Civilizacija Maja

CIVILIZACIJA MAJASADRAJUvod1Istorija civilizacije Maja1Pretklasini period2El Mirador prva drava Maja5Popol Vuh7Klasini period8Tikal9Maje kao ratnici11Postklasini period12ien Ica12Majapan13Religija, pismo, kalendar i igre loptom14Dolazak panaca i Maje danas16Bibliografija1721. UVODDo pre dvesta godina, civilizacija Maja predstavljala je enigmu za naunike. Meutim zahvaljujui deifrovanju majanskog pisma (oko 80%) kao i napretku tehnologije znamo da je civilizacija Maja predstavljala jedno od najnaprednijih drutava Mezoamerike. Pa iako nisu posedovali metalne alatke uspeli su da izgrade kamene piramide, da davno pre ostalih civilizacija spoznaju pojam nule i razviju jasan numeriki sistem, njihovo raunanje lunarnih meseci odstupa samo dvadeset i etiri sekunde u odnosu na ono koje belee savremeni atomski asovnici. Zahvaljujui istraivanjima u davno naputenim i praumom obraslim ostacima majanskih gradova, naunici polako dolaze do novih saznanja o drutvenom ivotu Maja, njihovim vladarima, kulturi kao i dravnoj organizaciji. Dugo je bilo zastupljeno miljenje o narodu Maja kao pitomom drutvu svetenika i pisara, medjutim najnovija otkria nam govore da je i ova civilizacija imala mrane periode sastavljene od zaraenih dinastija, dvorskih suparnitva i ratova. Nema sumnje da klupko misterije drevne civilizacije Maja, polako poinje da se otpetljava.2. ISTORIJA CIVILIZACIJE MAJACivilizacija Maja, razvila se na praumskoj teritoriji dananjeg junog Meksika i Centralne Amerike. Obuhvatala je teritorije dananjih drava: Gvatemale, Belizea, El Salvadora, june meksike drave iapasa, Tabaska i meksikih drava na poluostrvu Jukatan. Jo uvek se sa tanom preciznou ne moe utvrditi kada je homo sapiens naselio Centralnu Ameriku. Rasprave medju naunicima se vode i oko prvog ovekovog naseljavanja Amerike, prema genetskim dokazima to se desilo pre nekih petnaest do dvadeset hiljada godina, dok su nivoi mora bili veoma niski a kopno je povezivalo Sibir i Aljasku. Ti prvi naseljenici Amerike zauzeli su u razdoblju od nekoliko hiljada godina velike teritorije i stvorili razliite kulture. Prema arheolokim nalazitima na lokalitetu Sijera Madre de ijapas u junom Meksiku, na kojem su pronadjena orudja od kosti i kamena, smatra se da su potomci Maja naselili ova podruja junog Meksika sedam hiljada godina pre Hrista. Te prve grupe koje su naselile Centralnu Ameriku ivele su u hordama, imale su privremena stanita i sakupljale su gotove plodove ili su se bavili lovom. Zbog lakeg razumevanja razliitih kulturnih razvoja, naunici istoriju razvoja Maja dele na tri perioda:1. Pretklasini period (oko 2000. godine p.n.e. Do 250. godine n.e.) 2. Klasini period (od 250. godine do 900. godine) 33. Postklasini period (od 900. godine do 1502. godine).

Slika 1: podruje koje je naseljavla civilizacija Maja3. PRETKLASINI PERIOD

pretklasinom periodu majanske civilizacije dolazi do uspostavljanja prvih naseobina i razvijanja poljoprivrede. Dolazi do podizanja gradova i prelaska iz nomadskog u sedalaki nain ivota. Prva naselja su podizana oko kukuruznih polja, pored kukuruza (majanske omiljene kulture), uzgajani su tikva i pasulj. iveli su u malim selima u kojima su kue imale poprilian broj lanova familije. Kue su pravljene od prua i sastojale su se od jedne velike prostorije, koja je bila pregradjena drvenim stubovima, medjusobno povezanim drvenim pruem i oblepljenih blatom inei zidove. Kue su sluile uglavnom za spavanje, dok su se dnevne aktivnosti kao npr. kuvanje obavljale napolju. Podela rada bila je jasno definisana izmeu mukaraca i ena. Mukarci su gradili kue i obraivali zemlju, a ene pripremale hranu, pravile odeu i brinule o svim potrebama domainstva. Ti prvi potomci naroda Maja su bili poznati pod nazivom Mokaja to u prevodu znai ljudi kukuruza. Izraivali su predmete od keramike i ada, a prve naseobine su bile podizane na obalama Tihog okeana. Narod Maja se u ranom pretklasinom periodu nije bitno razlikovao od drugih mnogobrojnih naroda koji su naseljavali podruje mezoamerike kao to su Olmeci. Olmeci su bili mezoameriki narod koji je naseljivao podruje oko Meksikog zaliva. Smatra se da su izvrili kulturni uticaj na narod Maja na poetku zasnivanja majanske

4civilizacije, od njih su preuzeli pismo koje su kasnije usavrili, izrade figura od ada bile su svojstvene olmekoj kulturi. Ta prva naselja koja su inila drutva okupljena oko poljoprivrede bila su zasnovana na jednakosti. Ono to je obeleilo pretklasian period razvoja majanske kulture i civilizacije je naseljavanje nizija. Migracija sa prvobitnih stanita smetenih u priobalju Tihog okeana u praumske predele Centralne Amerike.Naseljavanjem praumskih podruja Centralne Amerike, narod Maja gledao je da svoja naselja uspostavi to blie sigurnom izvoru vode, zbog dugih sua u ovim podrujima koje su znale da potraju i po nekoliko meseci. El Mirador (prvi grad-drava, polis), Tikal (koji je uspon doiveo u klasinom periodu), Kopan, Nakbe samo su neki od gradova osnovanih u pretklasinom periodu. Oko hiljadite godine pre nae ere dolazi do uspostavljanja sloenih drutava, organizovanih po hijerarhijskom principu a drutveno raslojavanje e se naroito primetiti za vreme klasinog perioda civilizacije Maja. Smatra se da su prvi vladari Maja vodili poreklo iz redova najboljih zemljoradnika, koji su znali da predvide vreme setve, tako to su paljivo posmatrali svet oko sebe. Imajui u vidu da je dobra setva donosila prosperitet naselju, samim tim je rastao i ugled vladara. Osmatrajui horizont Maje su uspele da zapamte taan poloaj sunca za vreme prolene i jesenje ravnodnevnice, ovaj korak predstavljao je osnovu solarnog kalendara. Kako bi mogli da izvode rituale kao to je prizivanje kie pojedini vladari majanske civilizacije zahtevali su od svojih podanika da im podignu hramove. Te prve ceremonijalne graevine predstavljale su preteu spektakularnih stepenastih piramida. Vladari su smatrani boijim izaslanicima na zemlji kuhul ahau, u prevodu sveti gospodari ija vlast je poticala od bogova. Takoe, vladari su vrili ulogu amana (tumae vere i ideologije), ali i vladara koji su svoj narod predvodili u ratu i miru.3.2 EL MIRADOR PRVA DRAVA MAJAGrad-drava El Mirador se prostirao u movarnom basenu severne Gvatemale. Njegovo ime prevedeno sa panskog znai vidik. Na svom vrhuncu bio je sedite poljoprivredne, trgovake i ekonomske moi. Svoj razvoj duguje sposobnosti majanske sivilizacije da se izbori sa suom, razvijajui sisteme za navodnjavanje dugake i do dva kilometra. Pored obezbeivanja zemljita vodom, stanovnici El Miradora su uspeno vrili i ubrenje zemljita movarnim muljem, sto im je omoguavalo uspenu i bogatu etvu svake godine, a njihovom gradu prosperitet. Krovovi skoro svake graevine iamli su bazene u koje se sakupljala kinici i dopremala do prostorija. Pored sistema za navodnjavanje, El Mirador je imao razvijenu mreu puteva i ulica, prekrivenih gipsom. Ulice su povezivale mnogobrojne trgove i vane arhitektonske graevine. Putevi su povezivali grad sa ostalim manjim naseljima u njegovoj okolini, a on je sam imao kontrolu nad5njima i razvio se u dravni centar itave oblasti koja se prostirala na etiri hiljade kvadratnih metara.

Slika 2 : panorama El MiradoraZahvaljujui mrei puteva razvijena je trgovina. Iz okolnih mesta uvoen je opsidijan (vulkansko staklo), ad, bazalt, so, granit, a izvoeno je drvo koje je raslo u okolini grada. Za razliku od prvih sedalakih naselja koja su bila zasnovana na jednakosti, podela drutva u El Miradoru je bila hijerarhijski organizovana. Darovi pronaeni u grobnicama vladajue elite svedoe o poprilinoj raslojenosti stanovnitva. Postoje indikacije da je u periodu uspona El Miradora dolo do razvoja dva karakteristina kulturna elementa hijeroglifskog pisma i vajarskog stila koji e biti usavren u klasinom periodu razvoja majanske civilizacije. Ono to je vano napomenuti kada je u pitanju El Mirador to je da je ovaj grad imao konstituisanu politiku i privrednu organizaciju i razvijen monetarni sistem koji se zasnivao na koljkama. Zahvaljujui razvoju poljoprivrede usavrena je astronomija i matematika. Vane dogaaje i deavanja u dravi beleili su pisari na kamenim ploama (stelama). Na jednoj takvoj steli pronaen je zapis majanske svete knjige Popol Vuha. U gradskom jezgru podizane su palate, hramovi, trgovi i platforme obloene gipsom. Na svom vrhuncu El Mirador je brojao oko dvesta hiljada stanovnika. Panoramom grada dominirao je hram El Dante, sa svojih sedamdeset metara visine predstavlja najveu piramidu ikada sagraenu. El Dante preveden sa panskog znai tapir. Hram je bio obloen gisanim malterom i kao sve graevine u gradu obojen crvenom bojom. Za narod Maja crvena boja je simbolizovala ulivanje ivota u kamen. U podnoju piramdie nalaze se reljefi jaguara i leinara to simbolizuje mo vladara. Stanovnici El Miradora su hramove smatrali svetim brdom, domom bogova, izvorom energije, socijalnog poretka, snage i moi.6Kako je dolo do propasti El Miradora, jo nije nauno potvreno. Jedna od teorija pretpostavlja da su stanovnici El Miradora izvrili ekoloki suicid zbog preteranog korienja krenjaka kojim su bile obloene sve graevine u gradu. Da bi istopili krenjak Maje su ga zagrevale na umuru, a da bi doli do umura krene su ume. Zbog krenja uma dolazilo bi do erodiranja zemljita tokom kinih perioda. Kia bi sprala zemljite u movare i bare, to je izazvalo neplodnost zemljita i nedostatak ubriva. Sve se to odrazilo na prinose koji su se drastino smanjili a sa nedostatkom hrane smanjivao se i broj stanovnika. Rasturen i izmuen El Mirador su krajem etvrtog veka pre nae ere pokorili i osvojili ratnici Tikala, novog centra moi koji je civilizaciju i kulturu Maja uveo u klasian period razvoja.3.3 POPOL VUHA-MAJANSKI MIT O STVARANJU SVETA*

majanskom poimanju kosmosa, peine predstavljaju otvore kroz podzemni svet Sibalbi ili stranom mestu koji je ispunjen vodom i ima kljunu ulogu u predanju opisanom u Popol Vuu, svetoj knjizi Maja. Legenda govori o brai blizancima koji su bili veti u tradicionalno igri loptom. Dok su igrali pravili su toliku buku da su uznemiravali bogove Sibalbe, koji su potom izali da se nadmeu sa blizancima. Bogovi su odneli pobedu nad blizancima, rtvovali ih i njihova tela pokopali ispod terena za igru osim glave jednog od brae, Hun Hunapua, koju su obesili na jedno drvo sa plodovima tikve nalik na ljudska lica. Radoznala mlada boginja po imenu Skvik, ula je da postoji neobino drvo i odluila da se uveri u to svojim oima. Kada mu je prila glava Hun Hunapua pljunula joj je u ruku od ega je zatrudnela i rodila blizance Hunapua i Sbalankea, poznate pod imenom herojski blizanci.

Slika 3: scena iz majanske svete knjige Popol Vuha*tekst je u celosti preuzet iz specijalnog izdanja asopisa Nacionalna Geografija Srbija 'Misterije Maja' iz novembra 2008. godine stranice 36-37, autor teksta je A.R. Vilijams.7Vremenom ovi blizanci su u igri loptom postali jo bolji nego to su bili njihov otac i stric. Bogovi su ih pozvali na takmienje u Sibalbu i pobedili ih, izmrvili njihove kosti i bacili ih u reku. Tamo su blizanci ponovo roeni, prvo kao ribe, a zatim kao putujui zabavljai. Vrativi se u Sibalbu zbog osvete, smislili su lukavu zamku. Poto su demonstrirali razne zadivljujue vetine, Sbalanke je odsekao glavu Huanpuu a zatim je ponovo vratio natelo. Bogovi su bili toliko oduevljeni predstavom da su molili da i oni budu rtvovani, pa zatim vraeni u ivot. Blizanci su sa zadovoljstvom prihvatili da im uslie elje i poeli da kasape bogove. Na kraju je usledio zavrni udarac, odbili su da ih oive i vrate u prvobitno stanje, ime su zauvek pobedili gospodare tame. Dobro je tako trijumfovalo nad zlom, a zemlja je postala spremna za stvaranje ljudskih bia. Sbalanke i Huanpu su izali iz Sibalbe kroz peinski otvor u obliku zmijskih usta kao Sunce i Mesec darovani Majama. Svakog dana ova tela izlaze i zalaze, ime braa ponavljaju svoje putovanje kroz podzemni svet i uvek se sreno vraaju.

Slika 4: Hunapua I Sbalankea ubijaju bogove4. KLASINI PERIOD

klasinom periodu civilizacija Maja dostigla je najvei nauni i kulturni nivo razvoja, kao i najvei stepen drutveno-politike organizacije. Broj stanovnika u gradovima znatno je porastao, u gradskim centrima ivela je elita koja je upravljala ivotom Maja. Drutvo je postalo raslojeno

8i hijerarhijski organizovano, to je dovelo do koncentracije moi i upravljanja radnom snagom. Dolazi do poveanja prinosa zbog razvoja tehnologije, a javljaju se nova zanimanja kao to je zanastvo. Zanatlije su izraivali predmete namenjene iskljuivo eliti. Vanu ulogu u drutvenom ujedinjenju odigrala je religija. Trgovina je bila na vrhuncu. Plemike porodice su se meusobno nadmetale, to je dovodilo do estih promena granica i smena dinastija. Pored zemljoradnje koja je predstavljala prioritet u razvoju gradova i prehrani stanovnitva, u vetakim ribnjacima je uzgajana riba, a vrilo se i pripitomljavanje divljai. Pretpostavlja se da je u klasinom periodu na teritoriji civilizacije Maja ivelo deset miliona stanovnika.4.1 TIKALTikal je na svom vrhuncu bio najbogatija i najmonija od svih kraljevina Maja. Prostirao se u razvou reka koje teku ka Meksikom zalivu i Karibima. Tikalski dvor imao je rzvijene trgovinske veze sa najveom privrednom silom tog vremena gradom Teotihuakanom. Kakav je bio ivot u Tikalu?Kao to je napomenjeno u klasinom periodu dolo je do raslojavanja stanovnitva, vladari su iveli u palatama, dok je obino stanovnitvo ivelo izvan gradskog kompleksa. iveli su u jednostavnim kuama od nepeene cigle okrueni njivama i batama. Veina porodica proizvodila je robu kao to su noevi, kameni avani ili tkanina koju bi kasnije trampili na pijaci. Trampa se odvijala ciklino, npr. u rodnim godinama zemljoradnici su viak kukuruza davali trgovcima u zamenu za perle od ada ili kakao u zrnu. U sluaju loe etve taj ad ili kakao bi trampili za kukuruz. Dok se obino stanovnitvo bavilo zemljoradnjom, kraljevi su vodili sasvim drugaiji ivot. ivoti kraljeva i stanovnitva ukrtali bi se jedino za vreme drevnih rituala u kojima su uestvovale obe strane. Razlika izmeu stanovnitva i kraljeva osim u moi ogledala se i u fizionomiji lica, zbog deformacija koje su primenjivane na buduim kraljevima od ranog detinjstva, njihova lica su bila izduena a oi razroke, to je predstavljalo jasnu razliku izmeu plemia i podanika. Kraljevi su nosili kitnjasta odela od sjajnog zelenog perja kvecala, oblaili su na sebe jaguarovu kou, a ustima su nosili navlake za zube izraene od ada. Preko dana sedeli bi ispod baldahina u dvoritu i primali poklonike koji bi im donosili darove: pamune tkanine, vunu, ad, kou jaguara i dakove pune kakaa u zrnu. Noi su bile rezervisane za ispijanje napitka od kakaa u krugu porodice ili za sklapanje saveza sa vladarima susednih drava. Kraljevi Maja su bili pokrovitelji umetnosti. Umetnost je za njih predstavljala stvar prestia i moi. esto kako bi zasenili rivale su angaovali najbolje umetnike svoga vremena da im ukrase palate isklesanim portretima njih samih ili njihovih predaka ili bogova. Tikal je vrveo od9umetnikih aktivnosti, keramiari su oslikavali vaze likovima kraljeva, drugi umetnici bi vezivali perja tropskih ptica pravei kape i ukrase za kraljeve i lanove njihovih porodica, juveliri su od mrvljenog ada izraivali figurine i maske. ad je za majanske kraljeve pored kakaa predstavljao jedno od najveih dragocenosti.Mrano poglavlje Tikala obeleila je vladavina Vak an Kavila, sina tikalskog kralja koji se u Tikal vratio nakon viegodinjeg izgnanstva. Doao je da preuzme prestol koji je ostao upranjen nakon smrti njegove sestre. U prvim godinama an Kavilove vladavine drava je nastavila da se razvija, ali razvoj je bio kratkog daha. Sa poveanjem stanovnitva, javio se problem nedostatka zemljita za obradu. Zbog ega je an Kavil poeo da merka zemljita drugih kraljevstava, to je dovelo do prvih sukoba. Pored nedostatka zemlje, Tikalu je opasnost pretila od Kalakmula grada-drave u pokrajini Kampe. Vladari Kalakmula bili su veoma ambiciozni i eleli su da nametnu danak svim kraljevinama, u tome im je smetao Tikal koji je bio u savezu sa svim veim kraljevinama. Kako bi oslabili i izolavali Tikal a sluei se intrigama i manipulacijama, vladari Kalakmula sklapali su saveze sa kraljevinama irom Patena, severno od Jukatana i istono do dananjeg Belizea, do tada bliskim Vak an Kavilu. Nebeski Svedok vladar Kalakmula nakon godina uspostavljanja kontrole u regionu i jaanja svoje drave odluio je da napadne Tikal. To se desilo 562. godine kada je nekoliko hiljada ratnika predvoenih Nebeskim Svedokom, opremljenih sekirama i kopljima uspelo da porazi Tikal. Pretpostavlja se da je u toj bitki ubijen vladar Tikala Vak an Kavil. Mada su izali kao pobednici Kalakmulska vojska nije pobila tikalsko stanovnitvo, ve ih je ostavila da brojno smanjeni, uvreeni i poraeni nastave sa svojim ivotom. Oslabljeni vladari Tikala nikada nisu zaboravili poraz koji im je naneo Kalakmul, pitanje asti, dostojanstva i krvne osvete u drevnom svetu Maja bio je od velikog znaaja. Nakon godina oporavka, Tikal se kao feniks izdigao iz pepela jo moniji i ponosniji i pod vostvom vladara Jeso an Kavila osvetio se za poraz optim napadom na Kalakmul 5. avgusta 695. godine. Od ovog napada Kalakmul se nikada nije oporavio, ali ni Tikal nije bio dovoljno stabilan da kontrolie tolikim kraljevstvom. Ratovi su se reali i umesto da po okonanju podare jednog vladara javljao se veliki broj pretendenata. Gradovi su slabili, narod je ruio kamene spomenike kako bi izgradio utvrenja pred napadom suparnike vojske, tama i pusto je zaivela nad nizijom. Narod beei pred ratom i suama (810. godine desila se najgora sua u istoriji civilizacije Maja koja je potrajala devet godina), beali su iz Tikala i drugih kraljevstava u niziji u potrazi za zelenijom zemljom. Pronai e je na severu Jukatana, a njeno ime e biti ien Ica, velianstveni i najlepi grad koji su Maje ikada izgradili, sa ien Icom i migracijama sa juga na sever otpoinje postklasini period razvoja majanske civilizacije.104.2 MAJE KAO RATNICIKraljevi Maja su proglaavali rat i vodili narod u borbe, to su inili kako bi postali moni vladari. Na kamenim ploama umetnici su klesali portrete znaajnih ratnika. Pre otpoinjanja borbe pristupalo se mnogim ritualima. Tamjan je paljen kako bi umirio duu. Tokom trajanja rituala, deca su skupljala perja od kvecla za ratnike, ene su izvodile plesne take. Haljine su tkane da bi se nosile na bojnom polju, neki ratnici imali su vezen ili oslikan dizajn na svojim uniformama. Pojedini ratnici bi na svojim glavama nosili neku vrstu eira napravljenog od perja, dok bi drugi rattnici nosili poveze oko glave i uiju. Zastitna odea, neto kao oklop pravljena je od drveta. Varijacija svetlijih i tamnijih perja koritena je za kamuflau. Ratnici bi nosili improvizovane kande na akama ruku i perje na glavi da bi to vie podseali na ivotinje. Maje su oruje pravili od kamena. Za odbranu su koriteni titovi, izraeni od drveta i perja. Od oruanog arsenala koristili su lukove i strele, koplja, duvaljke strelica, prake, sekire i toljage naikane kamenjem (slino buzdovanima). ad dragi kamen, korien je za pravljenje sekira. Bitka je otpoinjala prodornim zvukom. Borbe su se vodile to dalje od obradivih povrina, jer je opstanak obe zaraene strane zavisio od poljoprivrede. Cilj borbe nije bio da se neprijatelj ubije na bojnom polju, nego da se onesposobi, zarobi i ponizi. Pobednici u ratu bi predstavnike visokog roda odvodili u svoja kraljevstva gde bi ih skidali do gole koe i muili, da bi ih na kraju rtvovali, tako to bi ih prinosili bogovima. Obino bi se zarobljenicima odrubljivala glava, a neretko bi bili vezani kao lopta i bacani niz stepenite hramova. Kako su se sukobi oko kontrole trgovinom i resursima sve vie rasplamsivali oko gradova su podizane drvene palisade ili kameni zidovi, a nova naselja su podizana na uzvienjima radi lake odbrane.

Slika 5: izgled majanskih ratnika115. POSTKLASINI PERIODPostklasini period razvoja civilizacije Maja obeleen je porastom ratova zapoetim u klasinom periodu. Dravna mo se sa juga nizija prebacila na sever poluostrva Jukatan. Za razliku od stanovnitva sa juga koji se bavio zemljoradnjom, ivot naroda Maja sa severa zbog slabog razvoja poljoprivrede zasnivao se na morskim resursima kao to su riba i so, te na tkanju i proizvodnji voa, meda i ostalih proizvoda ivotinjskog porekla. Novi centri dravne moi podizani su na severu poluostrva Jukatan, a u postklasinom periodu podignut je najvei dravni centar u istoriji civilizacije Maja, bio je to grad ien Ica.5.1 IEN ICAien Ica grad na severu poluostrva Jukatan, veoma brzo je doiveo uspon. Za razliku od prethodnih majanskih gradova, ien Icu je odlikovao kosmopolitski duh. Grad je u svoje okrilje primao sve putnike namernike, hodoasnike kao i izbeglice sa juga koje je sua naterala da napuste svoja prebivalita i trbuhom za kruhom se zapute ka severu poluostrva. Na ulicama ien Ice mogli su se uti razliiti jezici, sresti razliite kulture, grad je bio globalno selo. Stanovnici ien Ici potovali su boga Kukulkana, poznatog kao pernata zmija, bio je bog rata i bog stvaranja. Iz ien Ice kult boga pernate zmije proirio se po ostalim naseljima u regionu i ire. Hodoasnici prolazili su kroz kapije grada kako bi se poklonili pernatoj zmiji, prinoenjem rtava i bacanjem darova u vodu cenota (dva velika prirodna bunara koja su snabdevala vodom ien Icu). U ast boga Kukulkana stanovnitvo mu je podiglo Karakol, dvospratnu kulu krunog preseka, koja se razlikuje od svih graevina podignutih u ien Ici ali u drugim majanskim gradovima. Kula je sluila kao opservatorija pomou koje su svetenici utvrivali kretanje planete Venere i njenih ciklusa, na osnovu kojih su odreivali vreme odravanja obreda. Gradom su vladala dva naroda Maja, Pontal i ontal, zajedno sa narodom Inca. Zahvaljujui religiji koja ga je inila hodoasnikim sreditem, kontrolom trgovine i mnogim drugim iniocima, u ien Ici je uspostavljen jedan novi sistem vladavine koji se pokazao mnogo boljim od naina vladavine koja je bila uspostavljena u junim dravama za vreme klasinog doba. Kao privredna sila u ien Ici su podignute najvelianstvenije arhitektonske graevine majanske civilizacije, na stil arhitekture presudan uticaj je izvrio meksiki uticaj. Takoe u naseljima na obalama mora podizane su mree pristanita, dokova i molova. Od materijala za trgovinu najvrednija je bila so, koja je za Maje predstavljala belo zlato. Pa i pored novog naina upravljanja i razvoja drutvenog ivota koji se dosta razlikovao od drutvenog ureenja u12klasinom periodu, vladari ien Ice sve do jednog nisu mogli da se odreknu ambicioznosti i elje za to veom moi, umesto da ue na grekama svojih prethodnika ien Ica je krenula njihovim stopama, unutranji sukobi, intrige i manipulacije su postajale sve napetije meu predstavnikom elitom, tako da je jedan deo elite napustio ien Icu i naselio se u Majapanu gradu nekoliko kilometara zapadnije od ien Ice. Vladar Majapana Hunak Kel napao je i osvojio ien Icu, koja je svoju propast doivela 1200. godine. Ulogu dravnog centra i kontrole nad vojskom i trgovinom preuzeo je Majapan. Pa iako je bila u ruevinama i naputena, hodoasnici su nastavili da poseuju ovaj grad i da se klanjaju bogu Kukulanu, a prie o raskoi ien Ice prepriava e se generacijama.

Slika 6: Karakol u ien Ici5.2 MAJAPANMajapan je osnovan 1050. godine. Njegovi vladari podigli su oko grada veliki odbrambeni zid koji je okruivao samo jezgro grada i obuhvatao je oko etiri kilometra kvadratna. Drava Majapan sastojala se od konfederacije nekoliko drava sa centrom u samom Majapanu. Trgovina se zasnivala na soli, medu, grnarijama, mineralima, kakauu i bakru. Osim privredne grad je postao i vojna sila, stanovnitvo je bilo podeljeno po klasama. Za razliku od prethodnih vladara koji su od svojih podanika zahtevali da im grade to raskonije hramove, vladari Majapana sus e vie bavili preduzetnitvom. Sukobi izmeu elita koji su doli glave ien Ici unitili su i13Majapan. Sredinom petnaestog veka pokrajine koje su bile u konfederaciji sa Majapanom proglasile su nezavisnost i poele su meusobno da ratuju nad stratekim trgovakim aktivnostima. Narod beei od rata zaputio se nazad u unutranjost kopna u staru postojbinu. Tamo su osnovali nova kraljevstva ali nijedno nije dostiglo sjaj El Miradora, Tikala, ien Ice i Majapana.5.3 RELIGIJA, PISMO, KALENDAR I IGRA SA LOPTOMReligija- Maje su bile politeistiki narod, potovali su vie bogova. Razvijen i dominantan je bio kult vremena (animistika filozofija), koji su propovedali svetenici, matematiari, astronomi, proroci i uitelji rituala. Religija i nauka su bile usko povezane. Vrhovni bog i tvorac bio je Hunab Ku, bog vatre i zemlje. Sveta knjiga o stvaranju sveta je Popol Vuh. Maje su smatrale da se kosmos sastoji od trinaest svetova, svakim svetom vladao je po jedan bog. Ispod zemlje se nalazilo devet podzemnih svetova kojim je vladalo devet bogova. Poslednji od ovih svetova predstavljao je carstvo mrtvih ibalba kojim je vladao gospodar smrti Ah Pu. Boanstva su stvarana po izgledu na oveka ili ivotinje ili kombinacija oveka i ivotinje. Svaki od bogova je posedovao etiri oblija, to je predstavljalo etiri strane sveta: crveno-istok; belo-sever; crno-zapad; uto-jug; a sredinja boja je bila zelena. Maje su svetenike zvale ahkin (ljudi sunca). Svetenici su bili podeljeni u nekoliko grupa. A svetenikom se postajalo putem nasledne linije. Neizostavni deo majanske religije je svakako bio ritual prinoenja rtvi koji je obuhvatao paljenje mirisne smole i prinoenje darova kao i rtvovanje ivotinja a neretko se pristupalo i rtvovanju ljudi naroito ratnih zarobljenika. Ljudska rtvovanja nisu imala tolike razmere kao u astekoj kulturi.Jezik i pismo- Majanski jezik nastao je negde oko etiri hiljade godina pre nae ere. Iz polazne osnove nastale su tri jezike grupe u okviru kojih se razvilo oko dvadeset i osam majanskih jezika. Imali su razvijeno hijeroglifsko pismo, pretpostavlja se da su od Olmeka uzeli polaznu osnovu za grau svog pisma. Pismo je sainjeno od logografa (jedan znak-jedan pojam) i smatra se da je nastalo oko drugog veka pre nae ere, i u upotrebi je bilo sve do kraja sedamnaestog veka. Za pisanje su korieni razliiti materijali, a najzastupljenije tehnike su bile kamene ploe (stele) i trake od kore jedne vrste smokve (amates) koje su premazivali slojem gipsanog maltera i savijali kao harmoniku i pravili kodekse. Kada su konkviste porobile majanski narod plaei se irenja majanskog misticizma Dijego de Landa je spalio veinu kodeksa. Ostala su sauvana samo etiri kodeksa koja su imena dobila po gradovima u kojima se uvaju: drezdenski, pariski, madridski i kodeks Grolije. Majanski pisari su nosili titulu uvara svetih knjiga, oni su uvali14i prenosili majansku tradiciju u vreme kolonijalnog doba. Za pisanje su koristili kistove, pera,kosti, jaguarove onjake...

Slika 7: majanski pisarKalendar- Najvea nauna odlika majanske civilizacije svakako je precizno osmiljen matematiki sistem raunanja i merenja vremena. Brojeve su izraavali pomou taaka i crta, a uveli su i sistem nule koji je bio predstavljen kao koljka. Razvili su najprecizniji i najkomplikovaniji sistem raunanja vremena. Njihov kalendar se zasnivao na nultoj taki kao polazite za raunanje vremena. Bio je podeljen na religiozni i svetovni. Religiozni se sastojao od dvesta ezdeset dana, a svetovni od trista ezdeset i pet dana podeljenih na devetnaest meseci. Prvih osamnaest meseci je kombinacija brojeva od nule do devetnaest, u njih je smeteno trista ezdeset dana. Preostalih pet dana smatrani su izgubljenim danima i inili su devetnaesti mesec, ovi dani su smatrani najnepovoljnijim razdobljem u godini.Igra loptom- Misteriozna igra Maja koja se igrala izmeu dva suprostavljena tima koja su se sastojala od po sedam lanova. O popularnosti igre svedoe brojni tereni pronaeni na ruevinama nekadanjih gradova. Igralita su bila ograniena sa dva kamena zida, na ijim vrhovima se nalazilo po tri obrua na visini od deset metara. Cilj igre je bilo ubaciti loptu kroz jedan od tri obrua, to nije bio nimalo lak zadatak. Igrai nisu smeli doticati loptu rukama i nogama ve jedino telom. Lopta je teila nekoliko kilograma i pravljena je od kauuka. Igrai su bili obueni u sveane odore i oklope. Postoje verovanja da majanska igra loptom nije bila obina svetovna i sportska razonoda nedeljom popodne. Kako se svi pronaeni tereni nalaze tik15uz hramove, smatra se da je igra loptom bila usko povezana sa religijom. Uzmimo priu iz Popol Vuha o brai blizancima koji su bili odlini u igri loptom i koje su bogovi pozvali u Sibalbu podzemni svet na dvoboj. Maje su smatrale da podzemnim svetom upravlja sedam bogova, a sedam igraa je sainjavalo jedan tim u majanskoj igri loptom. Prema arheoloskim nalazitima i saznanjima smatra se da je ponekad rtvovan pobedniki tim. Moda je ova rtva bila simbolika sedam najboljih sa ovog sveta slano je u Sibalbu da se suprostavi bogovima i da na zemlju donesu blagostanje, moda u vidu kia toliko potrebnih da se zalije suva zemlja. Za igrae rtvovanje je pretstavljalo ast, jer su se poistoveivali sa herojskim blizancima, koje su bogovi rtvovali ali su se oni ponovo rodili iskusniji i svesniji nego to su bili u prethodnom ivotu. Za Maje smrt nije predstavljala okonanje ivota. Svetlost se suprostavlja tami kako bi ponovo bila roena, kao to sunce zalazi (predaje se tami), a potom ponovo izlazi (pobeuje tamu).6. DOLAZAK PANACA I MAJE DANASKonkvistadori su prvi put stigli na Jukatan 1517. godine u vreme najveih sukoba unutar majanske civilizacije. Smatra se da je do prvog susreta civilizacije Maja i evropljana dolo u Honduraskom zalivu 1502. godine za vreme Kolumbovog etvrtog putovanja kada se na otvorenom moru susreo sa posadom jednog majanskog trgovakog broda. Susret sa evropljanima za sve narode amerikog kontinenta predstavljao je katastrofu. Bolesti, evropska osvajanja novog kontinenta, porobljavanje i ratovi izmeu nadmonijih pridolica i slabijih starosedelaca uinili su da se broj drevnih amerikih naroda znatno prepolovi a dominaciju preuzme beli ovek. Starosedalaki narod radio je u slubi robova za evropljane, i obraivao zemlju i proizvodio proizvode koji su se dopremali u Evropu. Takoe su plaali danak evropskim veleposednicima koji su im oteli zemlju i nametnuli namete. Vrena su hrianska pokrtavanja i iskorenjavanje majanske kulture i tradicije. Meutim trebalo je da proe dvesta godina pre nego to je i poslednja nezavisna majanska kraljevina pala u ruke panaca. To se dogodilo 1697. godine.Danas na teritoriji junog Meksika i Centralne Amerike ivi vie od est miliona Maja koji govore oko dvadeset osam majanskih jezika i pridravaju se obiaja svojih predaka. Obian narod ivi isto onako kako su i njegovi preci iveli u kuama od erpia i blata, bave se zemljoradnjom omiljena kultura im je naravno kukuruz, prave grnariju, bave se tkanjem a robu prodaju na pijaci. U kolama se izvodi nastava na majanskim jezicima, a deca od malih nogu ue o nekadanjoj veliini i misteriji svojih predaka.16Maje su uspele da opstanu kroz petsto godina ekonomskog ropstva, politikog progona i genocida, a to je veoma, veoma zadivljujua osobina.*BIBLIOGRAFIJA[1] National Geographic Srbija broj 1, novembar 2006, Adria Media, Beograd, 2006. [2] National Geographic Srbija broj 10, avgust 2007, Adria Media, Beograd, 2007. [3] National Geographic Srbija- Specijalno izdanje broj 2 Misterije Maja, novembar 2008, Adria Media, Beograd, 2008. [4] Grupa autora: Istorija oveanstva: Kulture starih amerikih naroda, tom 6 , Mono i Manjana, Beograd, 2008. [5] Grupa autora: Povijest ljudskog roda Inke, Maye i Asteci, Zaloba Mladinska knjiga, Ljubljana-Zagreb, 1990. Robert erer- National Geographic Srbija Specijalno izdanje br. 2 Misterije Maja, strana 105.