

Ове именице регистроване су, на пример, у правној и филозофској литератури

кој у ј е, половином 19. века, писао Димитриј е М атић: парт икуларизам, сепарат изам,

деспот изам, мат ериализам, идеализам, фанат изам итд. Исп. Божо Ћорић, Некеј езичке

каракт ерист ике правних т екст ова половине 19. века, Научни састанак слависта у

Вукове дане, 25/2, Београд, 1996, стр. 93.

26 Називи пој единих творбено-семантичких групациј ауглавном су преузимани

од К . В ашакове, из наведене к њиг е.

27 Исп. К . Вашакова, н.д., стр. 129.


парове типа: акт ивиз/а/м = акт ивност , вулгариз/а/м 2 = вулгарност , ексклузивиз/

а/м = ексклузивност , екст р ем из/а/м = екст ремност , егоцент р из/а/м =

егоцент ричност , конзерват ивиз/а/м = конзерват ивност , радикализ/а/м =

радикалност , релат ивиз/а/м = релат ивност , скепт ициз/а/м = скепт ичност ,

сент имент ализ/а/м = сент имент алност , симулт аниз/а/м 1 = симулт аност ,

фанат из/а/м = фанат ичност , фат ализ/а/м = фат алност итд.

Већина именица на - из/а/м овог творбено-семантичког типа обј ашњена ј е

у РМС-у уопштено, без укључивања основинског придева у лексикографску

дефинициј у, иако ј е такав предев посведочен. Лексикографи су понекад при

обј ашњењу именицу на -из/а/м ј едноставно упућивали на синонимску формациј у

на - ост , или су пак потенциј ални истокорени основински придев замењивали

домаћим еквивалентом. У првом случај у смо индиректним путем, преко именице

на - ост мога и одредити основинску компоненту деривата. Тако ј е, на пример,

дериват динамиз/а/м (1) обј ашњен поред осталог и именицом динамичност , а

дефинициј а ове именице на -ост у РМС-у га аси: особина онога кој и ј е динамичан

и онога шт о ј е динамично, динамизам. Будући да су динамиз/а/м и динамичност

синоними, ј асно ј е да им и творбена парафраза мора бити слична и укључивати

основински придев динам ичан: особина онога шт о ј е динамично.

Групациј у назива апстрактних особина чине:

а) ј едномотивациј ски деривати, типа: егоцент риз/а/м (особина онога кој и

ј е егоцент ричан28

), екст ремиз/а/м (особина онога кој и ј е ескт реман и онога

шт о ј е екст ремно), универзализ/а/м (универзалне т еж ње, идеј е) и сл. Овој

групи можемо прикључити и друге формациј е, са потврђеним основинским

придевом кој и не стој и у лексикографској дефинициј и, али ј е творбена парафраза

са њим могућа: акт ивиз/а/м („то што ј е акгивно") <—активан, анахр ониз/а/м

(„то што ј е анахронично") <

—анахроничан, анимализ/а/м, бигот из/а/м, буквализ/

а/м, вулгариз/а/м, динамиз/а/м 1, драмат из/а/м, егзот из/а/м, ексклузивиз/а/м,

ерот из/а/м, индиферент из/а/м, конзерват ивиз/а/м, /конзерват из/а/м, опскуриз/

а/м, пасивиз/а/м, пат ет из/а/м, примит ивиз/а/м 1, ригориз/а/м, релат ивиз/а/м

1, сент имент ализ/а/м 1, сензуализа/а/м 2, симулт аниз/а/м 1, субј ект ивиз/а/м

3, синхрониз/а/мг9

, фанат из/а/м, фат ализ/а/м, хуманиз/а/м 2 и сл.

Исп. и нове формациј е: апстракт из/а/м30 и легализам*1.

28 У загради наводимо лексикографску дефинициј у кад она укључуј е основинску

реч, у овом случај у истокорени придев. Уколико ј е изведена именица вишезначна,

наводимо само део дефинициј е, и то онај кој и се односи на конкретну, наведену

с е м ан т и ч к у с к у п и н у .

29 Синхронизам се у РМС-у упућуј е на реч синхрониј а (1), па се чини дај е именица

на - изам таутолошка формациј а (синхронизам=синхрониј а, без измене значења

основинске речи). Могуће ј е, међутим, де се ради о деадј ективу (од синхрон, синхроничан)

због чега и иде у уву групу.

30 Исп. синонимску формациј у апст ракт н-ост у РМ С-

у.

31 Исп.: „ Зато ј е важно поверење кој е људи имај у у Кошту ничин лични интегритет,

к ао и њ ег о в ч у в ен и л ег ал и з ам , т р ад и ц и о н ал и з ам , с к л о н о с т к а т р аж ењ у и з в е с н о г

историј ског континуитета..." Време, 18.01.2001.

Творбено-семантичк а анализа именица.. 4 7

б) деривати са двоструком мотивациј ом, придевско-именичком, типа:

демониз/а/м (демонска свој ст ва) <—

демонски//демон, ж ивот ињиз/а/м (зверско,

ж ивот ињско понашање, ж ивот ињске особине код човека) <— животињски//

животиња, прозаиз/а/м (оно шт о ј е прозаично) <— прозаичан//проза, амат ериз/

а/м (амат ерски рад) <r- аматерски//аматер, ориј ент ализ/а/м (ориј ент алски дух

и израз) , сат аниз/а/м (црна маг иј а, сат анска чарочиј а), симфониз/а/м

(симфониј ски ст ил). И ову скупину можемо увећати примерима у кој има

лексикографска дефинициј а не укључуј е основинску реч иако ј е она у РМС-у

потврђена: аналфабет из/а/м (аналфабетски//аналфабета), бакант из/а/м (бакант/

/бакантски), дилет ант из/а/м (дилетантски//дилетант), манириз/а/м, паралелиз/

а/м (2), педант из/а/м, т рагиз/а/м <— трагичан, магнет из/а/м 2, т раумат из/а/

м, прогресиз/а/м и сл. Именица аут омат из/а/м (1) ј е дефинисана као - особина

онога шт о се ради аут омат ски, безвољно, дакле - са ниј ансом начинског

з н а ч е њ а .

1.1.1.2. Мутациони деривати

Семантички се деле у две скупине: атрибутивне називе и називе радњи,

процеса и стања32.

1.1.1.2.1 .Групациј а атрибутивних назива може се према томе на шта

указуј е суфикс - из/а/м раздвој ити у неколике скупине:

а) Суфикс указуј е на научне погледе, мисли, доктрине, теориј е, идеј е и

сл. У питању су пре свега термини, а лексикографска дефинициј а ретко садржи

основински придев. Исп.: мут ациониз/а/м (мут ациона т еориј а о еволуциј и),

галиканиз/а/м (идеј е и т еж ње, полит ика галиканске цркве), дет ерминиз/а/м

(у чење по кој ему ј е све шт о пост ој и подвргнут о закону узрочност и, одређено,

дет ерминисано), позит ивиз/а/м (филозофски правац кој и ограничуј е спознај у

само на оно шт о семож е позит ивно, искуст вено знат и, па према т оме одриче

сваку вредност ссш ост алној апст ракт ној мисаоној делат ност и), субј ект ивиз/

а/м 2 (у бурж оаској социологиј и учење да развит ак друшт ва не одређуј у

обј ект ивне законит ост и, него субј ект ивни факт ори, воља, т еж ња пој единих

личност и), т рансцедент ализ/а/м (у чење К ант ове и уопшт е идеалист ичке

филозофиј е преве половине 19.ст . о априорним, т рансцедент алним формама

сазнања, као реакциј а на рационализ/а/м и емпир изам), рационализ/а/м,

релат ивиз/а/м 2 и сл. У већини примера лексикографска дефинициј а не укључуј е

основински придев: вит ализ/а/м, динамиз/а/м (2), инт ернационализ/а/м,

ирационализ/а/м, казуализ/а/м, карт езиј аниз/а/м, модерниз/а/м, османиз/а/м,

окулт из/а/м, реализ/а/м, сензуализ/а/м 1, ут илит ар из/а/м, хермет из/а/м,

априориз/а/м, спирит уализ/а/м, сингулариз/а/м, прагмат из/а/м и сл.

Исп. и нову изведеницу: глобализ/а/м.

Известан број деривата ј е са двоструком, придевско-именичком

мотивациј ом, а лексикографска дефинициј а по правилу не укључуј е основинску

реч. Исп.: економиз/а/м (опорт унист ичко схват ање ј едне групе руских

32 Исп. К . Вашакова, н.д., стр. 130.


социј алдемократ а о пот реби борбе р адника искључиво за побољшање

економског полож ај а),мат ериј ализ/а/м (1), натурализ/а/м (1), сент имент ализ/

а/м (2), паралелизам, прот ест ант из/а/м, расиз/а/м и сл.

Исп. о нова образовање: функционализам*3 и конт екстуализамм.

б) Суфикс указуј е на ј езичку црту (елемент), а основинска реч (нај чешће

придев) на њен карактер и ј езички идиом из кога она потиче или за кој и ј е она

карактеристична. Углавном се ради о терминима из науке о ј езику. У односу на

друге скупине, ова се истиче већим присуством домаћих речи у основинској

компоненти деривата. Исп: диј алект из/а/м, локализ/а/м (2), ориј ент ализ/а/м,

фамилиј ариз/а/м; екавиз/а/м, иј екавиз/а/м, икавиз/а/м, кај кавиз/а/м, чакавиз/

а/м, цакавиз/а/м, славониз/а/м ; т ур циз/а/м , ит алиј аниз/а/м, србиз/а/м ,

т алиј аниз/а/м, хрват из/а/м, чехиз/а/м, романиз/а/м,русиз/а/м, Лексикографска

дефинициј а ни овде не укључуј е увек основинску реч: архаиз/а/м (1), вулгариз/

а/м, провинциј ализ/а/м и сл.

Овој групациј и семантички припадај у и: англициз/а/м, галициз/а/м,

кроат из/а/м али се ове речи структурно не могу посматрати као изведенице.

Ни именицагерманиз/а/м (будући дазначи немачку реч или изарз...) неможе

с е с м ат р ат и м от и в и с ан о м .

Исп. и примере назива ј езичких црта као арабиз/а/м, балканиз/а/м,

егзот из/а/м, колоквиј ализ/а/м, инт ернационализ/а/м,регионализ/а/м, кој е РМС

не региструј е, а кој и данас припадај у ј езичкој терминологиј и.

1.1.1.2.2. Групи назива радњи, пр оцеса, ст ања припадај у веома

разнородни типови деривата, а диференцирај у се у неколике скупине с обзиром

на то на шта указуј е суфикс - из/а/м :

а) Суфикс —из/а/м указуј е на радњу или процес: ист ор из/а/м

(.мет одолошки пр инцип кој и т раж и посмат рање и испит ивање свих ст вариу

ист ор иј ском развој у ), мот оциклиз/а/м (у пот р еба мот оцикла,

мот оциклист ички саобраћај ; мот оциклист ички спорт ), аут омобилиз/а/м

(производња аут омобила; аут омобилски саобраћај ; аут омобилски спорт ).

Овим дериватима са двоструком мотивациј ом можемо придодати и именицу

бициклиз/а/м (спорт ска дисциплина у кој ој се т акмичи у вож њи бициклом),

мада ј е то према лексикографској дефинициј и десупстантив. Наиме, у

савременом ј езику употребљавај у се синтагме типа бициклист ички саобраћај

и с л .

б) Суфикс указуј е на интелектуални став, склоност, приврженост нечему,

увереност у нешто, емоционално стање и сл. кој и се испољавај у у животу и

раду неког лица. Д еривати су мотивисани придевима или и придевима и

33 Исп. пример из текста о архитектури: Принцип табуле раза - поруши, почисти,

изгради, тако штедро испољен у време владавине радикалног функционализма концептом

контекстуалности потпуној е одбачен. Време, 18.01. 2001.

34 Исп. пример из чланка посвећеног архитектури двадесетог века: „ Идеј а

континуитета уско ј е повезана са егзотичном представом стања ствари и експлицитно

ј е испољена у покрету контекстуализма седамдесетих." Време, 18.01. 2001.

Творбено-семантичк а анализа именица.. 49

именицама. Исп.: идеализ/а/м 2 (идеално схват ање ж ивот а, склоност да сеу

ж ивоту види само добро, племенит о), монархиз/а/м (приврж еност

монархиј ском сист ему), мат ериј ализ/а/м 2, национализ/а/м 1 (национална

свест , родољубље), скепт ициз/а/м 1. Већина их нема у дефинициј и основинску

реч: ант агонизам, бирократ из/а/м 2, дефет изам, колект ивиз/а/м \ , конформиз/

а/м, комерциј ализам, морализ/а/м,реализ/а/м l .a., ест ет изам, опорт униз/а/м,

схемат изам, индивидуализ/а/м, локализ/а/м 1, радикализ/а/м, фат ализ/а/м и

с л .

Исп. и ново образовање: хомосексуализ/а/м.

в) Суфикс указуј е на модел власти, владања, управљања, на друштвено-

економски и правни систем и сл: арист рократ из/а/м (арист ократ ски сист ем

владавине), цент рализ/а/м (сист емуправљања или организациј е у кој ој су месни,

локални органи пот чињени цент ралној , средишњој власт и), цариз/а/м (царска

власт , сист ем неограничене царске владавине), федерализ/а/м (федерални

сист ем држ авногуређења),монархиз/а/м. Број ни примери немај у основински

придев у лексикографској дефинициј и: апсолут из/а/м, бирократ из/а/м 1,

т от алит ариз/а/м, деспот из/а/м, колониј ализ/а/м, парламент ариз/а/м,

републиканиз/а/м, меркант илиз/а/м, унит ариз/а/м, милит ариз/а/м, колект ивиз/

а/м 2 и сл .

Исп. и ново образовање аут орит ариз/а/м35

.

1.1.2. Десупстанитвни деривати

Већином су то формациј е са ј едном мотивациј ом (исп. алкохолиз/а/м

<—алкохол), али има и оних са вишеструком мотивациј ом именичко-придевском:

варвариз/а/м <—варварин//варварски, именичко-глаголском: хипнот из/а/м <—

хипноза//хипнотисати, па чак и именичко-глаголско-придевском: паразит из/а/

м <—паразит // паразитирати // паразитски). Суфикс врши мутациону функциј у.

Поред мутационих деривата има и неколико таутолошких формациј а, какве су:

анархиз/а/м 2 <—анархиј а 1.6., онаниз/а/м <—онаниј а,монополиз/а/м <—монопол,

ут опиз/а/м <r-ymonuj a, прохибициониз/а/м <̂ прохибициј а, сецесиониз/а/м

<г- сецесиј а36 и сл.

И десупстантивне формациј е, као и деадјективе, можемо груписати у

две творбено-семантичке скупине: имена апстракгних особина, радњи, процеса,

стања и атрибутивне називе са непредметним значењем.

1.1.2.1. Унутар прве групе (под зај едничким називом - имена апстрактних

особина, радњи, процеса, стања) разликуј емо две подгрупе:

35 Исп.: „Пре одлучног дана, он ј е изводио фрагментарне ударе, без личне

храбрости да прекорачи хаотични ауторитаризам и крене у чисту тираниј у." Глас

ј авности, 14.12.2000.

36 Таутолошки дериват ј е онај у коме суфикс има само струк гуралну функциј у.

Структурална функциј а се огледа у томе што у творбеном процесу основинска реч не

мења свој е значење у деривату, нити се мења синтаксичка функциј а његова.


а) имена квалит ет них особина, кој а имај у у основи именицу са значењем

носиоца особине, што репрезентуј емо примером деривата: т ит аииз/а/м

(особина, свој ст во т ит ана). Оваквих формациј а, творбено гледано, има ј ош,

али лексикографска дефинициј а нема у свом саставу основинску именицу. Такве

су, на пример: крет ениз/а/м <—кретен, идиот из/а/м <—идиот, нар цисиз/а/м

<—Нарцис, опскурант из/а/м <—опскурант, циниз/а/м (2) циник (2),хероиз/а/м

и с л .

Исп. и нова образовања као: воај ер-из/а/м

31, игнорант -из/а/м и шарлат ан-

из/ а/м .

б) именарадњи, процеса, ст ања, кој а имај у веома разнородну семантичку

структуру. У основи се налази именица кој а означава вршиоца радње. Могућа

парафраза:радња онога кој и ј е исказан основом. Исп.: бандит из/а/м, вандализ/

а/м, варвариз/а/м и сл.

У неколико деривата, као што су хамлет из/а/м , верт ериз/а/м ,

пиранделиз/а/м и сл. присутно ј е значење склоност прихват ању ж ивот них

ст авова, понашања особе именоване основом . Исп. и такву нову изведеницу

донж уаниз/а/м^ .

Посебну подгрупу чине називи радњи у кој их основа указуј е на предмет

или пој аву кој а наступа у семантичшј улози обј екта или средства радње, односно

указуј е на начин вршења радње. Исп. примере типа: авант уриз/а/м (прављење

авант ура), фет ишиз/а/м (веровањеу фет ише, обож авање фет иша),хегемониз/

а/м (спровођење хегемониј е; т еж ња за хегемониј ом), т ерориз/а/м (вршење

т ерора, служ ење т ерором),ј одиз/а/м (т ровање ј одом), нирваниз/а/м (веровање

у нирвану; ж ивот каоу нирвани), демониз/а/м (веровање у демоне), т алмудиз/

а/м\ пленериз/а/м (сликање у пуном свет лу), аскет из/а/м (начин мишљења и

ж ивљења аскет а) и сл.

Исп. и ново образовање пиј аниз/а/м39

.

Неки деривати означавај у склоност ка вршењу какве радње: алкохолиз/

а/м (прет ерана склоност у упот реби алкохолних пића), авант ур из/а/м

(склоност ка авант урама), схемат из/а/м (склоност ка мишљењу по гот овим

схемама), формулиз/а/м (склоност израж авању у формулама), кариј ериз/а/м

(безобзирна т еж ња да се пост игне успешна кариј ера) и сл.

Исп. ново образовање ове последње скупине: бенсединиз/а/м40

.

37Исп.: „ ...и ј ош понеки посматрач даговори о воај еризму и егзибиционизму ...

"

Време, 26.12.1998.

38 Исп.: „ С ј едне стране вукли су ме жеља за одласком у мондена летовалишта,

вожња брзим колима и донжуанизам, с друге стране.. ." Светислав Басара, Looney

Tunes, Народна књига, Београд, 1997.

39 Исп.: „Ко год да се сећа легендарног наступа Саше Шандорова.. . .исувише добро

зна колико би било тешко досегнути и надмашити тај звездани тренутак домаћег

пиј анизма,. .." Време, 2.01.2001.

40Исп.: „Патриотиз/а/м и бенсендиниз/а/м.

" Глас недеље бр.11, 17.02.1999.

Т ворбено-семантичк а анализа именица.. 5 1

1.1.2.2. Ат рибут ивни називи се односе на различите доктрине, теориј е,

филозофске, религиј ске системе, литеране правце, идеологиј е. Међу њима има

много термина. С обзиром на карактеристике основе, могу се поделити у две

ц е л и н а :

а) називи доктрина, теориј а, учења, веровања и сл. са именима твораца у

основи: арист от елиз/а/м (у чење грчког филозофа Арист от ела), аугуст иниз/

а/м, бонапарт из/а/м, будиз/а/м, дарвиниз/а/м, галваниз/а/м, гандиз/а/мЈ ансениз/

а/м, калвиниз/а/м, лењиниз/а/м, макиј авелиз/а/м, марксиз/а/м, пит агориз/а/м,

плат ониз/а/м, т омиз/а/м, т роцкиз/а/м, фрој диз/а/м, фуриј ериз/а/м,хераклит из/

а/м, хит лериз/а/м итд.

Да ј е реч о врло продуктивној творбено-семантичкој категориј и види се

и по број ним примерима кој их нема у РМС-у, од кој их су неки образовани у

нај новиј е време. Исп. примере као што су: алц/из/а/м, брозиз/а/м, ведринизам^,

денгиз/а/м, горбачевиз/а/м, енвериз/а/м, ж ивковиз/а/м, кардељиз/а/м, лабаниз/

а/м, маоиз/а/м, слобиз/а/м, сандиниз/а/м, ст аљиниз/а/м, т ит оиз/а/м, т ачериз/

а/м, т уђманиз/а/м,реганиз/а/м, сомосиз/а/м, франкиз/а/м, хоџиз/а/м, чаушескиз/

а/м, шај бериз/а/м, шешељиз/а/м, шувариз/а/м и сл. Међу наведеним примерима

има и таквих кој и се не тичу само доктрина и териј а, већ и модела власти

(ст аљинизам, слобизам, брозизам, франкиз/а/м и сл.), типа политичког деловања

(iшешељизам) и сл.

б) називи доктрина у кој има творбена основа указуј е на пој аву

конститутивну за те доктрине (идеј е, теориј е, правце), као на пример:

ант ропологиз/а/м (у чење по коме ј е ант ропологиј а основа целе филозофиј е),

ат омиз/а/м (т еориј а по кој ој се мат ериј а саст ој и од ат ома), догмат из/а/м

(некрит ичко мишљење кој е се ослања на догме), формализ/а/м 3 (смер, правац

у књиж евност и и умет ност и кој и дај е значење умет ничкој форми на шт ет у

садрж ај а и идеј ност и), т ехнократ из/а/м (схват ање и држ ање засновано на

идеј ама т ехнократ иј е), реформиз/а/м, симболиз/а/м, идеализ/а/м 1 и сл.

1.1.3. Девербативни деривати

Литература о суфиксу - из/а/м ретко кад спомиње образовања кој а би се

мога а окарактерисати као чисти девербативи, већ се о њима говори, евентуално,

у оквиру двомотивациј ских формациј а. Међутим, у савременом материј алу

налазимо деривате кој и као основинску реч имај у глагол. Таква су два: конзум-

из/а/м ("Социолози и Римикатоличка црква упозоравај у на захуктали конзумиз/

а/м..."

Политика, 31.12.1999) и прот еж из/а/м ("...ако већ постој е сумње дај е

промет лекова предмет протежизма, ..." Време, 26,12.1998), са глаголима

конзумират и и прот еж ират и у основи. Сасвим им ј е блиска, такође нова,

двомотивациј ска, именичко-глаголска, изведеница реваншиз/а/м ("Ту се не ради

о реваншизму, већ о одговорности..." Блиц, 1.11.2000).

1.2. Суфикс - ализам . Издвај амо га само у неколико десупстантивних

примера какви су: ст рукт урализ/а/м (нова ст руј а у науци о ј езику кој а се бави

41 Исп.: „ Ведринизам - глобална амбициј а Француске." Време, 18.01.2001.

5 2 К њиж евност и језик

проучавањем унут рашње граче или ст рукт уре ј езика...), колониј ализ/а/м

(сист ем и империј алист ичка т еж ња за освај ањем других земаља и њиховим

прет варањем у колониј е), провинциј ализ/а/м (1) - свој ст во људи кој и ж иве у

пр овинсциј и, далеко од култ ур ног цент р а, те импер иј ализам , где у

лексикографској дефинициј и нема основинске речи, али се она у творбеној

парафрази може васпоставити (нпр.: т еж њаза империј ам, ст варање империј е).

Исп. и синдикализ/а/м, са окрњеном основом.

1.3. Суфикс - аниз/а/м . Налазимо га у неколико деривата мотивисаних

именицама. Исп . називе доктрина као конфу чиј аниз/а/м, браманиз/а/м ,

месиј аниз/а/м , затим скуп обележј а кој и карактерише народ као што ј е

американиз/а/м, те називе политичких ставова каорепубликаниз/а/м и сл.

1.4. Суфикс - ариз/а/м. Издвај амо га у примерима као докт р инариз/а/м

(упорно и слепо пристај ање уз неку доктрину) и парламент ариз/а/м (државно

уређење у коме влада зависи од поверења парламента).

1.5. Суфикс - еиз/а/м. Налазимо га у две функционално-семантички

разнородне формациј е: мутационој - пит агореиз/а/м и транспозиционој

-

европеиз/а/м 1 ( европски каракт ер и дух). Ова друга ј е, додуше, вишезначна, а

означава и конкретан пој ам: р еч, израз, уобичај ен у већини европских ј езика.

1.6. Суфикс - ионализ/а/м. Налазимо гау свега неколика мутациј ска деривата:

конвенционализ/а/м (схват ање, пост упак кој и се оснива на конвенциј ама),

конст ит у ционализ/а/м ( систем владања кој и се заснива на конституциј и,

уставност), т радиционализ/а/м (веровање у традициј у, одржавање традициј е) и,

евентуално, рег ионализ/а/м , ако се узме да ј е ова структура мотивисана именицом

региј а (лексикографска дефинициј а ј е не садржи, исп.: т еж ња за посебним

економским, полит ичким и култ урним ж ивот ом неке покрај ине...).

1.7. Суфикс - иониз/а/м. Овај суфикс се ј авља углавном у дериватима

мотивисаним именицама на- иј а. Неки имај у и двој ну мотивациј у. Значе доктрине,

теориј е, учења именована с обзиром на основинску компоненту, као нпр.

еволуциониз/а/м (у чење према коме се све шт о пост ој и налази у процесу

еволуциј е). Исп. такође: селекциониз/а/м (т еориј а природног одабирања, природне

селекциј е), илузиониз/а/м (а. фил. субј ект ивно-идеалист ички правацу грађанској

филозофиј и, по коме ј е мат ериј ални свет само илузиј а). Исп. и именицу

конфу чиониз/а/м (<—Конфучиј е). Овде иду и примери чиј а лексикографска

дефинициј а не укључуј у основинску реч: експресиониз/а/м, импресиониз/а/м.

Неколико деривата означава одређени тип, модел политике, при чему

основа упућуј е на битну карактеристику тог модела. Исп :.униониз/а/м 1 - т еж ња

за полит ичк им ј единст вом , униј ом , уј едињењем . Овде, начелно, можемо

укључити и друге структуре према кој има у РМ С-у постој е потенциј алне

основинске речи, али кој их нема у лексикографској дефинициј и: експанзиониз/

а/м, изолациониз/а/м, ревизиониз/а/м, прот екциониз/а/м, колаборациониз/а/м.

Дериват илузиониз/а/м (исп. дефинициј у у РМ С-у: б. ст варање илузиј е

реалног прост ора у позоришт у; ст варање илузиј е, обмањивањеуопшт е) значи,

п ор ед о ст ал о г, и р ад њ у .

Т ворбено-семантичк а анализа именица. 5 3

1.8. Суфикс -иј аниз/а/м. Налазимо ra у неколика деривата мотивисана

именима твораца научних теориј а, погледа на свет и сл. Исп.: хегелиј аниз/а/м

(учење идеалистичког филозофа Хегела и његових присталица), волт ериј аниз/

а/м (општи назив за напредне назоре у политици .. ..у вези са учењем познатог

француског филозофа Волтера).

Исп. и нова образовања: хај дегер-иј аниз/а/м и вилсон-иј аниз/а/м.

1.9. Суфикс - иниз/а/м. Издвај амо га у малом број у примера семантички

разнородних, као што су: александриниз/а/м - учење александриј ске школе,

ј озефиниз/а/м - просвећени апсолутиз/а/м аустриј ског цара Јозефа II42

. Исп. и

алпиниз/а/м (пењање на високе и тешко проходне планине, планинарење), без

основинске речи у саставу дефинициј е.

1.10. Суфикс - ициз/а/м. Налазимо га само у ист орициз/а/м (проучавање

чега претежно са историј ске стране) ирусициз/а/м (=

русиз/а/м - реч, ј езички

елеменат узет из руског ј езика...). Именица скепт ициз/а/м (<скептичан) има

овај суфикс уколико се узме да ј е основа формирана одбацивањем сегмента -

ичан. (Исп. и именицу англициз/а/м, кој а ј е у српском немотивисана.)

2.0. Закључне напомене

У анализираном материј алу има око 400 именица на - из/а/м, од чега се

ст от и њ ак м ож е см ат р ат и н ем от и ви сан и м .

Изведенице су мотивисане придевима, именицамаи, изузетно, глаголима.

Већина их има апстрактну семантику, а конкретно значење имај у само

називи ј езичких црта, елемената (типа т алиј анизам).

Суфикс -из/а/м ј е продуктиван у савременом српском ј езику о чему

сведочи велики број нових деривата, нерегистрованих у РМ С-у, као што су:

апст ракт изам, легализам, глобализам, функционализам, конт екст уализам,

хомосексуализам, аут орит аризам, донж уанизам, пиј анизам , бенсединизам ,

конзумизам , прот еж изам, реваншиз/а/м и сл. Нај већи број нових формациј а

ј авља се у називима учења, доктрина, мисли, модела политичког деловања и

владања какви су: алиј изам, ведр инизам, денгизам, маоизам, слобизам,

ст аљинизам , шувариз/а/м итд.

Од суфиксних вариј аната нешто већу продуктивност показуј е суфикс -

иониз/а/м, а нове формациј е творе ј едино -иј аниз/а/м (хај дегериј анизам,

вилсониј анизам) и -ионизам (егзибициониз/а/м <—егзибициј а).

Суфикс - из/а/м синонимичан ј е у великом број у примера са суфиксом -

ост (исп. акт ивиз/а/м - акт ивност ), а у ређим случај евима са суфиксима као

што су - ст во (амат ериз/а/м = амат ерст во, деспот из/а/м = деспост ст во),

—

ика (симболиз/а/м = симболика 1) и - ер иј а (педант из/а/м = педант ериј а).

На творбеном шаву често долази до краћења деривационе основе свих

основинских категориј а речи (придева, именица и глагола). Код придевских

основа крате се сегменти као што су -ан (вулгар

-из/а/м <—вулгар-ан),

-иван

42 У РМС-

у стој и „ .. .Јосипа I I".


(прогрес-изам <—прогрес-иван), -ичан (динам-из/а/м <—динам-ичан),

-озан (ригор-

из/а/м <—ригор-озан),

-исан/-иран (дет ермин-из/а/м <—детермин-исан/детермин-

иран), -ни (рас-из/а/м <—рас-ни),

-ски (демон-из/а/м демон-ски), -иј ски (симфон-

из/а/м <—симфон-иј ски), -ист ички (мот оцикл-изам <—мотоцикл-истички),

-иран

(манир-изам <манир

-иран). Изоловане случај еве представља окрњена основа у

именицарус-из/а/м (<—

рус-ки), чех-из/а/м (<—чеш-ки), са окрњеним сегментом -

ки (ако се узме да су мотивисане придевина, а не именицама Рус и Чех). У основи

именице диј алект из/а/м (диј алекат ска црт а) ј авља се алтернациј а/а/ :/в/.

У називима ј езичких црта (в. 1.1.1.2.1.6) основинска реч ј е, у начелу, придев,

а дериват на -из/а/м ј е кондензовани израз еквивалентне синтагме, тј . дериват

настај е у процесу универбациј е (локализ/а/м локалнај езичка црта). Међутим,

таква интерпретациј а доноси одређене проблема морфофонолошке природе у

неким случај евима, што нас окреће друкчиј ем приступу. Наиме, именице као

што су србиз/а/м и чехиз/а/м можемо анализирати тако као да су то десупстантиви

(нпр.ј езичка црт а Срба, Чеха), и тиме се избегавај у тешкоће кој е настај у при

уобичај еној интерпретациј е посматране скупине (као деадј ектива). Наиме,

интерпретациј е типа: српска, чешка ј езичка црт а уводи у анализу сугласничке

алтернациј е /б/ :/п/ , /х/ :/ш/ , уз краћење основе. Именица т ур ц-из/а/м ,

интерпретирана као десупстантив (ј езичка црт а Турака), садржи у творбеној

основи алтернациј е lel : /а/ и /к/ :/ч/.

Када се у функциј и основинске речи ј аве именице женског рода, кој е се

у номинативу ј еднине завршавај у на -иј а, онда се творбена основа формира

краћењем сегмента -иј- (исп. примере типа: хегемон-иј

-а <—хегемон-изам,

прот екц-иј

-а <—протек ц-иониз/а/м, т радиц-иј

-а <—традиц-ионализам). Сличан

процес имамо и онда кад се у функциј и основинске речи нађе страни антропоним

на -и (исп. Ганди, Макиј авели, Галвани), са проширеном основом зависних

падеже (Гандиј а, Гандиј у и сл.): творбена основа ј е окрњена за сегмент -иј-

(исп. галванизам , гандизам, макиј авелизам). И творбена основа именице

чаушескиз/а/м (<— такође ј е окрњена). Десупстантив схемат изам (<

—схема) има

основу проширену сегментом -am-, (Овакав сегмент назива се каткада

конект ив"

). Сличне сегменте налазимо и у другим, такође ретким примерима,

као што су: т ит о-из/а/м <—Тито (генитив - Тита), прозаиз/а/м (<—проза, генитив

ј еднине - прозе), фуриј ер изам <—Фуриј е (генитив - Фуриј еа).

У неким примерима губи се основински сонантј испред суфикса: идеализ/

а/м 1 <—идеј а, хероиз/а/ и <—херој , циниз/а/м (2) <—циник (2)

Све изведенице имај у краткоузлазни акценат на првом слогу суфикса.

*

43 Исп. К . Вашакова, н.д., стр. 41-42.

Т ворбено-семантичк а анализа именица.. 55

Л И Т ЕРА Т У РА

Waszakowa Krystyna, Sfo wotw6rstwo wspolczesnego j qzyka polskiego,

Rzeczowniki suf iksalne obce, Rozprawy uniwersytetu warszawskiego, Warszawa,

19 94 .

Земскан E. A ., Словообразование как denmenbocmb, Россиискан академил

наук , Москва, 1992.

Иирачек Иржи, Инт ернационалвни е суффикси суш,ест вит елмм х в

современннх славлнских пзиках, Slavia 1, Pr&ha, стр. 1-7.

Кубрккова Елена Самоиловна,7мим нзи ковмх значенип, Москва, 1981.

Михај ловић Велимир, Грађа за речник ст раних речи у предвуковском

периоду, I том(А-Љ), Нови Сад, 1972; Н том (М

-Ш), Нови Сад, 1974.

Речник српскохрват скога књиж евног ј езика, I - V I (Нови Сад/Загреб,

1967, 1-I I ; Нови Сад- Загреб, 1969, I I I ; Нови Сад, 1971, IV; Нови Сад, 1973, V;

Нови Сад, 1976, V I ).

Станој чић Живој ин / Поповић Љубомир, Грамат ика српскога ј езика,

Уџбеник за I, II , III и IV разред средње школе, Београд/Нови Сад, 1992.

Рлснлнскан Р.А ., Словообразоват елкнан парадигма cyufест вит е/њнbix с

суффиксом - изм в современном русском лзике, Актуалћнме проблемБ1 русского

словообразованин, Ташкент - Укитувчи, 1982, стр. 290-294.

Стевановић М ихаило, Савремени српскохрват скиј език, I , Београд, 1975.

Ћорић Божо, Неке ј езичке каракт ерист ике правних т екст ова половине

19. века, Научни састанак слависта у Вушве дане, 25/2, Београд, 1996, стр. 85-95.

Ћорић Божо, Принципи т ворбене анализе ст ране лексике, Српски ј език,

4/ 1-2, Београд, 1999, стр. 227-24 1.

Ћорић Божо, Суфикс -ист /а/ у српском ст андардном ј езику , Наш ј език,

XXX III / 3-4, Београд, 2000.

Улуханов Игорв Степанович, Единицм словооб̂разоват елмшп сист еми

русского нзика и их лексическал реализацил, Москва, 1996.

*

Božo Ćorić

А F O R M AT I O N A L A N D SEM A N T I C A N A LY SI S O F N O U N S EN D IN G

W I T H -I Z/A/ M IN M O D E R N SE R B I A N

Summary

The subj ect of the present analysis are international loan nouns ending with an -iz/a/m

that, in Serbian, are motivated by adj ectives, nouns and, only occasionally, by verbs. The most

part of the derivatives in question has an abstract semantic, and only the nouns meaning

linguistic features (of type like latinizam) have the concrete meanings. Together with the basic

suffi x -izam, its variants -al izam, -anizam,

-ar izam, -eizam, -ionalizam, -ionizam,

-j anizam,

-

i n iza m an d - i c izam d o o ccu r .


Among them, only the mođel with the basic suffi x -izam is productive, while its

derivatives are not productive. The productivity of the given model is conf irmed not only in

the lexicographical l iterature, but also by its usage in daily and weekly printed media, where the

examples l ike: apstrakizcim, autor itar izam, bensedinizam, donUuanizam, global izam,

f unkcionalizam, homoseksualizam, kontekstualizam, konzumizam, pij anizam, proteOizam,

revanšizam and similar nouns are found widely. However, the greatest number of newly formed

nouns appear in the semantic group of terms of learning, thoughts, doctrines, models of politi-

cal action and rule - with the names of their creators in the formational stems of the nouns, as

in the examples l ike: al ij izam, vedrinizam, dengizam, maoizam, slobizam, stalj inizam,

šuvar izam, t i to izam etc.

Suffi x -izam in the great number of examples is synonymous with suffi x -ost (cf.

aktivizam = aktivnost), and more rarely with the suffix -stvo (amater izam = amaterstvo), -ika

(simbol izam = simbol ika) and -er ij a (pedantizam = pedanter ij a).

The formational stems of al l motivating categories of words (nouns, adj ectives and

verbs) very frequently are shortened at the formational seam.

МИХ А ЈЛО ПА НТИЋ (Београд)

П РОМ ЕН А Д РУ ШТ ВЕН Е ФУ Н К Ц И ЈЕ И П РЕГЛЕД СРП СК Е

К Њ И Ж Е В Н О С Т И 1988- 2000 .*

Распадом друге Југославиј е (1945- 1991) на подручју Балк ана

успостављени су нови држ авни, политички, економски и други социј ални

односи. Промена основних типова тих односа, кој и су у другој Југославиј и

к о н ст и т у и с а н и п р е м а и д е о л о ш к и м с т ан д а р д и м а , и ст и н а , н а н е ш т о

либералниј и начин него у другим комунистичким земљама Источне

Европе, снаж но ј е утицала и на промену доминантног к ултурног модела у

новонасталим држ авама, па и у Србиј и.

М анипулациј а националним митовима, инструментализациј а

историј е, распад социј алистичког друштвеног система, криза економиј е,

волунтаризам, ауторитарност , одбиј ање да се прихвате принципи европске

демократије (Србија је последња међу земљама Источне Европе расписала

вишестраначке изборе, па и тада партиј ски контролисане), настој ање нове

политичке псеудоелите да одрж и преко ноћи стечено богатство и моћ -

сви ти елементи, узети пој единачно, а нарочито скупно - убрзали су процес

снажне деструкције српског друштва, што није мот о остати без последица

н а к ул т у р у и , н ар авн о , н а сам у к њ и ж евн о ст , к ао ср еди ш њ и део св ак е , п а и

ср п ск е к ул т ур е .

Описом општег историј ског и социок ултурног контекста после

распада друге Југославије, може се доћи до кључних црта кој е значе

промену друштвених функција српске књиж евности. Сва је прилика да су

те промене, управо због слож ености, екстремности, анахроности и

аутистичности политичке ситуације, напросто радикалније испољене него

што ј е то случај са културама и књижевностима у новим држ авама

насталим од републик а нек адашње социј алистичке Југославиј е.

Културни модел раздобља тоталитарне Милошевићеве владавине

(1988- 2000), а тај модел за сада нема социографск и прецизније име па га

'Ово предавање ј е одрж ано 12. ј ануара 2001. године на Јануарским данима

п р о свет н их р адн ик а.


условно називамо „постсоцијалистичк им", могуће ј е пратити на различите

начине и на више различитих нивоа. Прво, наравно, треба наброј ати

феноменолошке детаље к ултурне свакодневице, то ј ест , фокусирати оне

појаве у књижевном животу које могу бити схваћене и као израз узрочно-

последичног деловања „закона" успостављеног к ултурног модела. Тај

модел, за разлику од претходног , оног социј алистичког , из периода друге

Југославиј е, није успостављен никаквим декретом. Он ј е, напросто, као

„дивља струк тура" изник ао из историј ске турбуленциј е последњег

балк анског рата у Џ Џ веку, успоставио се, па је тек затим, када се видело

како та (псеудо)културна спонтаност функционише, почела трк а око

заузимања к ључних „ к онтролних места".

Најпре су, у том преображ ају, своје значење променили пој мови

„књижевност" и „књижевник

", то ј ест, „писац

". Од некадашње елитне

уметности, у кој ој се синтетички, на друштвено и уметнички релевантан

начин, имагинативно рек апитулира опште и пој единачно људско искуство,

и којим се продубљује увид у стварност, а тај се увид може сматрати или

адорациј ом или критичком негациј ом затечене, увек идеологизоване

стварности, уметничк а к њижевност ј е у постсоциј алистичком културном

моделу постала социј ално необавезуј ућа, готово сасвим пр иват на прича,

кој а нема ник акву општију важност и кој а занима само уске ак адемске

кругове, писце и ретке читаоце-посвећенике кој и негују ту страст к ао што

нек у другу страст негују друге маргиналне или маргинализоване социј алне

групе. Неко припада сатанистичкој верској секти, неко друштву љубитеља

пит-бул-теријера, а понеко, замислите, чита и савремену српску поезију.

Шира социј ална средина постала ј е сасвим индиферентна према

уметничкој к њижевности, њен евентуални етички потенциј ал расплињуј е

се у глувилу губитк а интереса за било шта што је „имагинативно" писање,

к њижевност ј е смак нут а са идеолошк и обликованог трона важ ног

посматрача, регулатора и корек тора оног незаустављивог струј ања што

га понек ад називамо ж ивотом, а понек ад историјом.

То не значи да су писци престали да пишу. Напротив, к њижевност

се, у новонасталим околностима, и даље пише. У временима губитк а

друштвеног ослонца било које врсте пише се чак толико и тако да се може

рећи да ј е к њижевност постала масовна пој ава, и то буј ање ј е само

привидно неочекивано (зашто се пише када то никоме није потребно?), а

у суштини рефлектује одсуство система вредности. У раздобљу од 1988.

до 2000. уз непродуктивне срушени су и продуктивни социј ални лимити и

заиста се пише толико и тако да се мож е рећи к ако ј е данас у Србији све

књижевност и к ако због тога више ни нема к њижевности. Јер, тамо где су

сви песници више нема песник а, значај и важ ност уметничк и изговорене

речи мањи ј е него ик ада, можете рећи и написати било шта, и то „ било

шта" може бити потенцијално генијално и апсолутно вредно, нико се неће

о к р ен ут и .

Промена друштвене функ ције и прет ед српске књиж евности... 59

А ли, ако ј е уметничк а к њижевност изгубила готово свак у ширу

социј алну релевантност, да парадокс буде већи, професија писац добила

ј е на ј авном значај у. У околностима које су после 1988. завладале српск им

к њиж евним и не само к њиж евним, већ и целок упним друшт веним

ж ивотом, одј едном је постало врло важно бити писац, и тако се звати, и

т ако се представљати, па чак и онда к ада нико не зна шта ј е нек и

претпостављени писац написао, а ј ош мање да ли то што ј е тај

претпостављени писац написао било шта вреди и да ли ј е то било ко

прочитао. Нема више социј ално релевантне књижевности, а ако ј е

евентуално ипак има, к ао што ј е заиста има, онда то нико изван

професионалне енклаве не примећуј е. Дакле, књижевности и има и нема,

али зато има к њиж евник а, виш е него ик ада. З ваничним списатељск им

организациј ама, за кој е ј е тешко рећи к ак ва ј е њихова савремена

друштвена функција (ни политичк а, ни етичка, ни цеховска), припада у

данашњој Србиј и готово две хиљаде писаца. А ко у целој земљи нема више

од педесет књиж ара и више од двеста градских библиотек а, ако је просечан

тираж штампане књиге од 500 до 1000 примерак а, онда је умесно запитати

к ако се зове онај за кога толик и писци пишу. Тешко ј е одговорити, а да у

одговору не употребим Одисеј ев псеудоним, којим се представио господину

К иклопу к ада ј е, ненај ављен, његову пећину употребио за преноћиште.

Па ипак , упркос том поразном сазнању да се у данашњој Србиј и

нај више пише и обј ављуј е отк ад ј е српског ј език а, а да се, према

релативним критеријумима, најмање чита, важно је у тој земљи бити писац,

ј ер ј е писац, према српском к ултурном архетипу, у ствари друштвени

гласноговорник : он нам, према митско-епској матрици, саопштава ко смо,

шта нам се збива и шта нам ваља чинити. Привлачна улога, зар не, и

кандидатура за њено добиј ање у непрестаном ј е току, вашар таштине и

социјална трк а чије ће речи бити нај важ није и нај боље прихваћене,

непрестано траје, без изгледа да ј едном, ускоро, престане. Није нимало

случај но, већ је, напротив, уколико описани архетип имамо на уму, сасвим

разумљиво што се након распада ј едног недовршеног, али ипак каквог-

таквог културног модела какав ј е био онај социј алистички, у данашњем

српском друштву води нова битка за престиж у књижевној сфери, кој а ј е,

већ према националној традициј и, у ствари дубље огледало политичк их

з б и в ањ а .

Рушењем старе хиј ерархиј е, у кој ој су улоге и места биле ј асно

подељене (ук ључујући и постој ање партиј ски прећутно успостављене

„поетичко-естетске толеранције" к ао и „дисидентске

" књижевности (где

је „случај" Добрице Ћосића вишеструко репрезентативан), а и естетичк а

критик а имала ј е релативну самосталност (Иво А ндрић ј е ипак Иво

А ндрић), дошло ј е до трења неколико напоредо постављених хиј ерархиј а,

које немају ник акве везе са естетиком, нити са разлож ним разумевањем

друштвене функ циј е уметничког писања. Све се своди на борбу за


превласт. Тако су се, у постсоцијалистичкој Србији, појавиле нове партијске

к њиж евности. К ада ј е реч о просуђивању вредности, влада начело

самопрокламациј е. Свак а странк а има по неког свог писца, странке

фаворизуј у своје виђење књижевности и „вредности" које одговарај у

њиховим интересима, и више од тога, и толико често да се то не би могло

назвати случај ном појавом, пој едине вође политичких партиј а доживљавају

себе као писце са мисиј ом, независно од тога да ли се налазе на власти

или су у стварној или релативној опозициј и. Рећи за неког политичара

(или министра, партиј ског лидера, али и за новинара, певача кич-шлагера,

адвоката) да ј е писац, или када сам политичар или неки други ј авни

делатник за себе каже „ја као писац мислим" (при чему „вредно

" писање

није само фикционална књижевност, него дословно све што се пише), то

у великој мери помаже и учвршћуј е његову социј алну промоцију. Тако ј е

к њижевност у Србији после распада друге Југославиј е поново ступила у

нову везу са политиком, рекло би се, на још перверзнији начин него у

социј алистичко доба, к ада јој ј е, к ао награда за идеолошку послушност ,

остављен релативно широк простор слободе ј езичког израж авања. Тада

ј е само известан број тема које су директно тангирале реж им био под

ембаргом и неспоразуми око литературе су углавном избиј али у тренуцима

када су нек и писци, иначе нај чешће октроисани дисиденти, пок ушали да

детабуизују тај забран. У новим околностима, к ада идеолошк их табуа

наизглед више ниј е било (могло се све рећи, али се више ништа ниј е могло

учинити) ј език ј е готово у потпуности изгубио своју корективну моћ и

постао је средство за плакатско пропагирање различитих политичких

идеј а.

Друга велик а промена у области књижевно-уметничког израж авања

директна ј е последица промене, боље рећи, потпуне дезинтеграциј е

вредносних критеријума било које врсте. У последњој деценији XX века у

српској к њиж евности приметно ј е, наиме, интензивно срозавање

естетичк их критериј ума кој е постепено смењуј е трж ишни принцип

вредности. Та смена, међутим, у поређењу са културним моделом који важ и

на либералном западу („највреднији је оно што доноси профит, најбоља

је она књига која се најбоље продаје") у српској културној средини добиј а

облик гротеске, напросто зато што се к њиге слабо или никако не продају,

и што уметничко трж иште опст ај е на ј едвит е ј аде. Културна

инфраст рук тура ј е нек ак о очувана, а у одређеним сегмент има и

проширена: и даље постој е издавачке к уће, библиотеке, к њиж аре,

институт и, фак ултети, неук усно многоброј не к њиж евне наг раде,

релативно широк медиј ски простор. Уместо нек адашњих великих издавача

који су функ ционисали захваљујући потпори, али и надзору партиј ске

држ аве, издаваштво ј е у трећој Југославији готово у потпуности прешло

у руке приватних власник а. Индустриј а штампе ј едини је облик српске

индустриј е кој и ј е у последњој децениј и XX век а дож ивела реалан

Промена друштвене функције и прешед српске књижевности.. 6 1

вишеструк и пораст . Споља гледано, рекло би се да постоји све што ј е

потребно за функционисање сложеног књижевног система. Постоје писци,

рукописи, издавачи... У данашњој Србији, на осиромашеном и недовољно

развиј еном уметничком тржишту, има неколико стотина издавача. А ли

ј едва да има читалачке публике, због које, у основи, књижевност и постоји,

читалачка публик а ј е conditio sine qua поп сваке к њижевности. У Србиј и, та

публика ј е упркос привиду функ ционисања културне инфраструктуре,

сведена на врло узак круг професионалних читалаца, нема више ни

масовне публике, а ни елите. У социј ализму читалачка публика ј е расла

из средњег друштвеног слој а. К ада ј е, у економском суноврату 90-их, тај

слој нестао, нестало ј е и читалаца. Читање нових књижевних дела као

културна потреба и делатност углавном опстаје међу самим писцима (мада

ни сви писци не читају) и критичарима. А ко осим њих неко други чита,

чини то искључиво ради забаве и испуњавања слободног времена. Неко

и де н а у т ак м и ц е , м ада р ет к о , н ек о н а и зл ет е , м ад а р ет к о , н ек о ч и т а , м ада

ретко, а и тада само одређени тип „ниске фабулације". Што се мање чита,

све се више пише. Податак да тиражи најпродаваниј их к њига у Србиј и

т ек понек ад прелазе 10000 примерак а и то у популациј и у к ој ој ,

потенцијално, око четири милиона људи могу читати књиге (писмени су и

имај у минималну представу стечену током школовања шта ј е то

к њиж евност), говори више од било које социокултурне анализе.

К њиж евна критик а, тај природни пратилац рецентне к њиж евне

продукције, у данашњој српској књижевности изгубила ј е много од

некадашњег значај а. У раздобљу идеолошког надзора књижевности она

се, бранећи право на уметничку слободу израж авања, често постављала

к ао препрек а политичком волунтаризму и радик ализму. М а колико год

да је била присиљена да обраћа пажњу на идеолошки контекст унутар

којег је књижевност настајала (или као адорациј а или као негациј а или

к ао индиференциј а или као трансгресиј а затеченог стања) српск а

књижевна критика ј е, најчаснијим и најбољим делом своје рефлексије,

извршила пресудну улогу промотера књижевних дела кој а су српск у

к њ и ж ев н о ст у ч и н и л а евр о п ск о м у п у н о м зн ач ењу т е р еч и , к ак о са

ст ан о ви ш т а у м ет н и ч к и х вр едн о ст и , и л и п р и м ењ ени х п р о седеа , т ак о и са

становишта ослобађања критичког мишљења у етичкој и естетској форми.

Наравно, известан део критике из социј алистичког раздобља остао ј е у

власти идеолошке догме кој а ј е била сурогат или супститут порекнуте,

снаж но негиране религиј е.

Данашња српск а к њиж евна критик а ушла је у фазу готово чистог

солипсизма. Нек ада је тој критици замерано да сувише стручним, широј

читалачкој публици неразумљивим језиком, описује и тумачи књижевност ,

што је до извесне мере било тачно, а имало ј е смисла управо због тога

што ј е к ритик а по свак у цену , инсистирај ући на аутономиј и и

вишезначности уметничког дела, желела да спречи свођење уметничког


дела на баналну истину са позитивним или нег ативним идеолошк им

предзнаком. Данас ј е та критика посувраћено окренута себи и врло уском

кругу читалаца (не већем од неколико стотина упућених), зато што се

п р о м ен ил а њ ен а др у ш т в ен а ул о г а , и з ат о ш т о ви ш е н и к о н е ж ел и да ч и т а

„стручну", „академску

", „часописну

" критику. Од двадесетак часописа који

су 80-их година сваког месеца излазили у Србији, данас ј е преостало свега

неколико. Остали, међу њима и неки врло значајни („Дело", „Видици

",

„Савременик", „Поља

") умирали су дуго и полако. Они који су једва некако

преж ивели излазе нередовно, на смањеном броју страница и у малтене

смешним тиражима којима више ниј е могуће утицати на формирање

к атегорије кој а се нек ада називала „масовним читалачк им укусом".

Известан престиж задрж ала ј е ј едино новинска критика, због тога што у

њој до изражај а долазе информативна и рекламна функциј а критичке

делатности. Пратећи књижевне промене, књижевна критика се и сама

мења. Слабљење њеног утицај а ј е у ствари последица општег пада

нек адашњег к њиж евног система, к ој и смењуј е хаотично буј ање

продукције, без ик акве самоконтроле или саморефлексије.

Сада треба променити перспективу и из махом социолошког, прећи

на књиж евноисториј ски и к њижевнокритичк и угао посматрања

књиж евних феномена.

У завршној децениј и XX век а, у којој се догодио распад друге

Југославије, српска књижевност, а нарочито проза која је на социјалне

промене осетљивиј а од других књижевних врста, налази се у периоду

транзиције. Пој ам транзиције, који, дак ако, није књижевнотеориј ски,

можемо у датом случај у применити и на тумачење онога процеса кој и

припада логици к њижевне историје, другим речима, процеса у којем се

поетик а неке књижевности убрзано преображава, врши промену властите

стваралачке парадигме и са ј едног, до јуче доминантног креативног модела

постепено прелази на други, саображен новом искуству, новој стварности

и новом осећању епохе.

Упркос свему, а нарочито упркос трагичним историј ск им

околностима (рат , национални и верск и антагонизми, економско

пропадање, привредна, саобраћајна и културна изолација, ретроградни

социј ални процеси, доскорашње опстајање тоталитарног реж има) српска

књижевност је у последњој деценији XX века, пратећи друштвене потресе,

успела да преживи, да одржи, али и знатно измени своју креативну основу,

своју духовну супстанцу и свој стваралачки потенциј ал, речју-

дасе обнови,

да чит аоцима понуди дела кој а су понек ад била к ритик а затечене

стварности, а понекад бекство од ње. У том кратком, врло турбулентном

периоду, у српској књижевности дошло ј е до вишеструк их промена: неке

од њих су поетичке, неке политичке, а неке генерацијске природе - у

последњој деценији XX века у српској књижевности, наиме, извршена је

врло видна смена генерација. Доминациј у обновљеног реализма са краја

Промена друштвене функције и преглед српске књижевности... 63

60-их и током 70-их сменио је, почетком и средином 80-их година, поетичк и

плурализам, са снаж ном обј авом постмодернистичк их поетик а.

Промењена ј е, к ако смо видели, друштвена функција литературе и,

глобално узев, модели и начини њеног вредновања. Док ј е одређени део

књижевности, у својој мањој , и естетичк и безначајниј ој , али промотивно

гласниј ој мери покушао да буде нека врста потпоре владај уће или

опозиционе српске политике, онај иновантнији сегмент националне језичке

уметности изборио је право на критичку дистанцу према политици и изнова

п р ом о ви сао ест ет и ч к о н ачел о вр едн ов ањ а.

К рајем 80-их и током 90-их година са сцене су отишли писци који су

пресудно утицали на обликовање модерног , европског лика српске

к њиж евности: Васко Попа, М ихаило Лалић, Оск ар Давичо, М иодраг

Булатовић, Данило К иш, Борислав Пекић, Слободан Селенић, Света

Лукић, Иван В. Лалић, Слободан Џунић, Живојин Павловић и други. А

почетком 80-их у к њиж евни ж ивот ушла ј е нова генерациј а писаца, махом

прозаика, чија дела ће снажно обележити српску књижевност краја века:

Радослав П етк овић, Светислав Б асара, Драган Велик ић, Владимир

Пиштало, Ђорђе П исарев, Васа П авковић, М илета Продановић. Уз

неколико писаца који су се ј авили раније (Мирослав Јосић Вишњић,

Милисав Савић, Давид А лбахари, Радован Бели М арковић, Јовица А ћин,

Радослав Братић) писци 80-их, око чиј ег имена ј ош ниј е постигнут

критички консензус („нова српск а проза", „постмодернисти

"), данас

представљај у врло продуктивно крило српске приповедне уметности.

Драма има достојне настављаче традиције: пре свих, нај значајнијег српског,

европски релевантног драмског писца, Душана К овачевића, потом Виду

Огњеновић и од нај млађих, Биљану Србљановић. Поезиј а није претрпела

радикалне поетичке промене, у њој већ годинама доминира дух синтезе

традиционалног и модерног (на пример: Матија Бећковић, Рајко Петров

Ного, Милосав Тешић, Мирослав Максимовић), али ј е њен некадашњи

статус најпрестижнијег, романтичарски дивинизованог начина уметничког

изражавања озбиљно релативизован. Све што се у поезији дешава, дешава

се у крајње интерним релациј ама. Иначе, у тој области поетички распон

измиче критичком опису јер је готово необухватан. Осим доајена наше

модерне поезије Стевана Раичковића и Миодрага Павловића, на српској

песничкој сцени током последње деценије XX век а деловао ј е низ вредних

и занимљивих гласова: од Љубомира Симовића, прек о М илут ин а

Петровића, Новице Тадића, Вој ислава Деспотова, до млађих, Драгана

Јовановића Данилова, Саше Радој чића и Војислава К арановића. Посебно

ј е важ но напоменути да је српску к њижевну продукцију с крај а века

пратила и снажна подршка паралелно настајуће критике, у којој је такође

могуће уочити велик и, к ако генерацијски тако и методолошко-поетички

распон. Критика ј е значајно допринела да књиге српских писаца нађу свога

одјека и у другим, најчешће европским језичким срединама. Током 90-их


година афирмише се и нова, за сада нај млађа критички верификована

генерациј а писаца, међу којима посебну пажњу привлаче: Горан Петровић,

Владимир А рсенијевић, Вуле Журић, Ласло Блашковић, Срђан Ваљаревић,

Владан М атиј евић, Игор М аројевић, Ненад Јовановић, Ненад Милошевић.

Прозу и поезију те генерације писаца која у књижевност улази управо у

годинама транзициј е к арактерише поновно от кр иће ст вар ност и.

Нарочито треба нагласити интензиван раст „женског писма". Уз рано

отишлу Биљану Јовановић кој а се, уз М ирј ану П авловић и Јудиту Ш алго,

мож е сматрати родоначелником ж енске прозне еманципациј е, успеле

романе и приповетке пишу Љиљана Ђурђић, Љубица А рсић, И вана Димић,

Гордана Ћирј анић, Снеж ана Јаковљевић, Јелена Ленголд, М ирј ана

М итровић, Дивна Вуксановић, а песме Радмила Лазић, Злата К оцић,

Наташа Жижовић и друге. Занимљиво ј е да афирмациј а велике већине

поброј аних писаца није ишла преко „официјелних", државних издавача,

који су 80-их година ушли у кризу, да би у 90-им били потпуно потиснути

пој авом нових, угпавном приватних издавачких к ућа. Писци 80-их најчешће

су дебитовали књигама у омладинским едицијама „Пегаз" и „Прва књига

Матице српске", ређе код реномиранијих издавача. У том контексту по

отворености треба поменути едицију „Знакови поред пута" издавачког

предузећа „Рад". У 90-им годинама, када је реч о презентацији нових књига

из домаће к њижевности, примат преузимају најпре издавачка к ућа „Време

књиге - Стубови културе", а потом и „Народна књига

" и „Филип Вишњић

".

К њижевна периодик а у последњих десет година улази у фазу осеке.

Доминациј у листа „К њижевне речи", барем к ада ј е у питању млађе

стваралаштво из 80-их година, средином 90-их преузима часопис „Реч",

али се и он убрзо гаси. Уз пословично добро развиј ено писање централног,

углавном реалистичк и ориј ентисаног к њижевног ток а (А нтониј е

Исаковић, Радомир К онстантиновић, Драгослав Михаиловић, Светлана

Велмар Јанковић, П авле Угринов, Добрило Ненадић, Данило Николић,

М илован Данојлић, Филип Давид, Вида Огњеновић, М илица М ићић

Димовска) савремена српска проза данас представља врло разуђено и

разнолико стваралачко подручј е, са значај ним одј еком у европском

к ултурном кругу. Строго узев, српск а к њиж евност ј е за протек лих

петнаест година постсоциј алистичке тоталитарне метастазе, била ј едини

продукт српског друштва за кој и се може рећи да ј е у свему компле-

ментаран европском. Разноврсност и богатство поетик а, ж анрова и

усп ел и х к њ и ж евн их дел а ч и н и ср п ск у к њ и ж ев н о ст евр о п ск ом у п ун о м

смислу те речи: А лександар Тишма, М илорад П авић и Давид А лбахари

су данас престиж на имена у књижевној Европи. Проза потоње двојице

стој и к ао нек а врста поетичке споне између већ кодификоване нове

традициј е и постмодернистичког хоризонта који се, током 80-их, на трагу

поетичк их постигнућа Данила К иша и Борислава П ек ића, постепено

образуј е у књигама Радослава Петковића, Светислава Басаре, Драгана

Промена друштвене функциј е и прешед српске књижевности.. 65

Великића и Горана Петровића, писаца кој и такође имај у успеха код

иностране публике.

У српској прози периода транзициј е доминирај у три основна типа

приповедања. Први од тих типова продуж ава делимично премоделовану,

иновациј ск и проширену парадигму реалистичког начина писања, дакле,

писања заснованог на мимезису, на социј алнок ритичкој активности

(енергији) прозног текста. Писци који су писали или ј ош увек пишу у тој

стилској зони (на пример: Добрица Ћосић) највише су заинтересовани за

панорамск и приступ стварности, за наглашавање идеј ног и тематског

комплекса к њижевности, за обрађивање тзв. надиндивидуалних тема

(историја, политика, национални мит, прозна реконструкција и тумачење

пресудних историјских догађај а и превратних датума, и тако даље).

Важ ност теме за представнике те струј е одређуј е степен важ ности

књижевног дела. За разлику од њих, писци парадигме високог модернизма

померај у теж иште са књижевног ШТА , на к њиж евно К А КО, тежећи

успостављању равнотеже између стварности књижевног текста (поступак ,

наративне конвенције, свест о форми, аутопоетички искази) и стварности

које тај текст посредуј е. Так ви писци (на пример Борислав Пекић)

формирали су свој а темељна становишта о к њижевности у духу идеј е о

аутономији уметности кој а ј е доминантна естетичк а и етичк а идеј а током

друге половине XX век а, у отпору према идеолош к и подстицаним

концепциј ама критичког реализма, новог утилитаризма, друштвено-

корективне моћи и социј алне ангажованости књижевног дела. И они се

интересују за „велике теме", за историју, политику, људску судбину,

идеологију, а нарочито за поетику (схваћену к ао начин текстуалне

артикулације свих типова знања), али из трансисторијске перспективе,

т ак о ш т о к њ и ж е вн о ст и н е од р и ч у њ ен к ат ар з и ч н и к ар ак т ер и ул о г у , н и т и

њен несумњиви емпириј ски, сазнај ни и критички потенциј ал, већ ј е, на

промењеним основама, богате целим низом нових, комбинаториком

ирониј ск и осенчене к њижевне игре повезаних елемената. Сагласно

си м ул т ан им р езул т ат и м а еп ох ал н е ст в ар ал ач к е п р ак се у к њ иж евн о ст им а

западног цивилизацијског круга, али и користећи иск уства Пек ића, К иша

и Павића, прозни писци који долазе после њих (на пример: Радослав

Петковић, Горан Петровић) развиј ају постмодернистички вид књижевног

говора. К њижевност се у њиховим делима саморазумева к ао отворен,

плутај ући, номадск и концепт уметности у којем се више игра, слути и

п р и п о ведањ ем з аводи , н ег о ш т о се н еш т о к ат ег о р и ч к и т в рди , к он ц еп т у

кој ем се негира постој ање врховне, ауторитарне идеје, и говори о смрти

велик их нарациј а.

Српск а проза се у свом модернистичком и, нарочито, постмодерни-

стичком раздобљу у великој мери ослободила од унапред задате или

ук алкулисане функционализације (може се рећи да ј е ту функциона-

лизацију она успешно демистификовала: сетимо се опет Данила К иша,


Борислава Пекића и Милорада Павића), али је, на тематском плану, остала

обавезна историји, односно, оним садржинским моментима битним за

заједничку егзистенцију који нам долазе из историје. Не постоји ниједна,

дословно ниједна тачка, ниједан аспект колективног и индивидуалног

искуства који нису тематизовани у савременој српској приповеци и роману.

Обликовни и садрж ински распон српског приповедања у транзицији,

ук ључујући све могуће перспективе и све идеологемске тачке гледишта,

обј ек тивно посматрано, превазилази границе било кој е теориј ске

спекулациј е.

За разлику од осталих облика испољавања друштвеног живота, који

су за п р от ек л их десет ак г оди н а у ш л и у ст ањ е ак у т н е к р и зе , к њ и ж евн о ст ,

а нарочито уметност романописања, у Србиј и је у том раздобљу дож ивела

невероватну експанзију. Гледано са дистанце, рекло би се да је та експанзија

углавном статистичк а, бројчана, квантитативна, а тек ј едним мањим, мада

не и занемаривим делом, суштинск а, квалитативна. Прво што оном ко се

бави савременом српском књижевношћу пада у очи ј есте невероватно

велика књижевна продукција, велик а са обзиром на смањеност и ниску

апсорпциону моћ к њижевног трж ишта и, поразниј е од тога, на пад

културног стандарда у Србији, што ј е директна последица осиромашења

земље и политичког и моралног хаоса који у њој влада. Готово да ниј е

могуће замислити оно што се у српској књижевности дешава. Годишње

се, на пример, обј ави преко сто нових романа савремених српских писаца,

али ј е социјални утицај или апелативна моћ написаног готово на нули. А

роман ј е свуда у свету па и у Србиј и индик атор читања, он је сачувао неки

а п р и о р н и п р е ст и ж и в аж н о ст п и с а н о г т е к ст а ч ак и у е р и н о в о г

аналфабетизма планетарне к ултуре. Управо се на парадоксу да се у

данашњој Србиј и пише и обј ављуј е енорман број романа, а да се они

сразмерно мало читају, нај боље показује промена друштвене функције

књижевности и, шире гледано, промена владај ућег к ултурног модела.

Поновимо: бити писац, то ј е ј ош увек нешто, али само писање изгледа да

више није ништа, готово ништа. Са поезијом или приповетком тај парадокс

је још очигледнији. У Србији се годишње обј ави преко хиљаду нових књига

из подручја књижевног фикционалитета, али свега два, нај више три

песник а могу за себе рећи да су читани. Тиражи песничких књига, свеједно

да ли је реч о ж ивим класицима или о анонимним аматерима крећу се од

300 до 500 штампаних примерака и ништа од тога се не прода, углавном

све бива подељено или самуј е на полицама к њиж ара и библиотек а.

Volens-nolens, ако се данас било шта у српској књиж евности чита, онда

се чита роман. Приповетк а и кратк а прича читају се у знатно мањој мери,

тек пој едини наслови постану престижни. Рецепциј а се углавном одвиј а у

уским круговима љубитеља саж етог приповедања које ј е, иначе, темељно

својство историјске поетике српске књижевности. Сажето приповедање

ј е код Срба почело са приповедачким огранком филолошког рада Вук а

Промена друштвене функ циј е и прегпед српске књижевности.. 67

Стефановића К араџића, а тај огранак је сачињен од записа усмених прича,

историографск их белешк и, портрета знаменит их личности српске

историј е, анегдота и наративних коментара уз „Рј ечник". Роман ј е,

међутим, у XX веку, делом под утицај ем европског књижевног контекста,

а делимично захваљујући и ремек -делима Боре Станковића, Иве А ндрића,

М илоша Црњанског , М еше Селимовића и Владана Деснице, постао

доминантна форма српске књижевности.

Тако је и у раздобљу транзиције. Нек ако од распада друге Југославиј е

до данашњих дана роман ј е у српској књижевности почео да буј а преко

свих замисливих граница. У 90-им, током којих ј е у Србиј и и у њеном

балканском окружењу трај ала аритмична серија тектонских историј ских

догађај а, роман је био прилично добар индик атор те велике, транзиционе

промене, чак и онда када се мимикријски повлачио у дубоку прошлост

или у ескапистичк у игривост истраж ивања властите форме. Писци су

знали да их пече стварност, и писали су о томе, сваки на свој начин, без

обзира на то што није било много читалаца. И тако смо се суочили са

парадоксом који је породило (пост)катастрофичко стање: продукциј а ј е

постала Гуливер овск а, а читаност лилипут анск а.

Рек апитулативни поглед на српски роман 90-их врло ј е слож ен. У

српској књижевности се, наиме, у тој деценији писало толико и тако да ј е

оквирна систематизациј а (изведена доследно, по неком чврстом

критериј уму) практично немогућа. А ли ј е зато радна систематизациј а

неопходна. У српском роману 90-их година (наравно, естетички вредном

роману) ј асно се издвај ај у две стваралачке оријентациј е. Једна од њих, она

коју можемо сматрати централним током, дај е предност ентелехији приче,

наравно, праћеној одговарај ућим нивоом поетичког знања, а друга, она

коју мож емо сматрати алтернативном, задовољава се тек минимумом

жанровских конвенциј а, увек тежећи александриј ском писању, писању

преко граница. Да поглед на српски роман 90-их буде и компликованији и

релативниј и, треба приметити да пој едини писци (на пример, Давид

Албахари), од књиге до књиге „шетају" са једне на другу страну, а нека

дела могла би и тамо и овамо (на пример, Филип Давид). Остаје нам ј ош

да, у форми предлога, ук ажемо на најважниј е романескне текстове српске

књиж евности који су обј ављени током последњих десет година XX век а.

Д ак ле:

Српски роман 90-их (mainstream):

1. Драгослав М ихаиловић: Гор и Морава

2. Светлана Велмар-Јанковић: Бездно

3. Мирослав Јосић Вишњић: Одбрана и пропаст БодроГа...

4. Радован Бели М арковић: Л ај ковачка пруга

5. М илица М ићић-Д имовск а: П оследњи заноси М СС

6. Давид А лбахари: М амац

7. Радослав Петковић: Судбина и комент ари


8. Драган Великић: Северни зид

9. Горан Петровић: А шлас описан небом

10. Горан Петровић: Опсада цркве Св. Спаса

Српск и роман 90-их (off ):

1. Вој а Чолановић: Џепна коб

2. Радомир К онстантиновић: Д екарт ова смрт

3. Филип Давид: Х одочасници неба и земље

4. Давид А лбахари: Снеж ни човек

5. Вој ислав Деспотов: Јесен сваког др вет а

6. Светислав Басара: Уклет а земља

7. Светислав Басара: Looney Tunes

8. Ђорђе Писарев: Пописујући имена ст вари

9. Ласло Блашковић: Свадбени мар ш

10. Владимир Арсенијевић: У пот палубљу

(Обе листе су прегледног, а не хијерархијског карактера, састављене

следом старосне доби писаца.)

А ко су 80-е године нашег век а у српском роману недвосмислено

обележене Злат ним руном Борислава Пек ића и Х азарск им речником

М илорада П авића, у ј ош тек ућим 90-им долази до интензивне поетичке

метаморфозе, услед кој е, барем за сада, док и ово време не постане

прошлост , ниј е могуће са апсолутном сигурношћу издвој ити к ључне

романе, оне који јесу репрезентативни „текст прелазног доба". А ли са

релативном сигурношћу ипак ј есте: Судбина и комент ари Радослава

Петковића и Опсада цркве Св. Спаса Горана Петровића већ сада успевај у

да се, захваљујући високом степену уметничке реализованости, уздигну

према хоризонту константне, а не само потенциј алне традициј е. У оба

случај а романописци су успели да, овога пута у постмодернистичком

к ључу, на трагу Црњанског и Павића, трансцендирају српску и европску

историју, а без тога изгледа нема великог романа магистралног тока неке

националне к њижевности. Роман ј е чедо историј е, чак и к ада историју

прећуткује, цинично игнорише, а нарочито онда када је оповргава. Српски

роман и у традицији и у транзицији понавља ту особину.

Да сведемо рачун:

Савремена српск а књижевност, упркос паду свога утицаја и губитку

друштвеног значај а кој и ј е у раниј им раздобљима био идеолошк и и

административно подст ицан, ипак успева да очува висок израж ај ни,

уметничк и ниво. Тако смо за протеклих десетак година добили низ дела у

различитим књижевним ж анровима за које се већ сада мож е рећи да ће

свак ако постати део српске к њижевне историј е и к ултурне баштине. Уз

то, свакако ј е важно да су савремени српски писци и национално и европски

релевантни писци. Вредност њиховог дела и реализациј а поетичк их

Промена друштвене функције и преглед српске књижевности.. 6 9

претпоставки на којима та дела почивају чврсто везују српску књижевност

и културу са ширим, матичним европск им контекстом и ниј едном

политичком одлуком се те везе не могу покидати превасходно зато што је

стваралачки чин увек индивидуални чин. А индивидуа увек репрезентује

колективитет. А ко српск а култура и књижевност немај у cpehe са много

чиме, укључујући и политику, у индивидуалним књижевним талентима и

вредним делима она током XX век а, па ни на његовом крају никада ниј е

о ск удев ал а.

МАТО ПИЖУ РИЦА (Нови Сад)

Н О РМ А И Н Е Г О В А ЊЕ ЈЕ ЗИ Ч К Е К У Л Т У РЕ*

(Садржаји и стратегија неговања језичке културе)

Говорити лепо - елоквентно, паметно, концизно, ј асно, приј атном

дикцијом, примерено теми и ситуацији - или лепо и лако писати, и у

приличној форми, макар се радило само о обичном допису, молби или

п и сму , ип ак се виш е цени , н ег о ш т о см о п онек ад ск лони да м рзовољн о

зак ључимо. Незадовољство и мрзовољу често прати осећање

беспомоћности и узалудности посла и позива за који смо се определили.

(Истина, и даље је важније „која имаш кола", него „коју имаш школу

"! -

цитирам проф. И. К лајна од пре двадесетак година.)

Општа култура подразумева ј езичку и наравно обрнуто - језичк а

култура општу. Овом суду не противуречи чињеница да данас доминирају

природно-математичке и техничко-технолошке дисциплине, ј ер су

интелектуализација и професионализација доминантна обележја савременог

језика. Уз то, језик је најсавршеније и најделотворније средство комуницирања,

а наше време ј е епоха информација и комуникација. Информатичко време

тражи уређена знања, што, између осталог , најчешће подразумева

квалификовано и професионално језичко посредовање. Матерњи језик је потом

основа и темељ националне к ултуре, ризница народнога памћења и суштина

његова бића. Уосталом- најпре биреч. (Последње ист ичем с малом нелагодом

ј ер је у нас, посебно у последњих десетак година, ист рошено и скоро понижено

све оно чему се придода национални предзнак ! Али и обесмишљеном морамо

вратити прави смисао и прави садржај .)

И позвани и непозвани, и одговорни и сасвим недуж ни, ј еднако су

незадовољни нивоом ј езичке културе, и оним к ако говоримо и к ако пишемо.

* Ово предавањеје одржано 12. ј ануара2001. године на Јануарским данима

п р о св ет н и х р адн и к а .


Зачудо, донедавно смо слушали само хвалоспеве о нашој литератури.

Стицао се утисак да смо књижевна велесила! „Свежије" оцене су умереније

и одмереније. Текућа књижевна критика (укључујући и новинску) по

правилу вреднује и „језичку компоненту" литерарних дела. Мислим да би

било занимљиво повремено сабрати таква запаж ања. (За овакав правац

размишљања има индикативних детаља у прилозима које за „Језик данас"

припрема познати песник , и језикословац истовремено, Милосав Тешић.)

Запамтио сам свега неколико поразних критика језика (и смисла, односно

бесмисла) научних текстова. Имам утисак да пуштамо у живот неретко

недорађене и „сирове" књиге, уџбенике поготово. О овоме говорим верујући

да нас могу охрабрити макар изабрани који нам могу послуж ити к ао узор.

Општи утисак , углавном негативан или прецизниј е пораж авајући, заснован

је на ономе што би се могло назвати „језиком око нас" - од парламената и

школе, министарстава и информативних средстава до улице (ово последње

помињем без икаквог призвука омаловаж авања).

Н езадовољни смо ст рук ом и посебно њеном еду к ат ивном

(не)ангажованошћу; немамо лепо мишљење о улози школе у подизању

језичке културе и поготову смо незадовољни неефикасношћу, односно

неделотворношћу (скоро узалудношћу) наставе српскога ј език а и

граматике конкретно. Само повремено нам се учини да се враћа (макар у

наговештај има) ентузиј азам у „бризи за језик", чаки изван стручних

кругова. То ј е пре неколико година повело проф. Павла Ивића да изговори:

„ Навикнути на невесело стање нашег ј езика, научисмо да будемо

скромни и да се радујемо и малим корацима ка бољитку."

Док сам писао концепт овог излагања, бележио сам примере као:

- Од два зацр т ана т рофеј а освој или сте само ј едан.

- Разговор кога смо јуче започели... Јавите нам се у току дана у кој еГа

см о з ак о р ач и л и .

- Температура се спустила до невероват них 54 ст епени испод нуле.

- П устили су преосталих пет т аоца.

- Потписан ј е споразум између двају држава.

- Сада су ти проблеми одсут ни...

- Остало је нерешено неколицина проблема...

- Наша новина је о томе писала.

- Информациј а у вези наплат е ст руј е...

- Сво време се маса к ретала...

- Без и с р азлогом помињу се...

— у и око Сарај ева...

- Савезна и Влада Републик е Србиј е биће одговорне...

- Ју не увече се пој авио и он.

Скоро ниј едан аутор популарних прилога о ј езику није пропустио

прилику да ук аже на оваква и слична огрешења. Нема разлога да не

верујемо да то не чине и наставници - али узалуд! Уосталом, студенти нас

Норма и неговање језичке културе 7 3

непогрешиво (погрешно!) сачекују после предавања с питањима „у вези

семинарског рада". Међутим, забринутост и „лутај ућа

" запаж ања

(импровизована и прилагођена говорној форми) проблем нити постављају

нити решавају. Има ипак доста разлога и повода да проблематизуј емо

претпоставке језичке к ултуре- од инструментарија ј езичке стандардности

до ст ат уса ј език а у наст ави, издавачк им к ућама, информативним

ср едст в и м а, уст ан о в ам а к ул т у р е и сл .

У даљем излагању покушаћу да укажем на неке моменте, кој и се

наслућују из претходних општијих запажања (не заносећи се да у томе

могу бити нов).

Уређена норма. - Има мишљења да наш језик (намерно кажем наш,

ј ер се оцена односи пре свега на онај кој и смо донедавно називали

српскохрватски) никад није прошао, теоријски гледано, оптимални поступак

планирања и нормирања. По Милораду Радовановићу ради се о следећим

фазама односно поступцима: (1) селекција (= одабирање), (2) дескрипција

(= описивање), (3) кодификациј а (= прописивање), (4) елаборациј а (=

разрађивање), (5) акцепт уација (= прихватање), (6) имплемент ација (

=

примењивање), (7) експанзија (= ширење), (8) култ ивација (= неговање),

(9) евалуација (= вредновање) и (10) реконст рукциј а (= преправљање).

М илан Шипк а (у говореној форми) имао ј е обичај да све ово

пој едностављено представи к ао - попис, опис и пропис.

Преовладава мишљење да ми немамо праве нормативне граматике

нити нормативних речник а, а нисам сигуран ни да имамо ј асно дефинисана

мерила правилности. Нема сумње да ј е граматичк а правилност или

граматичност незаобилазан и чврст захтев (мада формална граматичност

и добар правопис не могу спасти дрвени бирократски ј език , оптерећен

брбљивошћу као изразом духовног сиромаштва). Н аводе се потом -

поштовање функционалних стилова, ј асноћа, економичност , природност

и лакоћа (елеганциј а) казивања, одговарај ући избор речи и изнад свега

складна синтакса. Замена за тзв. аристократски критериј ум мож да би био

ј език позоришта, неговани језик радиј а и изнад свега ипак ј език врхунских

писаца који негуј у узоран ј език . Jl eno би било када бисмо могли рећи да

тако пишу и говоре наши нај угледнији интелектуалци (нпр. ак адемици),

па зашто не и политичари (или бар министри просвете и министри

културе). Уместо закључк а да се подсетимо на речи Егона Фекетеа: „Језик

не воли стеге, али воли ред."

Примена норме. - Примена норме морала би бити смишљена и

истрајна, уз пуну ангажованост струке и науке о ј езику. Можда бисмо

морали бити упорниј и и инвентивниј и у едук ацији, посебно у избору

методички примерениј их наставних средстава итд. Мислим наиме да нешто

„шкрипи" у релацијама лингвист ика <-» Грамат ика прагмат ика. Овде

бих актуализовао (на ј едном од претходних семинара помињану) идеју да

се у средњим школама одвој е настава ј език а и настава к њижевности, к ао

7 4 К њижевност и ј език

два засебна предмета.

Претходним сам већ зашао у нешто што бих означио ст рат егиј ом

неговања ј език а. Овоме бих додао и следеће:

1) Неговање ј езика - прва обавеза ст руке (подразумева се и стручни

и н ау ч н и р ад , сар адњ а у ст р у ч н и м и н ау ч н и м ч асоп и си м а и у ср едст в им а

информисања).

2) Ист рајавање у пошт овању норме (све док се она не измени). Да

цитирам наднаслов прилога ј едног нашег колеге (школског надзорника Ј.

Вуксановића): Упорна Грамат ика- ст рпљива т акт ика. Мислимнапример

и на поштовање Вук -Даничићеве ортоепске норме. Мак ар то истрајавање

имало смисао тзв. аристократског критеријума у нашим приликама!

3) Опремање ст руке одГоварајућим приручницима (нормативним

граматик ама и речницима, осавремењеним дидактичким материј алима и

сл.) . Залож ио бих се за покретање инициј ативе за израду ј едног

осавремењеног и комплетниј ег ј езичкоГ савет ника.

4) Реафирмисање и ј ачање (и број ем и улогом коју имају) лект орских

служ би. Уз то, мислим да не би било сувишно нпр. у заводима за издавање

уцбеника увести обавезну ј езичку редакт уру односно ј езичкередак т оре.

5) Поправљање „ ј авноГ" и „ служ беноГ

" ј езика (од уљудног и

култивисаног дописа до ј авног плак ата и „фирмописа").

6) Усавршавање разних облика т акмичења.

7) Оспособљавање за к ор ишћење савр емених т ехничк о-

т ехнолошких дост иГнућа пр имењиваних у неГовању ј езика.

8) Пот искивање из школске и јавне упот ребе „ дивљих" издања

(извода из граматике, правописа и сл.).

9) НеГовање слободне речи, чиме he се, између ост алоГ, вратити

природност и лакоћа Говора и писања.

Н А С Т А В А

ЉИЉА НА БАЈИЋ (Београд)

П РИ П РЕ М А Њ Е Н А С Т А В Н И К А З А С Т В А РА Л А Ч К У

Н А С Т А В У К Њ И Ж Е В Н О С Г И-

У наставној теорији и школској пракси пој ам стваралаштва афирмише

се као динамичан концепт образовно-васпитног рада и поступања који се

остваруј е у процесу ак тивног учења, онда к ада су стваралачко мишљење,

свесна активност и истраживачк а делатност ученик а у функ циј и усвај ања

примењених и креативних знања и свестраног развиј ања практичних,

психичких и интелектуалних способности ученик а. Стваралачко мишљење

и истраживачко поступање у настави добиј ај у своју пригодну динамику и

облике у којима се, ј еднако к ао и другде у области стварања, здруж ују и

садејсгвују емоционалне (ирационалне) и когнитивне (рационалне) особине

ученика. Креативни тренуци и у настави су обично испуњени ентузијазмом

и задовољством, маштањем и размишљањем, запаж ањем и пројектовањем,

уж ивљавањем и домишљањем, радозналошћу и запитаношћу, па су и

облици рада у којима они присуствују погодни за делатно и стваралачко

потврђивање ученик а.

Теориј ск у, односно дидактичку и сазнај ну основу стваралачке

наставе чини схватање да ј е учење ак тиван процес који се одвиј а помоћу

свесне ак тивности и саморадње ученик а. У методичкој теориј и овај пој ам

ближ е се експлицира ако се доводи у везу са методичким системима наставе

к њиж евности кој и се на основу разликовања темељне предметности и

позициј е наставник а и ученик а у односу на њу изводе к ао квалитативне и

функционалне к атегориј е наставе књижевности.1 А ли стваралачк и,

проблемски прилази и истраж ивачк о поступање у настави к њижевности

су и м ан ент н и сам о м п р едм ет у о ве н аст аве к ао и п р и р оди л ит ер ар н е

' Ово предавање ј е одрж ано 12. ј ануара 2001. године на Јануарским данима


1 Упоредити: Драгутин Росандић, Мет одик а књиж евног одгој а и

образовања, Загреб, Школска кљига, 1986, стр. 203- 206.


комуникациј е, односно интеракцијском односу између књижевног текста и

ученик а к ао његовог примаоца. Тиме се хоће рећи да се ваљаност рада

м ер и ст еп ен о м њ е г о в о г ст в ар ал аш т в а.

Ш колск а настава у свој е средиште доводи к њижевно дело као

стваралачк и праксис. Она га пост авља испред учења о логосу

књижевности, па тако стално актуализује питања његове рецепциј е са

становишта ученик а к ао естетског субј ек та у настави и литерарних

способности запаж ања, замишљања, емпатиј е и вредновања помоћу којих

дело постај е предмет његовог естетског уж ивања и спознај е. Н аставни

приступи уважавају научна сазнања о онтолошком и гносеолошком статусу

књижевног дела и о рецепцији дела код читалаца. Облици рада помоћу

кој их се к њижевно дело у наст аву уводи к ао предмет проучавања,

сазнавања и вредновања, усклађују се са тумачењем да ј е књижевно дело

естетски предмет кој и се конституише у актима свести прималаца.

Ингарденова теорија о к њиж евном делу к ао вишеслој ној струк тури у

процес литерарне комуник ациј е уводи читаоца кој и к ао сарадник -

-сатворац конкретизуј е схематизоване аспекте у којима су представљени

предмети прик азани у делу и у њему допуњава места неодређености. Улога

и значај читалаца у настај ању и трај ању дела посебно су истак нути у

радовима Јауса и Изера. За наставу ј е од значај а што и теориј ск а

истраживања ових аутора потврђују сазнања да к њижевно дело и ученик а

к ада ј е у улози читаоца доводи у ситуацију да се према делу односи

сараднички јер га побуђује да се у свет дела уноси, саж ивљава са њим и у

машти г а дограђуј е.2 Уж ивљавање, емпатиј а, поистовећивање ј е

емоционални став у коме ученик , како ј е писао Илиј а Мамузић, оплођуј е

свој дух духом и уметношћу дела.3

Стваралачк а настава књиж евности рачуна са читаоцем кој и се

преноси у дело и разложно га просуђује. Так ав ак тивни читалац се према

делу односи на сарадничк и начин. Он читање не доживљава к ао наставни

задатак већ к ао духовну потребу и естетско уживање. Ч италачко умење

почива му на чулној машти, на фантазиј ском, к ритичком и стваралачком

мишљењу и на запажању и памћењу. А ко је створила оваквог преданог,

надахнутог и ак тивног читаоца, настава к њижевности остварила је свој

по садрж ају и домету ј единствен, дугорочан и далекосеж ан циљ.

Функ ционалним облицима рада се интензивира интеракцијски однос

између ученик а и к њиж евних садрж ај а. У таквим радним околностима од

наставник а се очекуј е да ваљано остваруј е свој у менторск у улогу.

М енторск и рад почива на његовом инструк тивном деловању и партнерству

2 Више о рецепциј и књиж евног дела и његовом наставном изучавању

видети у књизи Павла Илића Ученик , књиж евно дело, наст ава (Загреб, Школск а

к њига, 1983).

3 Илиј а М амузић, Огледи из српскохрват ске наст аве у средњим школама,

Београд, 1939.

Припремање наставник а за стваралачку наставу. 77

са ученицима, односно на методичкој умешности и инвентивности којима

побуђује радозналост за читање и тумачење дела и антиципира његов

сазнајни пут у свести ученика. Припремајући се за наставу, наставник се

усредсређуј е на оперативно планирање, на стручно предвиђање и

методолошко условљавање циљева и динамике рада. Успешну наставу

посебно подстиче његово умење да предвиђа, проналази и примењуј е

ефикасне облике образовне и васпитне комуникације ученика са естетским

светом књиж евног дела. У средиште припремања долази, зато, оперативно

предвиђање и стручно условљавање циљева и токова обраде дела, управо

планирање оригиналних приступа и функционалних поступака којима he

се подстицати дож ивљај но анг аж овање и истраж ивачко и критичко

деловање ученик а. У високо продуктивној настави стварање ефикасних

начина рада и мотивисање ученик а подешавају се према проналажењу

нове методологиј е кој ом се богати и превазилази постојеће методичко

искуство. Тако је теж ња за оригиналним радом и инвентивним поступањем

исходиште у ком се сусрећу сва ваљана настој ања и активности наставник а

и у ч ен и к а .

В ећ ј е наглашено да припремање нуж но обухвата стручно

предвиђање наставних циљева. Разложни приоритет даје се естетским

циљевима, који се доводе у везу са научним мишљењем о књиж евном делу

к ао уметничком артефакту кој и ј е оспособљен да естетски делује,4 да

покреће естетско доживљавање и сазнавање. Естетски циљеви односе се,

тако, на увиђење уметничког света књижевног дела и на развиј ање

читалачк их навик а, уметничког ук уса и способности (сензибилитета,

радозналости, маштовитости и осећајности) код ученик а5 путем њихове

естетске делатности. Естетск а активност ј е у основи стваралачких прилаза

к њижевном делу. У њој се к роз садеј ство уметничког доживљавања,

о п аж ањ а , ан ал и т и ч к о -си н т ет и ч к ог п о ст у п ањ а и вр едн о вањ а к њ и ж ев н о г

дела остваруј е ј единство фант азиј ске, емоционалне и рационалне

делатности ученик а. У педагошкој теориј и њен значај тумачи се сложеним

мноштвом психичких функциј а и процеса кој е обухвата: перцепциј ом, у

којој се сј едињују чулно опажање и афективно и интелектуално реаговање,

доживљавањем и емоционалним пројектовањем, логичким поступањем,

мисаоним и вољним напорима ученик а.6

4 Упоредити: Петар М илосављевић М ет одологиј а проучавања

к њиж евност и, Н ови Сад, 1985.

5 Видети: М илиј а Николић, М ет одика наст аве српскохрват ског ј езика

и књилсевност и, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1988, стр. 13-

2 2 .

6 Упоредити: Педагошка енциклопедиј а 1, Београд, Завод за уџбенике и

наставна средства, 1989, стр. 189- 190. Посебно је занимљива теориј а васпитања

Херберта Рида кој а ј е заснована на естетском васпитању к ао фундаменталном

(Васпит ање кроз умет ност , Лондон, 1943).


Уметнички свет к њижевног дела настаје кроз чин стварања, путем

естетског моделовања кој им се изводи из аутоматизма посматрања и уводи

у уметничко доживљавање. Сазнавање књижевног дела у настави темељи

се на увиђању уметничк их елемената и начина њихове сачињености и

естетске сугестивности. Наставна потреба за благовременим планирањем

естетск их циљева проузрокована ј е слож еном струк туром и

виш езначнош ћу к њиж евн ог дел а, к ао и њег овом непоновљивом

посебношћу чак и у односу на друга дела исте врсте. Има међу нашим

народним приповеткама једна баш таква, посебна и необична, из Вукове

збирке, чији ј е приповедач Тешан Подруговић. К азуј е о чудесним

пустоловинама ј унак а натприродне величине и снаге, кој и се пред

опасношћу, гле чуда, спашава скривањем у ратаровој торби и у његовом

шупљем зубу! Ипак , све њене уметничке вредности не претеж у да се према

бај ци Међедовић наставни програми односе са благонаклоношћу, што се

мож е обј аснити њеном ж анровском растреситошћу, дифузношћу и

проходношћу према шаљивој причи и предању,7 услед чега се Међедовић

не пок азује к ао типична бајка, уобичајена за ову врсту усмене уметности

речи. А ли у стваралачкој настави књижевности управо та њена одступања

постају подстицајна за наставника да у неконвенционалном и онеобиченом

уметничком свету стваралачки открива мноштво особених уметничких

вредности према којима усклађује оригиналне циљеве и динамику наставне

обраде ове приповетке.

Уметничке карактеристике и смисао Међедовића на непосредан

начин казује се на крају, у завршној формули „и на част вам лаж". Њоме

се затвара к њижевни простор приче и огољује и поентира приповедачки

поступак маштовитог и пародиј ског поигравања којим се гради уметнички

свет. Финална формула, завршетак бај ке, садрж и у себи уметничку

„шифру" приче и усклађена са њеном структуром пруж а смернице за избор

адек ватних методолошких гледишта (у првом реду феноменолошког и

рецепцијског) и облик а рада помоћу којих се приповетка тумачи у настави.

Ваљаност њене интерпретације антиципира се посебно преко следећих

ц и љ е в а :

Истицати и образлагати шта ј е све необично, неочекивано и смешно

у приповеци. Уочити и посебно тумачити искошену перспективу из које

се к азује о јунаку и догађајима у причи. Образложити Међедовићево

п ор ек л о и њ его ву хум ор ист ич к и нагл аш ен у и и спољену телесну снаг у и

потребу за јелом. Запаж ати ко су Међедовићеви помагачи. Обј аснити

њихову уметничку улогу у причи, доводећи ј е у везу са фантастичним

мотивима, неочекиваним обртима и маштовитим парадоксима. Обрадити

7 О мешању становишта к азивача бајке са приступом уобичај еним за

шаљиву причу и о везивању бај ке Међедовић за предање видети у књизи: Радмиле

Пешић и Н аде Милошевић-Ђорђевић, Народна књиж евност , Београд, „Вук

К араџић", 1984, стр. 155.

Припремање наставиик а за стваралачк у наставу.. 79

пој аву и смисао приче у причи. А нализирати уметничк у симбиозу

фантастичног и смешног и њихов пародијски карактер. Тумачити садеј ство

фантазиј е и животне истинитости. Откривати и образлагати дубље

значење стваралачке игре помоћу кој е се у стварности неспој иве

супротности током приповедања спрежу у антонимиј ске, неочекиване,

зачуђујуће и хуморне слике, радње и поетске представе, па се тако од

скромног ручка који једва једном досеже „наједу двојца и још им претече",

или десет људи и тридест коња смести у лобању кој ом пудар плаши чворке.

Посебно анализирати одломак у коме се слик а Брко.8 Уочавати да ј е

сликовитост и пластичност његовог описа остварена путем бинома

необичних слика, у пару јунаковог брка са триста шездест и пет птичијих

г н езда, и да т а н о в о усп о ст ав љ ен а в ез а н ео ч ек и в ан о ск л о п љ ен и х сл и к а н а

читаоца делуј е на хуморан и зачуђујући начин. А нализирати комичне

елементе и хумористичке ефекте у тематици и мотивационом систему

бај ке.

К ада ј е истраж ивање приповетке Међедовић подешено према датим

циљевима, онда се наст авно поступање у потпуности уск лађуј е са

у м ет н и ч к и м п р едм ет о м п р оу ч ав ањ а и т ак о г а ст ављ а у о к о л н о ст и

п о у зд ан о г с аз н ав ањ а .

Претходно ј е речено да се у вишезначности и слож ености књи-

ж евног дела налазе изворишта читавог мноштва проблемск их ситуациј а

у настави, током којих се недоумице и тешкоће побуђене делом решавају

умним напорима ученика. Тако се на сазнајном путу кроз уметнички свет

књиж евног дела налазе уметничке вредности и чиниоци који се могу

саз н ав ат и сам о ст в ар ал ач к и м м и ш љ ењ ем и и ст р аж и в ач к и м п о ст у п ањ ем .

Искусни читаоци добро знају да књижевно дело, чак и када се користи

прототипским ликовима и ванк њижевном грађом, не одраж ава живот , не

пресликава га, већ пруж а његову илузију. Али уметничка уверљивост

мож е читаоца да занесе на начин да он фикционални свет дож ивљава к ао

стварни, да догађај е и јунаке прима к ао истините и да их просуђуј е са

ж ивотног , а не са уметничког становишта. Читалачке заблуде и наставни

п р еви ди ов е вр ст е п от и ч у од л аи ч к о г и зн ев ер ав ањ а к њ иж евн е п р и р оде

дела. З ато ј е подстицање ученик а на адекватно дож ивљавање, сазнавање

и вр едн о в ањ е к њ иж евн ог дел а н а о сн о ву њ ег о ве ум ет н и ч к е су ш т и н е и

посебности, а не према иск уственој и ж ивотној к аузалности, дугорочан

циљ наставе књиж евности у школи. У конкретним наставним ситуациј ама

овај се циљ остваруј е увиђањем и образлагањем разлик а између

к њ иж ев н о г свет а дел а и в ан у м ет н и ч к е ст в ар н о ст и .

8 „У томе стане хук а с ј едне стране, док се иза брда помоли ј едан брк и у

њему триста и шездесет и пет тичиј их гнијезда. М ало по мало помоли се и други

брк ; ето ти Брк а." (М еђедовић, у: Вук Стеф. К араџић, Српск е народне

приповијет ке, Београд, Просвета, 1969, стр. 63).


Уврежено ј е мишљење да народне песме и приповетке имају велику

васпитну вредност за ученике. Иск уство нам потврђуј е да преко својих

ј унака оне могу моћно да делуј у на развиј ање моралних схватања, врлина

и позитивних навика. Зато се у настави посебна паж ња посвећује моралном

вр едн о вању , одн о сн о , к р и т и ч к о м п р о ц ењ и в ању п о н аш ањ а и к ар ак т ер а

њихових ј унак а. Дешава се, међутим, да се оценивање обавља само уз

увиђање реалистичке мотивације којом се постиже уметничк а убедљивост

ликова. Пропушта се да се свет дела и његови чиниоци сагледај у и тумаче

као естетички корелати који егзистирају у односу узај амне условљености,

к ао приређени, али и подређени и надређени чиниоци. Х итање према

порукама пречицом без рукаваца, сазнајним путем на коме нема недоумица

и зачуђености, мож е да доведе до осетног размимоилажења са литерарном

суштином дела, са његовом уметничком мотивисаношћу и сугестивношћу.9

М еђу к њиж евним ј унацима кој и побуђуј у постој ану паж њу и

симпатије код ученик а посебно се издвај а Еро. Уз лик овог шаљивџије и

домишљана ученици, на пример у приповеци Еро с онога свиј ет а, везуј у

и образлаж у следеће особине и поруке: Еро ј е бист ар, паметан ,

интелигентан, брзо мисли и лако се довиј а, па му свак а реч дук ата вреди,

хитар ј е и окретан, духовит и сналажљив. У његовој домишљатости и

сн ал аж љ и в о ст и о т к р и в а се д а у м м о ж е в и ш е д а з ам и сл и н е г о м о р е д а

понесе. Ерин пример пок азуј е да ј е боље ако ј е празна кеса него ако ј е

празна глава. Недоумице код ученика пој ављују се обично тек к ада са

моралног становишта треба да вреднују Ерину подвалу у причи. Некада

сами, чешће уз наставникову помоћ, они се тада питају да ли ј е Ерина

подвала за осуду. У контексту приче, у ск ладу са њеном интенциј ом, у

мрежи њених знакова и токова, а посебно у светлу други Ериних особина

хтели би и Ерину превару да оправдај у и не осуде је к ао морални преступ,

али знај у да је ж ивот мери на тасу порока. У тежњи да се не размимоиђу

са ј унаком и симпатиј ама које према њему гаје, они хитају ка одговору

који ће их задовољити: када присваја туђе, Еро не чини морални грех ј ер

само враћа мило за драго узимај ући од Турчина-освај ача, дакле од правог

и ј единог крадљивца у причи. У том смислу, он праведно поступа и

успоставља равнотежу у историј ом пољуљаним ж ивотним токовима. А ли

са овог историј ског и социолошког становишта, кој е садеј ствуј е са

моралним процењивањем Ериних поступак а, превиђа се да у ланац

поражених и надмудрених нису укључени само Турчин и Туркиња, већ и

воденичар, к ао и да су Туркиња и Турчин представљени к ао обични,

скромни и вредни људи кој и живе од свога рада, а не од власти и почасти,

9 Термине реалистичке и уметничке мотивациј е овде користимо у смислу

који им ј е дао Виктор Шкловски. Он је системе различитих поступак а мотивадиј е

у к њиж евном делу разврстао на композициј ску, реалистичк у и уметничк у

мотивациј у. (Упоредити: Виктор Шкловски, Teopuja к њиж евност и, Београд, 1972,

стр. 209- 218).

Припремање наставник а за стваралачку наставу.. 8 1

чиме су одговори ученик а умногоме релативизовани. Припремање за

ваљану наставну интерпретацију приповетке Еро с онога свиј ет а мораће,

стога, да предвиђа свестраниј е расправљање о томе зашто Еро вара

Турчина, каду и воденичара, да сагледа уметничке разлоге због којих му је

дато да присваја оно што припада другима. Н ачин како је литерарни проб-

лем сада постављен сугерише да ће се на истраж ивачком путу пред

ученицима наћи структура приче и њен мотивациони систем, који их

ангажују да помно запаж ају и са унутрашњих сгановишта образлажу поводе

и разлоге Ериних поступака, да се стваралачки ангажују тумачећи причу

„ њом самом". Паж љиво ће пратити Ерине поступке и Турк ињине,

воденичареве и Турчининове реакциј е на њих. Запаж аће чему се све Еро

досећа и зашто му остали јунаци верују. На његовом примеру образлагаће

каква је улога домишљатости и духовитости у животу. Дубље ће анализирати

ликове Туркиње и Турчина и к азивати шта су на њиховом примеру сазнали

и научили. Очекуј е се да ће издвај ати к ако је Еро проницљив, промућуран,

присебан, смирен, сталожен, окретан, смео, храбар, мудар, домишљат,

духовит, па је у томе садржана и његова права, духовна надмоћ. А нализираће

да се за Еру не везују похлепа и притворност, већ духовитост и виспреност.

Док присваја оно што припада другима, он осталим јунацима, а посебно

Турчину, омогућава да увиде сопствене пропусте и заблуде и да се разаберу

у својим рђавим проценама. Захваљујући Ери, и Турчин ће нам на крају

бити ближ и и симпатичнији: Еро му је, наиме, пред лице подметнуо ош едало

и п о м ог о м у да се п ам ет и н ауч и п ош т о се м у к е н аму чи , да ув иди п осл едиц е

сопствене брзоплетости и непромишљености и од њих се искупи досетком

у кој ој се подсмехнуо и на свој , и на женин рачун. Са становишта књижевне

структуре, оно што се мошо проблематизовати и просуђивати као морални

преступ, сада се види као естетичка врлина, ј ер се не мери животним

мерилима већ мером своје разложности и литерарне функције у причи.

Увиђање и вредновање свет а к њиж евног дела и литерарних

поступак а у његовој структури обавља се помоћу мноштва психичких

функциј а и логичких операциј а. Међу њима су посебно значајни чулна

машт а, имаг инативно мишљење и унутрашња очигледност , кој и су

својствени свакој настави чији ј е предмет уметнички.

Н аст авниково инструк тивно деловање у подстицању ученик а на

естетско перципирање и унутрашњу чулност представља незаобилазни

део његовог сталног припремања. Оно се односи на проналажење и

истицање адекватних истраж ивачк их становишта са кој их ће се ученици

емоционално прој ектовати, замишљати и чулном имагинацијом изазивати

у м ет н и ч к и св ет дел а .

На пример, приликом тумачења ђулића Ала ј' леп овај свет Јована

Јовановића Змај а у првом плану ће се наћи гледишта и углови посматрања

кој и омогућавају да се маштом и емпатиј ом призива и побуђуј е овако

сугерисана „рајевина":


А ла ј' леп

Овај свет -

О нде п от ок ,

О вде цвет ;

Тамо њива,

О вде сад;

Ено сунце,

Е во хлад;

Тамо Дунав,

Злата пун,

Онде трава,

Овде ж бун.

Славуј пева,

Н е знам гди -

Овде срце,

О вде ти !

Све што ј е у песми, у даху и усхиту, унето ј е у башту рај ских лепота

и сласти. П оток и цвет , њива и сад, сунце и хлад, Дунав што моћним

просиј ава сј ај ем, све су ово мотиви поетског простора који се, премда ј е

само именован, у чулној имагинациј и насељава привлачним обиљем. Овде

све ж иви и креће се, ж убори и гргољи, хучи и пева, опиј а мекотом и

мирисима. Све узбуђуј е наклоном лепотом и освај а даровима чулног и

љубавног уж ивања. Али овом мноштву у стваралачкој уобразиљи нема

крај а пошто све све недоречености и неодређености мотива могу

допуњавати стално побуђиваним низом нових чулних слик а.

У песми су мотиви, скоро без изузетк а, дати само у именичком

облик у. Они нису конк ретизовани, сликовит о развиј ани и описно

усмеравани, т ако да су интенционално слободни за пој ачано чулно

актуализовање. Помоћу десетак именица, чији семантички потенцијал није

ничим управљан према неком појединачном и посебном свој ству, песник

ј е стварао могућност да свако од читалаца у њих унесе свој е слободно

поимање и лично дож ивљавање. Тако се показуј е да се усхићење, кој е ј е

на непосредан начин изражено већ на самом почетку песме, стиховима

Ала ј' леп овај свет , не повезује само са лепотама представљеног света

већ и са племенитом моћи песме да читаоца подстакне на сараднички чин

и ст в ар ал ач к о у ж и в а њ е т о к о м к о г а се о н у н о си у св ет п е см е , м а ш т о м г а

допуњава и прикладно актуализуј е.

Подстицање и развиј ање унутрашње чулности спада у врсту посебно

оригиналних методичких поступак а. Њих наставник ствара у сарадњи и

са делом и писцем, онда к ада интерпретациј ск а становишта подешава

према пишчевим стваралачким ставовима. У складу са настој ањима овакве

врсте, наставник не превиђа Змај еву теж њу да своје уметничке побуде

Припремање наставник а за стваралачку наставу. 8 3

подели са читаоцем. Зато се актуализуј е песникова намера да читаоца

доведе у средиште песме и тако му омогући да уметнички свет посматра

и з њ ег о ве ц ент р ал н е т ач к е .

Све перспективе у песми укрштају се на месту на коме се лирски

субј ект у загрљају здружуј е са вољеном женом. До овога средишта воде

многи уметнички знаци. Посебну сугестивност имају прилози овде, онде,

т амо. Они се повезуј у са немирним чулом и променљивом, динамичном

перспек тивом, кој а се помера од нај ближег овде до најдаљег т амо.

Одредбом овде маркирана ј е стајна тачка субјекта који посматра и запаж а

из непосредне близине. Ова централна перспектива потекла је од

стваралачког становишта самог песник а, али ј е он преноси и на читаоца,

који му ј е сарадник . Дато становиште показује се, међутим, и као веома

привлачно и афирмативно за читаоца јер је у потпуности приближено

позицији лирског субјекта, са којим, на тај начин, читалац удружује своју

чулност. Тако се спонтаним путем богати сазвучје сензорних, афективних

и асоциј ативних вредности песме.

Током припремања и приликом интерпрет ациј е, ученици се

мотивишу да се путем чулне маште и фантазиј ског мишљења пројектују

у песнички свет. У радном прој екту наставник предвиђа овак во прикладно

п о д ст и ц а њ е :

Пренесите се у свет песме и пустите нека вас њиме воде слободна

машта и радознала чула. - Замишљајте његове лепоте, ож ивљавајте му

боје, звуке, мирисе и покрете. - Уж ивите се у улогу стваралачког субј екта

и зај едно са њим ож ивљавај те поетски простор песме. - А нализирајте

уметничке знаке којима ј е сугерисана илузија о његовој гостољубивости,

обиљу и покретљивости. - У машти се посебно задрж ите на мотивима

сунца и славуј а, уочавајући њихова пој авна свој ства и симболичк и смисао.

- Тумачите к ако се преко слик а природних лепота љубав уздиже на највећу

цену. - Објасните к ако она постај е и атрибуција самог живота.

Несумњиво је да ће ученици ове и друге сличне задатке решавати

помоћу посебних, естетских умења. Естетска знања и способности треба

стицати и развијати упорно. То су мостови преко којих се прелази у подручје

стваралачке игре, кој а се пок азуј е к ао насушна потреба духа.

Стваралачк а настава књижевности ј е истраживачка и проблемска

делатност , кој а се остваруј е у сарадничком односу наставник а и ученик а.

Припремање наставника за ову наставу ј е дугорочан процес. Овде ј е он

осветљен само преко неких важнијих видова наставниковог припремања

за ваљане приступе к њижевном делу. Н ај више паж ње посвећено ј е

планирању естетск их циљева и облик а рада кој има се побуђуј е

истраж ивачко умеће и стваралачко активирање ученик а. Аутор се нада

да ће овај текст подстицати креативне наставнике да на продуктиван начин

превазилазе постој еће искуство и да наставну праксу стално богате новим

радн им п о ст у пц и м а .

СТА НА РИСТИЋ (Београд)

М О Г У Ћ Н О С Т И У П О Т РЕ Б Е РЕ Ч Н И К А У Н А С Т А В И'

1.0. У реферату ће са лексикографског аспекта бити представљени

типови речник а и типови информациј а у дескриптивном речнику, са циљем

да се покаже приручничк а улога речника и могућности њихове употребе

у настави ј език а и књижевности.

1.1. Пре него што пређемо на главну тему одредићемо основне

појмове који су предмет разматрања, а то су: речник , лексема, речнички

чланак , одредничк а реч, лема, лексикологија, лексикографиј а и др.

1.2. Речник ј е лингвистичко дело у коме се пописуј е и тумачи

лексички фонд једног ј езика или део тог фонда, што ће зависити од намене,

одн о сн о т и п а р еч н и к а .

1.3. Лексема ј е основна ј единица лексичког система у укупности

својих облик а и значења. По морфолошком саставу лексеме се углавном

подударају са речима (јединицама морфолошког нивоа), па се термин реч

равноправно употребљава са термином лексема. Тако се за ј еднице типа:

чит ат и, рука, Глава, зелен, т уж ан, јуче, т ада, сада, овде, т ри, друГи, ј а,

т вој , овај, или, и, никако и сл. може рећи да су речи и да су лексеме.

Међутим, неке лексеме могу бити мање ј единице од речи, к ао што су

префикси (префиксоиди): iipe-, за-

, инт ер-, из(а)

-, ант и- и др., или веће од

ј едне речи: група речи, синтагма, део реченице или реченица, и так ве

ј единице називају се фразеологизми (идиоми, устаљени изрази), нпр.:

ист ини за вољу, послат и/ испрат ит и боГу на ист ину, поГледат и ист ини

у очи, немушт и ј език, Глава без језика, ј една Глава хиљаду ј езика и сл.

Лексеме се уврштавају у речник као одреднице, а укупност њихових облик а

и значења представља се у речничком чланку, који је у дескриптивним

речницима структуиран на традиционално уобичај ен начин. Тако се у

реченичном чланку разликују два дела. Први део ј е лема у којој се наводи

* Ово предавање ј е одрж ано 12. ј ануара 2001. године на Јануарским данима

п р о свет ни х р адн ик а.


одредничк а реч у свом основном облику и дај у се њене граматичке и

функционално-стилске к арактеристике: припадност врсте речи, акценат,

морфолошке особености, етимологиј а, лексичка и граматичк а спојивост ,

изговорне вариј анте, терминолошки и други домени функционалне и

стилске употребе. Други, главни део реченичног чланка представља

значење речи које се дај е у облик у лексикографских дефинициј а.

1.4. Дај ући граматичке информације о свакој пој единачној речи,

речник повезуј е лексичк и систем са граматичким, а представљањем

лексичког значења речник открива нај слож ениј и део ј езичког система -

семантичк и план (план садржај а). Још уз функционално-стилски опис

лексичких ј едница, речници представљају не само допуну граматик ама,

него и приручнике за свеобухватно системско представљање лексема -

ј единица лексичког нивоа.

1.5. Речи могу да реализују само једно значење, и такве речи називамо

ј еднозначним (моносемичним) речима. То су обично термини који се

употребљавај у за означавање пој мова из стручне, професионалне или

научне области. Већину речи у лексичком фонду ј едног језика чине речи

које реализују више значења и оне се зову вишезначне (полисемичне) речи.

2.0. Из уводног излагања види се да речници (лексикони) и ј единице

кој е они представљај у - лексеме, чине посебну област, кој а се изучава у

ок виру лингвистичк их дисциплина: лексикографиј е и лексикологиј е. Те

лингвистичке дисциплине су на приличном нивоу развој а, имају разрађене

теориј ско-методолошке основе, своју терминологију и метај език , тако да

су данас створени услови, да и лексичк и ниво, уз друге ј езичке нивое

(фонетско-фонолошк и, морфолошки и синтаксичк и) , добиј е свој е

заслужено место и у настави ј език а. Зато ј е код нас на неким факултетима

и средњим школама уведена лексиколог иј а, к ао посебан предмет

изучавања (на Филолошком фак ултету и у Филолошкој гимназиј и у

Београду, на постдипломским студиј ама у Београду и Новом Саду).

2.1. Употреба речника као приручника од стране професора и ученика

данас је неопходније него раније, ј ер управо ова врста лингвистичких дела

прати и бележ и брзе и нагле промене у ј езичкој и ванјезичкој реалности,

које се у лексичком систему одрж авају к ако у домену настај ања нових речи

т ако и у домену развиј ања нових значења. Осим тога тенденциј е

глобализације захтевај у од савременог човека информисаност у многим

областима, кој а се на нај брж и начин може остварити преко речника и

енцик лопедиј ск их информациј а у њима. Усвај ање знања о ј език у и

ванјезичкој реалности преко речник а јесте динамичан процес кој и развиј а

способности не само за правилно разумевање и интерпретацију одређених

садрж ај а него и за правилно исказивање одређених садрж ај а, и то по

актуелној норми кој у прописује речник .

2.2. Ово активно усвај ање ј език а, његових актуелних лексичких и

граматичких правила, ставља пред савремену лексикографију нове задатке

М огућности употребе речник а у настави 8 7

и обавезе, кој и се у ери компјутера могу остварити ј едино употребом

електронских корпуса. То подразумева и обавезу да се, уз повећан број

потребних традиционалних речник а, понуде и електронски речници, који

би због многих предност ии аут оматске претраге податак а значај но

проширили к руг корисник а. П осебан значај , наравно, имала би

иопуларизациј а употребе речника у наставном процесу у школама. Увођење

речника разног типа као обавезних приручника значајно би унапредило

наставу не само матерњег ј езика, него и других предметних садржаја.

3.0. У светлу наведених тенденциј а развој а, пре свега у примењеној

лингвистици у коју спадају и лексикографиј а и настава ј език а, ваља се

запитати колико ј е наша лингвистичк а и школск а средина спремна да

прати актуелне светске трендове. Зато што имамо само нек а општа

сазнања о прилик ама у настави језика и књижевности у школама, одговор

ћемо п от раж ит и у предст ављању п рилик а у домену српск е

лексикографиј е.

3.1. Српск а лексикографиј а данас у свом фундаменталном делу

задржала је све карактеристике традиционалне лексикографије, а по темпу

израде речник а и по њиховом броју, а нарочито по типовима речник а,

заостај е за другим ј езичк им срединама. То заостај ање нарочито ј е

евидентно у дескриптивној и двој езичној лексикографиј и, које су основ за

друге типове речник а. Инициј ативе обавештених стручњак а и научник а

да се ситуациј а поправи, да се у изради речник а користе предности

компј утерског уношења корпуса и обраде податак а остале су без успеха,

јер надлежне држ авне институциј е до сада нису обезбедиле средства за

ово осавремењивање. Тако ј е темпо израде нај значајниј ег националног

лексикографског прој ек та, Речник а ср пск охр ват ск ог к њиж евног и

народног ј езика (у даљем тексту: Речник СА НУ ), потпуно непримерен

времену и ситуациј и у кој ој ж ивимо, што се непосредно одраж ава на

неповољне резултате и у другим лексикографским гранама.

3.2. Незадовољене потребе испољавају се кроз све гласниј е захтеве

стручне и научне ј авности за различитим типовима речника: ј еднотомним

речником стандардног ј език а, речником нових речи савременог српског

ј езика и разним типовима лингвистичких речник а. К ад су у питању школе

и настава у њима, нарочито се истиче потреба за школским речницима

различитог обима, потребних не само за наставу језика и књижевности,

него и за друге предмете, чији се садрж аји непрекидно иновирај у у складу

са наглим развојем у свим доменима живота. Техничко-технолошк и развој

ставља пред лексикографију приоритетне задатке, међу којима ј е пре свих

израда терминолошких речника. С друге стране, све већа раслојеност и

разноврсност садрж ај а других сфера реалности, отвара нове области са

велик им приливом нових речи, кој е улазе и из других ј език а, па ј е и прилив

страних речи у домаћи вок абулар знатно повећан, што повећава потребу

за р еч ни ц и м а но вих и р еч н и ц и м а ст р ани х р еч и .


3.3. Све то, затекло ј е неспремне и институције и пој единце у нашој

средини кој и се баве лексикографиј ом, а с тим у вези и оне кој има су

речници намењени, међу кој има су и образовне уст анове, надлеж но

министарство и школе. Ниј е чудо што се у таквој ситуацији, к ада су

поменути носиоци лексикографске делатности окренути сами себи и својим

проблемима, догађа да се ни постојећи потенциј али не нуде и не користе

на прави начин. Тако се десило оно што ј е евидентирано у методичкој

пракси наставе матерњег језик а и у неким истраживањима у овој области,

да до мног их школа у Србиј и не ст иж е ни мали део оног а чиме

располажемо у нашој лексикографиј и. Суочени смо са чињеницом да

ученици у многим школама знају ј едва наслов ј едног речник а, и то

најчешће Вуковог Српско рј ечник а (даље: Вуков речник ) , што, према

н ек и м и ст р аж и в ањ и м а , и м а з а п о сл еди ц у да н и в о зн ањ а о л ек си ч к и м

ј единицама и богаћење речник а код ученик а у средњим школама опада од

п р во г д о ч ет вр т о г р аз р ед а , у м е ст о д а р аст е .

3.4. Да би се стање до нових, бољих прилик а у школама поправило,

предлажемо да се уз финансиј ск у помоћ надлеж ног министарства и

стручну помоћ лексикографа, пре свега из И нститута за српск и ј език

СА НУ , у школске библиотеке допреме потребни речници, и да се у настави

ј език а и књижевности, оне користе к ао приручници и од стране професора

и од стране ученик а. То су осим Вуковог речник а и вишетомни Речник

СА Н У , шестотомни Речник српскохрват скога к њиж евног ј езика М атице

српск е (у даљем тек сту : М атичин речник ) , к ао и нај потребниј и

т ер м и н о л о ш к и р е ч н и ц и .

4.0. Без обзира на заостај ање српске лексикографиј е у односу на

савремене токове у свету, до сада су ипак урађени фундаментални речници,

чиј е ћемо типове, уз упућивање на нај значај ниј е наслове, ук ратко

представити1.

4.1. Осим поменутих лингвистичких речник а, приручничк у улогу у

настави мог у имати и енцик лопедиј ск и речници . Е нцик лопедиј ск и

речници баве се првенствено појмовима и подацима из ванј езичког света

физичког и апстрак тног , а слични су лингвистичк им деск риптивним

речницима по томе што су уређени по поретку речи којима се именуј е и

упућуј е на те пој мове. Н ајвећи и нај општиј и енцик лопедиј ск и речници

зову се енциклопедиј е. Таква ј е нпр. М ала енциклопедија Просвета (даље:

Просветина енциклопедиј а) , изашла у више издања. Овак ви речници

употребљавају се за усвај ање пој мова и њихових к арактеристик а, док

се за усвај ање речи и њихових к ар ак т ерист ик а у потр ебљавај у

лингвистичк и речници. Разлике у типовима информациј а између ова два

речник а пок азаћемо на примеру одреднице мост , кој а к ао лексичк а

ј единица прип ада опш т ем лек сичк ом фонду , а не т ерминима. У

Просветиној енцик лопедиј и ова одредница представљена ј е на следећи

н а ч и н :

Припремање наставник а за стваралачк у наставу.. 8 9

МОСТ, грађевински обј ект кој им се саобраћајница преводи преко

вода, долина, других саобраћај ница или било к аквих запрек а.

У даљем тексту осим наведене енциклопедиј ске дефиниције дају се

информације важ не за пој ам моста, за класу реалиј а које тај пој ам

представља, а то су информациј е к акви мостови могу бити по намени, по

фиксности, по материјалу од кога су направљени и по облику главног носача.

У речник у СА Н У представљена ј е лексема мост са свим

л ин г ви ст и ч к и м к ар ак т ер и ст ик ам а , п р и ч ем у сам о п р во зн ач ењ е садрж и

грађевински пој ам, представљен у енциклопедији. Осим њега лексема

мост реализуј е ј ош девет значења опште и фигуративне употребе,

специјалне употребе (поморство, географија, спорт, медицина, анатомија),

територијално и временски ограничене употребе (покрајински, застарело)

и више фразеологизама. Сва значења, па и основно, представљена су

лексикографским, а не енциклопедиј ским дефинициј ама. Навешћемо само

загл ављ е одр едни ч к о г ч л ан к а и п р во зн ач ењ е:

мбст, мбста (лок . мосту; мн. мостови) (диј ал. мос) м 1. грађ.

Грађевинска конст рук циј а (од дрвет а, камена, челика бет она и др.) за

прелаз људи, возила и др. са ј едне на другу ст рану преко природних или

веш т ачк их запр ек а ...

4.2. Блиски енциклопедиј ама су терминолошки речници у којима су

представљени појмови из пој единих области (Бот аничка т ерминолоГија,

Београд, Просвета, 1934; Медицински речник - А . К остић, Београд, 1968).

З атим, урађени су именици места, познатих личности и др.

4.3. Од наших лингвистичких речник а, кој и могу бити диј ахрони

(историј ски и етимолошки) и синхрони, поменућемо ј ош: Рјечник ЈА ЗУ,

Скоков Етимолошки речник и Огледну свеск у етимолошког речник а.

Историј ски речници баве се променама облик а и значења речи у неком

временском периоду. Етимолошк и речници фокусирају се на порекло речи

и њену предисториј у , а могу се бавити и порек лом нових речи.

Синхрониј ски речници баве се лексиком ј едног ј езика на неком ступњу

његовог развоја (Вуков речник ).

4.4. Затим се речници могу делити на ога нте и посебне речнике.

Општи речници представљају све типове лексике ј едног ј езика (већ

помињани Речник СА НУ и М атични речник ), а посебни само нек и тип,

или неке типове лексике. Тако се у посебне речнике убрај ај у диј алекатски

(код нас ј е урађен поприличан број ових речника), социолекатски речници

или речници ж аргона (Речник ж аргона) ; затим специј ални речници

пој единих струк а (трговина, заната, спорта и др.) и већ помињани

терминолошки речници, који се због малог број а информациј а сведених

на обј ашњење појма, зову ј ош и глосари. У посебне речнике спадај у и

и н дек си и к о н к о рдан ц е .

4.5. Н а етимолошком приступу заснивају се и речници страних речи

(в. списак на крају рада), речници скраћених речи - акронима и речници


скраћеница. Затим имамо фразеолошке речнике (М атешићев речник ),

речнике пословица и афоризама, речници синонима, систематски речници

и др. До сада ниј е урађен речник антонима.

4.6. Општи реченици могу бити речници сгандардног језика (М атичин

речник) и академијски речници (Речник САНУ). Затим имамо једнојезичне

и вишејезичне речнике (в. списак ). До сада је урађен и велики број школских

речник а из различитих области. Школски речници обично су ограничени

или по броју одредница или по броју значења, јер су прилагођени за усвај ање

знања из одређене области. У српској (српскохрватској ) лексикографији

урађени су до сада и нормативни речници, ортографск и и ортоепск и

(углавном уз важеће правописе), затим и атерго речници. Није урађен

нај свеобухватнији речник српског језика, тезаурус, који се од ак адемског

речник а разликује по томе што обухвата сву лексику ј едног ј езика, чак и

сву типску и терминолошку лексику. Н аша лексикографија има и речнике

ј език а пој единих писаца, речнике опсцених речи и псовки. До сада нису

урађени творбени, синтаксички и електронски речници.

5.0. К ратак преглед типова речник а, од којих су већ многи урађени у

српској лексикографији, пок азуј е широке могућности употребе ових дела

у сазнавању ј езичке и ванј езичке реалности, па се приручничк а улога

речника у настави не би смела занемаривати, к ако је то до сада чињено.

5.1. Најкомплетније информације о језичкој и ванјезичкој стварности

дају дескриптивни речници, па се они могу препоручити к ао обавезни

приручници у настави матерњег ј език а.

5.2. Дескриптивни речници су значајни и као нормативни приручници,

ј ер представљај у и установљавају норму стандардног ј език а. За српск и

(српскохрватеки) језик до сада су такви: Матичин речник и Речник СА НУ ,

а за нај новиј у ситуациј у савременог српског ј език а у току ј е израда

ј еднотомног речник а савременог српског књижевног језик а (у издању

И нститута за српск и ј език СА НУ из Београда и М атице српске из Новог

Сада).

5.3. Дескриптивни речници осим лексичке норме установљуј у ј ош и

правописну (ортографску), изговорну (ортоепску) и граматичку норму.

Ово су уједно и типови информациј а које се у вези са лексичк им јединицама

могу наћи у деск рипт ивним речницима. Оне су нај чешће дат е

лексикографск им метај езиком у коме се, осим одређених експлик ациј а

иск азаних обично у виду ск раћеница, упот ребљавај у и друг и

лексикографск и поступци. Њихова значења дата су обично у упутствима

у речнику, али ј е смисао и значај таквих информација нуж но представити

потенциј алним корисницима. Таквим сматрамо и ученике и наставнике у

школама, па ћемо овом приликом ук азати на нај битниј е к арактеристике

тих информациј а.

6.0. Н аведени типови информациј а у речницима дај у се углавном у

делу леме, било у ск лопу одредничке речи било одмах иза ње.

Могућности употребе речника у настави 9 1

6.1. Информације о статусу лексичких јединица у лексичком систему

српског ј езика и правила њихове употребе у говору и писању представљају

уствари лексичку норму и указуј у на раслојеност лексикона српског ј езика.

Н ај већи број ј единица у речнику има статус стандардне, немарк иране

лексике општег типа, док су остали слој ви лексичк их ј единица маркирани

квалифик аторима нормативне и функционално-стилске вредности, кој е

се у речник у наводе испред дефинициј е у виду ск раћеница. Број

квалифик атора у речнику је велики и непрекидно се повећава, што ук азуј е

на богато и динамично раслојавање лексикона.

6.1.1. Разликују се два типа квалифик атора: нормативни (стандардно-

-ј езички) и функционално-стилски квалифик атори. Стандардно-

ј езичким

к валифик ат орима марк ира се нест андардна лексик а у односу на

ст андардну или у односу на нор му понашања у Говору . То су

квалифик атори типа: диј алекат ски, покрај ински, ж ар гонск и, заст арело,

архаично, необично, нераспр ост рањено, варвар изам, некњиж евно и сл.,

к ао и к валифик атори типа: вулгарно, Грубо, презриво, подруГљиво,

пеј орат ивно, неу чт иво и сл.

6.1.2. Функ ционално-стилск и квалифик атори регулишу правила

употребе ст андардне лексике за могуће функ ционално-стилско и

индивидуално креирање писаног и говорног ј езика. То су к валифик атори

типа: бот аничк и, зоолошк и, линГвист ичк и, филозофск и; пчеларск и,

ст олар ск и, поморск и, медицинск и, цр к вени, вај ар ск и, спор т ск и;

релиГиј ски, мит олошки; официј елно, разГоворно, инт имно, експресивно,

шаљиво, ласко, еуфемист ично, хипокорист ично; к њишк и, песничк и,

индвидуално и сл. Оцене функ ционално-стилске вредности лексема

регулишу правила њихове употребе у пој единим функ ционалним

стиловима: научном, професионалном, белетристичком, публицистичком,

адм и н и ст р ат и вн о м , р аз г о во р н о м , и н т и м н о м и сл .

6.1.3. Речи марк иране квалифик аторима типа: вулГар но, презриво,

подруГљиво, пеј орат ивно, поГрдно, разГоворно, фамилиј арно, шаљиво,

ир онично, еуфемист ично, х ипок ор ист ично, обично чине лексик у

разговног ј езика. Речи овог типа одликуј у се конотацијом, а многе од њих

захтевај у описивање ситуациј е у кој ој могу бити употребљене, што се у

дескриптивном речнику чини обј ашњењима типа: упот ребљава се: у

ласкавом или шаљивом обраћању; са неГат ивним/ позит ивним значењем;

у обраћању млађим/ст ар иј им особама; за исказивање пошт овања,

уваж авања, пок ор ност и; за иск азивање похвал е, ласк ања, к омпл им ент а;

з а з а х в аљ и в а њ е, и з в и њ ењ е и сл .

6.1.4. Међутим, статус ј единица у лексичком систему пок азуј е се и

другим лексикографским поступцима: објашњењима о употреби у склопу

дефинициј е (обично издвојеним у заградама), местом у одредничком

чланку, начином дефинисања, типом слова и сл. Н естандардне, мање

фреквентне ј единице, као и ј единице ограничене употребе, представљај у


се углавном на периферниј и речничког чланка. Оне се дефинишу

синонимима, а нестандардни вариј антни облици упућују се на стандардне

варијанте. Уопште, информације кој е се тичу лексичке норме врло су

специфичне било да су експлициране било да су реализоване као нарочити

лексикографски поступци, тако да су препознатљиве само лексикографима

или иск усниј им корисницима речник а.

6.1.5. Навешћемо неколико примера из Речника СА НУ, из којих се

м ог у ви дет и н ач и н и о ст вар ив ањ а л ек си ч к е н ор м е :

мирно прил 1. а. без узнемиравања, на миру ...; 2. вој и фиск . а. (у

служби узвик а, са оштром, одсечном интонациј ом) команда кој ом се

наређује вој нџцима или другим лицимау ст роју ...;

к ретен, -ена м ... 1. мед. особа кој а патш од крет енизма, идиот ...; 2.

погрд. глупак, блесан, т упоглавац ...;

коњ ... 1. а. зоол. сисар ... из редакопит ара, ж ивахна домаћаж ивот иња

...; 2. фиг. погрд. незграпан и Глуп, оГраничен човек ...; 4 ... а. спорт .

Гимнаст ичка справа ...; б. спорт. шаховска фиГура ... д. покр. Гвоздена шипка

...; ж . грађ. зидарска направа ...; 5. разг. в. коњска снага... ј единицазамерење

снаГе ... 7. ист. у српској средњовековној држ ави законска обавеза кој а се

саст ој ала у напасању царск их коња ...; 8. фиг . а. палица, шт ап за

пошт апање ... ; 11. зоол. покр. ... б. морска риба црне бој е ...; 12. мн. агр.

покр. врст а смокве ...; 13. анат . покр. Грудна, прсна кост ...; и сл.

6.1.6. Усвај ање лексичке норме трајан ј е и дугорочан процес, што би

Се морало имати у виду при усвај ању лексике у настави матерњег језик а.

Потреба за додатним и стручним, лексикографским објашњењима лексике

у настави језик а и књижевности проистиче из чињенице да ј е лексик а

сваког, па и српског ј езика веома раслојена, и да захтева стриктна правила

при употреби. П одробно и непрек идно упућивање на нормативне и

функционално-стилске вредности лексема у настави матерњег ј езика

развиће код ученик а не само способност писменог и усменог изражавања

него и креативност употребе и ј езичку к ултуру, кој у осим правилности

треба да одликује и однеговани ј езички израз.

7.0. Све ове информације драгоцене су при усвај ању лексичког нивоа

у настави матерњег језик а. Нове речи из текстова различите садржине

морале би се обј ашњавати уз помоћ дескриптивног речника, М атичиног

речника и Речник а СА НУ , ј ер су други приручници или обј ашњења речи

испод текста често непоуздани и непотпуни. Мора се имати у виду да у

вези са усвај ањем нових речи ученици усвај ај у њену денотативно и

конотативно значење, к ао и домен њене употребе. У овако свеобухватном

приступу ј единицама лексичког нивоа усвај а се и енциклопедиј ско,

појмовно значење, али и све друге лингвистичке карактеристике дате речи.

7.1. Д а би се ученици оспособљавали за ак тивно овладавање

лексиком матерњег ј език а неопходно ј е ук азивати и на системск е

парадигматске и синтагматске односе међу ј единицама лексичког система,

М огућности употребе речника у настави 9 3

нпр. уз реч младица ученици могу научити и њене синониме: изданак,

пот омак, младеж , млади, омладина; или уз одређене лексеме могу научити

и њихове антониме, нпр.: т опао : хладан, ж ив: мрт ав, ож енит и се: удат и

се; или њихове хомониме: коса (власи) : коса (оруђе), пут (друм) : пут

(боја коже), кос (птица) : кос (придев), лупа (за гледање) : лупа (ударање);

или парониме: значење: значај, носилац : носач и др.

7.2. Тако научене речи ученици могу употребљавати у усменом и

писменом изражавању, и то у свим његовим функционалним стиловима:

од интимног - разговорног до формалног, од уметничког до стручног, од

способности иск азивања конкретних садрж ај а до овладавања израза са

најапстрактнијим садрж ајем.

7.3. Нарочито би требало инсистирати на активном усвајању речи у

говору, чиме се остварује неопходна култура говора (изговорна -

артикулационо-ортоепска, лексичка, семантичка и синтаксичка норма),

к ао и развијање ученикове личности у усменој комуникацији и његовог

одн о са са с аг о в о р н и ц и м а.

7.4. Угсога речника као приручник а у домену усвај ања лексичког

нивоа ј е незамењива. Осим при усвај ању нових речи дескриптивни речници

могу се употребљавати и за усвајање нових значења већ научених речи.

Ук азивање на полисемну струк туру речи представљену у ј едном

дескриптивном речнику академског типа откриће ученику богатство

ј език а кој е се не мери само број ем речи него и број ем значења

полисемичних речи. Неопходно ј е указивати и на хијерархиј ску уређеност

полисемне структуре, у кој ој се издваја основно или примарно значење

[нпр. за младица 'млада грана, изданак

' и друга, периферна значења:

пренесена или фигуративна заснована на метонимији, метафори или

синегдохи, нпр. за лексему младица 'млада воћк а, младо дрво

' и

'члан

породичне лозе, потомак'; затим специјална значења, за реч младица зоол.

'врста рибе

'.] Усвај ање фразеологизама уз одређене лексеме има

вишеструки значај : лингвистички, социјални и културни, [нпр. уз лексему

ист ина: ист ини за вољу, послат и/ испратшт и богу на ист ину, погледат и

ист ини у очи и др.]

8.0. Осим информациј а о типовима лексике дескриптивни речници

доносе ј ош много лингвистичких информација, па су тако добра допуна

правопису и граматици. Мислимо пре свега на ортографско-ортоепске и

граматичке информације, које се дај у у делу леме или у лику одредничке

р еч и .

8.1. Ортографско-ортоепске (правописне) информације дају се у

само м л и к у одр едн иц е, а т и чу се вел ик ог и м ал о г сл о ва, саст ављен ог и

одвојеног писања речи (сложенице, полусложенице и изрази), правилне

или неправилне гласовне и ортоепске реализациј е речи (место акцента и

дужина, промена акцента, гласовне промене, изузеци и сл.) (в. у наведеним

примерима из Речника САНУ).


8.2. Граматичке информациј е дају се обично одмах после одреднице

у виду скраћеница или парадигматских облика, а тичу се врста речи (за

нефлексивне речи), ознаке рода код именица, облик а за родове код

именск их речи, суплетивних облик а, ознак а глаголског вида и сл. К од

функцијских речи граматичке информације представљене су у дефиницији.

Глаголск а рек циј а наводи се у заградама кој е обично претходне

дефинициј и. К од придева се дају информациј е о придевском виду, о

облицима компаратива, к ао и информациј е о именичкој функ циј и

придевских облика, и то са ознаком рода и броја.

8.3. Н авешћемо ј ош неколико примера из Речник а СА Н У , иако се

разматране информациј е могу видети у већ наведеним примерима:

мислити, -им (дијал. ијек . мишљети) несвр. 1.1. умом, разумом ст варат и

мисли ...; 2. а. (о неком, о нечем, на некога, нешто) имат и у мислима, у памет и

(некога, нешт о) ...; 3. ... в. (обично у 2. л. јд. презента, ретко безл. са логичким

субјектом у дативу) чинит и се, изгледат и ...; 4. а. (непгго, ретко о нечему)

ж елет и некоме нешт о; припремат и, смишљат и (обично нешт о зло) ... б.

заст. осећат и ... 5 ... б. (обично са допуном на нешто) иматш нешт о у виду ...

6. а. (на неког, на нешто) водит и рачуна о неком, о нечем ...; б. покр. (за

неког, за непгго, ретко за неким, за нечим) бит и забринут за некога, за нешт о

...; в. (за некога, за нешто) водит и бр игу, бринут и се ...; II . ~ се 1. а.

размшиљат и о нечем т раж ећи неко решење...

млад2, млада, младо (одр. млади, -а,

-о; комп. млађи) (диј ал. мнад);

супр. стар 1. а. кој и је у раном добу ж ивот а ...; в. 1) (обично у вези са

„луд", „зелен

") кој и joiu ниј е дост игао духовни развој зреле особе ...; 2)

кој и одраж ава т акву особу ...; 3) који ј е без искуст ва ...; г. (уз именицу

старац) 1) кој и ј е ј ош у снази ... 2) ... прерано ост арео, оронуо д. (у

комп.) 1) кој и се касниј е родио ... 2) уз име (презиме) неке особе да би се

она разликовала од ст ариј е особе ист ог имена (презимена), обично из

ист е породице, зај еднице и сл. ...; 4 ... в. геол. кој и ј е скориј ег, новиј ег

постшња ...; г. песн. т ек наст али, рани ...; 6. ист. (к ао први део у називима

орг анизациј а, удруж ења и сл.) к ој и се бори за ост варење неког

националноГ ... проГрама ...; 8. (у именичкој служби у одр. виду) а. (ређе

комп.) м мн. млађи нарашт ај, омладина ...; б. (младо с, у мн. млади м)

младунче...; в. (и комп.) м мн. момак и девој ка ...; г. (у комп. у сва три рода,

а у мн. м) заст. слуГа...

8.4. З а усвај ање граматичке норме нарочито су инструк тивне

информације које се дају у заградама и које претходе дефиницијама. Уз

свак у лексичк у ј единицу било ког типа наводе се све њене типичне

гр ам ат ич к е к ар ак т ер ист и к е, до к се о н им м ањ е т ип ичн им и нест ан дардн им

к арак т ерист ик ама ст атус одређуј е к валифик аторима т ипа:

диј алекат ск и, покрај инск и. Подробност информациј а кој е се тичу

глаголске реак циј е илуструј у напомене у заградама уз разна значења

глагола мислит и. И нформациј е о безличној употреби глагола такође

М огућности употребе речник а у настави 95

упозоравају кориснике на посебност овак ве употебе у односу на њихове

сличне рефлексивне облике. Рефлексивност глаголск их облик а не

марк ира се посебно него се ова к арактеристик а истиче издвај ањем у

посебан део речничког чланк а под римск им број ем II , док се за узај амно

повратне облике дај е квалифик атор уз.(ај амно) повр.(ат ни) . К од придева

у заградама се дај у информациј е о уобичај ености одређеног придевског

вида, к омпарат ива или везе придева са другим ј единицама, к ао и

информациј а о именичкој служби неког придевског облик а са ознаком

рода и број а (в. напомене у загради уз придев млад). А ко је неко значење

везано само за уобичај ену везу са одређеним ј единицама, онда цела

дефинициј а садржи само информациј е о смислу такве повезаности (в.

значење 6. придева млад).

8.5. Ук азивање на систем граматичк их к арактеристик а типске

лексике у деск риптивним речницима употпуњуј е учење граматичк их

правила и развија способност активног овладавања ј езиком.

9. Дескриптивни речници, са свој им исцрпним информациј ама о

граматичком, нормативном, функ ционално-стилском и естетско-етичком

статусу лексичких ј единица, представљај у незамењиве приручнике у

усвај ању ј езичког стандарда и културе израж авања и у изграђивању

индивидуалног стила. Правилним ишчитавањем и тумачењем препорук а

за употребу лексичк их ј единица може се постићи високи ниво ј езичке

к ултуре и индивидуализациј а у к реирању садрж ај а у приватној ,

професионалној и уметничкој комуникацији. Правила употребе лексичких

ј единица представљена у дескриптивним речницима показују не само

богати потенциј ал српског ј език а него његовим носиоцима пруж ај у

могућност да усвај ањем ових правила и сами ак тивно суделуј у у

обогаћивању тог потенциј ала.

Нај значај ниј и речници српског (српскохрватског) ј езика:

а) ј едној езични речници:

Даничић Ђуро, Рј ечник из књиж евних ст арина ср пских, Београд

1863/ 64 .

Рј енник хр ват скога или ср пскога ј езика, ЈА ЗУ , Загреб.

Речник српскохрват скоГ књиж евноГ и народноГ ј езика, СА НУ ,

Београд.

Речник српскохр ват ск оГа књиж евноГ ј език а, М атица српск а, Н ови

Сад.

М оск овљевић М ил ош , Речник савр емено Г ср пск охр ват ск о Г

књиж евноГ ј езика, Нолит - Техничк а књига, Београд 1966; 2. изд. А полон,


Лалевић С. Миодраг, Синоними и сродне речи српскохрват скоГа

ј езика, Лексикографски завод Свезнање, Београд, 1974.


А ндрић Драгослав, Д восмерни речник ср пског ж ар гона и ж ар Гону

сродних речи и израза, БИГЗ, Београд, 1976.

М атешић Јосип , Фразеолошк и рј ечник хр ват ск оГа или српск оГ

ј езика, И РО „Школска к нј ига", Загреб 1982.

К лајн И ван, Речник нових речи, М атица српск а, Нови Сад, 1992.

Грковић М илица, Речник личних имена код Срба, Вук К араџић,


Михаиловић Велимир, Име по заповест и, Београд, 1992.

б) речници страних речи:

Вуј ак лиј а М илан, Л ек сик он ст раних речи и израза, Просвета,


К лаић Братољуб, Рј ечник ст раних риј ечи и израза, Зора, Загреб,

1951, последње шесто издање у Загребу 1978.

в) етимолошк и речници:

Скок Петар, Ет имолоГиј ск и рј ечник хр ват скоГа или ср пск оГа

ј езика, ЈА ЗУ , Загреб, 1971- 74.

Е т имолошк и речник ср пск ог ј език а, огледна свеске, Београд,

СА Н У , 1997.

г) речници писаца:

Стевановић М ихаило, Рј ечник ј езика Пет ра II П ет р овића ЊеГоша,

СА Н У , Београд, 1983.

д) двој езични и вишеј езични речници:

Стефановић К араџић Вук , Српск и рј ечник , Беч, 1918; друга издања:

Београд 1966. и 1985.

М орт он Б енсон , Ср пск охр ват ск о-ен Глеск и и Ен глеск о-

-српскохрват ск и речник, Просвета, Београд.

М илосављевић Б ., Вилиј амс-М илосављевић М ., Српск о-енГлеск и

речник идиома, Српск а књиж евна задруга, Београд 1991.

Пољанец Р. Ф ., М адатова-П ољанец С. М ., Руск о-хрват ск и или

ср пски рј ечник, Школска књига, Загреб.

Станкович Б., Руско-сербскохорват скип словарв, Москва - Нови

Сад.

Ристић С., К ангрга Ј., Енциклопедиј ск и I немачко-српскохрват ски и

I I српскохрват ско-немачки речник, Београд.

Јовановић С., Савремени српскохрват ско-француски и француско-

српскохрват ски речник , Просвета, Београд, 1991.

К лајн Иван, Ит алиј анско-српски речник , Нолит, Београд, 1996.

М огућности употребе речник а у настави 97

Л И Т Е РА Т У РА

В асић Смиљк а, Говор у р азр еду , И нститут за педаг ошк а

истраж ивања, Просвета, Београд, 1977.

Група аутора, Говор но понашање у ченик а основношк олск оГ

узраст а, И нститут за педагошк а истраж ивања, Н аучна књига, Београд,

197 2 .

Згуста Ладислав, Приручник лексикографиј е, „Свј етлост", Завод за

уджбенике и наставна средства, Сарајево, 1991.

М ала енциклопедиј а Просвет а, Просвета, Београд, 1978.

М арј ановић А на, Развој значења речи, И нститут за педагошк а

истраживања, Просвета, Београд, 1984.

Ристић Стана, Лексичк и систем и лексичко значење, H aiu ј език XXIX/

3- 4, Београд, 1993, 229- 234.

Ристић Стана, Нормативност и лексичко нормирање у дескриптивној

лексикографији, Наш ј език ХХХ/1- 5, Београд, 1995/96, 67- 75.

Пешик ан Митар, Лексичко благо нашег ј език а и нормативни однос

према њему, Наш ј език X VIIl/ l - 2, Београд, 1960, 80- 92.

Речник СА Н У Речник ср пск охр ват ск ог к њиж евног и нар одноГ

ј езика, I- XVI, СА Н У , Београд.

Стевановић М ихаило, Синтакса у лексици, Л ек сик оГрафиј а и

лексиколоГиј а, Београд - Нови Сад, 1982, 289- 296.

Шипк а Данко, Основи лексиколоГиј е и сродних дисциплина, М атица

српска, Нови Сад, 1998.

Шипк а Данко, А bibl iography of Serbo-Croatian D ictionar ies: Serbian,

Croatian, and Bosnian Musl im, Dunwoody Press, 2000.

МИЈ1К А А НДРИЋ (Београд)

М ЕТ ОДИ ЧК А И НТ ЕРП РЕТА Ц ИЈА ДРА М Е УЈК А ВА ЊА А НТ ОН А

П А В Л О В И Ч А Ч Е Х О В А*

I

Заснивањс интерпретациј е

Последње децениј е XIX век а, кад Чехов живи и ствара, обележене

су у драмској књижевности трагањима за новим изворима драматизма,

односно за новом драмом. Попут Ибзена, Огриндберга и других стваралаца

сличних уметничких опредељења, те нове изворе драматизма Чехов ј е

т р аж и о и н ал ази о у ч о в ек у .

Поводом извођења драме Уј ка Вања, Чехов ј е експлицитно иск азао

оно пгго је у драми имплицитно остварио: „Сав смисао и сва драма човекова

је у њему, а не у спољашњим манифестациј ама"1

, наглашавајући да се у

његовој драми човек и свет не разоткривају само помоћу спољашње радње,

већ више дож ивљавањем и осветљавањем изнутра.

У форми благе недоумице, у кој ој се ј асно уочава да се писац већ

определио, Чехов пледира да драмски ликови буду стварани по подобиј у

слож ене и ник ад до крај а одгонетљиве људске природе: „ Зашто ј е

неопходно усредсредити херој а на ј едну страст, на ј едно осећање, а не

створити ј едноставно паметног човека у коме се, у овој или оној мери,

испољавају сви осећаји, сва осећања".2

У ј едној другој прилици, Чехов поново дискретно полемише са

поетиком драмског наслеђа: „Тражи се да јунак и ј унакиња буду сценски

" Ово предавање је одрж ано 12. ј ануара 2001. године на Јануарским данима

п р о св ет ни х р адн и к а .

1 Наведено према: Јован Христић, Чехов, драмски писац, Нолит, Београд,

19 8 1.

2 Исто, стр. 195, 196.


ефектни. А ли у животу се људи не убиј ају, не вешају, не изј ављују љубав

сваког тренутка. И не говоре сваког тренутк а патетичне ствари. Они ј еду,

пиј у, вуку се, говоре глупости. И , ето, потребно је да се све то види на

сцени. Треба написати так ав комад у коме би људи долазили, одлазили,

ручавали, причали о времену, играли карте, али не зато што је то потребно

аутору, већ зато што се то догађа у стварности."3

Доследан наведеним поетичким опредељењима, Чехов ј е настој ао

да у својим драмама што верније дочара препознатљиву животну стварност

и човек а у њој . Свако наглашеније драматично збивање, које драма нужно

садрж и јер ј ој ј е оно иманентно свој ство, у Чеховљевим драмама обично

извире из ситуациј а кој е приказуј у призоре обичне људске свакодневице,

а на крај у драме у њих увире. Так ве драматуршке поступке Ч ехов

образлаже чињеницом да се ниједно драматично збивање, нити иј една

човекова унутрашња драма, у стварном животу не ј ављају изоловане, већ

вишеструко повезане или уоквирене околностима у кој има се ј ављај у.

К ад се имај у на уму Чеховљева непосредно иск азана поетичк а

опредељења, кој а ј е он у својим драмама доследно остваривао, разложно

ј е методичк у интерпретациј у драме Уј к а Вања засновати на т умачењу

ликова и драмске радње у којој се ликови остваруј у. Токове интерпретациј е

кроз свет драме треба, дакле, усмеравати тако да се убедљиво осветле и

расветле унутрашње драме Чеховљевих ј унака, али да се и разбиј е ј една

устаљена, а неутемељена заблуда, да се у Чеховљевим драмама „ ништа

не догађа", односно да ј е спољашња радња у њима готово рудиментирана.

Мет одичка инт ерпрет ација књижевноуметничког дела подразумева

проналажење уметничких чинилаца који ће повезивати и обј едињавати

интерпретаггивне токове, обезбедити јединство анализе и синтезе, кохерентност,

поступност и систематичност интерпретациј е. Један од нај важ ниј их

методолошких захтева постављених пред методичку интерпретацију јесте да

у највећој могућој мери поштује природу и законе уметничког света који је

предмет проучавања. Н аведено методолошко опредељење методике савремене

наставе књижевносги садржано је у тврдњи да је писац најбољи мет одичар,

кога ваља следити у заснивању и развијању методичке интерпретације, због

чега је свака интерпретација нужно и уникат на.4

Чинилац који би могао да испуни наведене методолошке захтеве у

интерпретациј и Ч еховљеве драме Уј к а Вања ј есте време. односно

временске одреднице дате у уводној дидаскалији сваког чина.

Драма Уј ка Вања има четири чина. У уводној дидаскалији првог чина

време је одређено као: „Три сата поподне. Облачно"; у другом чину

временска одредница је: „Ноћ", у трећем: „Дан

", а у четвртом: „Јесење

3 И сто, стр. 107, 108.

4 В идет и : М илиј а Н иколић , Н аст авни пр инципи и к њиж евне

инт ерпрет ациј е, ОШ „М илош Црњанск и", Београд, 1996, стр. 232- 237.

Методичка интерпретациј а драме Уј ка Вања 10 1

вече". Први чин драме временски је ситуиран у једно спарно и облачно летње

поподне, други чин се одиграва једне олујне ноћи касног лета, трећи ј едног

септембарског дана, а четврти неколико часова после трећег - Чеховљеве

ј унаке остављамо заробљене атмосфером суморне ј есење вечери.

Легитимност наведеним чиниоцима да усмеравају и обј едињавај у

токове интерпретације даје им њихово симболичко значење, кој е ниј е

одмах уочљиво. У сваком чину драме Уј ка Вања временска одредница ј есте

симбол кој и у себи сабира и из себе зрачи к ључна мисаона и осећајна

струј ања у ликовима, а ук азује и на одговарај ућу етапу у развиј ању

спољашње радње, наглашавајући тако њихову међусобну повезаност и

условљеност - што ј е сасвим у дослуху са темељним поетичк им

опредељењима Ч еховљевог драмског стваралаштва.

Тако, на пример, атмосфера спарног , облачног поподнева, запаж а

се и ликовима. У њиховим душама упорно се гомилају претећи облаци,

који слуте на невреме у њиховим међусобним односима, ј ер на видело

поступно избиј ај у разноврсна незадовољства, обмане, самообмане и

неиспуњена очек ивања. Унутрашње непогоде и немила суочавања

покренути су ј едном спољашњом непогодом - у летњиковац, где живи Иван

Петрович Вој ницки, са мај ком и сестричином Соњом, долази Соњин отац,

професор Серебрј аков, са својом младом и лепом, другом женом, Јеленом

А ндрејевном. Њих двоје, свако на свој начин, ремете устаљене навике у

ж ивоту житеља летњиковца и њихове међусобне односе, што ј е довољно

да драма „крене" - да спољашња радња добије узлазну путању, али и да се

покрену унутрашње драме, које к ао притај ене понорнице неочекивано

избиј ај у на видело из свој их подводних токова. У првом чину драме, дакле,

атмосфера споља, али ј ош више у самим ликовима, загушљива ј е, напета,

претећа - односно, спарна и облачна.

У другом чину ноћ као временск а одредница знак је да ј е угашено

спољашње светло и да ј е спуштен застор на спољашњи свет да би се што

моћније упалило унутрашње светло - да ликови понорно загледају у свој

свет , да се сучеле са свој им жељама, надама, сновима, очек ивањима,

самообманама, зебњама, тамним слутњама и свим оним што опседа и

прилива се из унутрашњих дубина. И у другом чину драме, у коме ј е

спуштена завеса на оно што се зове спољашњи свет и догађање напољу,

како би боје унутрашњих драма биле интензивније, а mac што збори из

тих унутрашњих дубина што разговетнији, нису ипак потпуно изостали

знакови кој и опомињу да постој и свет изван просториј а у којима се заплићу

и расплићу мучни диј алози и ј ош теж и монолози. Ти знакови ј есу

ст р аж ар ево л уп к ањ е и о гл аш авањ е у п ар к у .

Д ан у трећем чину нај ављуј е да ће се десити ј едно, мак ар и

привремено, свануће и разабирање у душама драмских ликова и у њиховим

међусобним односима, а да ће спољашња радња у том чину имати свој

врхунац и пр еокр ет .


Соња тужно, али стоичк и, увиђа узалудност свој е љубави према

доктору А строву, али не би да се сасвим одрекне наде. Јелена А ндреј евна

ј асно саш едава свој ж ивотни удес, његову неизбеж ност и неразрешивост .

А стров к азује Јелени повест о себи и својим напорима да стиша свој е

егзистенциј алне неспокоје, разабира да Јелена ниј е равнодушна према

њему и отворено ј ој то саопштава, али не може од себе да сакриј е ни то да

у оном што обој е осећају нема праве, искрене љубави, коју оданост штити

и потврђуј е, већ да су само два бродоломник а, случај но сучељена на

путевима којима ј е суђено да се мимоиђу.

Јесење вене у четвртом чину симболичк а ј е ознак а зарасплет кад ј е

реч о спољашњој радњи, а у некој мери, доста релативној , расплићу се и

унутрашњи сукоби у драмск им ликовима.

Измирили су се Серебрјаков и Војницки и у њиховим међусобним

односима остај е по старом. Професор Серебрјаков и Јелена А ндреј евна

одлазе у Х арков, а у летњиковцу остају само његови дугогодишњи станари.

Одлази и А стров најављуј ући да ће их посетити мож да тек следећег лета.

У свим драмским ликовима, пак , остаје сложена драма, чији су раст

и р а сп л ам с ав ањ е , к ак о и з г л ед а , с а м о п р и в р е м ен о и т е ш к о м м у к о м

закочени. Покушај да се убиј е и одустај ање од тог а пред Соњиним молбама,

сузе кој е не успева да задржи и очај ање о коме не може а да не говори,

ук азују на то да се у уј ка-Вањи заплело и стеш о грчевито клупко, кој е ће

се у њему мож да неко време притај ити, али се ник ако не може искључити

могућност да се оно у неком непредвидивом тренутк у силовито почне да

размотава и поново изнутра растаче несрећног уј к а-Вању. Сличног ј е

к арактера оно што у свој ој души носе А стров и Соња, али им младост,

поготово Соњи, омогућуј е да лакше пронађу упоришта којима заваравај у

побуне својих жеља, очекивања и снова.

Суштински неразрешен међусобни конфликт односе са собом Јелена

А ндрејевна и Серебрј аков. Јелена је утекла искушењу пред које ју ј е

ставила пој ава доктора А строва. А ли, оно због чега више ниј е способна

да успостави хармонију са својим мужем односи у себи и од тога нема где

да побег не.

Јесење вече симболичк и упућуј е на те спут ане, придављене

меланхоличне унутрашње драме, на њихове више подводне токове, кој има

ликови свесно и подсвесно бране да избију на површину и покаж у своју

неукротивост - до неког новог облачног поподнева у души, к ад ће

попустити те унутрашње кочнице и допустити да се обелодани оно што ј е

тако дуго потискивано, скривано од себе и од других, маскирано привидним

п р о н ал аж ењ ем см и сл а у он о м е ш т о н уди ш к рт а и н еи зм ен љ ив а ж иво тн а

свак идашњица. Н акон прож ивљене и поново прикочене унутрашње драме,

свакоме од њих преостаје само да јесење суморно прозбори Соњину и

општељудску вечну животну лозинку: „Шта да се ради, треба живети". И

т ак о у к р у г .

Методичка интерпретација драме Уј ка Вања 103

Предложена динамик а интерпретациј е обухвата, дакле, компо-

зиционо-мотивациони склоп драме као целине, али и сваког чина понаособ,

односно микрокомпозицију, што омогућуј е да се у природној и аутентичној

синхрониј и и повезаности прате и тумаче спољашња радња и њени

рефлекси у унутрашњим преживљавањима драмских ликова. Све то пруж а

могућности за висок степен кохерентности, поступности и системати-

чности интерпретациј е драме Уј ка Вања.

*

Завршна етапа наставниковог заснивања интерпретације драме јесу

ист раж ивачки задаци, односно радни прој екат намењен ученицима да

се п р и п р ем е за т у м ач ењ е др ам е н а ч асу .

И страж цвачк и задаци

О бл а чн о п о п о дн е

1. Прочитај пажљиво уводну дидаск алију у првом чину драме Уј ка

Вања А . П . Чехова. - Запаж ај битне пој единости кој е се односе на време

и простор у кој има се зачиње драмск а радња.

2. А нализирај прву драмску ситуацију. - Шта ј е све унело облаке у

душу доктора А строва?

3. Како се у разговору о шуми духовно испољавају доктор Астров, Соња,

Војницки? - Упореди А сгрова у тој сцени и оног на почетку првог чина.

4. Запаж ај битне пој единости у првом пој ављивању Војницког . -

Чиме ј е све незадовољан, а шта га заноси? - К ако се у драми сазнаје о

унутрашњем сукобу Војницког?

5. Обј асни неспоразум Јелене А ндреј евне и Војницког. - Запаж ај

к ако они бране свој е позиције и ставове.

6. Испитај и образложи шта ј е у првом чину драме заједничк а ознак а

за унутрашња преживљавања ликова. - Чиме је мотивисано зачињање

драмског сукоба у спољашњој радњи?

Н о ћ

1. У к ак вим се околностима одвијају диј алози у другом чину драме?

- Обј асни мотивисаност примењеног драматуршког поступк а.

2. Шт а осећа, о чему размишља и шт а у свој им вербалним

испољавањима отк рива професор Серебрј аков? - П рати Јеленине

диј алошке реплике. - Ок арактериши међусобне односе супружник а на

основу њиховог диј алога у првом чину.

3. Зашто се Вој ницки осећа „ глупо обманутим"? - Паж љиво

анализирај диј алоге Војницког са Јеленом и Соњом. - Шта ј е све изнутра


притеснило уј ка-Вању? - Образлож и мотивисаност Вањине унутрашње

д р ам е .

4. О чему разговарају Соња и доктор А стров? - Запаж ај и тумачи

духовна испољавања Соње и А строва у њиховом диј алогу. - Образлож и

м о т и в и сан о ст њ и х о в о г н есп о р азу м а .

5. П рипреми се да образлож иш са психолош ког становишт а

реакције и расположења Соње и Јелене у завршној драмској ситуацији

д р у г о г ч и н а .

6. Обј асни значење страж аревог лупк ања и оглашавања у парку.

Д ан

1. К ој а су сазнања сванула у Соњиној души? - Обј асни мотивисаност

Соњиних осећања, размишљања и признања пред Јеленом.

2. Протумачи драматуршку улогу Јелениног монолога у трећем чину

драме. - З ашто Јелена, после разговора са А стровом, панично жели да

отпутуј е?

3. Обј асни зашто Вој ницки гневно реагуј е на обј ављену намеру

Серебрј акова да прода летњиковац. - Образлож и мотивисаност Вањине

уверености да су му се коначно „отвориле очи". - Шта Вањин покушај да

убиј е Серебрј акова значи у токовима његове унутрашње драме, а шта у

развиј ању драмског сукоба у спољашњој радњи?

Ј ес ењ е в ен е

1. Обј асни драматуршку функциј у уводне драмске ситуациј е у

ч ет вр т о м ч и н у др ам е.

2. Прати диј алог Вој ницког и А строва и образлож и чиме ј е све

употпуњен портрет саговорника. - Обј асни зашто се у тој ситуациј и

Вој ницки учестано монолошки иск азуј е и сучељава са собом.

3. З ашт о В ој ницк и попушт а пред Соњиним молбама? -

Образлож и мотивисаност Соњине способности да разуме буру у души

уј к а-Вање.

4. Шта Војницки прож ивљава опраштај ући се од Серебрј акова и

Јелене? - З ашто уж урбано позива Соњу да уроне у свак идашње

п о сл о в е ?

5. П аж љиво читај завршни Соњин монолог и припреми се да га

тумачиш. - Обј асни са психолошког становишта смисао онога чиме се

Соња спасава и нуди своме уј ак у к ао спас од осећања ж ивот ног

бесмисла. - Протумачи значење Соњине поруке: „ Шта да се ради, треба

ж и вет и"

.

Методичка интерпретациј а драме Уј ка Вања 105

I I

Развиј ањс интсрпретациј е

1.

О бл ач н о п о п о дн е

Издвојте значај не пој единости кој е се односе на време и простор у

којима се зачиње драмск а радња. - О чему разговарај у дадиља М арина и

док тор А стров на почетку првог чина? - Чиме доктор А стров обј ашњава

промене у себи током протеклих ј еданаест година? - Шта све притиск а

душу А строва и зашто? — Протумачите са психолошког становишта

тврђење А строва да никог више не жели, нико му не треба и никог не

в о л и .

У уводној дидаскалији првог чина драме Уј ка Вања детаљно је слик ан

простор у коме разговарај у дадиља М арина и док тор А стров. Све те

појединости имају улогу да дочарају препознатљиво људско пребивалиште.

Време у коме се зачиње драмска радња дато ј е у назнаци: „Три сата по

подне. Облачно". Атмосфера спарног летњег поподнева употпуњена ј е

дидаскалијом која се односи на дадиљу Марину: „Марина (суморна, т рома

старица, седи крај самовара, плете чарапу). (Подвукла М. А .)

Диј алог дадиље и доктора А строва шири временски ок вир драмске

радње евоцирајући оно што је било пре ј еданаест година к ад је А стров

стигао у провинциј ску забит . Диј алог сучељава два А строва - тог кој и

разговара са дадиљом у парку летњиковца и оног ј еданаест година млађег,

кога у свој им сећањима евоцира - дадиља, уочавај ући да се доктор од тог

времена знатно променио. Дадиљина констатациј а мотивише покушај

доктора А строва да обј асни порекло те разлике између себе садашњег и

негдашњег. Монолог А строва, у коме к азује о свом умору, резигнацији,

загубљеним надама и душевној оголелости , пој ачава утисак о

загушљивости летњег поподнева ј ер он своју унутрашњу тескобу придодај е

п р и т и ск у л ет њ е сп ар и н е.

А СТ РО В : М ного сам се изменио од тог доба?

М А РИ Н А : М ного. Онда си био млад, леп, а сад си остарио. Н иси ни

леп онако. И да кажем - и ракијицу пијеш.5

П омало груба дадиљина иск реност пок ренула ј е притај ену

понорницу у А строву , кој а ј е за тренутак избила на површину и

обелоданила сумрачј а у души уморног и преданог провинциј ског доктора.

А стров открива да већ осећа к ако га гуши учмали провинциј ски ж ивот,

да све теже пруж а отпор умору и резигнациј и, а све ређе проналази

5 Н аведено према књизи: А . П . Чехов, Д РА М Е (Галеб - Уј ка Вања - Tpu

сест ре) , Просвета, Београд, 1968. И сви остали цитати из драме Уј ка Вања биће

у зет и и з н ав еден е к њ и г е .

106 К њиж евиост и ј език

упоришта за ж ивотну бодрост , ентузиј азам и наду. Увиђа да нагло стари,

не само телесно, већ и духовно, да у њему пресахњује способност да осећа

и воли, а таложе се и учвршћују горчина и незадовољство:

А СТРОВ : Да... За десет година постао сам сасвим други човек . А

узрок ? Преморио сам се, дадице. /.../ За све време, откако се познај ем с

тобом, ниј едног дана нисам био слободан. К ако да не остарим? А и живот

ј е сам по себи досадан, глуп, прљав... А тај ж ивот притеже. /.../ Ништа не

желим, ништа ми не треба, никога не волим... Или, можда, само тебе волим.

(Љуби ј е у главу.) К ад сам био дете, имао сам такву дадиљу.

Резигнирана констатациј а док тора А строва: „ Н ишта не ж елим,

ништа ми не треба, никога не волим" ј есте згуснута повест о изгубљеним

илузиј ама, потрошеном оптимизму, горкој животној рачуници која се

стрмоглаво приближава нули и потпуној резигнациј и. А ли, из А строва,

ипак , кроз то његово духовно небо застрто тамним облацима, повремено

провируј е и лице кој е бар за тренутак успева да обузда то што тако упорно

и све теже притеж е изнутра. Такво лице А стров пок азује у сваком свом

к азивању о бризи над шумама, у ситуациј ама к ад настоји да подигне

клонулог Вој ницког тиме што ће њихов зај едничк и животни удес сагледати

без сувишне патетике и ј адиковања.

Шта А стров открива о свој ој љубави према шумама у диј алогу са

Соњом и Јеленом А ндреј евном? - Упоредите лик А строва у тој ситуациј и

са његовим испољавањем у диј алогу са дадиљом на почетку драме.

Д а А стров ниј е потпуно одустао од пок ушај а да овлада свој ом

судбином и укроти у себи безнађе и чамотињу, пок азуј е његов разговор

са Соњом и Јеленом, односно његово к азивање о свом бдењу над шумама,

које би да заштити од неконтролисане сече и уништавања, уверен да за

будуће нараштаје спасава ненадокнадиву корист и лепоту. Тај озарени,

одлучни и непоколебљиви А стров, кој и из својих унутрашњих дубина

призива и извлачи глас ентузиј азма и наде, контраст ј е уморном

провинциј ском доктору кој и се суморно огласио на почетку драме.

А СТРОВ: /.../ (Војницком) : Ето, ти ме гледаш са подсмехом, теби се

чини неозбиљно... и, мож е бити да ј е све то у ствари особењаштво, али

к ад пролазим мимо сељачких шума кој е сам ј а спасао од сече, или к ад

чујем како шуми мој а млада шума, посађена мој им рук ама, ј а сам свестан

да ј е и клима донекле у мој ој власти, и да ће, ако човек кроз хиљаду година

буде срећан, у томе бити мало и мој е заслуге. К ад посадим брезу и после

в и ди м к а к о се о н а з ел е н и и њ и ш е н а в ет р у , ду ш а м и се и сп у н и п о н о со м , и

ј а... (Угледавши радник а који му је на служ авнику донео чашицу ракије.)

А ли... (Пиј е.) Време ј е да идем. Све ј е то, разуме се, особењаштво, на

крају крајева. К лањам се. (Одлази к ући),

Н е треба превидети, међутим, ни то да А стров свој надахнути моно-

лог ипак нагло прекида и урања у нешто што у доброј мери релативизуј е

све што ј е изрек ао. Узгредна напомена да ј е то о чему к азуј е и што чини

Методичк а интерпретациј а драме Ујка Вања 107

мож да ипак само особењаштво, налик уј е уздаху, односно човековом

изненадном сетном и самилосном сагледавању свог дирљивог батргања

за срећом и ослонцем.

*

К ако изгледа и о чему к азуј е Вој ницки у свом првом пој ављивању? -

Шта су професор Серебрјаков и Јелена А ндреј евна унели у живот станара

летњиковца? - К ак ав је однос Војницког према Јелени и Серебрј акову? -

Документуј те свој а запаж ања пој единостима из драмског текста. -

Образложите мотивисаност таквих ставова Војницког . - Упоредите како

о брачној верности размишљају Војницки иТелегин и образлож ите улогу

тих напоредо датих гледишта у драми. - Окарактеришите Телегина.

У свом првом пој ављивању, снажниј е него иј едан други лик Војницки

осећа притисак унутрашње т ескобе, немилосрдних унутрашњих

р азр ач ун авањ а, суч ељав ањ а, пр еи сп ит ив ањ а и н есн ал аж ењ а.

Прво оглашавање Војницког открива човека који се бори са својим

унутрашњим дијалозима, који ј етко констатуј е да ј е живот у летњиковцу

и ск о ч и о и з п р ав о г и п о з н ат о г к о л о се к а , д а се о н у т и м н а м ет н у т и м

околностима ј едва сналази и тешко разабира.

Улази Војницки.

ВОЈНИЦК И (излази из к уће; он је спавао после доручк а и сав ј е

изгужван; седа на клупу, поправља своју кицошку машну): Да... (Пауза.) Да...

А СТ РО В : Јеси л и се исп евао ?

ВОЈНИЦК И : Јесам... Још к ако. (Зева.) Откако се овамо доселио

професор са супругом, живот је изашао из свог колосека... /.../ Раније нисам

имао ни тренутак слободног времена, Соња и ј а смо радили, ј ош к ако смо

радили, а сад ради само Соња, а ј а спавам, ј едем, пиј ем... Не ваља!

Војницки је зловољан, раздражљив и критички расположен према

себи, али и према професору Серебрјакову, Јелени, својој мајци, М арији

Васиљевној . Са присеном подсмеха слуша причу А строва о томе к ако ј е

потребно сачувати шуме од варварског уништавања. Вој ницки ј е у ствари

непријатно разбуђен мишљу о свом промашеном животу и заблудама којих

драматично постај е свестан. Пој единост о његовом изшеду к ад се појављуј е

након дневног одмора - „сав је изгужван" - симболичк а је ознака и његовог

духовног света који се испољава у драми. Војницки ј е немоћан да се определи

да л и да ст варн о ст и см ел о и от во р ено га еда у л и ц е ил и да ут ек н е у свет

привиђења и варљиве утехе, где је, како му се чини, свих протеклих година

пребивао. Тако разапет и искушаван, Војницки понекад немилосрдно шиба

по себи, али његова јетка ирониј а обрупш се и на људе који га окружују -

посебно на Серебрјакова, кога повремено види к ао главног кривца за свој

животни бродолом. Својим првим расејаним оглашавањем: „Да... Да..."

Војницки наговештава да у њему тече горки диј алог са самим собом, чији

су само периферни рукавци чујни за остали свет.


П рофесор Серебрј аков и Јелена А ндреј евна ј есу два оштра

поларитета к ад ј е реч о осећањима кој е подстичу у Војницком, али ипак ,

обој е, готово удруженом снагом уносе облаке очај ања у омекшалу душу

уј к а-Вање.

Н аглашена нетрпељивост према Серебрј акову утемељена ј е на

убеђењу Вој ницког да за њега мож е везати доста свој их обмана и

неиспуњених очек ивања. Уз то, Серебрј акову припада лепота за кој ом

чезне Војницки, а која му је недохватљива:

ВОЈН ИЦ К И : Врућина, запара, наш велик и научник у горњем

к апуту, у каљачама, с кишобраном и у рук авицама.

А СТ РОВ: Чува се, сигурно.

ВОЈНИЦК И : А к ако ј е она дивна! К ако је дивна! У животу нисам

в и д е о л е п ш е ж е н е .

Оно што додатно уноси немире и туробност у душу Вој ницког ј есте

свест о томе да лепота за кој ом уздише припада човеку кога он презире и

кој и ту лепоту ничим не завређуј е. Обим Вањиних вербалних испољавања

шири се, а он постај е све непоштедниј и према себи и према другима.

Гласови кој и пристиж у однекуд из дубине душе немилосрдно му шапућу

истину о ж ивоту кој и ј е потрошен ни у шт а.

Војницки види Серебрј акова без негда шњег ореола великог научника

кој и завређуј е његову помоћ и пож ртвовање. Открио ј е у професору,

бившем зету, себичног човека, потонулог у своју охолост и уображеност.

Све што ј е Серебрј аков написао к ако би оставио свој траг у времену, а у

чему су га Вој ницки и Соња несебично подрж авали, пок азало се к ао

обмана, јер нема потребну вредност и самосвојност да би трај ало:

ВОЈНИЦК И : /.../ Отишао ј е у пензију, а нико не зна за њега, он ј е

потпуно непознат , значи да ј е двадесет пет година заузимао туђе место. А

погледај га: корача к ао полубог !

И спуњен презиром према Серебрј акову, Вој ницк и не мож е да

разуме чиме ј е Серебрј аков могао освојити његову сестру, кој а ј е „ имала

више обожавалаца, неголи он ђак а", а ни Јелену Андрејевну, чију верност

професору презире и осуђуј е налазећи да ј е та верност лажна и да ј е у

њој „много реторике, али нема логике". Што околности убедљивиј е

стављају Вој ницком до знања да му ј е Јелена А ндреј евна недоступна,

толико ј е он непоштедниј и у осуди те, к ако му се чини, наметнуте

верности и све немилосрдниј е поставља диј агнозу о свом промашеном

ж и в о т у .

Опаск а и прекор М ариј е Васиљевне: „ Извини, Ж ан, али ти си се

последње године тако изменио да те апсолутно не познај ем... Ти си био

човек одређених уверења, светла личност..." биће повод Војницком за прво

понорније сусретање са собом и својим неиспуњеним животом. Војницки

и з г о в ар а м о н о л о г з а г р ц н у т г н е в н о м с ам о о с уд о м и н еп о д м и т љ и в о м

п р о ц ен о м д а се и со п ст в ен о м к р и ви ц о м са п р ави м ж и во т о м м и м о и ш ао :

Методичка интерпретација драме Уј ка Вања 109

ВОЈН И ЦК И : О, да! Био сам светла личност од кој е нико ниј е

добиј ао светлости... (П ауза.) Ја сам био светла личност ... Има ли веће

зај едљивости! Мени ј е сада четрдесет седам година. До прошле године

ј а сам се, к ао и ви, трудио да свој поглед зак лоним том вашом

схоластиком, да не бих видео прави ж ивот - и мислио сам да добро чиним.

А сад, о кад бисте знали! Ноћу не спавам од ј еда, од љутине, што сам

тако глупо пропустио време к ад сам могао имати све што ми сад мој е

године не допуштају.

Природно се тај горки монолог самоосуде и к ај ања спаја са оним

расејаним: „Да...Да..." у првом појављивању Војницког, као знак сталног

унутрашњег диј алог а кој и се плете око ж еравице у души што пече

распирујући бол и унутрашње сукобе. Врхунац тог подводног очајања,

које се прибира у Војницком и повремено избија на видело, ј есте тренутак

у коме он открива да избављење траж и и у смрти:

ВОЈНИ ЦК И : На овакво време добро би било да се човек обеси...

Том мрачном мишљу, која га опседа, у атмосферу првог чина драме

Војницки уноси најтамније тонове и најзгуснутију патњу из које се не види

излаз и која у ж ивоту измиче сва упоришта.

П ажљиво читајте диј алог Јелене и Вој ницког у завршници првог

чина. - Шта о себи и свом духовном свету открива Јелена? - Шта Вој ницк и

осећа према Јелени и како испољава свој а осећања?

У диј алогу са Јеленом А ндрејевном патња Војницког добиће ј ош

ј едан конкретан вид у првом чину драме.

Одговарај ући на Јеленине прекоре што он отворено испољава

нетрпељивост према Серебрјакову, Војницки признаје да га мрзи поред

осталог и због тога што уз њег а пропада и њен ж ивот :

ВОЈН И ЦК И : К ад бисте мога и да видите свој е лице, свој е покрете.

А мрско вам је да живите. И ј ош како мрско!

У свој им диј алошким реплик ама Јелена потврђуј е да ј ој је мрско и

досадно да живи, открива да се и сама у себи суочава са немилим питањима

и одговорима, али да засад из свог зачараног круга не види излаз. Она

наглашава, међутим, да њено незадовољство и нерасполож ење нису

условљени само тиме што осећа да је одавно ишчезла њена негдашња

занетост ученим и угледним човеком, већ и због свих непозваних

завиривања у њен живот и брак . Племенито и са ж аром, Јелена А ндреј евна

брани верност, право на човеково слободно опредељење и обавезу других

да то опредељење поштују:

JEJIEH A А НДРЕЈЕВН А : Баш онако к ао што ј е А стров сад говорио:

сви ви неразумно упропашћујете човека и врло брзо, захваљујући вама,

на земљи више неће бити верности, ни чистоте, ни спремности на ж ртву.

Зашто не можете равнодушно да гледате жену ако ниј е ваша? Зато што -

има право овај доктор -

у свима вама има нечистих сила. Ви не желите ни

шуме, ни птице, ни жене, ни ј едан другога...


*

Упоредите ставове о брачној верности које иск азују и бране Војницки

и Телегин. - Протумачите улогу тих напоредо датих контрастних гледишта.

- Ок арактеришите Телегина.

Зашто су у драми Уј ка Вања емотивно напети диј алози уоквирени

неутралним призорима из ж ивотне свакодневице? - Шта ј е у драми

постигнуто так вим драматурпж им поступцима?

Реагујући на протесте Вој ницког што Јелена А ндреј евна гуши свој у

младост поред Серебрј акова, а у тај анственом дослуху са Јеленином

перспективом, Телегин одлучно оспорава оправданост онога што тврди

Вој ницки:

ТЕЈ1ЕГИН (плачним гласом): Вања, ј а не волим кад тако говориш.

Богами... К о изневери жену, или муж а, тај ј е неверник , т ај мож е да

изневери и отаџбину!

ВОЈНИЦК И (љутито): Заврни славину, Обландо!

ТЕЈ1ЕГИН : Допусти, Вања. Мој а ж ена је због моје руж ноће, сутрадан

после свадбе побегла од мене са човеком кога ј е волела. А ли ј а ни после

тога нисам пренебрегао своју дуж ност . Ја ј е и сад волим, и веран сам ј ој ,

помажем колико могу, дао сам свој е имање за школовање деце коју ј е

наређала са вољеним човеком. Срећу сам изгубио, али ми ј е остао понос.

А њој ? Младост ј е прошла, лепота под утицај ем природних закона увела,

љубљени човек умро... Шта ј е њој остало?

Свој ом исповешћу Телегин у драми открива просторе безграничне

доброте и несебичности, кој и се граниче са нестварним. Отк рива, такође,

неслућене ж ивотне могућности, кој е се отимају свим осталим драмск им

ликовима. Телегинова улог а у драми и ј есте т а да силовит о вуче

хармониј и , односно да ј е непрек идно успост авља к ад ј е озбиљно

нарушена. П оред свих драматичних, резигнираних исповести, кој е се

често додируј у са очај ањем и роњењем у осећање ж ивотног апсурда,

ст ој и Телег инова ж ивотна драма, к ој у угао из к ог а ј е сагледана

поништава, односно Телегин, потпуни губитник , преображ ава се у онога

који себе види као добитника. Пресудан ј е, дакле, угао гледања - и то ј е

ј едан од битних принципа на кој има почива мисаони свет Чеховљевог

Уј ка Вања.

Доследан свом поетичком опредељењу да ж ивот прик азан у драми

што уверљивиј е дочарава прототипск у ж ивотну збиљу, Ч ехов ј е

пој единачне интимне драме уоквирио призорима људске свакодневице,

уверен да им на тај начин дај е ј едино могуће природно окриље.

Н а почетку првог чина дадиља М арина „ седи крај самовара и плете

чарапу". Недуго потом, Марина ће се придружити негодовању Војницког

због промењеног к ућног реда у летњиковцу од к ада су се ту доселили

Серебрј аков и Јелена:

М етодичк а интерпретација драме Уј ка Вања 1 1 1

М А РИНА (к лимнувши главом): /.../ Професор ноћу чита и пише, и

одј едном око два сата звонце... Шта желите, господине? Чај а! Сад због

њега буди послугу, спремај самовар... То ми ј е неки ред!

Реагујући на пренаглашену зловољу Вој ницког , нерасположење и

заједљивост према Серебрјакову, Телегин својом причом упорно жели да

усп о ст ави р авн от еж у и т р п ељиво ст у л ет њ ик овцу :

ТЕЈ1ЕГИН : К ад идем пољем, М ариј а Тимофеј евна, к ад шетам

сеновитим парком, к ад гледам овај сто, ј а увек осећам неиск азано

блаженство! Време је дивно, птичице певају, ми сви живимо у миру и слози,

шта нам ј ош треба.

Писац драме Уј ка Вања, дакле, често ствара драмске ситуациј е кој е

с у к о н т р ас т н е г л а в н о м п р о т о к у д р ам с к е р ад њ е - и у м а к р о и у

микрокомпозициј и дела. Тиме к ао да доследно опомиње на то да поред

оне стварности коју виде и стварају Вој ницк и, А стров, Соња и остали

драмски ликови, постоји и она друга, понек ад и сасвим супротна, на кој у

се не сме заборавити - јер и то ј е ж ивот . Управо та упорна, посредно

сугерисана опомена читаоцу, да је све само угао гледања на оно што зовемо

људским животом, к азуј е и да ј е сваки такав угао нуж но више субј ективан

него објективан. Мењање тих углова, међутим, односно сви они зај едно и

ј едан поред другог , могу послуж ити к ао више или мање уверљива и

обј ек тивна слик а живота и сложене људске душе.

2 .

Н о ћ

Пратите како се развија дијалог Јелене и Серебрјакова на почетку

другог чина драме. - Шта Серебрјаков открива о себи, својим осећањима

и размишљањима? - К ако се Јелена испољава у својим реплик ама? -Шта

се на основу тог дијалога сазнаје о односу међу супруж ницима?

*

Шта у уводну драмску ситуациј у другог чина уноси пој ављивање

Соње и Вој ницког? - Протумачите са психолошког становишта однос

Војницког и Серебрјакова. - Шта у поступцима и репликама Војницког

нај ављуј е провалу његовог гнева у трећем чину драме? - К о и на који

начин успева да примири и одобровољи Серебрј акова?

*

У окриљу олуј не летње ноћи разговарај у Вој ницк и и Јелена

А ндрејевна. - Протумачите са психолошког становишта Јеленине реакциј е

на изливе љубави Вој ницког . - Шта све изнутра гуши Војницког? - Због

чега осећа неодољиву потребу да Јелени казуј е о својој љубави и опомиње


ј е да промени свој став према животу? - Зашто се Војницки осећа „шупо

обманутим"? - Пажљиво пратите диј алог Соње и Војницког . - Шта ј е

Вој ницког довело до очај ања и суза?

*

Шта у Соњи покреће А стров свој им признањем да је незадовољан

ж ивотом? - К ако то свој е признање образлаж е? - Пратите и тумачите

Соњине реакције и реплике на исповест доктора А строва. - Шта Соња

жели да посредно к аже А строву молећи га да не пије и образлажући свој е

молбе? - Обј асните шта спречава А строва да загледа дубље у Соњину

душу. - К олико ј е А стров обј ективан у свој ој оцени личности Јелене

А ндреј евне? - Протумачите његов однос према лепоти. - Шта Соња

покушава да сазна у завршници диј алога са А стровом? - Образлож ите

мотивисаност Соњиног монолога након одласк а А строва. - Тумачите са

психолошког становишта Соњина располож ења и размишљања.

А нализирајте дијалог Соње и Јелене А ндрејевне у завршници другог

чина. - Шта Соња к азуј е Јелени у свом односу према А строву? - Објасните

са психолошког становишта зашто Соња тражи од Јелене А ндреј евне да јој

те ноћи прича о А строву. - Протумачите Јеленино виђење духовног портрета

доктора Асгрова. - Шта Јелена открива о себи? - Објасните зашто се Соњино

и Јеленино расположење разилазе у супротним смеровима. - Шта у мисаоним

токовима драме значи њихова неиспуњена жеља за музиком?

П ротумачите значење страж аревог лупк ања у парк у и његовог

оглашавања у ноћи. - Обј асните драматуршку функ цију тих знакова.

*

Д ан

Шта у трећем чину драме Соња поверава Јелени А ндрејевној ? - К ако

се Соња духовно испољава у свој ој исповести? - К ој е је сазнање свануло у

Соњиној души и к ако га она подноси? - Зашто ј е Соња неодлучна да ли да

подржи Јелену у њеној намери да сазна истину од А строва? - Обј асните

шта ј е општељудско у Соњиној недоумици.

*

К олико Јелена А ндреј евна разуме Соњу и њена осећања? -

Протумачите драматуршку улогу Јелениног монолога. - Запаж ај те и

тумачите Јеленино духовно прој ектовање у монологу. - Шта за Јелену

значи пој ава доктора А строва?

Методичк а интерпретациј а драме Уј ка Вања 113

*

Протумачите са психолошког становишта реак циј е и реплике

А строва кад ј е од Јелене сазнао о Соњиним осећањима. - За које намере

А стров оптужуј е Јелену? - К олико ј е његова процена Јелениних мотива

тачна? - Шта све Јелена А ндреј евна побуђуј е у А строву? - А нализирајте

водвиљску ситуациј у у кој ој се Вој ницки пој ављуј е са својим „јесењим,

жалосним ружама". - Зашто Јелена плаховито тражи да истог дана

отпутуј е? - Чега се уплашила и зашто?

*

Чиме је у трећем чину драме наш о убрзана спољашња радња? - К ога

је нај више погодила и зашто намера Серебрјакова да прода летњиковац?

- Пратите ток Вањине унутрашње драме. - За шта су се све „отвориле

очи" Војницком? - Протумачите са психолошког становишта Соњину

способност да разуме свог несрећног уј ак а. - К ако Серебрјаков реагуј е

на Вањино противљење да прода летњиковац? - Обј асните због чега

помирљивост Серебрј акова не смируј е Вој ницког. - Зашто Вој ницк и

реагуј е агресивно? - Шта двоструки промашај Војницког уноси у драму?

— К ако у завршници трећег чина Војницки доживљава свој поступак и

промашаје?6

4 .

Ј есењ е веч е

А нализирај те уводну драмску ситуацију у четвртом чину драме. -

Обј асните њену драматуршк у функциј у.

У четвртом чину драме, у атмосферу ј есење вечери и смираја уводи

сцена у којој разговарају дадиља Марина и Телегин. Они „седе једно према

другом и мотај у вуну за плетење чарапа" разговарај ући о одласку

Серебрјакова и Јелене. Тај призор сличан је оном на почетку драме, из

кога ј е изронила драмск а радња и почела да одмотава унутрашња клупк а

у др ам ск и м л и к о в и м а .

У складу са оним што ј е као своја поетичк а начела истицао Чехов,

све што је драматично у спољашњој радњи и унутрашњим преживљавањима

ликова, уоквирио је и протк ао призорима животне свакидашњице, односно

неутралним ситуацијама, лишеним драматизма, чиј а је улога да пој ачају

животну уверљивост онога што ј е прик азано у драми.

6 Због обима рада средишњи сегменти у развиј ању интерпретациј е

прик азани су само помоћу истраж ивачких задатак а и подстицаја кој и усмеравај у

интерпретативне токове. Интегрална интерпретација биће обј ављена у часопису

Мет одика савремене наст аве књиж евност и и српског ј езика, 3/2000.


Живот у летњиковцу пореметили су својим доласком Серебрј аков и

Јелена А ндреј евна. У четвртом чину они се спремају да отпутуј у, а живот

у летњиковцу тоне у своје препознатљиве, пређашње колосеке. Телегин

помало и ж али због њиховог одласк а, а дадиља подрж ава њихову одлук у

критички се осврћући на оно што се десило неколико часова пре, о чему

се сазнало у трећем чину драме:

М А РИН А ; И боље. М алопре дигли ларму, пуцњаву - срамота! /.../

Да моје очи то више не гледају. (Пауза.) Живећемо као пре, ио старом:

ујутру у осам сати чај , у ј едан сат ручак , увече - сешће се за вечеру; све

својим редом, како доликује људима... по хришћански. (Уздишући.) Одавно,

ј а, грешна, резанце нисам ј ела.

И ако дадиља тврди да све остај е по старом, ипак ниј е све исто.

Највише ј е узбурк ано и измењено оно што драмски ликови носе у себи.

*

А нализирај те диј алог Вој ницког и А строва. - Зашто Вој ницк и

размишља о самоубиству? — О чему к азуј е А строву и шта од њега очекује?

- Мож е ли А стров да испуни Вањина очекивања? - Обј асните. - К ако

А стров реагује на Вањину исповест и шта му поручује? - Образложите

са психолошког становишта реплике доктора А строва.

Суочавање са свој им ж ивотним промашај има и агресиј ом на

Серебрј акова, придавило ј е Вој ницког толико да су га преплавили

резигнација и очајање и он помишља на самоубиство. То што је из торбе

доктора А строва узео бочицу морфијума, повод је да се зачне дијалог који

ће поново размотавати и заплитати драму у души Војницког и А строва.

Вањино одбиј ање да врати морфијум, односно одрицање да га ј е уопште

узео, стално ће подстицати диј алог и усмеравати га ка разј ашњењу

ж ивотних позициј а двојице саговорник а.

М ада се Војницки ј етко оглашава, истичући у први план свој гнев

због двоструког промашај а к ад ј е пуцао у Серебрј акова и тврдећи да то

што ј е промашио себи никад неће опростити, недуго затим, показује да су

т а сур ово ст и аг р есивн о ст у ст в ар и н еусп ел о м аск ир ан и гл асо ви м ек о г

срца, које се брани од превелике рањивости и очајања. Силом притиснуте

кочнице попустиле су пред Астровом, који као ск алпелом реже по својој и

Вањиној души:

ВОЈНИЦК И (крије лице рук ама): Срамота ме! К ад би ти знао к ако

се стидим ! То снаж но осећање стида не мож е се поредити ни са к ак вим

болом. (Сетно.) Неиздржљиво! (Повлачи се ка столу.) Шта да радим? Шта

да радим?

А С Т Р О В : Н и ш т а .

ВОЈНИЦК И /.../ (Грчевито стеже руке А строву.) Разумеш ли, кад

бих могао остатак ж ивота да проживим нек ако на нов начин. Пробудити

се у ведро, тихо ј утро и осетити да си почео изнова да живиш, да је сва

Методичка интерпретациј а драме Уј ка Вања 115

прошлост заборављена, развејана к ао дим. (Плаче.) Почети нов живот...

Реци ми к ако да п очнем ... од чег а да почнем ...

Суморни солилоквиј уј к а-Вање, заливен очај ањем и безнађем, к азуј е

да се он усамљен и оголео нашао на ветрометини неутешних и болних

преиспитивања, која га неумољиво воде пред врата сазнања да ј е потпуни и

трајни губитник . Уплашен и као самртник грозничав, стеже најближу људску

руку вапећи за помоћ која не стиже, ј ер је ј едноставно нема. Управо због

тога, ј ер је свестан да за оно чему Војницки тражи лек а помоћи нема, А стров

глумљеном строгошћу и хладноћом настоји да растрезни и приволи Вању

да прихвати ј едини лек који постоји и који му он може дати - отворено

гледање у оно што њихов живот јесте и прихватање те неопозиве чињенице:

А СТРОВ (љутито) : Не булазни! К акав нови живот ! На положај , твој

и мој , сасвим је безнадеж ан.

В ОЈН И Ц К И : Је ли?

А СТРОВ: Ја сам у то уверен.

ВОЈНИЦК И : Дај ми нешто... (Пок азуј е на срце.) Овде ме пече.

АСТРОВ (виче љутито): Престани! /.../ (Блаже.) Ја и ти имамо само

ј едну наду. Наду да ће нас, к ад будемо почивали у гробу, посећивати

привиђења, можда чак и пријатна. (Уздахнувши.)

А стров је млађи, духовно ј ачи и способниј и да се носи са теретом

под кој им ј е Војницки већ посрнуо. Због тога инстинк тивно настој и да

подари Вој ницком нешто од свој е издрж љивости и наоко хладног

сучељавања са патњом, коју не пориче и не скрива.

*

Обј асните зашто Војницк и попушта тек пред Соњиним молбама и

враћа морфијум А строву. - К олико ј е Соња способна да разуме оно што

разапиње душу ујка-Вање? Образложите. - Шта из своје душе Соња излива

у свој е дирљиво обраћање уј ак у? - Обј асните зашто Вој ницк и ж урно

позива Соњу да се што пре прихвате посла.

Убеђивање А строва да му Вој ницки врати морфијум ниј е успело.

К ад ј е на тражење А строва сестричина Соња преузела улогу човека кој и

моли и убеђује Вој ницког, он ј е попустио и удовољио њеним молбама.

Носећи сличан горки талог у својој души, загрцнута и свој ом патњом,

Соња говори и из душе уј к а-Вање. О свој ој несрећи к азуј е уј ак у пред

човеком кога већ неколико година воли, снаж но и безнадеж но, а управо ј е

сазнала да ће њена љубавна снивања остати неиспуњена. А стров се спрема

да оде, о њеној љубави и патњи сазнао је од Јелене А ндрејевне, а ипак ј е

потпуно задржао пређашњу дистанцу, не учинивши ниј едан корак да ј ој

се приближ и и олакша.

СОЊА : Дај . Зашто нас плашиш? (Нежно.) Дај , ујка-Вања! Ја сам,

можда, исто тако несрећна к ао и ти, али не очајавам. Ја трпим и трпећу,

док се мој живот не сврши... Трпи и ти. /.../


Обраћајући се уј аку неж но и саосећај но, Соња усрдно жели да му

помог не к ако би прогледао у тами кој а га ј е обузела и присвој ила.

Дискретно га подсећа на оно што му је испричала о свој ој несрећној љубави

и позива га да ј е следи у њеном срчаном отпору очај ању и безнађу. Вања

прихвата Соњин сугестиван позив и ж урно ј е позива да се прихвате посла

и ту утопе своје неспокоје:

ВОЈНИЦК И (вади из стола бочицу и даје ј е А строву): Ево, узми!

(Соњи.) Али треба што пре почети са радом, што пре предузети нешто,

и н ач е н е м о г у ... н е м о г у ...

*

К ако се опраштају Вој ницки и Серебрј аков? - Зашто уј к а-Вања не

може да изађе из своје собе и испрати путнике? - Објасните са психолошког

становишта Вањин позив Соњи: „Радити, радити".

Серебрј аков се помирљиво опрашта од Војницког , позива га да све

забораве, а Вања потврђује: „Све остај е по старом". Спољашња радња је

у драми добила расплет и изгледа к ао да се све постепено враћа у познате

колосеке. Оно што драмск и ликови носе у себи ниј е ипак ост ало

непромењено. Увиђајући да свој е судбине не могу променити, односно да

не могу сами битниј е усмеравати наметнуте ж ивотне токове, готово сви

они заж мурили су и убедили себе да ј е све остало исто, иако у дубинама

душ е слуте и осећају да су се озбиљно насук али, да ће им бити потребно

много снаге и вештине к ако би поново запловили и угледали светлуцаве

путок азе из својих сумрачј а и несналажења.

Понај више неизмењен напушта летњиковац Серебрј аков. Утонуо у

свој у старачк у резигнацију и себичност, он у ономе што се дешавало на

имању није истински ни учествовао. К олико је ту био духовни туђин види

се и по томе што је предлож ио продају летњиковца не слутећи ни крајичком

свести могуће реак циј е на так ав предлог . Чак и гнев Војницког , покушај

да га убиј е, чини се да нису битније померили Серебрј акова из животног

колосек а у који ј е потонуо.

И ако ј е повремено грубо и набусито одбиј ала Вој ницког, Јелена

А ндреј евна у опраштање с њим уноси неочек ивану топлину и разумевање.

Видљива болећива и резигнирана пометеност , искрена потресеност

Војницког , тронули су Јелену и она к ао да тек тада постај е свесна меке

душе уј к а-Вање и његове племенитости:

ВОЈН И ЦК И (топло љуби руку Јелени А ндреј евној ) : Збогом...

Опростите... Ник ад се више нећемо видети.

JEJI EH A А НДРЕЈЕВНА (ганута): Збогом, драги мој ! (Љуби га у

главу и одлази.)

К олик о су емоције и унутрашња узбурк аност обузели Војницког

види се и по томе што се не осећа к адрим да изађе из собе и испрати

п у т н и к е .

М етодичк а интерпретациј а драме Уј ка Вања 1 17

ВОЈН ИЦК И : Нека их, нек а путују, а ј а... ј а не могу. Тешко ми је.

Треба што пре да почнем, да се занимам нечим... Радити! Радити! (Претура

по хартијама на столу.)

Вој ницки грчевито жури да се у нешто што пре склони, да своју

узнемирену душу затрпа пословима и тако стиша унутрашњу драму кој а

се у њему поново успиње, да пронађе мир иако неспокојно слути да му ј е

можда и заувек одузет. Опростивши се од оца и Јелене, Соња се придружује

ујаку и посеже за истим леком против ј аке душевне притешњености: „Но,

ујка-Вања, дај да радимо штогод". То што се Војницки и Соња журно, са

присеном панике, прихватај у послова кој е су запустили, толико ј е

наметљиво и индик ативно за унутрашњу буру кој а у њима расте, да се

чини к ао да ће сваког тренутка бризнути у плач, побацати оловке и рачуне,

презревши их као немоћне лекове да загасе жеравицу која се распаљује у

ду ш и .

♦

Кој а осећања и мисли Соња уноси у констатацију: „Отишао је",

пошто ј е испратила А строва? - У ком се тренутку Вањина преданост

рачунима и белешкама пок азуј е као привидна? - Шта ј е све Вањина

отворена душа речима и немушто исповедила Соњи?

Опраштај ући се од Соње, А стров ј е свој следећи долазак у

летњиковац најавио тек за наредно лето, што ј е ј ош ј една потврда да у

њему нема ни трага осећања које Соња прижељкује. Соњина констатација:

„ Отишао ј е" садржи дубљи подтекст у коме ј е и њено сазнање да је А стров

отишао заувек , да његов повратак више не зависи од неког његовог будућег

физичког пој ављивања. Соња се, дакле, том реченицом тихо и дрхтаво

опрашта од својих нада.

Док се А стров спрема да оде, Војницки наставља да грозничаво пише

и рачуна, као кад су испраћали Јелену и Серебрјакова. Та наизглед потпуна

уроњеност у посао којег се прихватио пок азала се као привид чим ј е

Војницки остао сам са својом сестричином. Загрцнут , Војницки поверава

Соњи своје унутрашње распеће:

ВОЈНИЦК И (Соњи, прелазећи руком преко њене косе): Дете мој е,

како ми ј е тешко! О, к ад би ти знала к ако ми је тешко!

М ада се В ој ницк и и раниј е, у више наврата исповедао пред

различитим саговорницима и отк ривао рук авце свој их унутрашњих

понорница, кој е су избиј але на видело и поново нестајале у тами, обраћање

Соњи нај к раће ј е, згуснуто, а по оном што наговешт ава, мож да и

најснаж ниј е. Несумњиво, у том кратком оглашавању Војницки ј е ударио

о само дно свога очај ања и патње.

*

118 К њижевност и језик

П ажљиво читајте Соњин монолог у завршници драме. - У чему Соња

види и проналази спас за себе и Вој ницког? - К олико их обој е смируј е

визиј а рај ског мира и блаженства? Образлож ите. - Обј асните смисао

Соњиног монолога у контексту драме као целине. - Протумачите Соњину

поруку: „Шта да се ради, треба живети".

У мисаоно згуснутом завршном монологу Соња, и сама губитник ,

испољава своју урођену мудрост кој а ј ој помаже да своме несрећном уј ак у

дода сламку спаса и прибере у обома снагу да прихвате свој животни удес

и одол е н еми л о срдн им ж и во т н им вет р ом ет ин ам а.

СОЊА : Шта да се ради, треба живети! (Пауза.) Уј к а-Вања, ми ћемо

ж ивети. Прож ивећемо дуг , дуг низ дана, дугих вечери; трпељиво ћемо

подносити искушења кој а нам судбина пошаље; радићемо за друге и сад и

у старости, без одмора, а к ад дође наш час, ми ћемо понизно умрети, и

тамо, иза гроба, рећи ћемо да смо патили, да смо плак али, да нам ј е било

тешко, и Бог ће се саж алити на нас, и ми ћемо, ј а и ти, драги уј ко, видети

ж ивот сј ај ан, диван, прекрасан, ми ћемо се радовати, и на наше садашње

несреће осврнућемо се гануто, смешећи се - одахнућемо. Ја верујем, уј ко,

веруј ем ж арко, страсно... (Спушта се пред њим на колена и спушта главу

на његове руке; уморним гласом.) Одоморићемо се.

Телегин"свира на гитари.

СОЊА : Одморићемо се! Чућемо анђеле, видећемо небо, све у драгом

к амењу, видећемо к ако се све наше земаљске несреће, све наше патње,

утапај у у милосрђе које испуњава цео свет, и наш ће ж ивот постати миран,

неж ан, сладак , к ао милошта. Ја верујем, веруј ем... (Брише му марамицом

сузе.) Јадни, ј адни, ујк а-Вања, ти плачеш... (Кроз сузе.) Ти у ж ивоту ниси

знао за радост , али почек ај , уј к а-Вања, почекај ... М и ћемо се одморити.

(Грли га.) Одморићемо се!

Хришћанск и васпитана, Соња позива на кроткост , стрпљивост и

см и р ен о ст п р ед св и м ч и м е ж и в о т и ск у ш ав а и и зн у т р а п р и т еж е ч о в ек а , а

веруј е да иза гроба чека надокнада за посвећено трпљење и живот дарован

добру других људи. То што Соња најављује да ће ујка-Вања и она рећи

тамо неше иза гроба, ј есте повест о ономе што Соња у свој ој души носи у

тренутку док о томе к азуј е занемелом и у очај ање потонулом уј ак у.

Прозирући над к аквим се амбисом у себи наднео ујк а-Вања, саосећај ући с

њим, а суочена и са својом патњом, Соња грчевито напреже снагу да са

ивице понора повуче њега и себе и нечим веже за ж ивот и трај ање.

Хришћанск а вера и нада, подржане љубављу, просветлиле су Соњину

мисао и она ј е угледала спасоносни зрак светла кој и чини да ударци мање

боле, а трпљење буде сношљивиј е. Не мож е се превидети да Соња туж но

осећа самилост над собом и уј аком, шт о значи да и сама увиђа

ирационалност онога чиме се сама спасава и што нуди к ао спас. А ли,

урођена мудрост шапуће ј ој да другог спаса ј едноставно - нема. Слути и

осећа да ј е у ж ивоту много претанк их конаца за човекове руке, да се ж ивот

Методичк а интерпретација драме Ујка Вања 119

често отима и клизи кроз прсте, али зна да и у тој унапред изгубљеној

бици треба бити достојан, неустрашив играч и такмац који се не предаје.

Соњину порук у: „ Шта да се ради, треба живети", могуће ј е

андрићевски парафразирати и непосредниј е иск азати: „Ваља живети и да

би се живело - играти", у нечему за шта се никад право не зна је ли игра

са смрћу или игра за ж ивот. А ли, бити мудар, вешт и истрај ан играч -

изазов ј е коме не може и не сме да одоли човек спреман и решен да се

брани и одбрани.

Л И Т Е РА Т У РА

Андрић, Милка, Мет одички прилази књиж евноумет ничком делу,

Друштво за српски ј език и књижевност Србиј е, Београд, 1996; друго

издање, 2000.

Велек , Рене - Ворен, Остин, Teopuja књиж евност и, Нолит, Београд,

1965 .

Вучковић, Мирољуб, Драмско дело у наст ави књиж евност и и ј езика,

Просвета, Београд, 1994.

Глишић, Бора, Позоришт е. Ист ориј ски увод у проучавање сценске

умет ност и, Завод за издавање уџбеника СР Србије, Београд, 1964.

Драма. Рађање модер не к њиж евност и (приредила М ирј ана

Миочиновић), Нолит, Београд, 1977.

Јовановић, Рашко, Позор ишт е и драма, Вук К араџић, Београд 1984.

К онстантиновић, Зоран, Феноменолошки прист уп књиж евном делу,

Просвета, Београд, 1969.

Лешић, Зденко, Teopuj a драмекроз ст ољећа I , Свијетлост, Сарајево,

19 77 .

Лешић, Зденко, Teopuja драме кроз ст ољећаП, Свијетлост, Сарај ево,

1979 .

Лукач, Ђерђ, Ист орија развоја модерне драме, Нолит, Београд, 1978.

М одерна т еориј а драме, приредила М ирј ана Миочиновић, Нолит,


Н иколић , М илиј а, М ет одик а наст аве ср пск ог ј език а и

к њиж евност и, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999,

треће, допуњено издање.

Рејмонд, Вилијамс, Драма od Ибзена do Брехт а, Нолит, Београд,

197 9 .

Речник књиж евних т ермина, Н олит, Београд, 1979.

Солар, Миливој , Teopuj a књиж евност и, Школск а к њига, Загреб,

1987 .

Стај ан, Н . Л., Елемент и драме, Уметничк а академиј а у Београду,


Сурио, Етј ен, Д вест а хиљада драмских сит уациј а, Нолит, Београд,

198 2 .


Тартаља, Иво, Теориј а књиж евност и, Завод за уџбенике и наставна

средства, Београд, 1998.

Христић, Јован, Ст удиј е о драми, Народна књига, Београд, 1976.

Христић, Јован, Чехов, драмски писац, Нолит, Београд, 1981.

РА ЈНА ДРА ГИЋЕВИЋ (Београд)

ЛЕК СИ ЧК И ОДН ОСИ И ПОЛИСЕМ ИЈА'

0. Лексичк и семантичк и односи неколико пута се обрађуј у у

уџбеницима за наставу српског ј език а за основну и средњу школу. При

проучавању синонимиј е, антонимиј е, хипонимиј е и других односа

лексемама се у уџбеницима уплавном приступа к ао ј единицама које имају

ј едно значење, а не к ао сложеним струк турама кој е поред основних,

примарних или номинационих значења често имају и ј едно или више

секундарних значења. У одређене парадигматске односе не ступају у језику

увек примарна значења двеј у лексема, него су могуће и другачиј е

комбинације - у семантичкој вези неког типа може бити примарно значење

ј едне лексеме према сек ундарном значењу друге или секундарно значење

ј едне лексеме према секундарном значењу друге. Ова чињеница утиче на

формирање сложене мреже семантичких односа међу лексемама и отвара

проблем индентифик ације неких од ових нетипичних семантичких односа.

1.1. Синонимиј а и полисемиј а. У уџбенику за шести разред основне

школе (Милија Николић и Мирјана Николић, 1996: 52- 53) синоними се

дефинишу као „речи кој е имају различите облике, а иста или сасвим слична

значења." Наводе се примери ученик - ђак, ст омак - т рбух, обрва - веђа

итд. Синоними се деле на праве и неправе. Прави су они који имају сасвим

исто значење, к ао рећи и казат и, а неправи су они кој и имају слична

значења, к ао говорит и и приповедат и.

Н а овом, елементарном, нивоу анализе лексеме чиј и се семантички

садрж аји пореде своде се на свој а основна значења, па се основно значење,

на пример , лек семе говор ит и пореди с основним значењем лексеме

приповедат и. Са наведеним глаголима у синимској су релациј и, к ако се

* Ово предавањеје одрж ано 12. ј ануара 2001. године на Јануарскнм данима


12 2 К љиж евност и ј език

наводи у уџбенику, ј ош и глаголи збор ит и, изј авит и, казат и, пр ичат и,

рећи, саопшт ит и. Ову лексичку групу речи, кој а се у литератури назива

синонимск и ред или синонимск и низ2 обј едињуј е сличан семантички

садрж ај првенствено примарних значења. То не значи да им и нек а

сек ундарна значења нису блиск а, али се наведена група одрж ава само

захваљујући ј еднакости примарних значења.

1.2. А нализа полисемантичке структуре неке лексеме ук азуј е на ј ош

ј едан тип синонимиј е. Лексема нога, по Речнику СА Н У, може секундарно

означавати ст опало: Навукао ј е на босу ногу каљаче. Поред тога, може

означавати и ногар: нога кревет а, затим ст уб, подупирач: нога мост а,

потом нога мож е бити крак некоГ двокракоГ предмет а: ноГа шест ара, па

и оГр анак : ноГе продуж ене мож дине. Поглед на систем значења лексеме

ноГа пок азуј е нам ј едан нови тип синонимских односа: примарно значење

лексема ноГар, подупирач, ст уб, крак, оГранак у синонимском је односу

према сек ундарним значењим а лек сем е ноГа.

1.3. Добро дете можемо назвати анђелом или злат ом. Овај пример

ук азуј е на трећи тип синонимиј е који ј е у вези с полисемијом - секундарно

значење лексеме анђео у синонимском ј е односу са секундарним значењем

лексеме злат о. У исто време, овај пример нам илуструје и други овде

наведени синонимски тип: примарно значење лексеме дет е стој и у

синонимском односу према секундарном значењу лексема анђео односно

з л а т о .

1.4. Први тип синонимиј е (када ј е примарно значење ј едне лексеме

синонимно примарном значењу друге лексеме) могли бисмо назвати и

основним типом синонимиј е или, мож да, правом синонимиј ом због тога

што за њено остваривање и разумевање није потребан контекст . Зато се

ова синонимиј а, к ао најрепрезентативниј а, и учи у школама.3 Други и трећи

наведени тип синонимиј е (к ада се основно значење ј едне лексеме налази

у си н о н и м ск о м од н о су п р ем а се к у н д ар н о м з н ач е њу д р у г е , одн о сн о к ад а се

секундарно значење ј едне лексеме налази у синонимском односу према

секундарном значењу друге лексеме) могли бисмо назвати секундарном

синонимиј ом због тога што ј е за декодирање секундарног значења лексеме

потребан контекст , а независно од њега нема ни синонимије. Н оГа и крак

нису синоними док их не поставимо у одговарајућу семантичку позициј у,

на пример, крак шест ара и нога шест ара. Такође, анђео и злат о нису

2 Исп., на пример, М атиј ашевић (1982: 122- 125) или Гортан-Премк (1997:

140) .

3 Важ но ј е, међутим, напоменути да истраживања Д. Гортан-Премк (1997:

142) ук азуј у на то да „у основним, номинационим значењима лексеме, по правилу,

не ступај у и синонимске односе. Случај еви апсолутног синонимског односа к ућа

- дом настали су к ао последица, неочекивана и непредвидива, неких семантичких

процеса везаних за пој единачне речи, а не к ао резултат , могућ и предвидив, каквог

општег процеса у лексичком систему."

Лексички односи и полисемиј а 12 3

синонимне лексеме, док их не поставимо у одређени контекст у коме су оне

замењиве, на пример, То дет е ј е прави анђео, односно To дет е ј е право

з л а т о .

Синонимиј а

2. К ада се имају у виду ове три могућности синонимиј ских односа,

отвара се проблем недовољности досадашњих терминолошк их решења у

вези са различитим врстама синонимије. У већ поменутом уџбенику за

шести разред основне школе говори се, к ао што смо већ навели, о правим

и неправим синонимима. Прави имају исто значење, а неправи слично.

Такође се у литератури говори и о апсолутним и релативним синонимима

или о истозначницима и блискозначницима. И све се оне дефинишу к ао

прави и неправи синоними. Из ове дефинициј е остаје неј асно да ли се

процењивање степена сличности значења заснива на поређењу

с е м а н т и ч к и х в р едн о ст и с а м о п р и м ар н и х з н ач ењ а и л и ц ел о к у п н и х

полисемантичких структура. У ствари, неколико типова дистинк циј а може

се п одв ест и п од одн о с п р ави - н еп р ав и си н о н и м и :

а. Правим синонимима се сматрају две лексеме које имају идентична

примарна значења и сва сек ундарна значења. Под овим се подразумева

потпуна симетричност лексема, која ј е теоријск и готово немогућа, јер ј е

недопушта закон ј езичке економије. По Ј. Матијашевић (1982: 126), ова

пој ава ј е могућа само краткотрај но, у периоду док се лексеме семантичк и

не диференцирај у. М ож да бисмо овај семантичк и однос прецизниј е

терминолошк и одредили к ао однос између пуних и непуних синонима или

т от алних и парциј алних (Шипка, 1998: 45).

б. Под правим (апсолутним) и неправим (релативним) синонимима

у литератури се често подразумева синонимски однос између примарних

значења двеју лексема, независно од односа између сек ундарних значења.

Овако им се приступа и у уџбеницима. Поновићемо примере из уџбеника

за шести разред: pehu - казат и, ученик - ђак.

П одтип овог к ритериј ума, коме ј е у суштини занемаривање

сек ундарних значења ј есте већ наведена подела на праве и неправе

си н о н и м е н а о сн о в у ч и њ ен и ц е да су п р и м ар н а з н ач ењ а к о н т ек ст у ал н о

слободна, док су сек ундарна значења остварљива само у одређеном

п р им ар н о зн ач ењ е л ек сем е

бр . 1у неник

п р и м ар н о з н ач ењ е

лексеме бр. 2 ђак

примарно значење лексеме бр.

1 крак шест ара

сек у н дар н о зн ач ењ е

лексеме бр. 2 ној а шест ара

сек у н дар н о зн ач ењ е л ек сем е

бр. 1 анђео (= дет е)

се к у н д ар н о з н ач е њ е

лексеме бр. 2 риба (= девој ка)


к о н т е к ст у , ш т о њ и х о ву си н о н и м и ч н о ст ч и н и н ет и п и ч н о м , н е ст ан д ар д н о м

и л и н е п р а в о м .

в. Под правим (апсолутним) синонимима се подразумева однос потпуне

синонимичности између било која два значења (примарна или секундарна)

две различите лексеме. Нпр. мут ит и-роварит и (када се под овим глаголима

подразумева радит и нешт о недозвољено) манка - риба (кад ове лексеме у

омладинском жаргону означавају лепу девој ку). Овако на апсолутну и

релативну синонимију га еда, нпр., Д. Гортан-Премк (1997: 142- 145).

К ритериј уми истозначности синонима

JI l и Л24 ј есу апсолутни синоними ако:

1. имају иста примарна и сва секундарна значења

2. имај у идентична примарна значења независно од сек ундарних

(у ченик - ђак )

2а. имај у идентична значења независно од контекста

3. имај у идентична било кој а два значења - примарна или секундарна

(iанђео - злат о)

3.1. А нт онимиј а и полисемиј а. П олисемиј а утиче и н а однос

антонимиј е међу лексемама. Н ај типичниј и облик антонимиј е ј есте

супротстављање њихових примарних значења: мушкарац - ж ена, бео -

црн, врућ - хладан, дугачак - крат ак . Овај облик антонимије назвали

бисмо пр авом ант оним иј ом. М еђут им , немог уће ј е свак у

супротстављеност примарних значења сматрати антонимичном. М еђу

овим значењима мора да постоји пуна симетриј а семантичких садрж ај а.

Тако се, на пример, лексемама ж ив - убиј ен, обувен - бос, обучен - го

супротстављај у примарна значења, али због недостатк а њихове пуне

сим ет рич ност и , ове ант он им е см ат рамо непр авим ан т он им им а или

квазиант онимима. Н аиме, прави антоним лексеме ж ив је мр т ав, а не

убиј ен, ј ер лексема убиј ен у свом семантичком садрж ај у подразумева и

начин на који ј е дошло до стања означеног придевом мрт ав.

3.2. Друга могућност ј е супротстављање примарног значења ј едне

лексеме сек ундарном значењу друге. У так вом су односу, на пример,

лексеме сув и сиров. Примарно значење лексеме сиров јесте непрерађен,

необрађен. Влаж ност ј е само манифестациј а те непрерађености, па ј е то

т ек сек у н д ар н о зн ач ењ е .

3.3. Трећа могућност ј е супротстављање само секундарних значења

двеј у лексема, а не и њихових примарних значења. Н а тај начин се

супротстављај у, рецимо лексеме вук и овца, онда к ада се под вуком

подразумева искусна, опасна особа, а под овцом наивна, безазлена особа.

3.4. Први наведени тип антонимиј е (к ада се антонимима

супротстављају примарна значења) сматрамо правом антонимиј ом зато

што ј е остварљив и независно од контекста. Међу појмовима означеним

4 JI l - лексема број 1; JI 2 - лексема број 2.

ЈТексички односи и полисемиј а 12 5

правим антонимима постој и снажна логичка повезаност коју потврђују

текстови асоцијација (Марковић, 1994:209). Други и трећи тип антонимије

(к ада се примарном значењу ј едне лексеме супротставља секундарно

значење друге или када се антонимима супротстављају само секундарна

значења) називамо неправим антонимима или квазиантонимима због тога

што је за успостављање њиховог антонимског односа потребна посебна

семантичка позициј а, посебан контекст којим се декодира употребљено

зн ач ењ е ант он им ск их лек сем а.5

А нтонимиј а

1. примарно значење лексеме број 1 дугачак примарно значење

лексеме број 2 крат ак

2. примарно значење лексеме број 1 сув сек ундарно значење

4. У вези са број ем супротстављених значења антоними, к ао и

синоними' могу бити пуни или т от ални ант оними и непуни или

парциј ални ант оними. Пуни антоними би требало да имају подј еднак број

семантичк их реализациј а и да се све оне супротстављају, а непуни су они

којима се поред примарних супротстављају ј ош нека, али не сва значења.

Н аше истраж ивање пок азуј е да, и поред тога што речници ник ада не

бележе ј еднак број значења антонимских парњака, они у ствари имају врло

сличан семантичк и потенциј ал. Тако, на пример, по Речнику СА Н У,

именицу добро има 17 значења, а зло - 5 значења. По речнику им се

супротстављају само три значења и то оно које се односи на моралне

захтеве, затим оно које је у вези са стањем, околностима и оно кој им се

супротставља добробит, благостање према тегоби, муци. Заменом лексеме

добро лексемом зло у примерима којима се илуструју значења именице

добро показало се да и зло има много значења именице добро. Тако се, на

пример, и неповољне материј алне прилике могу назвати злом, исто као

што се повољне прилике називај у добрим. Можемо некоме пожелети сва

добра овог света, али и сва зла овог света, нек а песма мож е бити

национално добро, али и национално зло итд.6

5 Д. Мршевић (1997:235) раздвај а контекстуално условљене од емпиријски

у сл о вљ ени х ан т о н и м а .

6 Детаљниј е о утицај у полисемантичке струк туре лексеме добро на

полисемантичку структуру лексеме зло в. Драгићевић, 1996: 35- 38.

лексеме број 2 сиров

(= мокар)

3. секундарно значење лексеме

број 1 вук (= опасна особа)

се к у н д ар н о з н ач ењ е

лексеме број 2 овца

(= безазлена особа)


Придев велик има 29 значења, а придев мали 28 значења. Дванаест

значења ових лексема супротстављај у се ј едно другом. Та значења се

односе на степен величине по дуж ини, ширини, дубини, по недосезању-

пресезању, по зрелости, количини, број ности, по густини, друштвеном

полож ају, временски и к валитативно. Ипак , и већина осталих значења

ових придева налази се у антонимском односу, иако то речници не бележ е.

Дакле, полисемантичк а струк тура, односно развој значења ј едног члана

антонимског пара може утицати на развој значења другог члана пара, што

ј е важ ан облик утицај а полисемије на антонимиј у.

5. Још ј едан изазов за проучавање везе између антонимиј е и

полисемије представља енант иосемиј а. Полисемиј а у нек им случајевима

за последицу има формирање антонимије унутар значењског система ј едне

лексеме - два значења исте лексеме могу бити у антонимском односу. У

ј езику нема много примера за ову пој аву. Ипак , глагол позајмит и у

зависности од рекције може значити и узетш (у контрукцији позајмитш

од некога нешт о) и дат и (у конструкцији позајмит и некоме нешт о).

1)т гол изнајмит и може значити и узет и нешт о под нај ам, али и дат и,

издат и под нај ам.

6. Примена овог предавања у школи. При проучавању синонимије,

антонимиј е и других пој ава кој е се тичу лексичке семантике, ученицима

се, обично, лексема предочава к ао моносемантична ј единица. Тиме се она

битно поједностављује, представља се у само ј едној равни. К ао да се

заборавља да, на пример, лексема кућа улази у семантичке односе са

другим лексемама не само својим основним значењем (нпр. Кућа ј е на

брду), већ и осталим својим значењима (нпр. Удала сеу кућу Пет ровића;

кућа Немањића). На тај начин, ученици уче само најтипичније случајеве,

оне који се заснивају на значењу лексеме независно од контекста. Међутим,

лексеме у ј език у нису независне ј единице. Оне се употребљавај у у

реченицама, и шире, у текстовима, а тај контекст обликује њихова значења.

С таквим значењима, зависним од семантичке позициј е, односно од

контекста, у стварној ј езичкој употреби лексема ступа у синтагматске и

парадигматске семантичке релациј е са другим лексемама. Из тога следи

да су за сваку лексему подј еднако важ на и њено примарно, к ао и многа од

њених секундарних значења. Ученицима треба представити такву лексему- сложену ј единицу, која ступа у семантичке релације и својим основним

значењем, али и секундарним значењима, дак ле ј единицу која се ож ивљава

у контексту, а не самостално, према томе независно од ј езичке реалности.

Нешто од овак вог приступа постоји у средњошколском уџбенику

(Станојчић и Поповић, 1992) у коме се на стр. 166 у вези са антонимијом

к аже: „Иако се антоними ј ављају нај чешће у паровима, може се према

некој речи ј авити и неколико антонима. На пример, к ао антоним речи

чврст могу се употребити: (1) реч мек (нврст као ст ена :мек као памук),

(2) реч т ечан (чврст о аГрегат но ст ање: т ечно агреГат но ст ање) и (3)

Лексички односи и полисемиј а 12 7

колебљив (чврст новек, нврст ст ав : колебљив чове, колебљив ст ав)."

Све чешће се у тестовима за такмичења или за упис на Филолошк и

факултет у вези са антонимијом и синонимијом ј ављају задаци у којима се

од ученика очекује познавање и респектовање односа полисемије и ових

семантичких релациј а. Због тога би се наше предавање или понешто из

њ ег а м огл о и ск о р и ст и т и н а п р и п р ем н и м ч асо в и м а з а т ак м и ч ењ а и л и

приј емни испит.

Б И Б Л И О Г РА Ф И Ј А

Гортан-Премк , Д. (1997): Полисемиј а и организациј а лексичког

сист ема, Београд.

Драгићевић, Р. (1996) : О правим именичк им и придевск им

антонимима, Јуж нословенски филолог LII , 25- 39.

Марковић, Р. (1994): О неправим антонимима на материјалу Вукових

Пословица, Јуж нословенски филолог L, 209- 218.

Матијашевић, Ј. (1982): О синонимији и синонимима, ЛексшсолоГм/а

и лексикоГрафија, зборник реферата, Београд - Нови Сад, 115- 131.

Мршевић, Д. (1977): Глаголи супротног значења, К њиж евност и

ј език 2- 3, 226- 237.

Николић, Милија и Николић, Мирјана (1996): Српски ј език и култ ура

израж авања за 6. разред основне школе, Београд.

Речник СА Н У - Речник српскохрватског к њиж евног и народног

ј езика Српске ак адемије наук а и уметности.

Станојчић, Ж. и Поповић, Љ. (1992): Грамат ика српскоГа ј езика,

уџбеник за први, други, трећи и четврти разред средње школе, Београд -

Н ови Сад.

Шипка, Д. (1998): Основи лексикологиј е и сродних дисциплина, Нови

Сад.

БРА НК А ЈА К ШИЋ-ПРОВЧИ (Нови Сад)

М О Г У Ћ И П РИ СТ У П Б А Л К А Н С К О М Ш П И Ј У Н У

Д У Ш А Н А К О ВАЧ ЕВ И ЋА*

А ко кренемо од претпоставке да сазнање није само себи циљ, већ да

мора имати неки разлог , онда нам дело Душана К овачевића нуди ваљане

разлоге за интерпретацију и сазнавање овог дела. „Балкански шпијун"

проучава се у четвртом разреду средње школе, к ада су ученици упућени у

особености драмске уметности и упознати са, у нај општиј им цртама,

историјск им развој ем драмског стваралаштва. Познати су им различити

приступи у методологији проучавања драмског дела, к ао и смисао и значај

проучавања књиж евности. Једно савремено дело смештено ј е на право

место да би ученички доживљај могао ваљано да се развиј е у закључивање

- емоцију да надохрани мисао, а ново искуство да надрасту уобличени

појмови.

Балканск и шпијун је комедиј а, комедија нарави и к арактера, црна

комедиј а, трагикомедиј а, комедиј а која прелази у гротеску, сатирична

комедиј а, фарса у ужем смислу. Ово су све ж анровске одреднице дела

артик улисане критичким пером нај еминентнијих театролога. То ј асно

указуј е да Душан К овачевић руши жанровске одреднице, што ј е к аракте-

ристик а савремених драмских дела. Но, било како било, комедија, (читај :

дело са комичним елементима) омогућава човеку да сагледа своју несавр-

шеност , страст и зло у себи и нуди му шансу да постане другачији.

Савременост ј е врло ј асна одредница дела. Његови ликови изник ли

су са патриј архалног тла балк анског поднебља, загубљени у процепу

између превазиђеног патриј архалног морала и погрешно схваћеног

урбанизма, изопаченог скорој евићства. Уобличују се у људе неприј емчиве

градском менталитету са радо сањаним сном о завичајности завичај а кој и

Ово предавање ј е одрж ано 12. ј ануара 2001. године на Јануарским данима



више, као так ав, не постоји. Дубиозниј е сага едавање ликова указуј е на

универзалност скоро маниј ак алне оптерећености влашћу, кој а може да

поприми димензиј е параној е. К орени овак вог духовног склопа К оваче-

вићевих личности задиру колико у менталитет , толико и у друштвену

усл о вљен о ст з ат вор ен о г р еж и м а .

Н аставни рад на васпитно образовним и функционалним задацима

у приступу К овачевићевој драми нуди ученицима нови естетски сензи-

билитет, ј асно уочен животни несклад са проницљивим заоштравањем

до фантазиј е и апсурда и добро разрађену драмску технику.

Наставна интсрпретациј а Балканск оГ шпиј уна

Театролошк и приступ драмском тексту захтева, за разлику од

литерарног1, више ангаж мана предметног наставник а и ученик а.

Подразумева и већи број часова.

Драму ученици треба прво да прочитају. Тако је фаза мотивисања

за читање драмског дела уводна.2 Један од начина могао би да буде

састављање драмске (театролошке) мапе, такозваним прес к липинг

начином.3 Она подразумева прављење исечака, фотокопија из књига, нови-

на, друге литературе у вези са темом; сак упљање сликовног материј ала,

афиша из музеј а, к њига и других извора; прављење аудиовизуелних

одломака кој и су у вези са делом, додела награда, снимак изј аве поводом

дела, интервју. Било би пож ељно да так ве делатности обаве сами ученици,

одабрани по интересовању за драмск а дешавања или чланови драмске

дружине из одељења (или више одељења) разреда у коме се комедија

проучава. На делу часа који ј е предвиђен за мотивацију за читање, ученици

би сами оваквим начином приближили својИм друговима дело. Уј едно би

стек ли навик у праћења културних деш авања.

Ученике, затим, треба упутити на драмско читање текста. П отом

следи одлазак у позориште или гледање филмоване драме Балканск и

шпијун. М огу бити формиране групе ученика који би имали различите

истраж ивачке задатке: да обрате паж њу на визуелне знаке у делу у односу

на драмска дешавања (дијалог), да обрате пажњу на звучне знаке у делу,

да обрате паж њу на позициј е ј унак а у драмском простору и кретање по

сцени, да обрате паж њу на изглед читавог мизансцена. Тиме би ова етапа

била организована к ао амбиј ент ална едукат ивна радионица,4

1 Види П. Илић, Српски ј език и књижевност у наст авној т еориј и и пракси,

Прометеј , Н ови Сад, 1997, стр. 447—452.

2 Види М . Николић, Мет одика наст аве српског ј езика и књиж евност и,

Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1992, стр. 171- 182.

3 И . И вић, А . Пешикан, С. Јанковић, С. К иј евчанин, Ак т ивно учење,

Београд, 1997, стр. 101- 116.

4 Види И. Ивић, нав. дело, стр. 112.

Могући приступ Балканском шиијуну Душана К овачевића 13 1

У фази непосредне мотивациј е за рад на часу, поступком мозгалице

(brainstorming) створити атмосферу слободног и нецензурисаног асоцирања

н а з ад ат е р е ч и :

шпијун, шпијунирати, шпијунажа у релацији Ко? Шта? Кога? Због чега?

Балк ан, балк ански у релациј и Шта? К ак ав?

А социјативни низ би требало да укаже на пој мове са којима ученици

доводе у везу одређене тематске речи. Претпосгавља се да ће одговори наводити

на закључке да је шпијун лице које је тајно и вепгго, спретно, ради у нечије име;

радња обухвата поступке као: мотри, издаје, спасава, прати, прислушкује -

непријатеља, сумњивог, компшју, своје дете-да би открио непгго, приј авио, из

досаде, да укаже на нешто. Шпијунирање - озбиљна и организована радња.5

На шта ће све ученици асоцирати тешко је претпоставити. Задатак наставник а

је да сведе све могуће одговоре на општу атмосферу дела. То ће му помоћи у

провери рецепције дела и даље у интерпретацији.

Провера рецепциј е се може обавити на више начина. Читањем

краћег дела текста; замишљањем како би, рецимо, ученици направили

афишу, плакат, пропагандни материј ал за представу или филмовану драму.

З атим, диј алогом о атмосфери и основном утиск у дела, нај боље,

компарациј ом текст : представа, литература: спектакл.

Фаза рационалног приступања у проучавању дела мож е почети

п и т а њ и м а : —

- К о ј е га авни лик комедиј е?

- К ако он изгледа? Одговара ли Данило Стој ковић овом лику?

Н ађите дидаск алију кој а га описуј е и прочитај те. Да ли је она у функциј и

говорне ситуације?

- Н а шта вас подсећа његово презиме? И зведите асоциј ативни низ

из речи чвор и обј асните значење. Да ли ј е име знак за нешто? К ако се

значење препознај е у говорној ситуациј и, кретњама и изгледу?

Ученици ће утврдити да ј е Илиј а носилац драмске радње. Илија као

Илиј а Громовник на чиј и дан севају муње из ведра неба у сред лета, има

ознаку чвора, чворновитости, учворености, зачворавања. Слободан

асоциј ативни низ упућује на некога ко ј е у сопственој тешко решивој

ситуациј и (Гордијев чвор), издржљив и тврдоглав, спреман да увлачи у ту

ситуацију све око себе. Упоредити аутентичан изглед главног гпумца6 са

описом дидаскалиј а. Она упућуј е на човека у годинама, крупног , плећатог .

Улази задихано, озној ено придрж ава срце (могућа шира тумачења

пренесена на читаву комедију). Шета нервозно, узнемирено пуши и бахато

отреса пепео. Узбуђење се очитуј е у говору и обраћању жени, по тону и

избору речи које су прилично грубе.

5 А социј ациј е дате из огледа у раду са студентима.

6 И у представи и у филмованој драми главно лице је Данило Стој ковић.

Говори се да је К овачевић пишући драму и мислио на Стој ковића.


Уписаћемо њег ово име ио табли да бисмо приступили изради

графичког приказа међуодноса ликова у делу и да бисмо одредили актанте.7

Изглед табле (на к рају диј алога) требало би да ј е овак ав:

(§ш кш )

* ■

I

r

Г(од<г4Ш1;з|> + Сожа (про!нвник)

* Шт Фмт )

I*

©jmi t >vpa

Шт ј а Чноровпћ < Дан шдз (субј ек r)

(помочннк) (субјект) <иомоћн»к)

Ж

;

▼

професир

HJft 'MHHK (прогнвн нцн )

новинф ка

к нрург

Илијина рехабилитациј а (обј ект)

7 А н Иберсфелд, А кт анциј ални модел у позоришт у , из књиге М одерна

т еориј а драме, приредила М. Миочиновић. А ктанциј ални модел применио ј е на

позориште Грамес по узору на Пропов дат у чувеној књизи Морфологиј а бај ке.

Развили су га Е. Сурио и А . Иберсфелдова. А ктанти су ј единице које означавај у

лица или ствари кој е учествују у процесу израженом путем радње. А ктанти се не

могу изј едначити са лицима ј ер више лица могу имати истовремено или

наизменично више актанциј алних улога. Н ек и актанти могу изостати у делу, но

одсуство актанта нуж но има значењск их последица. А к тант мож е бити и

апстракциј а, а може бити и сценски одсутан. А ктер, такође, ниј е лице. Он има

известан број дистинктивних црта, доследних у целом комаду или у више комада,

и један пронес. који остаје исти током целог комада (може бити карактеристик а

и више лица у комаду).

Могући приступ Балканском шиијуну Душана Ковачевића 133

Потенцијални добитник добра је одсутан те актанта алресат нема.

- К о је Илијин противник ? К ако разумевате Чворовићеве речи „наш

троименовани подстанар"? На шта вас асоцира реч подстанар и шта

говори о његовој животној ситуацији?

- Пронађите у дидаскалиј ама његов опис. Тумачите га према лик у

који сте видели. Шта зак ључуј ете о подстанару?

Подстанара установити к ао противник а. Троимени подстанар, како

га Илиј а назива, већ самим именом одудара од околине. Означен ј е к ао

подстанар и доследно тако називан у делу. Та персонификована одредница

са префиксом под намеће се као неко ко ј е у животној несигурности и

нелагоди. Он има привремени статус. Мислио ј е да ј е на привременом

раду у иностранству, а постао ј е подстанар и у свој ој земљи, особа кој а

нема свој е уточиште и животно упориште, већ ј е у пролазу. Он ј е тиме

странац, другачиј и - сумњив. У дидаск алиј ама ј е представљен к ао

коштуњав, висок човек са наочарима (у визуелизациј и их нема), вечито

опрезан, суздрж ан и тих, који се на крај у комада представља као блед,

и зм у ч е н и см ал ак с ао .

Описи у дидаскалиј ама, кој и су синхрони са неј езичким знаком, у

складу су са пропесом дешавања у делу. Прогањање без (видљивог)

разлога означити к ао основни процес у драми. И лиј а Чворовић,

вехементан и сасвим просечан грађанин Београда, постај е добровољни

прогонитељ свога подстанара, повратник а из иностранства који би свој

капитал да уложи у „малу привреду", видећи у њему народног непријатеља.

Драмск а радња се одвиј а по принципима замене, забуне, редуковане

стварности и злоћудне логике кој а стварност усмерава на нек у другу,

виртуалну стварност . По основном nponecv Чворовић и подстанар су исти

драмски акт ери - обојица делају за добро народа. Чворовић да га спасе

од увек присутних неприј атеља, а подстанар да рехабилитуј е друштво

уношењем свога к апитала у иностранству зарађеног . Обој ица су под

индициј ама, обој ици се намере нису оствариле.

- Д а ли човек к ао што ј е подстанар мож е бити прави

Чворовићев противник ? Да ли ј е Чворовић јунак по томе што га

прогони?

- К ако почиње драмск и текст, а к ако филмована драма? Шта

за Илију представља „информативни разговор" код инспектора

Драж ића? Н а шта вас асоцира инспек торово име? Још ј едном

прочитајте дидаскалиј у са почетка о Илији. Да ли се Илиј а бој и?

К ако Илијин страх утиче на драмск и ток ? К ако се Илијина психа

мења током драме?

- Илиј а се са инспектором у драми ниј е ни срео, са подстанарем

само ј едном, површно, на почетку и у сцени ислеђивања. Г̂це се

налази прави драмски сукоб? К о га иницира?


К онстатовати да ј е подстанар скроман човек , страдалник и сам и да

није представљен као видљива опасност. Чворовић већ самом улогом

шпијуна бива комичан лик , те начинима праћења и тиме што не препознаје

стварност. Показује се као негативан јунак . Оно што се не види то је страх

који је изазван инспектором Дражићем. Страх покреће радњу, витопери

се у Илијине чудне закључке да га прате са циљем „ликвидације", што

указуј е на параноична и шизофрена стања свести у којима прогонилац

постаје прогоњени. Драмски сукоб је зато интровертиран, приказан на

душевном (емотивном) и духовном (стање свести) плану. Логичке

(интелектуалне) радње под утицајем су његове подељене свести, што, опет,

производи комичан ефек ат.

- И ма ли И лиј ин голооточк и боравак имплик ациј а на

дешавања? Шта, дакле, инспектор буди у Илиј и? Шта значи његово

немарно пуцкетање прстом и упућивање придошлог да седне, док

разговара телефоном у инсценацији? Са ким он то разговара?

- Да ли се инспектор пој ављуј е к ао неприј атељ? Прок ажите у

тексту реплике које казуј у к ак ве људе позивају на информативни

разговор и к ако Илиј а види себе?

- К ако тумачите инспекторово одсуству у тексту, а присуство

у инсценацији? К ако бисте ви решили овај фантомски лик ?

Страх се код Илије пој ављује као препознавање нек адашњег стања

и у њему се буди жеља да постане лој алан, да не би опет био крив. Лако и

немарно инспек торово пуцкетање прстима пок азује се к ао рук а моћник а

који наређуј е. Очигледно је да разговара са добровољним доушницима.

Илиј а га ј е самоинициј ативно звао два пута да дојави подстанарево

к р ет ањ е .

Инспектор Дражић се не пој ављује к ао актант неприј атељ, већ ј е

иницијатор драмског делања и Илијиног душевног и моралног конфликта.

Он ј е повод интровертираних сукоба у самом Чворовићу, и окидач за

његове психо-сметње. И његово име ј е знак - он дражи, раздражуј е. У

инсценациј и ј е уведен к ао физички лик , но чини се, да ј е његово значење

пој ачано када се, у духу оријенталних моћника, не пој ављује на сцени (као

у драмском тексту). Тако из сенке читалац/гледалац може само да слути

величину простирања његове моћи. И нформативни разговор, кој и

Чворовић (да ли грешком) назива прегледом, указуј е на преглед његове

св ест и у п р е н е сен о м з н ач е њ у .

- Прва сцена у тексту ј е разговор између Илије и Данице. И

ситуације у ентериј еру су, углавном, између ова два лик а. Обј асните

ко је Даница Чворовић упоређуј ући њен изглед, мимику са описом у

дидаск алиј ама. Да ли доводите у везу ентериј ер са њеним ликом?

Могући приступ Балканском шпијуну Душана Ковачевића 135

Шта она, углавном, ради?

- К ак ав ј е однос муж а и жене? К ако се Илија опходи према

Даници? И ма ли комуник ациј е, правог саопштавања и размене

мишљења међу њима?

- Да ли ј е Даница Илијин помагач? К ада ј е постала помагач?

Пронађите у тексту разлоге за то.

Даница је расејана због брига, давно остарела и загледана у нешто

ван кухиње. Мира Бањац прати упутства у дидаск алиј ама и изгледом

скромне жене која ретко излази ван куће, вечно зачуђене и увек слушајуће

жене, или седи за столом и љушти кромпир слушајући радио, или стоји крај

И лиј е уплашена, зачуђена и нема. П остај е Илиј ин помагач к ао

патриј архална жена невољна да изда муж а. Праве комуник ације нема јер

присила на комуникацију укида комуникациони чин. Илија, обраћајући јој

се, разговара сам са собом. Њена улога није активна потпора субјекту. Она

ј е потребна да би се драмска дешавања ван сцене могла представити. После

сваке драмске ситуациј е шпиј унирања, Илиј а одлази и саопштава ј ој

догађања. П атриј архална ј е послушница, но њена драмска улога се не

исцрпљуј е тиме, она је у функциј и везе са стварношћу. Сељанка у граду,

она ипак , увиђа велику инфлацију, незапосленост и немаштину, мада слуша

преко респиратора народног мишљења (читај радио) о преломним фазама

развој а, договореним роковима, економској стабилизацији... Наслућује да

је човеков спасу породици. Но, њена породица више није она патријархална,

створилачк а, где се знао ред, где ј е свако имао одређено место и врсту посла

који обавља, као у добро организованој кошници. Између кћерке и муж а

одлучуј е се за муж а, више због уграђеног попгговања и послушности,

генерацијске припадности, бој азни да јој живот не изгуби смисао. Илиј а све

жене види к ао љубавнице, издај ници својих мужева. А ко су све жене

љубавнице, мисли Даница, онда су и издајнице, ј ер к ада издају муж а, зашто

не би и земљу. Она не жели да буде издајник .

- К ада се пој ављује брат Ђура? Опишите га из дидаск алиј а,

инсценације и говорних ситуациј а.

- Шта он то носи брату? Да ли ј е он комичан лик ?

- К ада се Ђура појави шта се у том делу драмске радње дешава

са Илиј ом? Зашто се у филмованој драми пој ављуј у и друге Ђури

сличне персоне? Протумачите њихово значење.

- К ако се Ђура понаша у драмској ситуациј и ислеђивања?

Сетите се А ндрићеве Проклет е авлиј е и упоредите ову ситуациј у

са поступцима двој ице испитивача Ћамилових. Шта то боли Ћамила

у начину обраћања? Да ли је Илиј а доследан у начину обраћања

подстанару? Сетите се к ако Данило Стој ковић наглашава промене

у начину обраћања. Обј асните к ако то разумвате.


Ђура се пој ављује на половини драмске радње у тренутку када Илија,

мучен сумњом да желе да га убију, дубље упада у параноично стање, те се

појављивање брата близанца чини као удвајање субјекта. У дидаскалијама

је описан као мали, здепаст кривоноги човек у црном изношеном оделу (у

инсценацији ј е тамносиво). Чим стигне даје к афу, талет папир Даници, а

пиштољ ставља на сто. Ситуациј а га чини комичном, но он је опасан тип,

спреман на физичко малтретирање.

Ђура ј е актант помоћник . Он ј е, заправо, прави Илиј ин помагач,

активношћу својом осведочен. Исти к ао брат, делио исту голооточку

судбину и води исти живот у голом преживљавању. А тавистичк и је везан

за брата. Представљен са више агресивног набој а. Његово пој ављивање

је вишезначно. У ј едном тренутку свога шпијунског посла Илија схвата

да је сам, „а њих је стотина" (мултиплицирани су јер су непрепознатљиви).

Тренутак се поклапа са пој ачаном душевном несигурношћу самог субјекта,

те он тражи могући излаз. Атмосферу овак вог стања наглашава црвено

светло у просториј и, кој е мож е бити уведено к ао знак душевне тескобе и

нејасне визије стварности. У том тренутку Илија ј едан погрешно спојен

телефонск и позив, посету просј ака, види као потенциј алну сопствену

угрож еност и несигурност у свету. Н есвесно препознај е модел ситуациј е

у којој ј е, такође, био индивидуално и егзистенциј ално угњетен. Не може

да прихвати ј ош ј едном так ав модел и свест му се удвај а. Зато пој аву брата

близанца можемо тумачити као појавност у удвај ању Илијине свести и

к ао колективизациј у индивидуалне свести. Умножавање субјек ата упућује

н а уск о г рудо ст у сх в ат ању и н ам ет ну т о м н ачи н у ж и вот а г р уп е .

А ндрићевог Ћамила с почетк а истраге болело ј е обраћање

иследник а са ТИ . Чворовић мења свој е обраћање из Ви у ТИ , већ према

ситуацијама када се подстанару обраћа као Илија (ВИ), и када препознаје

форму сопственог нек адашњег иследник а (Т И) . Данило Стој ковић

интонациј ом то наглашава, чак мало и почучне и наклони се к ада ј е он он,

у дој ави инспектору Дражићу, например.

- К ако је представљена Соња? К аква ј е њена друштвена и

материјална позиција? Да ли јој диплома, стручност, даје сигурност?

- К ак ав ј е њен однос према мај ци? Зашто долази до сукоба?

Обј асните сцену сукоба путем говорне интонираности глумице,

говорних ситуациј а, кретњи и гестова. К ако мизансцен утиче на

драмск у ситуацију?

- Да ли су мај к а и кћерк а по нечему сличне? Чиме су обе

отрг нуте из ж ивотних ситуациј а к ој е би могле да им пруж е

материј алну сигурност?

- Обј асните однос Соње и подстанара. Да ли се може рећи да

Соња помаже подстанару, или има интенцију помагача?

Могући приступ Балканском шиијуну Душана Ковачевића 137

Соња ј е дет е свој их родитеља са скоро тридесет у почет ној

друштвеној позицији дугогодишње незапослене девој ке. Марљиво учење

и стручност не дају гаранциј у за посао (ј едан од начина за човеково

самопоштовање). Немаштином одређена, видела је мало света и потајно

зна да ће тако и остати. Нема ж ивотне одваж ности. К ао и њена мај к а и

она ће бити отргнута из свог ок ружења и вероватно ће се удати за свог

момк а кој и прави кућу на селу. Пошто се супротставила породичном

мишљењу, екскомуницирана ј е и проглашена противником и помагачем

породичних противника. Но, две жене у породици Чворовић ј ављају се

као удвојени и опонашајући однос субјекат - противник , према главном

драмском дешавању Чворовић - подстанар. Пренесена на женски план,

ова позициј а губи активну функциј у у драмском току, јер су оба лик а

пасивна, не доприносе развоју сукоба драмске радње. Њихов сукоб испољен

ј е у односу на чињеницу дали ј е Илија Чворовић, муж и отац, луд или не.

Соња представља виђење реалне, а Даница вируталне стварности. И једна

и друга желе Илији добро, али не умеју да му помогну, ј ер он помоћ од

њих и не тражи. Зато су Соња и Даница исти актери у овом делу.

- Зашто И лиј а Ч воровић добровољно шпиј унира? К ак ву

вредност / добро жели за себе?

Свако нешто чини са разлогом. Илиј ин разлог ј е у пок ај ању греха.

Он признај е грех, признаје свој у кривицу, али се не одриче својих идеала.

Схвата парадокс и не може да реши проблем. Драмска ситуациј а у кој ој

ислеђује подстанара показује да препознај е свој случај пренесен на поље

подстанареве фиктивне кривице. Зато он не успева да досегне своје добро.

Још умирући наставља своје делање; преноси га на себе истог у брату

отелотвореног. Последња реплика је „ ...ја ћу га пратити", као у хорор

ж анру у коме зло не умире, већ само мења облик . Зато ј е Илиј а Чворовић

опасан лик - испрограмиран да буде вечити гонилац без разлога.

У драми ј е остао само актант адресат немаркиран. Он ј е јунак кој и

прима добро. Јунак а нема, па ни добра које неком треба да припадне.

Недостатак адресата ј е конотирајући знак . М ада не постоји, он је присутан

in absentia, ј ер се његовим одсуством изводе закључци пресудни за значење

представе. Радња се не врши по истинској жељи нечијој (субјекта), ни у

име неког конкретног , те упућује на идеолошко безнађе и празнину.

А социра на апсурдна стања.

- Утврди визуелне знак е кој и конотирај у са драмск им

д е ш а в а њ е м .

Светло - пој ављуј е се црвена сиј алица као знак за општу атмосферу

(куплерај , каже Илиј а). Тумачење је могуће на духовном плану ј унак а.

Светло касније постаје светлоплаво, више као стање усиј ања (доноси га


Ђура), него просветљавања ситуациј е. Пој ављуј е се светло стоне лампе

уперено на подстанара при ислеђивању к ао већ устаљени знак .

- Утврди значење радиј а.

Радио - И ма функцију осликавања друштвене стварности. Респира-

тор ј е масовне свести к ао радио у Орвеловој 1984. где непрек идно

обавештава о процентуалном напредовању индустриј е и о великом вођи.

- К акво значење има музик а у драми?

Музика - танго, валцер, оперске арије које Даница слуша к ао музику

своје младости, пок азуј е колико је изглобљена из времена и простора у

коме се налази. Истргнута из свој е околине чак и музиком свој е младости

кој а није њена. Тумачење можемо пренети на општи план.

- К ој и су тонски знаци у делу и какво ј е њихово значење?

Звоно - седам пута, телефонски позив - три пута, лупање на вратима,

бруј ање мотора, сирена аутомобила, пој ачавање и искључивање радиј а,

пуцање из револвера, лајање вучјака - сви знаци су у доследној служби

Илиј ине акциј е, сугеришу дешавања, пој ачавају и одрж авају напетост .

П Р И Л О 3 и

МИОМИР МИЛИНКОВИЋ (Ужице)

К А К В А Н А М ЈЕ К РИ Т И К А П О Т РЕ Б Н А У К Њ И Ж Е В Н О СТ И

3 А Д ЕЦ У ДА Н А С

Садашњи тренутак у еволуциј и к њиж евне уметности уопште,

недвосмислено говори да је сасвим излишно док азивати постој ање критике

књиж евности за децу, к ао посебне дисциплине науке о к њиж евности. Од

Лазе К остића, М илана Шевића, Јаше Продановића, Гвида Тартаље, М арк а

Ристића, Симе Цуцића, Слободана Ж. Марковића и читавог низа млађих

критичара, који на тој равни стварања ј ош увек нису рекли последњу реч,

критик а књижевности за децу је као део критичке мисли уопште, чињеница

која је сама по себи довољна, те ј е као такву не треба посебно доказивати.

За књижевне историчаре, теоретичаре и естетичаре, остај е и даље проб-

лем њеног почетк а, природе, еволуциј е и идентифик ације к ао посебне

дисциплине књижевне науке. Последњих година све више је дисонантних

ставова и полемичких тонова око питања к аква нам је, у ствари, критик а

књижевности за децу сада и как ву бисмо критик у овога вида уметности

уо п ш т е ж ел ел и д ан ас.

Чини се, на први поглед, да ј е на сва ова питања лако дати одговор.

А ко пођемо од већ познатог става да је к њижевна критик а спона кој ом се

успоставља комуникациј а између дела и малог читаоца, лако ћемо уочити

да се ова функ ција у критици литературе за нај млађе не може прак тично

остварити, пошто је степен достигнутих знања и искустава, методологије

и ј езичке терминологије, недоступан психофизичким и интелектуалним

способностима деце. А ко је књижевна критик а нуж ни пратилац текуће

литературе и литературе уопште, свој еврсни индик атор уметничке

вредности сваког конкретног дела, значај а стваралачког опуса пој единих

аутора и на ширем плану књижевноисторијских збивања и еволутивних

токова, онда би се, с обзиром на индиферентност детета према природи

овак вих садрж ај а, могла довести у питање и сама сврсисходност критике

за децу уопште. А ко ј е, детету, обј ективно, недоступна критичка мисао,

14 0 К њиж евност и језик

на релациј и писац-дело-читалац, могло би се поставити питање: чему

критик а кој а ј е недоступна детету и не помаже му, експлицитно, да уђе у

свет уметничког дела? Да ли ј е у том случај у књижевна критик а сама

себи циљ, или ј е, мож да, само средство комуник ациј е међу критичарима,

изван света детета, за кога се већ ствара ј една, ако не велик а, а оно бар

особена литература?

И ако је овде реч о научној дисциплини, децидни ставови и ј едноставна

уопштавања су скоро немогући, ј ер природа сваке критике, било да ј е реч

о општој , или к њижевности за децу, недовољна ј е сама по себи да до крај а

осветли све аспек те к онк ретног уметничк ог дела. „ З бог свој е

историчности, у тренутк у к ада открива ј едан видокруг , критика скрива

неки други видокруг . Она омогућава да се нешто види управо у оној мери

у којој човека чини слепим за све друго."1 Пажња критичара при тумачењу

књижевног дела сконцентрисана ј е првенствено на његов унутрашњи свет,

к ак о би разумео и одгонетнуо струк туру његових естетских и значењск их

нивоа. При том ваља имати у виду да интерпретациј а књижевног дела

зависи од природе и квалитета знања, уметничких предиспозициј а и других

афинитета самог критичара, кој и се могу свести под К ај зерово начело да

„ тумачећи нек о дело ник ада нећемо успети да умак немо свој ој

индивидуалности, своме времену и својој националности."2 У књижевној

к р и т и ц и к р и т и ч ар , м а к о л и к о т о ж ел ео , н е к о н т ак т и р а ди р ек т н о са дец ом ,

већ п осредно , прек о њихових родит еља, васпит ач а, учит еља или

професора, свој еврсних тумача и интерпретатора к њиж евности за младе.

Предговори и поговори о пој единим делима, кој и су прилагођени узрасту

деце, не могу се никако сматрати критиком књиж евне уметности. Ова

чињеница имплицира став да критик а к њиж евности за младе има особену

функ цију и значај , пошто се деца, за разлику од одраслих, не могу у

рецепцији ослонити на критику ни пре, ни после читања уметничког дела.

То ник ако не умањуј е, већ само увећава обавезу критичара да ј ош са већом

одговорношћу приступи тумачењу к њижевног дела, поштујући примарна

начела естетике, законитости теорије и претходна иск уства књижевне

науке. При том критичар мора исказати и посебно осећање за националну

прошлост народа чиј ој књижевности дело припада, и смисао да уочи

особености и новине које дело у свој ој структури садрж и.

Развој данаш ње к њиж евност и за децу све виш е добиј а

квалифик ативе невиђеног експанзионизма кој и пок атк ад више личи на

к ак ву уносну делатност , него на продукцију ј едне релативно младе лит-

ературе. А фирмат ивни и неселек т ивни прик ази так ве продук циј е

посредством масовних медиј а маргинализују судове аутентичне критике

1 Серж Дубровски, Заииио нова кришика, К њиж евна мисао, Београд, 1971,

стр. 263.

2 Волфганг К ајзер, Језичко умет ничко дело, Београд, 1973, стр. 8.

К аква нам ј е критика потребна у књиж евности за децу данас 14 1

које се често губи у многогласј у халуцинантних тирада и тривијалних

похвала. Тако се догодило да ник ада до сада нисмо имали толик у поплаву

литерарних модела за младе. Шта раде истинск и зналци к њижевне

уметности - теоретичари, естетичари и к њижевни критичари данас? К о

he да вреднуј е остварења текуће литературе, разлож но, обј ективно и

научно, на начин кој и he недвосмислено одвојити истински"вредна дела од

ефемерне продук циј е и повући ј асну линиј у иза кој е заувек остај у

књижевни епигони, забављачи и плагиј атори? Да ли су баш они, од кој их

очек уј емо вредносне судове, да би се прочистило лепо од баналног ,

изгубили смисао и осећање за аутентичне вредности, или им ј е само за

тренут ак понестало духа, у времену презасићеном продук тима

к вазиуметник а и к вазик ритике? А ко пођемо од става да ј е уметност

екстензионални продукт човековог духа и свести, који се остварује као

вишесмислени феномен, задатак критике би био да ентропију конкретног

к њ и ж ев н о г дел а св еде у о к в и р е ек сп л и ц и т н и х в р едн о ст и и п о р у к а .

К њижевни судови морају, дакле, бити непристрасни, обј ективни и научно-

теориј ск и аргументовани. К њижевни критичар ј е у том случај у и сам

стваралац који се поставља на неопходну дистанцу да са неопходном дозом

објективности доноси судове о уметничкој вредности дела, које је предмет

њег ове опсервациј е. Д а би одг оворио своме задат к у и оправдао

свр си сх одн о ст к њ иж евн е к р и т ик е , к р и т и ч ар м о р а и м ат и ст р у ч н е и н ау ч н е

компетенциј е кој е he га уздићи изнад дневних потреба и профаних накана

многоброј них издавача, приређивача и промотера текуће литературе,

наравно, колико је то могуће у области којом се бави, ј ер књижевно дело

ник ада ниј е толико у функ циј и науке, колико ј е естетичк и феномен и

сл и к о в и т и к о н к р ап у н к т у н и в ер з ал н и х п о р у к а и ви ш и х , о п ш т и х вр едн о ст и .

Због тога би се критичар у процени стварних вредности уметничког дела,

ма колико настој ало да доноси обј ективне судове, с разлогом могао, у

одбрани својих ставова држ ати чувених Шекспирових стихова: „Да к аж ем

истину, то што сам рекао и истина је и није." Волтар је давно запазио да

„ништа није лакше него написати књигу, осим, можда, лошу критику."

М ожда је то тачно, али ми смо сигурни да ни мало ниј е лако написати

добру критик у, радозналу, објективну, ј асну, истраживачк у - ону у кој ој

би се огледала уметничк а лепота к њиж евног дела. Поред природног дара

за уметност, теоријских и књижевноисторијских знања из области којом

се бави, критичар мора посебно неговати култ позитивног критичког духа

према културном наслеђу, историјској прошлости и књижевној традицији

народа коме писац припада, к ао и народа о коме се у делу говори. Његови

судови и оцене морају бити резултат свестраног сат едавања модела кој и

се вреднуј е, ј ер се суштинск а вредност сваког дела иск азуј е и могућношћу

р азл и ч и т и х асп ек ат а и м ет одо л о ш к их п о ст у п ак а у т у м ач ењу њ ег о ви х

значења и порук а. У вредновању литературе за младе, естетск и слој дела

мора стално бити у видном пољу критичара, кој и при том не сме


занемарити ни остале елементе његове структуре. Сазнајни, етички и

дидактични елементи, не могу се при том пренебрегнути, поготово ако су

структурни сегмент лепоте, осенчен платониј анском идеј ом лепог, које у

некој форми општости влада уметношћу . Так во схватање лепог

подразумева став да критичар свако пој единачно дело посматра и изучава

к ао елеменат универзалне лепоте. П рема томе, инсистирати на лепоти

кој а у своме феномену не би обј едињавала социолошк и, етичк и и

дидак тичк и к арак тер уметности, значило би тражење лепоте ван

конк ретног дела, обезвређивање ауторитета к ритичара и к њиж евне

критике к ао научне дисциплине. Педагошке поуке могу бити у функ цији

лепог исто к ао феномен игре и хумора, ако им је писац посредством маште

и стваралачке имагинациј е дао форму уметничког модела. Поучни

садрж аји су као и други структурни елементи књижевности за младе, често

померени у сферу апсурдног, парадоксалног и пародичног. За разлику од

науке кој а тежи да све облике парадоксалног сведе у димензиј у ј асних

п орук а и зн ач ењ а, к њ иж евн о ст , а н ар оч ит о м одер н а к њ иж ев н о ст за дец у ,

утемељена ј е често баш на ефектима парадоксалних и пародичних, па и

нонсенсних конструкциј а и песничких слика (Д а ли ми веруј ет е, Душана

Радовића, народне и ауторске бајке и сл.). Иск азана у таквој форми,

к њиж евна дела су веома приј емчива за децу, без обзира да ли су

хумористична, забавна или поучна. А ко к њиж евни к ритичар дај е

афирмативне судове и оцене, он разрешава и сопствену дилему око питања

што ј е вредно а шта ниј е у књижевној продукциј и за младе и ствара баш

онак ав модел књижевне критике, к ак ав нам је у књижевности за децу

потребан данас.

П Р И К А 3 И

бошко сувај џић (Београд)

Д аница, Српски народни илустровани к алендар за годину 2001,

уредници М иодраг М атицки, Нада М илошевић-Ђорђевић,

осма година, Вукова задужбина, Београд, 2000, 613 стр.

Д аница ј е народни к алендар који ј е по угледу на Вуков истоимени

календар-забавник (Беч и Будим 1826, 1827, 1828, 1829. и 1834. године)

покренула Вукова задужбина 1994. године, и кој и ј е задрж ао концепцију и

дух Вукових календара (описи манастира, географско-статистички списи,

историј ск и списи, портрети знаменитих Срба, прилози о ј езику и о

народним умотворинама), али ј е, у духу обећања Уредништва из првог

годишта и у складу са потребама времена, допуњен и новим, посве

актуелним одељцима и рубрик ама. Од почетк а излажења обновљеног

издања Д анице, Уредништво се руководило идеј ом о потреби, па и о

неопходности стварања једне савремене „националне читанке", упућене

широком кругу читалачке публике, ј едне озбиљне националне публик ациј е

популарног карактера, у најбољем смислу те речи, календара који би

„могао и учен читати и прост слушати". Даница ј е, тако, ј едновремено, и

п ом ени к зн ам ен ит и х људи ср п ск о г н ар ода, и л ет о п и с к ул т у р н о г ж и во т а , и

географск а и повесна к арта извучена на тлоцрту српске националне

прошлости, ј езички приручник , али и алманах из кога се читалац мож е

обавестити о савременим дешавањима у српској књижевности и к ултури.

Од почетк а ј е присутна и тенденциј а да се на здравим темељима заснуј е

свеобухватна критичка представа о положај у српскога народа у метежним

и смутним временима последње деценије двадесетог века и да се изграде

интегративне везе између Срба у матици и Срба у расеј ању, на чему се

посебно инсистира у одељку „Срби у свету". Тврдња Уредништва како ће

стална тема Д анице бити Вук Стефановић К араџић и његово дело,

потврђује се из свеске у свеску, особито у рубрици „Народна књижевност".

А ко упоредимо прво и осмо годиште Д анице, видећемо да измена у

концепциј и к алендара нема. Милениј умск и број Данице отвара уводни

текст Миодрага Матицког („Даница на прагу новог века"). Свеска за 2001.


годину у знак у ј е обележ авања два важ на датума: сто седамдесет пет година

од пој аве Д анице Вук а Стефановића К араџића и прве године новог

миленијума. У том смислу веома функционално делује прилог Н иколе

Буре „Хронологиј а двадесетог век а", у коме су издвојени датуми од

п р есудн е в аж н ост и за п о весн иц у ср п ск ог н ар ода у двадесет ом век у .

За ж аљење је што у рубрици „Годишњице" овог пута у Даници није

прикладно обележен и трећи важан датум у историји српске к ултуре - 150

година од смрти владике Петра II Петровића Његоша (+ 19. октобра 1851).

Уместо тога акценат ј е стављен на знамениту 1726. годину, годину рођења

Захариј а Орфелина, Јована Рајића и Симеона Пишчевића, у текстовима

Лазе Чурчића „Српска 1726. година" и Дејана Медаковића „Неостварени

споменик архимандрита Јована Рај ића". Прилогом Душана Иванића

,, Шумадинка Љубомира П . Ненадовића" обележено је сто педесет година

од покрет ања ј едне од нај важ ниј их публик ациј а у српској забавно-

књижевној периодици. Проблемима српске средњовековне књижевности

посвећени су текстови Миодрага М . Петровића „Златоустово тумачење

Оченаша у Законоправилу светога Саве" и Радмиле Маринковић, која ј е

дала ј едну фину филолошку синтезу под насловом „Теолог и филолог пред

старим текстом". Прилози Милића Ф. Петровића о Историј ском музеј у

Србиј е, Радослава Зеленовића о Југословенској кинотеци и Зорана Т .

Јовановића о Музеју позоришне уметности дају нам стручан и компетентан

увид у рад неких од најзначајнијих културних установа Београда и Србије,

са вредним фондовима и дугом традицијом. Последња два ће, несумњиво,

привући пажњу сваког истинског пок лоник а позоришта и филма.

Рубрику „ Осветљења" програмски отвара, увек актуелан, одломак

о држ авном праву и националној перспективи из Србиј е на ист оку

Светозара Марковића. Затим следи пригодан текст Деј ана Медаковића

„Повратак Јована Дучића" којим се читалац на најбољи начин уводи у

тематско-историјско средиште ове свеске, српску Х ерцеговину. Овим се

Д аница логично наслања на тематск е целине из претходних годишт а, о

средиштима српске духовности у Србији, на К осову и Метохији, у Црној

Гори и у српској Војводини. У складу са тим, након династиј а Немањића,

К арађорђевића, Петровића и Хребељановића, односно Лазаревића, у овој

свесци Д анице осветљене су српске властеоске породице из Босне и

Х ерцег овине у средњем век у: Косаче у прилогу Душана Спасића

(„Косаче"), босански Бранковићи, о којима пише Александар Ратковић

(„Бранковића кула у Требињу"), као и босански војвода Радослав Павловић

у веома занимљивом тексту Светлане Стипчевић" („Босански војвода

Радослав Павловић alias 'Rado Stizzoso

'") . У сарадњи са Огранком Вукове

задужбине из Требиња увршћени су и прилози о морфологији српских

средњовековних градова Босне и Х ерцеговине А лександра Ратковића, као

и о херцеговачкој географској номенклатури Владимира Ћоровића (текст

из рукописа за штампу приредио Ненад Љубинковић). О етимолошкој

Прик ази 145

повезаности непрозирних топонима из околине Требиња са митолошком

вертикалом словенске претхришћанске религиј е веома занимљив осврт

дао је Саво П ујић. Своја истраж ивања о женама у српским средњовековним

владарск им породицама Јелк а Ређеп ј е у овом број у Данице наставила

прилогом о кћерима деспота Ђурђа Бранковића.

Даница нам у „Осветљењима" даје и својеврстан омаж двадесетом

век у из аспек т а српске националне духовности. Почетак столећа

обележ ило ј е рађање нај значајниј их српск их к њижевних публик ациј а

(„ Српск и књижевни гласник" 1901) и дневних листова (београдск а

„Политика" 1904), о чему у својим прилозима говоре Предраг Палавестра

(„Запис Богдана Поповића о покретању Српског књижевног гласника") и

Будимир Поточан („ Политик а") , а на његовом истеку сведоци смо

повратка Јована Дучића, „кнеза српских песник а", у завичај , што у своме

прилогу врло емотивно пропраћа Дејан Медаковић.

Прослављању још ј едне вредне годишњице, сто шездесет година од

успостављања ј авног поштанског саобраћај а у Србиј и, тежи прилог

Радмиле А нђелковић. Да све не буде у иск ључиво свечарском тону

побринуо се Милорад Екмечић прилогом „ Спадају ли и мане у национални

к арактер", што представља и врло умесно закључивање рубрике, започете

истоврсним и ј еднако аналитичким сецирањем националног менталитета

у -

да ли доиста тако давном - тексту Светозара М арковића.

У одељку „Народна књижевност" Драгослав Девић нам скреће

паж њу на Вукове етномузиколошке записе о народним инструментима,

кој и упућуј у на чињеницу да ј е Српск и рј ечник „ нај стариј и извор за

проучавање наше традиционалне музичке к ултуре, а Вук наш први

етноорг анолог". У склопу свој их интересовања о митолошк им

(демонолошк им) бићима у словенским к ултурама, Љубинко Раденковић

у овој свесци дај е свод својих истраживања о митолошк им становницима

вода, започетих у претходним број евима Д анице. О веровањима српског

народа о добру и злу пише М иодраг М атицк и, а занимљива народна

веровања о ј елу, пићу и животињама бележи Радул М арковић.

Рубрик а „К њижевност и уметност" нове свеске Данице садржи

прилоге Неђе Шиповца о херцеговачким калуђерима књижевницима и

Станише Тутњевића о Мостарском књижевном кругу, који се ук ључуј у у

тематски круг о српској Х ерцеговини. А фирмативну рецензију Милована

Глишића о историј ском роману Х ај дук Ст анко Јанк а Веселиновића из

1896. године, изнету у писму М илану Ђ. М илићевићу, председнику Српске

краљевске ак адемиј е, из А рхива К оларчеве задужбине приредио ј е за

штампу Ненад Љубинковић. К њижевну и животну судбину великог српског

и европског песник а и мислиоца Душана М атића Драшко Ређеп види у

духовном и интелектуалном распону од три век а. Усуд неправедног

заборава, кој и ј е задесио толике наше заслуж не уметнике, са имена М аре

Ђорђевић, врхунске певачице изворних песама са К осова и Метохиј е,


отклања Ацо Доганџић. У одељку „К њижевност и уметност" ваља још

забележити и песму „Крајина" Здравка Крстановића.

Језичку рубрику у овој свесци сачињавај у прилози М илке Ивић о

линг вистичко-к ултуролош к им аспек тима речи к њига, А лек сандра

М ладеновића о М алој Грамат ици Ђуре Д аничића и чланак А сима Пеце

„У Босни и Херцеговини пчеле, скоро редовно, умиру", настао поводом

текста Милке Ивић из претходног број а Данице („Поводом пословице:

Зец ђе се окоти, онђе и погине"). Да би лексичк а проблематика, која

доминира у овој свесци, била ј ош разноврсниј а, побринула се Олга

Зирој евић прилогом о словенским лексемама у османском праву, као и

ет и м о л ош к и м и сем и о л ош к и м т ум ач ењ и м а дан ас в рл о ак т уел н и х р еч и

к иоск, кет ман и Пребег.

Рубрику о Првом српском устанку и у свој ој свесци зналачки уређуј е

М иодраг Радевић, износећи на светло дана драгоцене записе учесник а

Устанк а из Архива СА Н У , непознатих рукописа или тешко доступних

периодичних публик ација из X IX век а.

Рубрик а о Србима у свету доноси значај не прилог е Драг ана

М раовића о благу српск их владара у базилици светог Н иколе у Бариј у,

К ринке В идаковић-Петров о оснивању Српског православног савеза

„Србобран" са седиштем у Питсбургу 1901. године, знаменитог већ по томе

што од 1906. године до данас издај е лист „А мерик анск и србобран".

И звештај о оснивачком конгресу Уј едињене светосавске диј аспоре

одрж аном 29. и 30. ј ануара 2000. године у швај царском градићу Деникену,

са прокламованим циљем спречавања однарођавања и асимилациј е српске

деце и омладине у диј аспори поднео ј е Живко Марковић, док је о српским

листовима у Шведској говорио А цо Драгићевић.

Ваља издвојити и одељак Д анице о задуж бинама, у коме се на

виталност српске духовне традиције задужбинарства гледа из дијахронијске

перспективе, почев од Срба преко Саве и Дунава у XVIII веку (К оста

Поповић, „ Благодј еј аниј е митрополита Стратимировића") , преко

саборовања у Тршићу за време окупациј е (Бој ан Ђорђевић, „Вуков сабор

1941- 1944") , до важних издавачких предузећа Вукове задуж бине у

послератном периоду (Десанк а Латковић, „ Педесет број ева листа

Задужбина").

Не смеју се заобићи ни остале уобичајене рубрике: „К алендар" (Миле

Недељковић, „Месецослов за Србе сва три закона", „Јеврејски календар

"),

„ Описаниј е намастира" (Никола Вуловић, „Придворица

"), „Српски

буквар") (Филип Христић, „О правима и дужностима човека

", Милиј а

Николић, „Нови српски буквар"), „Религиј а

" (Сава, епископ шумадиј ски,

„ Српски патриј арси двадесетог век а: Гаврило V [Дож ић]) , „Н ародно

здравље" (Миливоје М. Маћеј ка, „Сокобања

"), „Народни кувар

" (Миленко

М атицки, „Српски сеоски гурманлуци. Јуначко печење", Жарко Рошуљ,

„ Шаљивац "), „А строномија

" (Срђан Самуровић, „Савремени телескопи

").

Прик ази 147

Уз списак пренумераната за 2001. годину ово би, уједно, представљало

и садржину осме свеске Данице, која ј е нови век дочекала витална и укусно

опремљена, у свечаном, милениј умском руху, и у ј еднаком духу.

бранк и ца чи гој а (Београд)

Ranko Bugarski, LICA JEZIKA , Sociolingvističke teme,

Bibl ioteka XX vek, Beograd 2001, 246 str.

Н ова к њига нашег угледног лингвисте Ранк а Бугарског обухвата

текстове настале после ауторових Сабраних дела у дванаест књига (1996-

1997) између лета 1997. и лета 2000. Текстови су са социолингвистичком

тематиком распоређеном у три дела, и то: први - О нашем ј езику ; други -

О разним лицима ј езика, и трећи - БиблиоГрафск и пр илози.

П рви део садрж и теориј ск а разматрања о линг вистичком и

полит ичком ст ат усу српск охрват ског ј език а, о полицентричној

ст андардизациј и из угла контраст ивне линг вистике и процесу

ж аргонизације ј едног сегмента творбе речи у нашем данашњем ј езику.

Полазећи од тога да задатак науке о ј езику управо и ј есте да проучава и

тумачи ј езичку стварност, аутор ук азуј е на значај изучавања компоненти

попут г енезе и диј ахрониј ског развој а, синхрониј ске струк туре,

класифик ациј а и другог , и ширих друштвених аспек ата, к ао што су

с о ц и о л и н г в и с т и ч к и , с о ц и о п си х о л о ш к и и с о ц и о п о л и т и ч к и .

У том смислу аутор истиче три битне димензиј е посматрања језичког

идентитета: структуралну, генетску и социолингвистичку. Распадом бивше

Југославиј е, у новонастаЛој социолингвистичкој ситуациј и проблем сгатуса

српскохрватског ј език а постао ј е ак туелан и сложениј и него што се

приступало његовом решавању. Са чисто лингвистичк их аспек ата:

струк туралног и генетског и даље се говори о ј единству српскохрватског

ј език а. Н аук а „ј е ј едино место где се и даље званично признај е ј език тога

имена". А ли, аутор истиче да „ име не треба поистовећивати са

идентитетом, јер оно чини само ј едну од његових саставница". Такође исти

л и н г ви ст и ч к и и ден т ит ет м ож е се н азв ат и р азли ч ит и м и м ени м а, к ао ш т о

се и и ст о и м е м ож е одн о си т и н а р азл и ч и т е ен т и т ет е з а ш т а и м а до ст а

п о т в рд а у св ет у .

П рик ази 14 9

Основни проблем статуса српскохрватског ј език а у дезинтеграцијом

насталим зај едницама тиче се највише социолингвистичког нивоа (како

се доживљава и вреднуј е у зај едници својих говорник а). Ту се мисли на

српскохрватски као ј езички стандард а не као дијасистем. Он ј е ј едан

стандардни језик , полицентричан и са различитим вариј антама у Србиј и,

Хрватској , Босни и Херцеговини и Црној Гори. Премда ј едан ентитет,

стандардни српскохрватски језик садржи неспорне унутрашње вариј ациј е.

Оно што ј е спорно нису саме ј езичке разлике него симболичке вредности

кој е им се придају у ј едној етнички, конфесионално, социјално и политичк и

издиференцираној зај едници говорник а. У том смислу „ идентитет

српскохрватског ј е у великој мери питање ставова и тумачења, пре него

опсервацији доступних лингвистичких чињеница".

Сложеном питању идентитета и полож ају бившег српскохрватског

(стандардног) ј езика Ранко Бугарски приступа отвореног духа, спреман

да у домену науке испита до краја лингвистички сагледиве елементе. М а

колико наведена проблематик а била комплексна и осетљива, аутор истиче

да се о њој мора разг оварат и , уз пун о п ошт овање к ак о н аучне

аргументације тако и националних осећања и политичких опредељења.

За солидно решавање ове лингвистичке проблематике неопходан ј е

толерантан диј алог кроз кој и ваља тражити цивилизована решења у

језичкој пракси, избегавајући ј алове а штетне расправе о власништву над

ј езиком, вариј ететом, изговором или писмом, те националну искључивост.

У другом делу садрж ани су текстови о језику, нацији и комуникацији,

о ј езичкој к ултури и толеранцији. У ј едном од својих текстова аутор

поставља питање: „ У кој им ће ј езицима ж ивети наша деца и унуци?

употреба и улога језика у будућности". Од приближно 6000 сада постојећих

ј езика готово половину чине морибундни, са мањим бројем ј ош живих

одраслих говорник а али кој и се више не преносе деци. Језици преостале

пол овине већином су угрожени јер је вероватноћа да ће, иако се ј ош усвај ај у

к ао матерњи језици, кроз коју деценију постати морибундни. Само за

преосталих 10-20% (највише 1000 језика) може се рећи да су безбедни на

дужи рок „ захваљујући поседовању великог број а говорник а и/или

одговарајуће институционалне заштите". Аутор истиче да губљење језика

предст авља ј едан аспек т општиј ег т ек ућег процеса редук циј е

разноликости и сиромашења свеукупних богатстава човечанства, који ј е

упоредив са губицима кој и у свету природе наноси гашење безброј них

зоолошк их и ботаничких врста.

Ш ансе за очување угрож ених ј език а аутор види у развиј ању

мултилингвизма у духу интеркултурализма, не само у теориј и него и у

свакодневној пракси све већег број а људи.

Аутор се, што ј е иначе познато у нашој лингвистичкој средини, и у

овим својим радовима залаже за неговање интеркултуралности кој а пре

свега „подразумева толеранцију као темељно опредељење".


Трећи део насловљен је Библиографски прилози и чини самосталну

целину. То ј е, у ствари, библиографиј а ј угословенске социолингвистике

(1967- 1999) , кој а би могла бити корисна свима кој и се баве овом

д и с ц и п л и н о м .

вељко брборић (Београд)

П РИ РУ Ч Н И К 3 А Н А СТА ВУ СРП СК О Г А К Ц ЕН ТА

У О С Н О В Н О Ј Ш К О Л И

А лександра А нтић, Нагласник - ИзГоворни буквар српског ј езика са

100 акценат ских пит алица, ИП „Плави круг", Београд, 2000, стр. 135.

Приручник Нагласник - Изговорни буквар српскоГ ј езика са 100

ак ценат ск их пит алица А лександре А нтић , професора Филолошке

гимназиј е у Београду, спада у посве ретке к њиге ове врсте, јер је о српском

ак ц ент у у н аст ав н е сврх е до сада м ал о п и сан о .

А лександра А нтић нуди у приручнику потпуно нов и креативан

приступ настави акцената. Овај приручник ј е подељен на неколико

поглавља, кој а су обогаћена цртеж има у боји и многим креативним и

успепшим илустрациј ама. У поређењу с уџбеницима и приручницима кој е

имају на располагању ученици у основним школама овај ј е сасвим атипичан

и уноси свежину и занимљивост којима се већина постојеће школске лит-

ературе не би мош а похвалити.

Први део приручника је концшшран као општи приступ језику и говору

и ниј е у најдиректнијој вези с акцентом, али зато ту можемо наћи за ученике

приступачна и занимљива објашњења и досетке помоћу којих ће им настава

језика бити занимљивиј а и милија (Говоримо све оно шт о нећемо да

прећут имо, Пост ој и језик на кој ем Говоримо и ј език помоћу којеГ Говоримо,

Ност ој е мат ерњи ј езици и ст рани ј езици, Језиком се споразумевамо и са

људима разумевамо...) .

Основни текст Н аГласник а износи око стотину страна, а после иду

решења многобројних задатака (105- 133), као и садржај приручника (134-

136).

Гиавни део приручник а ј есте елементарно излагање акценатске

проблематике с многобројним примерима изговора и употребе свих

акценатск их елемената, које прате задаци и веж бе за утврђивање изложене

материје. Већ смо рекли да све то прате забавне и занимљиве, али у првоме


реду у едук ативном смислу добре ликовне илустрације. Однос између

теориј ских и практичних елемената посве ј е употребљив за наставу,

прецизниј е речено - теориј ск и део ниј е доминантан и ниј е претеж ак за

акценатске почетнике (како у теориј ском тако и у практичном смислу) .

А к ценат ск и проблеми износе се поуздано и стр учно, г рафи чк и

занимљиво и привлачно, па ј е за многе тешк а материј а прилагођена и

нај млађим ученицима наших школа. Градиво ј е изложено на, мож е се

рећи, ј едноставан, ученицима разумљив и приј емчив начин. П осебан

к валитет мож е се наћи у инвентивности и маштовитости при изношењу

прилично апстрак тне и тешке материј е за нај млађе ученике нашег

ш к о л с к о г с и с т е м а .

Трећи део приручник а доноси разноврсне практичне веж бе, које

сваки ученик решава самостално уз могућност проверавања својих

резултата и знања у решењима кој а се налазе на крај у.

Задовољене су потребе наставног плана и програма за основну

школу к ада су посреди наставне потребе о ак ценатск им проблемима

српског ј език а. Методички поступци кој е ауторк а користи у потпуности

су прихватљиви. То се односи и на ак тивну улогу ученика у усвај ању и

употреби нових знања.

У Нагласнику , на поткорицама, стој и да ј е он намењен ученицима

нижих разреда основне школе и то ј е само делимично тачно. Н аиме, овај

приручник ј е у првом реду намењен ученицима ниж их разреда основне

школе, али ј е он сасвим употребљив и у старијим разредима основне школе.

Разлоге за овак ву т врдњу налазимо у наст авном плану и програму за

о сн о в н у ш к о л у .

Н аставни план и програм за ниж е разреде основне школе врло мало

простора и времена посвећуј е настави акцената. Разлог ј е ј асан и оправдан,

због тога што на том узрасту степен ученичке приј емчивости није велики

за ову врсту наст авног градива. У првом и другом разреду основне школе,

тј . у наставном програму, имамо само ј едну напомену о акценту и то да

ученици „уоче улогу гласа у разликовању значења речи". Трећи разред

предвиђа: „Уочавање наглашених и ненаглашених слогова; дугих и кратких

самогласник а. Уочавање утицај а ак цената на значење речи у разним

говорним ситуацијама", док у четвртом разреду у наставном програму

налазимо: „ Уочавање н аглаш ених и нен аглаш ених речи : веж бе и

изговарање акценатских целина (не можеш, од куће, писали смо ти).

Уочавање семантичке функ ције акцента у речима истог гласовног састава

и различитог акцента".1

1 Све изводе из наставног плана и програма за основну школу дај емо

према важећим школским документима „ Службени гласник СРС - Просветни

гленик", бр. 4/90, „ Службени гласник РС - ГТросветни гласник

" бр. 2/91,

"/92, 13/

93, 1/94, 5/95 и 6/96.

П рик ази 15 3

Овај приручник, то је сасвим јасно и на први поглед, премашује захтеве

и потребе ниж их разреда основне школе. Те потребе надмашуј е и

к в а л и т е т о м и к в а н т и т е т о м .

А ко погледамо захтеве наставног плана и програма за више разреде

основне школе, видећемо да овај приручник може у целини задовољити и

те програмске захтеве. Стога ћемо овде навести и захтеве наставног плана

и програма за стариј е разреде - пети разред: „Уочавање разлике у

квантитету акцента"; шести разред

- „Уочавање разлике између дугих

акцената"; седми разред

- „Уочавање разлике између кратких акцената

";

осми разред -

„ Главна правила ст андардне ак ценатске норме и

сист емат изовање садрж ај а о ак центима из прет ходних разреда.

А кценатски знаци."

Уз додатни рад иде напомена већ за пети разред: „Веж бе у говору с

правилним ак центовањем. Читање и к азивање кратк их ак ценатск их

текстова. К њиж евни ј език и лок ални говор -

уочавање ак ценатск их

разлика."

У упутствима за остваривање наставног плана и програма налазимо

и напомену следеће садржине:

„Програмске садрж ај е из акцентологиј е не треба обрађивати к ао

посебне наставне ј единице. Не само у настави језика већ и у наст ави читања

и к ултуре израж авања ученик а треба у сваком разреду уводити у

програмом предвиђене стандардне акценатске норме, а сталним вежбањем,

по могућству уз употребу магнетофона, ученике треба навик авати да чују

правилно акцентовану реч и у крај евима где се одступа од ак ценатске

норме да разликују акценат стандардне речи од свога акцента."

А ко се има на уму да у пост ој ећој уџбеничкој литератури о

акценатск им проблемима има недовољно и не нај срећниј е одабраних

обј ашњења, а с друге стране имамо реалне захтеве наставног плана и

програма, посве ј е ј асно да ј е потреба за оваквим приручником очиш една.

К ада се сагледај у к валитети овог приручник а, ј асно ј е да ће

Нагласник наћи свој е место у нашим школама и наст авном процесу.

Сасвим ј е сигурно да овладавање основним знањима и правилима српског

ак центског система на основношколском узрасту доприноси говорној

к ултури ученик а и обогаћуј е усмену комуникацију.

Овај приручник има и неке ситније недостатке, али они у поређењу

са свеукупним његовим квалитетом не заслужују да овде буду поменути.

Ваља рећи и то да је Нагласник веома к валитетно опремљен, што је

заслуга не само аутора и илустратора већ и издавача и штампариј е.

*

К ао додатак уз овај прик аз Нагласника, овде ћемо навести и ј ош два

приручник а и неколико радова који се могу користити у настави акцената,

а за многе су недоступни и непознати. Жеља нам је да насгавницима ук ажемо


да су ови приручници и радови употребљиви у настави (мисли се и на

основну и средњу школу), а појавили су се у последњих двадесетак година.

Ићи ћемо хронолошким редом:

1. Милорад Дешић, 1979, А кценат у настшви српскохрват ског

ј езика, Београд, К њиж евност и језик бр. 1, стр. 158- 165.

2. Милорад Дешић, 1988, Основна правила ак цент уациј е

српскохрват ског књиж евног ј езика (уз сист емат изацију Градива

о ак цент има) , Београд, У : Ориј ентациони распоред наставног

градива за осми разред основне школе, стр. 50- 56.

3. Асим Пецо, 1989, А кценат ска чит анка, Београд, стр. 1-

265 .

4. Милорад Дешић, 1992, Српски акценат с лакоћом, Београд,

стр. 1- 75. (овај приручник прате четири аудио касете).

5. Петар Ђукановић, 1994, Унење ак ценат а у основној и

средњој школи, Београд, К њижевност и ј език 1- 2, 1994, стр. 55- 62.

6. Бранко Савић, 2000, Обрада акцент ау школи, Бања Лука,

Прилози настави српског језика и књижевности бр. 1- 2 (нова серија).

Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

ДЕЈА Н ВУ К ИЋЕВИЋ (Београд)

СЕЛЕК ТИВНА БИБЛИ ОГРАФ ИЈА ДАНИЈ1А К ИШ А

Библиографиј а ј е рађена по I SBD(m) (М еђународни стандардни

библиографски опис монографских публикациј а) и ISBD(cp) стандарду (Inter-

national Standard Book Description (component parts), Guidel ines for the aplication

of the ISBDs to the description of Component Parts. — London : IFLA UBCIM

Programme, 1988).

Иако ce персоналне библиографиј е раде угпавном по хронолошком принципу,

аутор се у овом случај у ниј е определио за њега из неколико разлога. Свака

библиографиј а, па и ова, има свој у циљну групу. Ова ј е уз то и селективна и доноси

врло мали сегмент Кишовог стваралаштва, пре свега оно што ј е о њему писано

последњих шдина, а како за претходни период постој е раниј е урађене библиографије,

аутор се, због лакшег сналажења, определио за принцип уазбучавања.

а) монографске публикациј е Д. Киша

КИ Ш , Данило

1. Bašta, pepeo / Danilo Kiš. — Beograd : BIGZ, 1995. — 201 str. ; 21 cm.—-(Sabrana

dela / Danilo K iš)

T i r až 2 00 0 .

2. Vari a / Dani lo K iš ; priredi la M iij ana M iočinović. — Beograd : BIGZ, 1995. — 592

str. ; 21 cm. — (Sabrana dela / Dani lo K iš)

Tiraž 2000. — Str. 569— 582: Pogovor / M . M . — Bibliografi j a: str. 559— 565. —

Registar.

3. Gorki talog iskustva/ Danilo K iš priredila M irj ana Miočinović. — 2 izd. — Beograd

: BIGZ, 1991. — 325 str. ; 20 cm. — (Biblioteka Razgovori s piscima)

Tiraž 2000. — Str. 318—[326] : Pogovor / M . M . — B ibl iografi j a: str. 295— 317.

4. Grobnica za Borisa Davidoviča / Dani lo K iš. — Beograd : BIGZ, 1995. — 149 str.

; 21 cm. — (Sabrana dela / Dani lo K iš)

T i r až 2 0 0 0 .

15 6 К њиж евноет и језик

5. Електра : (по Еурипиду) / ДанилоК иш. — Чачак : Дом културе, 1992.— 41 стр.

; 22 сш. — (Алеф : библиотека часописа Градац ; књ. 18)

6. Enciklopedij a mrt vih / Danilo K iš. — Beograd : BIGZ, 1995. — 199 str. ; 21 cm. —

(Sabrana dela / Danilo K iš)

T i raž 20 0 0 .

7. Život, literatura/DaniloKiš; priredilaMiij anaMiočinović/ DaniloKiš. — Beograd

: BIGZ, 1995. — 299 str. ; 21 cm. — (Sabrana dela / Dani lo K iš)

Tiraž 2000. — Str. 237—243: Pogovor / M . M . — Bibliografij a: str. 229— 233. — Str.

237—294: Opšta bibliografi j a / Milena Marković. — Registar.

8. Lauta i ožilj ci / DaniloKiš ; priredi laMiij anaM iočinović. — Beograd : BIGZ, 1994.

— 111 str. ; 20 cm. — (Nove knj ige domaćih pisaca. Proza 1994)

Tiraž 2000. — Str. 99— 110: Opšta napomena / M . M . — Beleška o piscu: str. 111 —

[ 112] .

9. Mansarda : satiri čna poema / Dani lo Kiš. — Beograd : BIGZ, 1995. — 115 str. ; 21

cm. — (Sabrana dela / Dani lo K iš)

T i r až 20 0 0 .

10. Нај лепше приче Данила К иша / избор и предговор Михај ло Пантић. — Београд

: Просвета, 2001. — 267 стр. ; 21 cm

Приче Данила К иша или Распон сажетости: стр. 5— 8.

11. Noć i magla/ Danilo K iš. — Beograd : BIGZ, 1995. — 273 str. ; 21 cm. — (Sabrana

dela/ Danilo K iš)

T i raž 2000. — Str. 169— 178 : B elešk e / M . M .

12. Pesme ; Elektra / Danilo Kiš ; priredila Mirj ana Miočinović. — Beograd : BIGZ,

1995. — 180 str. ; 21 cm. — (Sabrana dela/ Dani lo Kiš)

T i raž 2 0 00 .

13. Песме и препеви / Данило К иш ; приредио Предраг Чудић ; изабрали Ото

Толнаи, Предраг Чудић, Радивој е Константиновић ; ликовни прилози Леонид

Ш еј ка... [и др.] . — Београд : Просвета, 1992. — 389 стр. : илустр. ; 21 cm

Тираж ЗООО. — Стр. 359—363: Песме и препеви ДанилаКиша/ Предраг Чудић.—

Библиографиј а: 367—380.

14. Peščanik / DaniloKiš. — Beograd : BIGZ, 1995. — 297 str. ; 21 cm. — (Sabranadela

/ Dani lo K iš)

T i r až 2 0 00 .

15. По— етика / Данило Киш. — Београд : Нолит, 1972. — 138 стр. ; 18 cm. —

(Библиотека Дело)

16. Ро—etika / Danilo K iš. — Beograd : Konferencij a Saveza studenata Jugoslavij e,

1974. — 188 str. ; 18 cm. — (M ala edicij a Idej a)

17. Породични циркус / Данило Киш. — Београд : Српска књижевна задруга,

1993. — 516 стр. ; 19 cm. — (Српска књижевна задруга ; коло 86, књ. 575)

Библиографија 157

Садржај с насл. стр.: Рани ј ади ; Башта, пепео ; Пешчаник. — Тираж 3000. — Стр.

503—512: Изводи из К ишове поетике / приредила Мирј ана Миочиновић. —

Белешка о писцу: стр. 513— 514.

18. Psalam 44 / Dani lo Ki š. — Beograd : BIGZ, 1995. — 131 str. ; 21 cm. — (Sabrana

đela / Dani lo K iš)

T ir až 2 0 00 .

19. Ranij adi / DaniloKiš. — Beograd :BIGZ, 1995.— 120str. ; 21 cm. — (Sabranadela

/ Danilo K iš)

T i r až 2 0 00 .

20. Skladište / Danilo K iš ; priredila Miij ana Miočinović. •— Beograd : BIGZ, 1995. —

397 str., [48] str. s tablama ; 20 cm. — (Posebna izdanj a /BIGZ)

T i raž 2000. — Str . 349— 395 : B eleške / M . M .

21. Homo Poeticus / Danilo K iš. — Beograd : BIGZ, 1995. — 345 str. ; 21 cm. —

(Sabrana dela / Dani lo K iš)

Tiraž 2000. — Bibliografi j a: str. 335—338. — Registar.

22. Čas anatomij e / Danilo Kiš. — Beograd : BIGZ, 1995. — 383 str. ; 21 cm. —

(Sabrana dela / Dani lo K iš)

T ir až 20 0 0 .

б) сериј ске публикациј е

23. Истинитост фиктивне творевине / Данило Киш. — Реч на додели Андрићеве

н аг рад е.

У : Књижевност. — Год. 47, књ. 98, бр. 8— 10 (avgust—oktobar 1992), стр. 1300—

130 1.

24. Kratkabiografi j a/ DaniloKiš.

U: Vidici . — God. 38, br. 266—267 (4—5) (1990), str.12

— 13.

25. O inspiracij i / Danilo Kiš.

U: Vidici . — God. 38, br. 266—267 (4— 5) ( 1990), str. 17—22.

26. Последње прибежиште здравог разума / Данило Киш.— Преузето из: Le dernier

Bastion du bon sens, Paris, Jun 1990, no 2—3. — Напомене уз текст.

У : Књижевне новине. — Год. 43, бр. 806 (15. октобар 1990), стр. 9.

27. Sudbinaknj ige/ DaniloK iš.

U : Vidici. — God. 38, br. 266— 267 (4— 5) ( 1990), str. 51— 53.


И Н Т Е Р В ЈУ И

28. Добро намештене замке / Данило Киш ; разговор водио Драган Д. Марковић.

У: Борба. — Год. 68, бр. 224— 225 ( 12— 13. август 1989), стр. 7.

29. Живот и литература / Данило Киш.

У : Градац. — Год. 13— 14, бр. 78/79 (1987), стр. 6—26.

30. Значај доброг и оданог читаоца; Џој совско прогонство / Данило Киш ; [разговоре

водила] Љиљана Дуфгран—Боричић. — Напомене уз текст.

У : Књижевне новине. — Год. 43, бр. 800 ( 15. ј ун 1990), стр. 10— 11.

31. Мој а ј е личност скривена мсђу стварима / Данило Киш ; разговор са Евом

Мек—Жерар. — Напомене уз текст.

У : К н.ижевност, — Год. 49, књ. 101, св. 5—6 (мај—

ј ун 1996), стр. 348—352.

32. Разговор са Данилом К ишом / [разговор водио] Патрик Амин ; превела с

француског Мирј ана Миочиновић. — Напомене уз текст.

У : Мостови (Београд). — Год. 30, бр. 118, св. 2 ( 1999), стр. 162— 166.

33. Савест ј едне непознате Европе / Данило Киш ; превео са португалског П.

Мужиј евић.

У : Књижевност. — Год. 44, књ. 82, св. 12 (децембар 1988), стр. 2043— 2055.

34. Удео чуда и труда : (разговор са Данилом К ишом) / [разговор водио] Џевад

С абљ ак ови ћ .

У : Књижевност. — Год. 45, књ. 89, св. 2—3 (фебруар— март 1990), стр. 412—418.

35. Џој сов величанствени пораз : сећање: Данило К иш : (1935— 1989) / [разговор

водио] Боро К ривокапић.

У : Политика. — Год. 96, бр. 30892 (23. октобар 1999), стр. 24.

РА Д ОВ И О ДА Н ИЛУ К И Ш У

а) монографске публикаииј е

ВУК ИЋЕВИЋ, Драгана

36. Поетика Гробнице за Бориса Давидовича Данила Киша / Драгана Вукићевић.

— Резиме на руском. — Напомене уз текст.

У : КЊИЖЕВНОСТ и историј а П1 / [зборник уредио Мирољуб Стој ановић]. — Ниш

: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу : Студиј ска група за

српски ј език и књижевност Филозофског факултета, 1998. — Стр. 229—238.

ВУ ЧК ОВ И Ћ, Радован

37. Romansij erska sinteza/ Radovan Vučković.

U: Problemi, pisci i dela. Knj . 1 / Radovan Vučković. — Saraj evo : „Vesel in M asleša",

19 74 , — Str . 16 1— 172 .

Библиографиј а 159

Д ЕЈ1ИЋ, Јован

38. Књижевни погледи Данила К иша : ка поетици К ишове прозе / Јован Делић. —

Београд : Просвета, 1995. — 333 стр. ; 21 cm. —-(Библиотека Књижевни свет)

Тираж 1000.

39. Кроз прозу Данила Киша : капоетици КишовепрозеП/ Јован Делић.— Београд

: БИГЗ, 1997. — 539 стр. ; 20 cm. — (Посебна издања / БИГЗ)

ЕГЕРИЋ, М ирослав

40. У знаку зрелости / Мирослав Егерић.

У: Људи, књиге, датуми / Мирослав Егерић. — Нови Сад : Матица српска, 1971.

— Стр. 140— 146.

ЈОВА Н ОВ , Светислав

41. Čas lobotomij e : enciklopedij ski zverinj ak Danila Kiša : zapisi iz hiperteksta/

Svetislav Jovanov. — Beograd : Clio, 1997. — 158 str. ; 18 cm. — (Biblioteka

K lepsidra)

T i r až 50 0 .

К ОП РИВИЦА , Бож о

42. Данило К иш или Племство као бол или У потрази за изгубљеним оцем или

Сестра мој а, смрт / Божо Копривица.

У: Волеј и слух : да и не : есеј и и критике / Божо Копривица. — Београд : БИГЗ,

1992. — Стр. 11—64.

43. Киш, Борхес, Марадона / Божо Копривица. — Београд : Народна књига—

Алфа, 1996. — 244 стр. ; 21 cm. — (Библиотека Изазов ; књ. бр. 2)

К ОРД ИЋ, Радоман

44. Kiš i pitanj e оса : proza Danila Kiša / Radoman Kordić.

U: Tumačenj eknj iževnog dela/ RadomanKordić. — Gornj i Milanovac : Dečj enovine,

1988 , — Str. 245— 266.

К РИВОКА ПИЋ, Боро

45. Treba li spaliti Kiša? / [priredio] Boro Krivokapić. — Zagreb : Globus, 1980. — 517

str. ; 21 cm. — (Bibl ioteka Globus)

Ј1А Ј1И Ћ, Иван B.

46. Portret pesnika u detinj stvu / Ivan V. Lalić. — O Ranim j adima.

U: Jevrej ski almanah 1968—1970. — Beograd : Savez j evrej skih opština Jugoslavij e, s.

a. — Str . 24 7— 24 8.


М И ЛИ В ОЈЕВ ИЋ, И вана

47. Ауторски коментар у Кишовој породичној трилогиј и / Ивана М иливој евић. —

Н апомене уз текст. — Summary. — Библиографиј а.

У : КОМЕНТАР и приповедање : прилози поетици приповедања у српској

књижевност и / Душан Иванић... [идр.] ;уредиоДушан Иванић.— Београд :Центар

за научни рад, Филолошки факултет Универзитета, 2000. — Стр. 113— 151.

М ИЛОШ ЕВИЋ, Н икола

48. Полемички календар / Никола Милошевић.

У: Књижевност и метафизика: зиданица на песку II / Никола Милошевић ; приредио

Мило Ломпар. — Београд : "Филип Вишњи

" ', 1996. — Стр. 235—254.

ОГЊЕНОВИЋ, В ида

49. Композициј а и садржина романа „Пешчаник" Данила Киша / Вида Огњеновић.

У : ЗБОРНИК радова наставника и студената Филолошког факултета. — Београд :

Филолошки факултет, 1975. — Стр. 265—270.

50. HOM M AGE Данилу К ишу : зборник радова 5 / [уредник Радомир В .

Ивановић]. — Будва : Средња школа

"Данило К иш

", 1997. — 247 стр. ; 20 cm. —

(Библиотека Вертикале)

ПА НТИЋ, Михај ло

51. К иш / М ихај лоПантић.— 2. допуњено изд. — Београд : „ Филип Вишњи", 2000.

—- 141 стр. ; 20 cm. — (Библиотека Посебна издања / „ Филип Вишњи")

Тираж 1000. — Кратка хронологиј а живота и рада Данила Киша: стр. 135— 139.

ПИЈАНОВИЋ, Петар

52. Проза Данила Киша / Петар Пиј ановић. — Приштина : Јединство ; Горњи

Милановац : Дечј е новине ; Подгорица : Октоих, 1992. — 238 стр. ; 20 cm. —

(Библиотека Обележј а)

Тираж 1000.

РОСИЋ, Татј ана

53. Биографиј аљубави/љубавпремабиографиј и : (К иш— Набоков) теориј а читања

/ Татј ана Росић. — Summary. — Напомене уз текст.

У : ИЗ књижевности : поетика— критика— историј а / уредио Миодраг Матицки.

— Београд : Институт за књижевност и уметност, 1997. — Стр. 373— 379.

СЕК ЕЉ, Вој ислав

54. Spiralna l inij a razvoj a / Voj islav Sekelj . — O Grobnici .

U: 23 kri tike / Voj islav Sekelj . — Novi Sađ : Srpska čitaonica i knj ižnica Irig, 1988. — Str.

2 2—2 6 .

Библиографија 16 1

СРЕЋК ОВИЋ, М илутин

55. Dve pripovetke Danila Kiša / Milutin Srećković. — O Ranim j adima.

U: Kritički profi li . — Beograd : Slovo lj ubve, 1977. — Str. 233—[243].

56. Prepoznati Andreasa / Milutin Srećković. — O Ranim j adima.

U: Kritički profi li. — Beograd : Slovo lj ubve, 1977. — Str. 125— 128.

HA LPERT— Zamir, L il i

57. Danilo Kiš: j ednabolna, mračna odisej a/ Lily Halpert—Zamir ; [prevod shebrej skog

Ana Šomlo], — Beograd : Ateneum, 2000. — 195 str. : ilustr. ; 20 cm. — (Biblioteka

Juče i danas)

ЧУД ИЋ, Предраг

58. Saveti mladom piscu ili Knj iževna početnica / Predrag Čudić. — Beograd : Radio

B92, 1996. — 246 str. ; 20 cm. — (Apatridi)

Ш У КА ЛО, М ладен

59. Кишови палимпсести према Борхесу / Младен Шукало. — Белешка о аутору.

— R esu m e.

У: ХОРХЕ Луис Борхес / приредили Радивој е Константиновић, Филип Матић,

Марко Недић. — Београд : Завод за уџбенике и наставна средства: Српска књижевна

задруга : Југословенско удружење латиноамериканиста, 1997. — Стр. 131— 141.

б) сериј ске публикациј е

А Л БАХ А РИ , Давид

60. Сан о учитељу / Давид Албахари.

У: К њижевне новине. — Год. 43, бр. 806 (15. октобар 1990), стр. 10.

А ЋИ М ОВИ Ћ И вков, М илет а

61. Лик оца у романима Данила К иша / Милета Аћимовић Ивков. — Напомене уз

т е к с т .

У : Свеске. — Год. 7, бр. 24 (јун 1995), стр. 101-— 112.

БА ГИЋ, Крешимир

62. Lavanda, Subotica, kestenov l ist / Krešimir Bagić.

U: Quorum. — God. 5, br. 5—6 (1989), str. 222— 224.

БОЖОВИЋ, Гој ко

63. Детаљни списак / Гој ко Божовић. — О песми: Ћубриште.— Напомене уз текст.

У: Књижевна реч. — Год. 22, бр. 414 ( 10. април 1993), стр. 9.


64. Право на биографиј у / Гој ко Божовић. — Одломак. — О Гробници.

У: Књижевне новине. — Год. 46, бр. 903 (1, март 1995), стр. 10.

БОШ К ОВИЋ, Драган

65. Поетика времена и просторау Гробници за Бориса Давидовича Данила К иша/

Драган Бошковић. — Напомене уз текст. — Библиографиј а.

У : Повеља. — Год. 28, бр. 1 ( 1998), стр. 75—86.

БОШ ЊА К , И штван

66. О času anatomij e — u času današnj em / Ištvan Bošnj ak.

U: Rukovet. — God. 37, br. 1—2 ( 1991), str. 58—59.

БРА Н К ОВИ Ћ, Светлана

67. Амбивалентност К ишовог дивљег кестена / Светлана Бранковић.

У : Дневник. — Год. 57, бр. 18365 ( 15. март 1998), стр. 10.

68. Тоналитет, правоугаоник и тачка „ Еолске харфе" / Светлана Бранковић.

У : Дневник . — Год. 57, бр. 18503 (2. август 1998), стр. 12.

БРОДСК И, Јосиф

69. Било ј е неправедно умешати се у Кишов живот / Јосиф Бродски ; с енглеског

превела Габриела Арц.

У : К њижевне новине. — Год. 43, бр. 806 (15. ок гобар 1990), стр. 9.

70. Данило Киш песник реченице / Јосиф Бродски ; превела Ирена Жнидаршић. —

Реч са скупа европских писаца у Стразбуру.

У: Књижевне новине. — Год. 44, бр. 834 (15. ј ануар 1992), стр. 4—5.

ВАСИЋ, Бранислава

71. Енциклопедиј а мртвих Данила Киша: интерпретациј а новеле / Бранислава Васић.

— Библиографиј а.

У : Поља. — Год. 45, бр. 412/414 (2000), стр. 51—55.

ВЛА ДУ Ш ИЋ, Слободан

72. Блискост два романа: лик у Стериј ином Роману без романа и Кишовој Мансарди

/ Слободан Владушић.

У : Свеске. — Год. 9, бр. 35 ( 1997), стр. 93— 98.

ВЈ1А ЈЧИЋ, М илан

73. Umro ј е princ naše i evropske knj iževnosti / M ilan V laj čić.

U : Vidici. — God. 38, br. 266— 267 (4—5) ( 1990), str. 87— 89.

Б иблиографиј а 163

ГЕОРГИЈЕВСК И, Христо

74. Roman „Peščanik" / Hristo Georgij evski. — Prikaz.

U : Delo (Beograd). — God. 19, knj . 19, br. 6 (jun 1973), str. 692—697.

ГЕС, Вилиј ем

75. Постање и умирање / Вилиј ем Гес ; с енглеског превела Габриела Арц. —

Приказ: The Enciclopedia of the Dead. — Напомене уз текст.

У : К њижевност. — Год. 45, књ. 89, бр. 4 (април 1990), стр. 759— 767.

ГРУЈИЧИЋ, Петар

76. Критичко и полемичко у „Књизи о Змај у" Лазе Костића и „Часу анатомиј е

"

Данила Киша / Петар Груј ичић. — Напомене уз текст.

У: Књижевна реч. — Год. 21, бр. 401 (25. септембар 1992), стр. 12— 13.

Д ЕБЕЉА К , Алеш

77. Poglavlj a iz istorij e metafora : uvod u poetiku Enciklopedij e mrtvih Danila K iša :

(para-esej i) / Aleš Debelj ak ; preveo sa slovenačkog Milan Đorđević. — Odlomak. —

N apomene uz tekst.

D eo 1

U: Delo (Beograd). — God. 33, knj . 33, br. 11— 12 (novembar—decembar 1987), str.

85 - 10 2 .

D eo 2

U: Delo (Beograd). — God. 34, knj . 34, br. 1 (januar 1988), str. 147— 165.

Д ЕЛИЋ, Јован

78. Данило Киш: Башта, пепео: мај ка / Јован Делић.

У: К њижевност. — Год. 46, књ. 94, бр. 9— 10 (септембар—октобар 1991), стр.

12 5 5— 12 6 6 .

79. Данило К иш и Милош Црњански / Јован Делић.

У : Зборник Матице српске за књижевност и ј език. — Књ. 42, св. 1—3 (1994), стр.

15 1— 16 7 .

80. Данило Киш и српска традициј а антиромана / Јован Делић. — Напомене уз

т е к с т .

У : Књижевна критика. — Год. 27 (пролеће—лето 1998), стр. 106— 113.

81. Данило К иш о читаоцу / Јован Делић.

У : Овдје. — Год. 24, бр. 291—292 (март—април 1993), стр. 37—38.

82. Данило К иш: проза и историј а / Јован Делић.

У : Летопис Матице српске. — Год. 168, књ. 449, св. 1 (јануар 1992), стр. 65— 81.


83. Данило Киш: проза и музика : експлицитни поетички искази / Јован Делић.

У : Освит. — Год. 1, бр. 3 (1991), стр. 29—35.

84. Изокренути дурбин / Јован Делић.

У : Политика. — Год. 95, бр. 30580 ( 12. децембар 1998), стр. 48.

85. Иронични лиризам / Јован Делић.

У: Побј еда. — Год. 53, бр. 11212 (1. март 1997), стр. 9.

86. К а поетици прозе Данила Киша / Јован Делић.

У : Побј еда. — Год. 52, бр. 10890 (1996), стр. 11.

87. Киш и Андрић : (фрагменти) / Јован Делић.

У: Књижевне новине. — Год. 44, бр. 850—851 (15. окт. — 1. нов. 1992), стр. 9.

88. К иш и ЈТаза Костић / Јован Д елић.

У: Летопис Матице српске. — Год. 168, књ. 449, св. 5 (мај 1992), стр. 865—870.

89. Киш: „Рани ј ади". Отац / Јован Делић.

У : Књижевне новине. — Год. 43, бр. 809 ( 1. дец. 1990), стр. 6.

90. К ишов породични круг : пет година од смрти Данила Киша / Јован Делић.

У: Дневник. — Год. 53, бр. 17182 (23. новембар 1994), стр. 18.

91. Кишова фута смрти / Јован Делић. — Одломак.

Д ео 1

У: К њижевна реч. — Год. 23, бр. 447 (25. окт. 1994), стр. 5.

Д ео 2

У: К њижевна реч. — Год. 23, бр. 448 (10. нов. 1994), стр. 13.

92. Пешчаник Данила Киша : значење риј ечи из наслова / Јован Делић.

У: Књижевне новине. — Год. 43, бр. 805 ( 1. окт. 1990), стр. 7.

93. Poetika darivanj a u romanu „ Peščanik" Danila Kiša / Jovan Delić.

У: Домети. — Год. 19, бр. 68—69 (1992), стр. 86—94.

94. Поетика прозе Данила Киша / Јован Делић. — Summary. — Напомене уз текст.

У : Књижевна историј а. — Год. 28, бр. 98 (1996), стр. 117— 124.

95. Пустоловине „Пуетолине" / Јован Делић.

У: Побј еда. — Год. 53, бр. 11441 (18. октобар 1997), стр. 11.

96. Циклизациј а К ишове прозе / Јован Д елић.

У: Књижевне новине. — Год. 51, бр. 990/991 (15. 2. и 1. 3. 1999), стр. 8.

Д УБАК , Будимир

97. Слике из сјећања : омаж Данилу К ишу / Будимир Дубак.

У: Побј еда. — Год. 54, бр. 11618 (18. април 1998), стр. 11.

Библиографиј а 165

ЋЕРИЋ, Зоран

98. Киш и Набоков / Зоран Ћерић.

У : Свеске. — Год. 12, бр. 51— 52 (2000), стр. 115— 118.

ЋОРЋЕВИЋ, М илан

99. О j ednoj priči za decu i osetlj ive / Milan Đorđević. — O priči: Pogrom.

U: Novi vidici. — Br. 1 (1991), str. 240—242.

ЂОРЂЕВ ИЋ, М илош

100. Две перспективе романа „ Башта, пепео" : пет година од смрти Данила К иша /

Милош Ђорђевић.

У: Јединство. — Год. 50, бр. 352 (31. децембар 1994. и 1, 2. и 3. ј ануар 1995), стр. 10.

ЗУ БА НОВИЋ, Слободан

101. Pravo na postupak / Slobodan Zubanović.

U: Reč. — God. 2, br. 7 ( 1995), str. 73.

JEPKOB, Александар

102. Život, Forma, Metamorfoze / Aleksandar Jerkov. — Prikaz: Porodični cirkus.

У: Борба. — Год. 72, бр. 59 (3. март 1994), стр. III .

103. К ишова поетика енциклопедиј е / Александар Јерков.

У: Свеске. -— Год. 1, бр. 1 ( 1989), стр. 62—70.

104. Пекић и Киш — у миру са собом / Александар Јерков.

У: Књижевне новине. — Год. 44, бр. 847 ( 1. септембар 1992), стр. 7.

105. Pozlata, ram i poetika / A leksandar Jerkov. — O romanima: Bašta, pepeo i Mansarda.

— Napomene uz tekst.

U: Knj iževna reč. — God. 23, br. 433 (25. феб. 1994), str. 6—7.

JOBA HOB, Светислав

106. Kompj uter zove Gulag / Svetislav Jovanov.

U: Naša borba. — God. 4, br. 1288— 1289 (22—23. avgust 1998), str. II .

107. Čas lobotomij e: enciklopedij ski zverinj ak Danila Kiša / Svetislav Jovanov.

U : Reč. — God. 4, br. 31 ( 1997), str. 82— 88.

ЈОК ОВИЋ, М ирољуб

108. Аутобиографско као документарно / Мирољуб Јоковић. — Summary.

У: Научни састанак слависта у Вукове дане. — Бр. 27/ 1 ( 1998), стр. 455— 460.

109. (Х)ватање бесконачног / Мирољуб Јоковић. — Приказ: Енциклопедиј а мртвих.

У : К њижевност. — Год. 39, књ. 78, бр. 10 (октобар 1984), стр. 1717-— 1721.

166 К н.иж евност и ј език

К А РАУЈ1АЦ, Мирослав

110. „Ред вожње" за будућа путовања / Мирослав Караулац.

У: Књижевне новине. — Год. 46, бр. 903 (1. март 1995), стр. 9.

К АТУШИЋ, Бернарда

111. Autorecenzij a kao pripovj edni postupak / Bernarda Katušić.

U: Quorum. — God. 5, br. 5—6 ( 1989), str. 220— 221.

КОВАЧ, Лоран

112. Странице из речника / Лоран Ковач ; превео Мирослав Караулац.

У : Књижевне новине. — Год. 46, бр. 903 ( 1. март 1995), стр. 5.

К ОВАЧ, М ирко

113. Duša koj a upij a smrt : Danilo Kiš (1935— 1989) / M irko Kovač.

U : Danas. — God. 8, br. 401 (24. listopada 1989), str. 35—37.

114. Nekrolog / M irko Kovač.

U : Vidici . — God. 38, br. 266— 267 (4—5) ( 1990), str. 76— 82.

КОВАЧЕВИЋ, Бранислава

115. Detinj stvo kao metafizička i lirska j ezgra knj iževnog dela/ BranislavaKovačević. —

O Ranimj adima.

U: Detinj stvo. — God. 16, br. 3—4 (jesen— zima 1990), str. 38—42.

К ОВАЧЕВИЋ, Наташа

116. Пешчаник кафкиј анске смрти / Наташа Ковачевић.

У : Октобар (К раљево). — Год. 16, октобар 1981, стр. 12— 13.

К ОЉЕВИЋ, Светозар

117. Данило Киш — ка поетици занемелог саосећања / Светозар Кољевић. —

Напомене уз текст.

У: Зборник Матице српске за књижевност и ј език. — Књ. 42, св. 1—3 (1994), стр.

2 6 9— 2 74 .

КОНРАД, Ћерђ

118. Danilo K iš / Đerđ Konrad ; sa mađarskog prevela Gabriela Arc.

U : Vidici. — God. 38, br. 266— 267 (4— 5) (1990), str. 70— 75.

К ОПРИВ ИЦА , Бож о

119. Данило К иш: имам 60 година / Божо Копривица.

У : Књижевне новине. — Год. 46, бр. 903 ( 1. март 1995), стр. 6— 8.


120. Детињство и смрт / Божо Копривица. — О Д. Кишу и И. Андрићу.

У: К њижевне новине. — Год. 44, бр. 850—851 ( 15. окт. — 1. нов. 1992), стр. 11.

121. Ниси за облаком, иза мора си / Божо Копривица.

У : Књижевне новине. — Год. 43, бр. 806 ( 15. окт. 1990), стр. 11.

122. Сурово читање или Рођендан Д. Киша / Божо Копривица.

У: К њижевне новине. — Год. 44, бр. 814 (15. фебруар 1991), стр. 3.

123. Циркус, врата / Божо Копривица.

У : Књижевне новине. — Год. 46, бр. 881 ( 1. децембар 1993), стр. 6.

К ОРД ИЋ, Радоман

124. K iš i pitanj e оса / Radoman Kordić.

U: Treći program. —- God. 59 ( 1983), str. 91— 113.

К У РТ, Жералд

125. Приповиј една свиј ест у К ишовој Гробници за Бориса Давидовича / Жералд

Курт. — Zusammenfassung. — Библиографиј а.

У : Књижевна историј а. — Год. 31, бр. 109 ( 1999), стр. 289— 309.

ЛА ДА ЊИ , И шт ван

126. Авантуристичко путовање / Ипггван Ладањи ; са мађарског превела Габриела Арц.

У : К њижевне новине. — Год. 46, бр. 881 ( 1. децембар 1993), стр. 5.

ЛЕВИ, Бернар— Анри

127. Данило Киш, роман / Бернар—Анри Леви ; превела с француског М ирј ана

Аврамовић.

У: Књижевност. — Год. 45, књ. 89, бр. 7—8 (jul—avgust 1990), стр. 1474— 1477.

М А К СИМ ОВИЋ, М ирослав

128. Ред вожње / Мирослав Максимовић. — О „Башти, пепелу".

У : К њижевне новине. — Год. 51, бр. 990/991 (15. 2. и 1. 3. 1999), стр. 1.

М АНДИЋ, Зоран М .

129. Споменик императиву слободе / Зоран М. М андић. -— О Гробници.

У : Дневник. — Год. 58, бр. 19126 (3. 5. 2000), стр. 15.

М А РК ОВ И Ћ, М илена

130. Библиографиј а превода Данила Киша : (посебна издања, избори, антологиј е) /

Милена Марковић.

У: Мостови (Београд). — Год. 22, бр. 3—4 (87—88) (1991), стр. 87—90.


МАТВЕЈЕВИЋ, Предраг

131. По—етика Данила Киша / Предраг Матвеј евић.

У : Књижевност. — Год. 41, књ. 82, бр. 1—2 (ј ануар—

фебруар 1986), стр. 36—44.

МИ К ИЋ, Бранкица

132. Imaginacij aj eoblik sećanj a : Danilo K iš : ( 15. 10. 1989— 15. 10. 1996) / Brankica

M ik i ć .

U: Naša borba. — God. 2, br. 6114 (октобар 1996), str. 14.

133. Искуства „ новог романа" у књижевном делу Данила К иша / Бранкица М икић.

— Напомене уз текст.

У: Зборник Матице српске за књижевност и ј език. — Књ. 40, св. 1 (1992), стр.

113— 117 .

134. Киш и руска авангарда / Бранкица Микић. — Напомене уз текст.

У : Зборник Матице српске за књижевност и ј език. — Књ. 41, св. 1 (1993), стр.

15 3— 156 .

М ИЈ1АНОВИЋ, Братислав

135. Андреас Сам у Паризу : закаснело писмо из Француске / Братислав Милановић.

У : К њижевне новине. — Год. 44, бр. 820 (15. мај 1991), стр. 9.

М И ЛИ Ш И Ћ, М илан

136. Данило киш: морал и мора / Милан Милишић.

У: Књижевне новине. — Год. 43, бр. 806 (15. окт. 1990), стр. 10.

М ИОЧИНОВИЋ, М ирј ана

137. О фрагментима из Кишове заоставштине / Мирј ана Миочиновић.

У : К њижевна реч. — Год. 22, бр. 416 (10. мај 1993), стр. 6.

М ИРК ОВИЋ, Чедомир

138. Врх наше књижевности / Чедомир Мирковић.

У: Школски час српскохрватског ј езикаи књижевности. — Год. 7,бр. 5 (1989), стр.

17— 18 .

М ИХАЈЈ10 ВИЋ М ихиз, Борислав

139. Dani lo K iš, otmenost patnj e / Borislav M ihaj lović M ihiz.

U : Vidici. — God. 38, br. 266— 267 (4— 5) ( 1990), str. 83— 86.

М ОРАЧИЋ, Д амњан

140. Библиографска грађа о Данилу К ишу / Дамњан Морачић.

У: Књижевност и ј език. — Год. 36, бр. 4 (1989), стр. 393—394.


НЕД ЕЉК ОВИЋ, Јелена

141. Данило Киш: Рани ј ади : (интерпретациј а у I разреду гимназиј е) / Јелена

Недељковић. — Библиографиј а.

У : Школски час српскохрватског ј езика и књижевности. — Год. 10, бр. 2 (1992),

стр. 23—32.

НИК ЧЕВИЋ, Желидраг

142. Ко ј е видео садашњост видео ј е све / Желидраг Никчевић.

У: Књижевна реч. — Год. 23, бр. 433 (25. феб. 1994), стр. 1 и 7.

143. Носталгиј а за стилом / Желидраг Никчевић.

У: Побј еда. — Год. 46, бр. 8939 (20. октобар 1990), стр. 9.

144. Почех да чезнем / Желидраг Никчевић.

У: Књижевне новине. — Год. 50, бр. 968/969/970 ( 15. 2. — 1. и 15. 3. 1998), стр. 16.

ЊУ М ЕН , Чарлс

145. К ако ј е престати постој ати / Чарлс Њумен. — О Пешчанику.

У: Књижевне новине. — Год. 50, бр. 968/969/970 ( 15. 2. — 1. и 15. 3. 1998), стр. 29.

П А ВЈ10 В ИЋ, Јелена

146. U traganj u za Kišom / Jelena Pavlović.

U: Vidici . — God. 38, br. 266—267 (4— 5) ( 1990), str. 90— 104.

ПАНТИЋ, Михај ло

147. Бескрај ни простори слободе : Данило Киш, писац за сва времена / Михајло Пантић.

У: Побј еда. — Год. 55, бр. 11851 ( 12. децембар 1998), стр. 27.

148. K iš, skriveni pesnik / M ihaj lo Pantić. — Prikaz: Pesme i prepevi.

У: Борба. — Год. 70, бр. 177 (јун 1992), стр. 14.

149. Раниј ади Данила Киша / Михајло Пантић.

У: Књижевност. — Год. 46, књ. 95, бр. 11— 12 (новембар—децембар 1991), стр.

15 5 5— 155 8.

ПЕК ИЋ, Борислав

150. D ani lo i l i živ ot k ao bol / B or i slav Pek i ć.

U: Vidici . — God. 38, br. 266—267 (4— 5) (1990), str. 66—69.

151. Срећа j e бити гоњен / Борислав Пекић. — Беседа са комеморациј е у САНУ.

У : К њижевне новине. — Год. 43, бр. 806 (15. окт. 1990), стр. 9.

ПЕРОНЕ—Мозес, ЈТеј ла

152. Инвентар Данила К иша / Леј ла Пероне—Мозес ; с португалског превео П.

[Перо] Мужиј евић.

У : Књижевне новине. — Год. 43, бр. 806 (15. окт. 1990), стр. 10.


П ЕТ К ОВИЋ, Радослав

153. Šljunak i zvezde / Radoslav Petković.

U: Novi vidici. — Br. 1 ( 1991), str. 231—233.

ПЕТРИНОВИЋ, Фрања

154. Autobiografski triptih / Franj a Petrinović. — O Porodičnom cirkusu.

U: Dnevnik (Novi Sad). — God. 53, br. 16916 (ј ануар 1994), str. 11.

155. Живот и литература / Фрања Петриновић.

У: Дневник (Нови Сад). — Год. 57, бр. 18936 (16. октобар 1999), стр. 12.

ПЕТРОВИЋ, Тихомир

156. Данило Киш — књижевност за децу : десет година од смрти Данила Киша /

Тихомир Петровић.

У : Помак . — Год. 5, бр. 14 (2000), стр. 8—9.

ПИЈАНОВИЋ, Петар

157. Мај стори прозних вештина: К иш — Пекић — Ковач / Петар Пиј ановић.

У: Књижевност. — Год. 47, књ. 97, бр. 1—2 (јануар—

фебруар 1992), стр. 29—43.

158. Човек од речи : три децениј е стваралаштва Данила Киша / Петар Пиј ановић.

У: Политика. — Год. 89, бр. 28242 (23. мај 1992), стр. 15.

П РОГИДИС, Л акис

159. Данило Киш, породични портрет : ни Дармолатов, ни Солж ењицин / Лакис

Прогидис ; превела са француског Мирј ана Миочиновић. — Напомене уз текст.

У: Мостови (Београд). — Год. 30, св. 2, бр. 118 ( 1999), стр. 181— 190.

ПРСТОЈЕВИЋ, Александар

160. Аутобиографиј а и аутопоетика у „ Породичном циркусу" Данила К иша /

Александар Прстој евић.

У : Научни састанак слависта у Вукове дане. — Бр. 27/ 1 (1998), стр. 455—460.

РАДОВАНОВИЋ, М ирослав

161. Imaginarni dnevnik senzibilne duše / M iroslav Radovanović.

U: Oslobođenj e. — God. 47, br. 15208 (1990), str. 11.

162. O роману „ Башта, пепео" Данила Киша / Мирослав Радовановић.

У : Градина. — Год. 27, бр. 10 ( 1992), стр. 101— 110.

РАДОВИЋ, Миодраг

163. Књижевност као усуд / М иодраг Радовић.

У: Свеске. — Год. 9, бр. 36—37 (септембар 1997), стр. 158— 161.

Библиографиј а 17 1

РЕЋЕП, Драшко

164. Свет се сувише изменио : К иш, Ђурчин, Брај ковић, Угринов, Јерков / Драшко

Ређеп. — Напомене уз текст.

У: Кораци (Крагуј евац). — Год. 28, књ. 46, св. 1—2 ( 1993), стр. 40—48.

165. SVEDOČANSTVA / Filip David... [et al.]. — O D. Kišu.

U: Vidici . — God. 38, br. 266—267 (4— 5) ( 1990), str. 105— 123.

СК А РП ЕТА , Ги

166. Истинолажи Данила Киша : синопсис за интервенциј у / Ги Скарпета; превео са

француског Петар Берар.

У: Дневник. — Год. 55, бр. 17932 (29. децембар 1996), стр. 12.

СТА М ЕНИЋ, Славко

167. Породица Сам у делу Данила Киша / Славко Стаменић. — Напомене уз текст.

У: Повеља. — Год. 21, бр. 1—2 (1991), стр. 66—73.

ТОМ К А , Беата

168. Pobeda i li poraz? : Danilo K iš: Homo poeticus / Beata Tomka ; preveo: Oto Horvat.

U: Rukovet. — God. 36, lcnj . 78, br. 6 (1990), str. 1727— 1731.

ХА НИЋ, Ибрахим

169. Четири кракај едне меноре / Ибрахим Хаџић.

У : Књижевне новине. — Год. 46, бр. 903 (1. март 1995), стр. 5.

ЧУДИЋ, Предраг

170. Imaginacij a čarobnj aka : knj iževna baština: Danilo Kiš kao lirski pesnik / Predrag

Čudić. — Prikaz: Pesme i prepevi.

U: Borba. — God. 69, br. 361 (26. decembar 1991), str. I.

171. Кишов архипелаг / Предраг Чудић.

У: К њижевна реч. — Год. 22, бр. 408—409 (јануар 1993), стр. 1.

172. Сећање на Данила К иша / Предраг Чудић.

У : К њижевне новине. — Год. 46, бр. 903 (1. март 1995), стр. 9.

Ш У КА ЛО, М ладен

173. Данило Киш: аутобиографиј а као оквир и модел приповиј едања / Младен

Ш укало.

У: Научни састанак слависта у Вукове дане. — Бр. 27/ 1 (1998), стр. 471— 478.

174. О метафорама и о жртвама или: Гдје су се срели Шаламов и Киш / Младен

Ш укало.

У : Књижевне новине. — 51, бр. 990/991 (15. 2. и 1. 3. 1999), стр. 8.

X Р О Н И К А

БОСИЉК А МИЛИЋ (Пожаревац)

42 . З И М С К И С Е М И Н А Р

Традиционални зимски семинар за наставнике и професоре српског

ј език а и к њижевности одрж ан ј е 11. и 12. ј ануара 2001. године, на

Филолопжом факултету у Београду, у организацији Друштва за српски језик

и књижевност Србије, Министарства просвете и Филолошког факултета.

Семинар ј е отворио и поздравио учеснике председник Друштва проф.

др Милорад Дешић, а затим ј е у свој ству домаћина поздравио учеснике

Семинара дек ан Филолошког фак ултета проф. др Раде Бож овић.

Свечаном отварању делимично и раду Семинара присуствовала је Милица

Литричин, помоћник министра просвете за средње образовање.

Програм рада Семинара

I П редавања

Формирање српског књиж евног ј езика - проф. др Љубомир Поповић

(Филолошки факултет, Београд)

Развој Дучићеве поезиј е - проф. др Новица Петковић (Филолошки

факултет, Београд)

Садрж ај и и ст рат егиј а неговања ј езичке култ уре - проф. др М ато

Пижурица (Филозофски факултет, Нови Сад)

Д иј алект ологиј а у наст ави српскоГ ј езика - проф. др М илорад

Дешић (Филолошк и факултет, Београд)

Драмске форме od Ибзена do Бекет а - проф. др Јован Христић

(Факултет драмских уметности, Београд)

М ет одичка инт ерпретшциј а драме Уј ка Вања А нт она Павловича

Чехова - др Милк а А ндрић, саветник министра просвете за наставу српског

ј език а (Београд)

Савремени писац Јован Радуловић - проф. др Радивој е М ик ић



Умет ност приповедањаЛазеЛазаревића (о 150-Годшињицирођења)- проф. др Душан Иванић (Филолошки факултет, Београд)

Припремање настшвник а за аЋваралачку наст аву к њиж евност и -

доц. др Љиљана Бајић (Филолошк и факултет, Београд)

Речници у наст ави - др Стана Ристић, научни саветник у И нституту

за српск и језик (Београд)

Ср пск а к њиж евност на крају века - доц. др М ихај ло П антић


Л ек сичк и односи и полисемиј а - доц. др Рај на Драгићевић


Могући прист уп Балканском шпијуну Душана К овачевића - мр

Бранк а Јакшић-Провчи (Филозофски факултет, Нови Сад)

II Гост Семинара - савремени писац

Сусрет са гост ом Семинара, савременим писцем Јованом

Радуловићем био ј е импресиван, јер ј е писац имао много шта да к аже о

свом к њижевном делу, колико о тематској разноврсности и ж анровском

богатству, толико и о околностима у кој има ј е стварао многа свој а дела и

к аква их ј е судбина пратила. Учесници Семинара су са пажњом пратили

пишчево занимљиво излагање. Разговор је текао спонтано у чему ј е посебан

допринос проф. др Радивој а М ик ића, кој и ј е представио к њиж евно

стваралаштво Јована Радуловића и усмеравао разговор са учесницима

Семинара.

III Н аграде на Зимском Семинару -

уручење

П овеље и З ахв алница

1. У 2000. години Друштво ј е обележ ило 90 година постој ања и рада и

тим поводом ј е Управа свој им истак нутим члановима доделила П овељу, за

изузетан допринос на унапређивању наставе српског језика и књижевности,

нек адашњим председницима Друштва и уредницима часописа и едициј а,

писцима школск их уџбеник а познатим стручњацима - др Ж ивој ину

Станој чићу, у науци о српском језику и др Јовану Дерстићу, у науци о

к њ и ж е в н о с т и .

Образложење К омисиј е, у саставу -

др Слободан М арковић, др

Љубомир Поповић и др Душан Иванић - излож ио је председник К омисиј е

др Слободан М арковић.

П РО Ф . Д Р Ж И В О ЈН Н СТА Н О ЈЧ И Ћ

Од 1959. године, к ада ј е први пут изабран за асистента на К атедри за

јужнословенске језикетадашњег Филозофског факултета у Београду (касније

Филолошког) , професор др Живојин Станој чић до данашњих дана, дакле -

пуних 40 година, ради као научник и наставник на проучавању српског ј езика.

Х роник а 175

Уз радове које ј е обј ављивао у научној периодици, домаћој и страној ,

п озн ат е су н ам , к ао њ ег о ви м к ол ег ам а у н ау ц и и ст р у ц и , и њ ег ове к њ и г е ,

к ао ш т о су , н а пр и м ер :

- Језик и ст ил И ва А ндрића, Београд, 1967. И код нас и у свету прва

лингвистичка докторска дисертација која ј е посвећена ј едином нашем

нобеловцу, кој а ј е била и прва модерна научнометодолошк а основа за

касниј а многа филолошка и лингвистичк а испитивања ј език а писаца;

- Синт акса ј езика Лазе К . Лазаревића, I—П, Београд, 1973- 1980;

- Српскохрват ски ј език , Енциклопедиј ски лексикон (са А . Пецом и

М . Бабић), Београд, 1972.

- Грамат ика и ј език , Титоград, 1987;

- Прилози правопису (са П . Ивићем, М. Пешиканом и др.), МС -

Н ови Сад, 1989;

- Синтшксичке ст удиј е, Ник шић, 1990;

- Грамат ика српскоГ ј езика (са Љ. Поповићем) , Београд, 1992, са

седмим издањем 2000. г .;

- Српски ј език на крају века (са М . Радовановићем, М . Пешиканом

и др.), Београд - Ополе (Пољска), 1996.

У току ове четири децениј е професор Живојин Станој чић учествуј е

у образовању многих генерациј а професора српског ј език а и књижевности

у Србиј и и Црној Гори, пре свега к ао професор Универзитета у Београду

(с његовим одељењима у Крагујевцу), одн. Универзитета Црне Горе, као

дугогодишњи члан и председник комисиј а за полагање стручних испита

наших професора и к ао предавач на семинарима за усаврш авање

наставника матерњег језик а.

Професор Станојчић ј е био секретар републичког Друштва-у време

председниковања академика Михаила Стевановића, а касниј е ј е био његов

п о т п р едседн и к и п р едседн и к .

П РОФ . Д Р ЈОВА Н Д ЕРЕТ И Ћ

Јован Деретић ј е рођен у Ораховцу код Требиња. Основну школу ј е

завршио у родном месту, а гимназију у Требињу и Врбасу; студирао ј е на

Филозофском факултету у Београду, на групи за југословенску и светск у

к њижевност, на кој ој ј е дипломирао 1958. Докторат књижевних наук а

стек ао на Филолошком факултету у Београду 1966. с тезом К омпозициј а

ГорскоГ виј енца. Ради к ао професор за нову српску к њиж евност на

Филолошком факултету Универзитета у Београду. А кадемске 1966/1967.

године боравио је у Стразбуру (Француска) на специјализацији, академске

1970/71. г одине био ј е предавач ј уг ословенске к њиж евности на

Лењинградском универзитету, а 1990- 1992. гостуј ући професор на

Универзитету Ханкук у Сеулу (Јужна Кореј а) . Један ј е од покретача

часописа К њиж евна ист ориј а (1968), а од 1972. до 1987. његов одговорни

уредник . Обј авио ј е следеће к њиге: Д осит еј и њеГово доба (1969) ,


К омпозиција Горског виј енца (1969), Поет ика Досит еј а Обрадовића

(1974), Огледи из народноГ песништ ва (1978), Алманаси ВуковоГ доба

(1979) , Видаковић и рани српск и роман (1980), Српск и роман 1800- 1950.

(1981), Ист ориј а српске књиж евност и (1983), Горск и виј енац П. П.

ЊеГоша (1986), Крат ка ист ориј а српске књиж евност и (1987, 1996),

ЗаГонет ка Марка Краљевића (1995), Поет ика српске књиж евност и

(1997), Српска народна епика (2000), Ет иде из ст аре српске књиж евност и

(2000), За Српскироман добио ј е Нолитову награду, а за Ист орију српске

књиж евност и Октобарску награду града Београда. Члан је Удружења

к њижевник а Србиј е. Један ј е од покретача и главни и одговорни уредник

часописа за ученике средњих школа „ Свет речи" и аутор школских

уџбеник а И ст ор иј а књиж евност и. Два пута је биран за председник а

Друштва.

За рад у школској 1999/2000. години награде су освој иле следеће

литерарне дружине и секциј е:

О сн о в н а ш к о л а

1. Љубинк а М арковић

Основне школе „Стјепан Стево Филиповић", Београд

2. Сн еж ана В асић,

Основна школа „Нада Поповић", Крушевац

3. Радмила Савић ,

Основна школа „А ца Марковић", Приштина

Средња школа

1. мр Душко Бобић

Филолошке гимназиј е, Београд

2. А нђа Ђорђевић,

М едицинск а ш кола, Уж ице

3. Велибор Симчевић,

Пољопривредно-техничк а школа, А лександровац

г) такмичења из српског ј езика и ј езичке к ултуре:

1. З лат а Злат ановић,

Филолошк а гимназиј а, Београд

2. Јелена Јеловица,

Десета београдск а гимназиј а, Београд

3. Драгица Требј ешанин,

Гимназија „Светозар Марковић", Јагодина

4. М илој к а К овачевић-Гавриловић,

Гимназиј а, ЈТазаревац

5. Борј анк а М илинковић,

Ш еста београдск а гимназиј а, Београд

6. М илој к а Гавриловић,

Трећа београдск а гимназиј а, Београд

Х роник а 17 7

7. Радивоје Младеновић,


8. М иомирк а М иловановић,

Гимназија „Б. Станковић", Ниш

9. Љиљана П етровачк и,

Гимназија „Исидора Секулић", Нови Сад

10. Радој е Жугић,

Гимназиј а, Прибој

Уручена ЗА Х ВА Ј1НИЦА школама за постнгнуте резултате на

т а к м и ч е њ и м а :

Гимназија „Станислав Вељковић Зеле", Лесковац

Гимназиј а, К рушевац

Гимназиј а „Вук К араџић", Лозница

Гимназија, Пож аревац


Вукова спомен школа, Тршић

Основна школа „Дринка Павловић", Београд

Огледна основна школа „Владислав Рибникар", Београд

Основна школа „Јанко Веселиновић", Београд

Поводом деведесетог одишњице Друшт ва Управа ј е доделила

З ах вал нице за п ост иг нут е изузет не резул т ат е на т ак мич ењима

наставницима и професорима чији су ученици освој или нај већи број

републичких награда (редослед на списку је дат према броју освојених

награда).

У школама где ј е освој ен већи број републичк их награда, али

доприносом више наставник а/професора, односно ше су се наставници

смењивали у овом раду, Захвалница ј е додељена школама. Овим видом

награде обухваћене су сва такмичења Друштва.

Додељена ј е Захвалница институциј ама, издавачк им к ућама и

школама које су сарадничким односом и путем помоћи помогле Друштву

да оствари свој е циљеве и задатке.

2. ЗА Х ВА ЛН И Ц А за пост игнут е резулт ат е ост вар ивању програма

Друшт ва за српски ј език и књиж евност Србиј е

Захвалнице за постигнуте резултате на такмичењима

а) из к њиж евност и:

1. Споменк а Н ик олић,

Тринаеста београдска гимназиј а, Београд

2. Мирј ана Божиновић,

Гимназија „Јован Скерлић", Владичин Хан

3. Слободанк а Ж ивковић,

Десета београдск а гимназиј а, Београд

4. М илош М илош евић ,


Гимназија „Исидора Секулић", Нови Сад

б) лиигвистичких сек циј а:

О сн о в и а ш к о л а

1. Јагода Жунић,

Основна школа „Филип Филиповић", Београд

2. М илица А лек сић,

Основна школа „Светолик Ранковић", Аранђеловац

3. М иливој Урук ало,

Основна школа „Раде Кончар", Београд

4. Љиљан а З век ић ,

Основна школа „Шандор Петефи", Нови Сад

Средња школа

1. Лидиј а Неранџић-Ч анда,

Гимназија „Вељко Петровић", Сомбор

2. Лингвистичк а сек циј а

Филолошке гимназиј е, Београд

3. Гроздана К омадинић,

Е к оном ск а ш к ол а, Ч ач ак

4. М арио Бадј ук ,

Друга крагуј евачк а гимназиј а, К рагујевац

3. ЗА Х ВА ЛНИЦА за подршку и помоћ у ост варивању програма

Друшт ва

Задуж бина И ва А ндрића, Београд

Задуж бина Десанке М аксимовић, Београд

Вукова задуж бина, Београд

Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

Институт за српски језик

Српске ак адемиј е наук а и уметности, Београд

Институт за књиж евност Српске ак адемиј е наук а и уметности,

Београд

„Савремена администрациј а", Београд

„Дерета", Београд

„Драганић", Београд

„Стручна књига", Београд

Београдск а подружница за српски ј език и к њижевност, Београд

Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд

Ск упштина града Београда, Београд

„ Српск а к њижевна задруга", Београд

Центар за културу „Вук К араџић", Лозница

К омерциј ална банк а, Београд

Н ародна библиотек а Србије, Београд


Х роник а 179

4. Додељене су ДИ ПЛОМ Е и НА ГРА ДЕ ученицима, сек циј ама,

наставницима и професорима који су освојили 1,2. и 3. место у такмичењу

из к њижевности, литерарних дружина и секција и лингвистичких секција.

Списак награђених у прилогу.

IV ТРИ БИНА о раду драмск их сек циј а освежена ј е сценским

извођењем сскциј е ОШ „ Милош Црњански" из Бсограда, ниј и рад стручно

води Мај а Буњац, професор српског ј език а. Ова демонстрација рада

драмске сек циј е подстакла ј е учеснике Семинара да сами стварају са

у ч ен и ц и м а к р еат и вн е н аст аве .

V У чесници Семинара добили су информациј у о Н ОВ И М

И ЗД А ЊИ М А Д РУ ШТ В А

Изашао ј е из штампе двоброј часописа К њиж евност и ј език , 3—4/

2000, брошура Републичк и зимски семинар 2001. Друго издање методичког

приручник а М илке А ндрић: М етодичк и прилози књиж евноуметничк ом

делу и Збирке тестова са такмичења од 1990. године до 2001 - у посебним

свеск ама за основну и средњу школу. Чланови редак циј е часописа Свет

речи и К њиж евност и ј език позвали су присутне наставнике и професоре

н а сар адњ у .

VI Затварањем рада Семинара започео ј е СУСРЕТ ГЕНЕРА ЦИЈА

у свечаној сали Факултета. То је најприј атније окупљање некадашњих

студената, које ј е увек испуњено приј атном атмосфером и осећањем

сигурности, ј ер се веза између факултета и нек адашњих студената ник ада

н е п р ек и да .

Н А ГРА Д Е Н А ЗИ М СК ОМ СЕМ И Н А РУ

Так мичењс из к њижевности ученик а средњих школа у школској

2000/2001. г одини

I Н А Г РА Д А

1. Милена Пешић, II,,

Економско-трговинска школа, К рушевац

професор: Плаховић Гордана

2. Марко Никодијевић, III3,

Х1П београдска гимназиј а, Београд

професор: Бранк а Радовановић

3. Александра Марјановић, IV2,

Гимназија „Миле Арсенијевић Бандера", Мајданпек

професор: Радмила Милосављевић

I I Н А ГРА Д А

1. А на Злат ковић, IV4,

Гимназиј а „Бора Станковић", Бор

професор: Душанк а К азимировић


2. Александра Љуљић, II ,

Гимназија „Пиво К араматијевић", Нова Варош

професор: Бранк а Станић

3. Јелена Беоковић, IV5,

Филолошка гимназиј а, Београд

професор: мр Душко Бабић

II I Н А ГРА Д А

1. Александар Коцић, I3,

Гимназиј а „Драк че Миловановић", А лексинац

професор: Тања Миленковић

2. К ат арина Јеринић, II ,

Средња економска школа, Лозница

професор: Живорад А лексић

3. Милан Ст ојановић, IV2,

Гимназија „Јован Скерлић", Владичин Х ан

професор: М ирјана Бож ичковић

4. Кристшна Кнежевић, IV2,

Гимназиј а, Пирот

професор: И вана Н иколић

Такмичење литерарпих дружина и секциј а основних и средњих школа

Србиј е

О С Н О В Н Е Ш К О Л Е

I Н А ГРА ДА

1. Литерарна секциј а Основне школе „ Стј епан Стево Ф илиповић",

Београд

наставник : Љубинк а М арковић

СРЕД ЊЕ Ш К ОЛЕ

I Н А ГРА Д А

1. Литерарна секциј а Филолошке гимназиј е, Београд

професор: мр Душан Бабић

2. Литерарна дружина „ Десанка М аксимовић"

Ваљевске гимназиј е, Ваљево

професори: Мариј а Максимовић и Славољуб Дукић


1. Литерарна сек циј а М едицинскс школе, Уж ице

професор: А нђа Ђорђевић

Х роник а 18 1

I I I Н А ГРА Д А

1. Литерарна секциј а

Пољопривредно-техничке школе, А лександровац

професор: Велибор Симчевић

Такмичсње лингвистичк их сек циј а основних и средњих школа

Србиј е

О С Н О В Н Е Ш К О Л Е

I Н А ГРА Д А

1. Лингвистичк а секциј а Основне школе „ Ф илип Ф илиповић",

Београд

наставник : Јагода Жунић

2. Лингвистичка секциј а Основне школе „ Раде К ончар", Земун

професор: М иливој Урукало


1. Лингвистичк а сек циј а Основне школе „ Младост", Вршац

наст авник : Е вица Гостовић

2. Лингвистичка сек циј а Основне школе „ Јован Јовановић Змај",

Осреци

наставник : Јован Јанићиј евић

СРЕД ЊЕ Ш К ОЛЕ

I Н А Г РА Д А

1. Лингвистичка сек циј а Ф илолошке гиманзиј е, Београд

професор: мр Биљана Бранић

2. Гимназиј а „ Вељко Петровић", Сомбор

професор: Лидиј а Неранџић-Чанда

II Н А Г РА Д А

1. Лингвистичка секциј а Економске школе, Ч ачак

професор: мр Гроздана Комадинић

I I I Н А Г РА Д А

1. Л ингвист ичк а сек циј а П ољопр ивредно-т ехничк е ш к оле,

А лександровац

професор: Велибор Симчевић

Н а Семинару, у његовом редовном ток у, прога ашени су резултати

т ак м и ч ењ а , у ру ч ен е ди п л ом е и н аг р аде у вр едн и м к њ и г ам а - у ч ени ц им а,

наставницима и професорима, литерарним и лингвистичким секциј ама

о сн о вних и ср едњ их ш к ол а.

С Е Ћ А Њ А

М И Х А И ЛО СТ Е ВА Н ОВИ Ћ (1903- 1991)

Пре десет година Друшт во за српскохрват ски ј език и књиж евност

ј е доделило ј едном од свој их председника и нај заслуж ниј их чланова

академ ику М ихаилу Ст евановићу Повељу за изузет ан допринос раду

Друшт ва и за унапређивање наст аве ј езика. Повеља ј е т ребало da буде

уручена наЈануарским данима 1991, али некадашњи ст удент и нису имали

прилику да на ј ош ј едном виде и чују свог драгог и пошт ованог професора:

изненадна смрт спречила ј е М ихаила Ст евановића да се, примајући повељу,

ј ош ј едном обрат и свој им ст удент има и ученицима.

М. Ст евановић ј е имао изузет ну улоГу у опису и кодификовању

српскохрват ског књиж евноГ ј езика. Он ј е аут ор двот омноГ СавременоГ

српск охрват ск ог ј езика - ј едине велике описно-нормат ивне Грамат ике

т оГа ј езика, од кој е до данас ниј е написана боља, кој а већ више од т ри

децениј е служ и као универзит ет ск и уџбеник и која је ј едно од полазишт а

за опис и кодификацију ср пскоГ књиж евноГ ј езика. М. Ст евановић ј е

учест вовао и у изради Правописа српскохр ват ск оГа (хрват ск осрпск оГа)

књиж евноГј език а из 1960. Год. и дао ј е, зај едно са Људевит ом Јонкеом,

коначну ст илизацију т екст а т оГа приручника, кој и је т акође служ ио више

од т р и децениј е и био основа за пот оње правописе ср пскоГ књиж евноГ

ј езика. М. Ст евановић ј е био и један од уредника Речника српскохрват скоГа

књиж евноГ ј езика и Речника српскохрват скоГ књиж евноГ и народноГ

ј език а. Н ису од мањеГ значај а ни мноГоброј ни нау чни р адови М .

Ст евановића у кој има се описују и обј ашњавају пој аве из различит их

област и ср пск охрват скоГ к њиж евноГ ј езика. А од дуж их и краћих

Ст евановићевих чланака посвећених нормат ивним проблемима и ј езичкој

к улт ур и моГао би се саст авит и и чет вр т и пр иру чник бит ан за

ст андардизацију књиж евноГ ј езика - ј езички савет ник, еГземпларан по

ст удиозност и обраде нормат ивних проблема.

*

Поводом десет Година од смрт и М ихаила Ст евановића, пр оф.

Живој ин Ст аној чић ј е на К оларчевом народном универзит ет у одрж ао

следећи Говор о ж ивот у и раду своГа професора и учит еља:

МИХА ИЛО СТЕВАНОВИЋ (1903- 1991)

М ихаило Ст евановић - наш познали лингвиста, професор

универзитета и већини присутних овде - драги учитељ и приј атељ, рођен

ј еЗ. IV 1903. у Пиперима, у Црној Гори и умројепре десет година, 14.11991.

године, у Београду.

Ш коловао се у Ћелиј и П иперској , П одгорици, Н ик шићу и Пећи, где

ј е (1923) положио матурски испит. Филолошко-лингвистичко образовање

стек ао ј е на Универзитету у Београду, од 1923. до 1927. године, у тада

увелико познатој славистичкој школи А лександра Белића. После

завршетк а студиј а (1927) к раће време провео ј е на Јагелоњском

универзитету у К ракову (Пољск а).

М ихаило Стевановић је започео свој рад прво у средњој школи, 1928.

и радио као гимназијск и професор у више градова ондашње К раљевине

Југославиј е: у Приштини, Скопљу, Битољу и Пећи. Докторирао ј е 1934.

Од 1938. до 1941. предавао ј е к ао доцент на Филозофском факултету у

Скопљу. Одмах после I I светског рата Стевановић, као универзитетски

професор, предај е више ј езичких дисциплина из српске и ј уж нословенске

филологиј е на Филозофском (к асниј е Филолошк ом) фак улт ету

Универзитета у Београду. П уне две децениј е, од 1953. до 1973. године био

ј е шеф К ат едре за ј уж нословенске ј езике и општ у лингвист ик у

Филолошког факултета, чији ј е био и продекан, одн. декан (1948- 1950).

Од 1947. г . сарадник ј е Института за српск и језик СА НУ у Београду, где

ј е радио к ао члан редакциј е и уредник великог А к адемијиног Речника

српск охрват ског к њиж евног и народноГ ј езика, одн. и к ао директор

И нститута. Од 1960. до 1974. г . био ј е главни уредник лингвистичк их

часописа „Јужнословенски филолог", „Српски дијалектолошки зборник

"

и „Наш ј език".

За дописног члана СА Н У Михаило Стевановић ј е изабран 1958, а

за редовног члана 1963. године. Био је много година, од 1959. до своје смрти,

члан зн ачај них органа славистичк их институциј а - Југ ословенског

С ећ ањ а 18 5

националног комитета славист а и К омисиј е Међународног комитета

слависта за проучавање граматичке структуре словенских језика. Држ ао

ј е, по позиву, предавања на универзитетима у тадашњој Југославији, одн.

у иностранству, у Стразбуру, у Москви, у тадашњем Лењинграду.

Још као гимназиј ски професор, од 1929. г ., Стевановић се почиње

бавити научним радом, да би до крај а живота његова библиографиј а

досегла број од преко три стотине радова, међу којима ј е много студиј а и

к њига од к апиталног значај а и за науку о српском ј език у, и за ј езичк у

културу. У традициј и Белићеве лингвистичке школе, Стевановић пуне две

децениј е (1929- 1950) интензивно проучава народне говоре, што резултира

д и ј а л е к т о л о ш к и м студиј ама к ао што су: И ст очноцрногорск и

диј алекат (1933- 34), Главне црт е васој евићкоГ Говора (1933), Сист ем

акцент уациј еу пиперском Говору (1940), Ђаковачки Говор (1950) и другим

радовима у „Српском дијалектолошком зборнику".

К ао присталица лингвистичке школе А . Белића, кој а ј е стај ала на

начелу уваж авања тесне везе српског к њ и ж е в н о г ј е з и к а са

народним, на принципима Вук а Стеф. К араџића, и ј едновремено зналац

принципа П рашког лингвистичког к руж ок а у приступу к њиж евним

ј езицима, М . Стевановић већ у тој фази свога научног деловања почиње

обрађивати и о п ш т е л и н г в и с т и ч к у проблематику на грађи

српскохрватског ј език а. Ово резултира великим бројем Стевановићевих

студиј а, чланак а и расправа, нај чешће у главним београдск им

лингвистичким часописима „Јужнословенском филологу" и „Нашем

ј езику", али и у многим другим публикацијама, у којима он тумачи тематику

из к њиж евног ј език а, са свих ј езичк их нивоа: ф о н е т с к о г ,

м о р ф о л о ш к о г , т в о р б е н о г и , највише, с и н т а к с и ч к о г .

Уз велики број расправа, из ових језичких области су и књиге М.

Стевановића: Функ циј е и значења ГлаГолск их времена (1967), Вук у своме

и нашем времену (1987), Ст удиј е и рапсраве о ј езику (1988), К њиГа о

акцент у Говора књиж евноГ ј езика (1991). К ао и у својим расправама, тако

и у к њигама, на теориј ск им основама Белићевих учења, Стевановић и сам

даје запажена тумачења ј езичке материје и развија своје теоријске погледе

на к атегориј е српског акценатског система, означавања посесивности,

гл аг ол ск их вр ем ен а и н ач и н а , гл аг о л ск о г р ода и дру г их сл ож ених п ит ањ а

у науци о ј езику.

На теоријској основи кој у ј е формулисао к ао законитост да „норму

књижевног језик а нико споља не ствара, него она постоји у њему самом"

(1964) , к ао и на основу свога наставничког рада на универзитету,

Стевановић ј е написао школск у Грамат ик у ср пск охрват скоГ ј езика

(1951) , кој а ј е доживела дванаестак издања, као и велику граматику

Савр емени ср пск охр ват ск и ј език - Гр амат ичк и сист ем и и

књиж евној езичка норма у два тома (I, 1964. и II, 1969). Ова последња,

такође са више издања, представља нај потпуниј у нашу описну и нормативну


граматик у, кој а ј е, већ више од три деценије у другој половини XX века у

т ој функ циј и . О на ј е дошла прва после М арет ићеве грамат ике,

осавремењена и грађом, и методологиј ом, рађена на ј езику сразмерно

великог број а нај бољих писаца из свих средина српскохрватског ј езичког

ареала. Стевановићев поступак у обради широке језичке проблематике у

тој монументалној граматици к арак терише традиционалан, ј асан и

разумљив, приступ ј езичк им разматрањима и поштовање ј езичке

ч и њ е н и ц е .

Н а истим принципима заснивала се и Стевановићева делатност и у

друг им област има ј езичк е н ауке и ј ези чке к улт уре Ср ба. У

п р а в о п и с н о ј области, свој а аналитичка и теориј ск а разматрања о

пој единим релевантним за ту област ј езичк им феноменима и о природи

српскохрватског к њиж евног ј език а, изнет а у многим расправама,

Стевановић ј е заокруж ио к ао ј едан од два (други ј е био Љ. Јонке)

стилизатора заједничког Правописа ср пск охр ват ск ог к њиж евног ј езика

Матице српске и М атице хрватске (1960), који ј е био у употреби последње

четири децениј е XX век а. У л е к с и к о г р а ф и ј и , уз рад на великом

Речнику ср пск охр ват ск ог к њиж евног и нар одног ј езика СА Н У (од

почетк а, 1959. г ., до 10. к њиге, 1978), М . Стевановић ј е и ј едан од аутора и

уредник а шестотомног Речник а ср пск охр ват ск ог к њиж евноГ ј език а

Мат ице српск е (и Мат ице хрват ске до 2. к њиге), кој и ј е штампан у

периоду 1967- 1976. Уз то, Стевановић ј е ј едан од аутора и редак тор

Речника ј езика П ет ра II Пет ровића 1БеГоша, у издању СА Н У и ЦА НУ , у

два тома (1983). Овај Речник , класичног типа, с приступом кој и ј е (пре

свега у ак центуациј и) требало да ј език овог великог писца чува у сфери

к њиж евног ј език а, као елеменат историјског континуитета, дошао ј е

после Стевановићевих к њига са описом и тумачењем ј език а Његошевих

дела: Рј ечник уз пј есничка дј ела П. П. Ibei ouia, кој и ј е саставио са Р.

Бошковићем и Р. Лалићем (1954) и Језичка т умачења у комент арима

ЊеГошева Горск оГ виј енца (1976) . У п р о у ч а в а њ у ј е з и к а

класичних српских писаца, Стевановић ј е (са Р. Бошковићем, Р. Лалићем,

Н . Банашевићем, В. Латковићем и П . Перовићем) приређивач дела П. П.

Његоша (1951- 1954), кој а су доживела више издања, к ао и аутор књиге

О ј езику Горск оГ виј енца (1990).

* * *

Рекло би се ово што рекох - енциклопедиј ск и кратко, са концизном

оценом кој а томе стилу, енциклопедијском, одговара. А ли - ово је прилик а

већ значајне „историј ске дистанце", десете годишњице смрти нашег

истакнутог лингвисте професора М ихаила Стевановића, лингвисте кој и

ј е у току неколико децениј а, са А лександром Белићем и после њега -

истински обележ ио српск у лингвистик у XX век а. И зато - и понек а

детаљнија оцена, ј есте на своме месту.

С ећ ањ а 187

Ја ћу само рећи да професор Михаило Стевановић и његово дело

сигурно заслужују велику, и праву, пажњу генерациј а наших лингвиста

који долазе после њега. И праву, велику пажњу нашем учитељу - Михаилу

Стевановићу дугујемо, пре свега, ми, његови ђаци и његови, ближ и или

даљи, сарадници, а онда, наравно, и лингвисти који долазе после нас. И не

само лингвисти, него и сви они кој има је ј език део њиховог стваралачког

бића. Јер, како рече колега Ћупић у свој ој недавно изашлој к њизи кој у ј е

посветио нашем професору, под насловом „Живот у знаку науке - Михаило

Стевановић (1903- 1991) - "

Да проф. Стевановић није ништа друго написао

осим великог двотомног дј ела Савр емени ср пск охр ват ск и ј език -

Грамат ички сист еми и књиж евној езичка норма - довољно је задужио

нашу језичк у науку и многоброј ним генерациј ама омогућио да се упознај у

са граматичк им системом и нормом српског ј език а". А Михаило

Стевановић науци је дао и много, много више од тога дела. К ао што ј е

свој ом личношћу много дао свима нама - његовим студентима, ближим и

даљ им сар адни ц им а у н ау ц и и ст ру ц и .

Учећи од професора Михаила Сгевановића, и сам сам радио у пољу

граматике. Зато узимам слободу да у датом домену, дак ле, нарочито

истакнем да граматичко мишљење школе чиј и ј е врло потпун израз и

Стевановићева граматика у ф о р м и израж авања носи све нај боље

одлике европске традиционалне граматике, оне, дакле, која је ј едина у стању,

уопште посматрано, да буде к о р и с т а н носилац комуник ације међу

ј езичким системима било којег нивоа да су они, тј . у односима к акви су, на

пример, однос дијалекта према стандардном ј езику, субстандарда према

стандарду, страног ј език а према српском ј езику и сл.

* * *

И ова нам врло апстрактно изражена, пој единост само, дакле, указује

на оправданост глобализовања, проширења на све делове граматике, оне

констатациј е кој у смо већ одавно изрекли - да ј е био „ обухватан, од

изузетно великог значаја и... сталан рад проф. Михаила Стевановића на

проучавању синт аксичких сист ема српскохрватског књижевног језика",

те да ј е он те системе, са завидним успехом, проучавао „ и синхроно, и

диј ахроно, у њиховом историј ском развитку - из периода у период модерне

епохе књижевног српскохрватских ј езика. Додао бих само да ове елементе

имају и све граматике европских књижевних ј език а, па и оних кој и имају и

много дужу историј у од данашњег нашег к њижевног ј език а. Отуда и

закључак да ј е, и у овоме, професор Михаило Стевановић био у реду

нај истакнутијих граматичара европских језик а у XX век у. У изворима

нај познатиј е упоредне граматике словенск их ј език а кој у светск а

лингвистик а познај е у XX век у, у Grammaire comparee des langues slaves

француског лингвисте Andre Vaillanta, уз нај иоузданије граматике модерних

словенск их ј език а, за српскохрват ск и ј език налази се управо -


Стевановићева граматик а Савременч срискохрвашски ј език - Грамашички

сист еми и к њиж евној езичка норма.

* * *

Ј1ит.: БиоГрафиј е и обј ављени радови наст авника и сарадника,

„А нали филолошког факултета", К њ. XIII, Београд, 1979, стр. 373- 391;

А . Пецо - Ж. Станој чић, Уз јубилеј професора М ихаила Ст евановића,

„Јуж нословенск и филолог", К њ. XXX, Београд, 1973, стр. 1- 7; Ж.

Станој чић, Михаило Ст евановић (3.I V1903 - 14.11991) , „Јужнословенск и

филолог", К њ. LXVII, Београд, 1991, стр. 1- 4; Д. Мршевић-Радовић,

БиблиоГрафиј а професора М ихаила Ст евановића, „Јуж нословенски

филолог", К њ. XLVII, Београд, 1991, стр. 5- 28; М. Стевановић, Савремени

српскохрватски језик - Граматичк и системи и књижевнојезичк а норма, I .

Увод, Фонетика, Морфологија, Београд, 1964. и II. Синтакса, Београд, 1969.

Живојин Станојчић

СА Д РЖ А Ј

РА СП РА ВЕ И ЧЛ А Н Ц И

Новица Петковић Песник Ст рашне међе 1

Александар Лома Топономастика као изазов 9

Ђи-Хјанг К им Изузетне и трагичне 21

Божо Ћорић Творбено-семантичка анализа именица

на -из/а/м у савременом српском ј езику ... 37

Михајло Пантић Промене друштвене функције и преглед

српске књижевности 1988- 2000 57

Мато Пижурица Норма и неговање језичке културе 71

Н А С Т А В А

Љиљана Бајић Припремање наставника за стваралачку

наставу књижевности 75

Стана Ристић М огућности употребе речника у

н аст ави 85

Милка А ндрић Методичке интерпретациј е драме

У] ка Вања А нтона Павловича Чехова .... 99

Рајна Драгићевић Лексички односи и полисемија 121

Бранк а Јакшић-Провчи Могући приступи Балканском иишјуну

Душана Ковачевића 129

П РИ Л О З И

Миомир Милинковић К аква нам је критика потребна у

к њиж евности за децу 139

П Р И К А З И

Бошко Сувај џић Даница. Српски народни илустровани

календар за годину 2001 143

Бранкица Чигоја Ранко Бугарски Лица језика 148

Вељко Брборић Приручник за наставу српског акцента

у основној школи 151

Б И Б Л И О Г РА Ф И ЈА

Дејан Вукићевић Селективна библиографија Данила Киша .. 155

Х Р О Н И К А

Босиљка М илић 42. Зимски семинар 173

С Е Ћ А Њ А

М ихаило Стевановић (1903- 1991) 183

друштбо за српски јсзик и књижевност србијс

Ђуре ЈлкшиКд 9 * 11000 Беогрдд . Телефон (011) 630- 089

К Њ И Ж Е В Н И О Г Л А С

I П риручници

Библиотека Друштва К ЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК "

Библиотек а „ К ЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК"

намељена је наставницима и професорима

који се баве проучавањем и наставом српског ј езика и књижевности и, као користан

приручик , доприноси истраживачкој и стваралачкој настави:

Изашле су из штампе следеће књиге:

1. Др Милк а Андрић: Методнчкн прилази кн.ижсвноуметничком делу

II издање, цена 200 динара

2. Др Љубомир Поповић: Ред речи у реченицп

(распродато)

3. Група аутора (са Катедре за српски језик Фнлолошког факултетау Београду):

Српски ј език кроз тестове

Цена: 200 динара

4. Др Љиљана Бајић: Одабрапе иаетавнс ннтерпрстациј е


5. Др Радмил а Маринковић: Светородна господа српска - истраживање српске

к њ иж евн о ст и ср едњ ег век а

Ц ена: 200 динара

6. Др Новица П етковић: Огледи о срнск им песницима


7. Др Нада Милошевић-Ђорђевић: Од бај ке до изреке - обликовање и облици српске

усмен е п р озе

Ц ена: 200 динара

8. Др Љубомир Поповић: Комуникативно-граматичка анализа реченице (у штампи)

9. Др Милорад Дешић: Прнл ози настави српског ј езика (у припреми)

П Ч асо и и си

L Часопис „ Књижевност н ј език " 2. „ Свет речи" - ередљошколск и часопис

за срнски ј език и књнж евност

Изпази четири пута годишње Излази два пута го дишше

Годишња прспшага за правна лш(а 500,00 дниара Годишњапрешпаха заправналипз 400,00 динара

Претплата за појединде 250,00 дипара Претплата за ученикЕ и студенге 200,00 дашара

Цена поједашачие свеске 125,00 дипара Цеиа по примерку 100,00 динара

(сваки 11. беш латан)

Библиоте ка „Свет речи", број 1 (у припреми) цена: 100,00 динара.

III Збирке тестова

ЗБИ РК Е Т ЕСГОВА препоручују се ученицима за проверу знања и темељну припрему за

так мичења из српског ј език а и језичке к ултуре и полагање к валифик ационих испита.

1. Т ест ови са такмичења из српск ог ј език а и ј езичк е културе ученик а основне

ш к ол е од 1990- 2000.

(94 теста)

Цена - 200.00 динара

(сваки 11. бесплатан)

2. Тестови са такмичеља из српског ј езика и ј езичке културе ученик а

средших школа од 1990- 2000.

(112 тестова)

Ц ена: 220,00 динара

(сваки 11. бесплатан)

I V Б и л т ен

БИЈ1ТЕН - Такмичења Друштва од 1990- 2001. године (у припреми)

1. Такмичење из српског ј език а и ј езичке к ултуре ученик а основне и

ср едњ и х ш к о л а

2. Такмичење из књиж евности - најуспешнијих писмених задатака

у ч ен ик а ср едњ их ш к о л а

3. Так мичење лингвистичких секциј а основне и средњих школа

4, Такмичење литерарних друж ина и секциј а основне и средњих школа

Билтен обухвата пропозиције и резултате са републичких такмичења (са

именима ученика, наставника, секција и школа)

Уплату, односно претплату, мож ете извршити:

- у пл ат н иц ом пр ек о п ош т е са пун ом адресом п ош иљаоц а

- вирманом - Друштву обавезно доставити док аз о уплати (оверен вирман)

са читко попуњеном адресом на коју треба послати поруџбину (иназначити

шта се поручује),

Уплату извршити на ж иро рачун Друштва:

40806-67 8-2 -1084 1

Док азе о уплати послати на адресу, или ј авити на телефои Друштва

Друштво за српски ј език и књиж евност Србиј е

Ђуре Јак шића 9, попгганск и фах: 302

11001 Београд

Информације и поруџбине телефоном:

(011)630-089

уторком, средом н петком од 11 до 14 часова

15. К О Н Г Р Е С С Л А В И С Т А Ј У Г О С Л А В И Ј Е

Управа Савеза славистичких друштава Југославиј е донела ј е одлуку да се 15.

конгрес слависта Југославиј е одржи 11, 12. и 13. октобра 2001. године у Нишу.

Утврђене су следеће теме:

1 . П Р О У Ч А В А Њ Е И Н А СТ А В А ЈЕ З И К А И К Њ И Ж Е В Н О С Т И У С А В РЕ -

М Е Н И М О К О Ј1Н О СТ И М А

1.1. Повезивање наставе у основној школи, средњој школи и на универзитету

1.2. Н аук а о ј езику , наук а о к њиж евности, методик а наставе

1.3. Политика наставе страних језик а у српској говорној средини

1.4. Н астава српског ј език а и диј алекатск а средина

1.5. Слободне ак тивности у наставном процесу

2. И СТ ОРИ ЈА У РОМ А Н Т И Ч А РСК ОЈ П ОЕ М И К ОД СЛОВЕ Н А

Пријаве за учешће на Конгресу, заједно са разимеом реферата (до 1 странице

куцаног текста са проредом) треба доставити до 1. ј уна 2001. године на адресу

председника Организационог одбора, к ако би К омисиј а на време извршила увид у теме

реферата:

Проф. др Мирољуб Стој ановић

Филозофски факултет

• Ћирила и Методија 2

1800 0 Н и ш

Реферати треба да садрже 5- 6 куцаних страна са проредом, а излагање да траје

15, односно 20 минута. Реферати приређени за штампу треба да садрже нај више 10

куцаних страна са проредом. Рок за слање реферата ради штампања у претконгресним

публикацијама треба доставити најкасније до 30. ј уна 2001. године, како би редакција

часописа К њиж евност и ј език на време извршила избор прилога. Реферате спремне

за штампу слати на адресу председник а Савеза славистичких друштава Југославије:

Проф. др Слободан Ж . М арковић

Савез славистичких друштава Југославиј е

(за КонГрес слависта Југославије)

Филолошк и факултет

Студентск и трг 3

11000 Београд

До 1. ј уна 2001. треба да пријаве своје учешће на Конгресу и учесници који немају

реферате (телефон Друштва 011/630-089, уторком, средом и нетком. од 11- 14 часова).

У традицији нашег Друштва је учествовање чланства у што већем броју и да се

организовано путује на К онгрес. Препоручује се школама да обезбеде учешће својим

наставницима у овом својеврсном виду стручног усавршавања (с обзиром на основну

тему Конгреса), можда неке наставнике и на овај начин наградити.

Нак надно ће бити дато обавештење о смештају и котизацији.

Управа Друштва за српск и језик и

к њиж евност Србиј е

Clanak Aleksandra Lome za dijahroniju

Documents

Transcript of Clanak Aleksandra Lome za dijahroniju