2.deoBitan aspekt koji autorke obrauju u lanku jeste emancipacija ovih ena. Koristei se delovima lanaka iz raznih sefardskih asopisa, opirnije obrauju ovu temu ukazujui nam na to koliko tadanje Sefartkinje u stvari nisu imale udela u emancipovanom drutvu. Kao primer toga u lanku se daje nemanje prava glasa koje se odnosi na Sefartkinje koje su ivele u Bosni. Ono to je veoma bitno i to nam prua uvid u neto iru sliku je poreenje Sefartkinja u Bosni, koje autorke daju, sa enama koje pripadaju istoj toj zajednici, ali koje su ivele na tlu Engleske i Hrvatske. Na osnovu tog njihovog prikaza moemo da zakljuimo da su u nekim drugim dravama ene Sefardske zajednice svakako uspele vie da se integriu u drutvo i da su se njihove obaveze razlikovale od onih koje su imale bosanske Sefartkinje. U jednom od fragmenata lanaka koje autorke koriste spominje se miljenje da treba da se potuju samo one ene koje se brinu za dobrobit ostalih ljudi i koje i ne pokuavaju da svoja prava potpuno izjednae sa onim koje poseduju mukarci. Ovakvo razmiljanje, naravno, nije moglo niemu da poslui jer to nije znailo ni promenu na drutvenom, a ni na jezikom planu. Iako nam se moe uiniti da su Sefartkinje imale beznaajnu ulogu u svom tadanjem drutvu, autorke stavljaju akcenat na netanost te tvrdnje i govore nam o tome koliko su one uestvovale u daljem razvijanju jevrejsko-panskog jezika uprkos tome to su bile stavljene u drugi plan. Naime, one su u svojim jevrejskim etvrtima ivele sve zajedno obavljajui svoje zadatke, davajui jedna drugoj savete i drei se zajedno u toj grupi. Znale su da su u inferiornom poloaju u odnosu na mukarce, ali ih to nije spreilo da usmenim putem unapreuju svoj jezik. Dalje se u lanku objanjava na koji su nain one to uspele da ostvare i ne samo to, ve kako su i tim svojim tretiranjem jezika uspevale da menjaju miljenja drugih ljudi i utiu na njih. Tako da nam ovo stavlja do znanja da, iako potcenjivane, to u stvarnosti nikako nisu smele da budu.