www.dereta.rs

Urednik izdanjaAleksandar Šurbatović

Na slov ori gi na la Tom Perrotta

THE LEFTOVERS

Copyright © 2011 by Tom PerrottaAll rights reserved.

Copyright © ovog izdanja Dereta

Tom Perota

Ostavljeni

Pre vod sa engleskog Slobodan Damnjanović

Beograd 2018.

DERETA

Nini i Luku

Z A H VA L N I C A

Mislim da sam sre ćan čovek zato što sam u sta nju da „dežur nim kriv ci ma” – Eli za bet Bajer, Mari ji Mesi, Dori Vajn tra ub i Sil vi ji Rabi no – zahva lim što su mi se pri dru ži li u ovom Izne nad nom nestan ku i sve vre me bili moji vodi či. Zahva lju jem se i Meri, Nini i Luku za sva ki poje di nač ni dan.

9

PRO LOG

Lori Gar vi nije vas pi ta na da veru je u čude sne nestan ke. Vas pi ta na je da ne veru je ni u šta, osim u ludost sva kog vero va nja.

Mi smo agno sti ci, govo ri la je deci u doba kad su ima la potre bu da defi ni šu sebe u odno su na svo je kato lič ke, jevrej ske i uni ta ri stič­ke pri ja te lje. Mi ne zna mo da li Bog posto ji ili ne, niti iko dru gi zna. Neki tvr de da zna ju, ali to nije tač no.

Za Vaz ne se nje je čula na prvoj godi ni stu di ja, slu ša la je pre da­va nja iz Uvo da u svet ske reli gi je. Ono što je pro fe sor tad opi sao zvu ča lo joj je kao šala: gomi la hriš ća na isplo vlja va iz svo jih ode­la i uspi nje se kroz kro vo ve kuća i auto mo bi la kako bi se na nebu sre la sa Isu som; a pri tom svi osta li sto je otvo re nih usta i gle da ju, pita ju ći se kud odo še svi ti dobri lju di. Teo lo gi ju nije uspe va la da shva ti, mada je pro či ta la u udž be ni ku deo iz knji ge Pred mi le ni jum­sko raz dva ja nje i svu tu zbr ku i pomet nju oko arma ge do na, anti­hri sta i četi ri jaha ča apo ka lip se. Doži vlja va la je te stva ri kao reli gij­ski kič, fan ta zi ju pri vlač nu lju di ma koji mno go jedu peče nu hra nu, biju svo ju decu i veru ju kako je Bog poslao sidu da kazni geje ve. U godi na ma koje su doš le pod sme va la se lju di ma koji u avi o nu ili vozu čita ju knji ge posve će ne oni ma koji su osta li ovde i poma lo

Tom Perota

10

saža lje va la te jad ne naiv či ne koje nema ju pamet ni ja posla do da čita ju takve knji ge i sanja ju o kra ju sve ta.

A onda se upra vo to dogo di lo. Biblij sko pro ro čan stvo se potvr­di lo ili bar deli mič no poka za lo isti ni tim. Lju di su nesta li isto vre­me no, čita vi mili o ni lju di širom sve ta. To nije bilo neka kvo antič ko pre da nje o čove ku koji je u doba Rim skog car stva ustao iz mrtvih ili doma ća sta rin ska legen da o Džo ze fu Smi tu, koji je isko pao zlat ne plo če i pri tom raz go va rao sa anđe lom. Ovo je bilo stvar no. Vaz ne­se nje se dogo di lo u nje nom gra du, izme đu osta lih, i ćer ki nje ne naj­bo lje pri ja te lji ce, dok je sama Lori bila u kući. Meša nje Boga u njen život nije moglo biti oči gled ni je od obra ća nja iz zapa lje nog grma.

Barem je tako misli la. Ipak, uspe va la je dani ma da pori če ono što je bilo oči gled no, drže ći se svo jih sum nji kao davlje nik za slam­ku, očaj nič ki pona vlja ju ći sta vo ve nauč ni ka, uče nja ka i poli ti ča ra koji su nagla ša va li da je uzrok ono ga što su nazi va li „Izne nad ni nesta nak” nepo znat i opo mi nja li jav nost da ne dono si pre u ra nje ne zaključ ke i da sače ka rezul tat zva nič ne istra ge.

„Dogo di lo se neš to tra gič no”, struč nja ci su neu mor no pona vlja­li. „Spo lja gle da no, to liči na Vaz ne se nje, ali ipak nije Vaz ne se nje.”

Zani mlji vo je da su u pori ca nju ovog tuma če nja naj gla sni ji bili hriš ća ni, koji nisu mogli a da ne pri me te kako su se među nesta li ma 14. okto bra naš li i Indu si i budi sti, musli ma ni i Jevre ji, ate i sti, ani­mi sti i homo sek su al ci, Eski mi, mor mo ni i zoro a stri jan ci, dakle svi oni koji nisu Isu sa Hri sta pri hva ta li kao svog spa si te lja. Koli ko se moglo zapa zi ti, bila je to nasu mi ce ura đe na žetva, a Vaz ne se nje nije neš to što se nasu mi ce radi. U Vaz ne se nju se odva ja žito od kuko lja, pra vi ver ni ci se nagra đu ju, a osta li kažnja va ju. Vaz ne se nje bez raz­li ko va nja pra vih i kri vih uopšte nije Vaz ne se nje.

Dakle, bilo je lak še delo va ti zbu nje no, dići ruke i govo ri ti kako se ne zna šta se dogo di lo. Ali Lori je zna la. Čim se to desi lo, dubo­ko u srcu je zna la. Osta vlje na je ovde. I svi osta li s njom. Nije važ­no što Bog pri li kom dono še nja odlu ke nije uzeo u obzir reli gi je, u

ostavljeni

11

kraj njoj lini ji to je samo pogor ša lo sve jer je odba ci va nje bilo na lič­nom nivou. Pa ipak, reši la je da igno ri še to sazna nje, da ga poti sne u neki mrač ni kutak mozga – u podrum gde se skla diš ti sve ono što čovek ne može da pod ne se ni da pomi sli – na isto ono mesto gde se kri je svest o tome da ćemo umre ti, kako bismo mogli da živi mo a da nam sva ki minut ne bude ispu njen depre si jom.

Osim toga, tih prvih mese ci posle Vaz ne se nja ima la je pune ruke posla: u Mej plto nu su ško le bile zatvo re ne, ćer ka je po ceo dan bila kod kuće, a i sin se vra tio s fakul te ta. Mora la je da ide u pro dav ni cu, da spre ma i kuva, da pere veš i sudo ve. Mora la je da pose ću je kome­mo ra tiv ne sku po ve, da teši lju de i vodi broj ne teš ke i iscr plju ju će raz go vo re. Mno go vre me na je pro vo di la sa siro tom Roza li Susman, koju je pose ći va la goto vo sva ki dan, nasto je ći da joj olak ša neiz­mer nu tugu. Pone kad su pri ča le o nje noj nesta loj ćer ki Džen – kako je bila slat ko dete, uvek nasme ja na itd. – ali su uglav nom ćute ći sede le jed na pokraj dru ge. Tiši na je bila dubo ka i oprav da na; kao da nije posto ja lo niš ta toli ko važno što bi je naru ši lo i pre ki nu lo.

Nared ne jese ni poče li su da ih viđa ju una o ko lo: lju de u belom, s ciga re ta ma u usti ma, koji su se uvek kre ta li u isto pol nim paro vi ma. Lori je pozna va la neke od njih – Bar ba ru San tan đe lo, čiji sin je išao u isti raz red s nje nom ćer kom, Mar ti ja Pau er sa, koji je igrao bej zbol s nje nim mužem i čija je žena nesta la u Vaz ne se nju, ili šta god to bilo. Uglav nom bi vas igno ri sa li, ali bi vas pone kad pra ti li, nalik na pri vat ne detek ti ve unajm lje ne da otkri ju kuda se kre će te. Ako biste ih pozdra vi li, oni bi vas samo pogle da li, a ako biste im posta vi li neko važno pita nje, oni bi vam samo pru ži li vizit kar tu na kojoj su s jed ne stra ne sta ja le sle de će reči:

MI SMO ČLA NO VI OSTA VLJE NIH GREŠ NI KA. ZAVE TO VA LI SMO SE NA ĆUTA NJE. MI SMO ŽIVI

SVE DO CI SILE BOŽ JE. NEKA NAM ON SUDI.

Tom Perota

12

Na dru goj stra ni vizit kar te, napi sa na sit ni jim slo vi ma, sta ja la je nji ho va inter net adre sa na kojoj ste mogli zatra ži ti više infor ma ci ja:

www.osta vlje ni gre sni ci.com.

Bila je to uvr nu ta jesen. Od kata stro fe je proš la čita va godi na; pre ži ve li čla no vi poro di ca amor ti zo va li su uda rac i, na svo je veli ko izne na đe nje, shva ti li da su još uvek ovde, mada nesreć ni ji od dru­gih. Poma lo krh ko i nesi gur no, stva ri su ipak poče le da se vra ća ju u nor mal no sta nje. Ško le su pono vo otvo re ne, a veći na lju di vra ti la se svom sta rom poslu. Deca su pre ko viken da u par ku igra la fud bal, a mno go njih je pro sla vi lo i Noć veš ti ca. Vra ća le su se sta re navi ke, život je popri mao rani ji oblik.

Ali Lori nije mogla da se navik ne na to. Osim što se sta ra la o Roza li, straš no se bri nu la za sop stve nu decu. Tom se za pro leć ni seme star vra tio na koledž, ali je pao pod uti caj šar la ta na i samo pro­gla še nog pro ro ka i isce li te lja zva nog Sve ti Vejn, nije polo žio nije­dan ispit i odbi jao je da se vra ti kući. Neko li ko puta se javio tele fo­nom da kaže kako je dobro, ali je odbio da kaže gde se nala zi i šta radi. Džil se bori la sa depre si jom i post tra u mat skim stre som – što se može raz u me ti jer je Džen Susman još od malih nogu bila nje na naj bo lja dru ga ri ca – ali je odbi ja la da se pove ra va Lori ili da ode kod nekog psi hi ja tra. A njen muž je isto vre me no pucao od zdra­vlja i opti mi zma. Poslo vi su išli dobro, vre me je bilo lepo i upra vo je istr čao devet i po kilo me ta ra za manje od sat vre me na, da čovek ne pove ru je.

„Šta je s tobom?”, pitao je sto je ći pred njom u helan ka ma, znoja­vog lica koje puca od zdra vlja. „Šta si radi la danas?”

„Ja? Poma ga la Roza li da napra vi album s foto gra fi ja ma.”Na licu mu se moglo vide ti neo do bra va nje, pome ša no s nestr­

plje njem.„Još uvek se bavi tim stva ri ma?”

ostavljeni

13

„Ne želi da to zavr ši. Danas smo se bavi le Dže ni nom pli vač kom kari je rom. Možeš da vidiš kako se nje no telo iz godi ne u godi nu menja lo u pla vom kupa ćem kosti mu. Da ti srce puk ne.”

„Uh”, Kevin je ispio čašu hlad ne vode. Bila je sigur na da nije ni čuo šta je rekla. Raz go vo ri o Džen Susman već mese ci ma ga nisu zani ma li. „Šta ima za veče ru?”

Lori nije bila pre te ra no izne na đe na kad joj je Roza li rekla da se pri klju ču je Osta vlje nim greš ni ci ma. Lju di u belom su je opči ni li još kad ih je prvi put ugle da la i često se gla sno pita la kako uspe va ju da ne pre kr še zavet ćuta nja, poseb no kad sret nu sta rog pri ja te lja, nekog koga odav no nisu vide li.

„U takvoj situ a ci ji sva ka ko mora posto ja ti neko reše nje, zar ne?”„Ne znam”, rekla je Lori. „Nisam baš sigur na. Oni su fana ti ci. Ne

vole da pra ve izu zet ke.”„Čak ni kad sret nu rođe nog bra ta koga dva de set godi na nisu

vide li? Ne mogu da mu kažu ni zdra vo?”„Što mene pitaš? Pitaj njih.”„Kako da ih pitam? Pa nji ma nije dozvo lje no da pri ča ju.”„Ne znam. Pogle daj na saj tu.”Roza li je čita ve zime pose ći va la nji hov sajt. I raz vi la je bli sko

pri ja telj stvo – zavet ćuta nja nije važio za elek tron sku komu ni ka­ci ju – sa direk tor kom za poma ga nje siro ti nji, finom ženom koja je odgo vo ri la na sva nje na pita nja i raz ve ja la sve nje ne sum nje i nedo­u mi ce.

„Zove se Koni. Nekad je bila der ma to log.”„Stvar no?”„Pro da la je ordi na ci ju i sve dala udru že nju. To mno gi čine. Biti

u udru že nju oči gled no nije tako jef i no.”Lori je u lokal nim novi na ma pro či ta la čla nak o Osta vlje nim greš­

ni ci ma, pa je sazna la da naj ma nje šezde set njih živi u svom „logo ru”

Tom Perota

14

u Gin ko uli ci, u zgra da ma koje je orga ni za ci ji poklo nio Troj Vin­sent, boga ti pred u zi mač koji sada tu živi sa osta li ma, nema ju ći pri­tom nika kve pri vi le gi je.

„Šta si ti odlu či la?”, upi ta la je Lori. „Hoćeš li pro da ti kuću?”„Ne odmah. Posto ji polu go diš nji period pro ve re. Za to vre me ne

moram done ti nijed nu odlu ku.”„Pamet no.”Roza li je klim nu la gla vom, kao da se čudi sop stve noj sme lo sti.

Lori je vide la koli ko je nje na pri ja te lji ca uzbu đe na zbog odlu ke da pro me ni život.

„Biće mi malo čud no da sve vre me nosim belo. Vole la bih da se mogu nosi ti i pla va i siva ode la. Belo mi ne sto ji lepo.”

„Ne mogu da veru jem da ćeš poče ti da pušiš.”„Uh”, Roza li se lice smr klo. Bila je žesto ki pro tiv nik puše nja, jed­

na od onih oso ba koja rukom ras te ru je dim čim neko u nje noj bli­zi ni upa li ciga re tu. „Mora ću da se navik nem. To ti je neka vrsta sve ti nje. To se mora. Tu nemaš izbo ra.”

„Jad na tvo ja plu ća.”„Neće mo ima ti dovolj no vre me na da dobi je mo rak. Pre ma Bibli­

ji, posle Vaz ne se nja dola zi sedam godi na poka ja nja.”„Ali to nije bilo Vaz ne se nje”, rekla je Lori, više sebi nego pri ja te­

lji ci. „Ne pra vo Vaz ne se nje.”„Tre ba lo bi da pođeš sa mnom”, Roza lin glas bio je blag i ozbi­

ljan. „Možda bismo tamo mogle biti cimer ke; ili tako neš to.”„Ne mogu”, rekla je Lori. „Ne mogu da osta vim poro di cu.”Poro di cu. Bilo joj je nepri jat no što je izgo vo ri la tu reč. Roza li nije

ima la poro di cu. Pre neko li ko godi na se raz ve la, a Džen je bila nje no jedi no dete. Ima la je maj ku i oču ha u Miči ge nu i sestru u Mine a po­li su, ali ih je ret ko pomi nja la.

„Tako sam i misli la”, rekla je Roza li i sle gla rame ni ma. „Hte la sam da poku šam, to je sve.”

ostavljeni

15

Nede lju dana kasni je Lori je odve zla Roza li u Gin ko uli cu. Bio je lep dan, sun čan i ispu njen ptič jom pesmom. Kuće su delo va le impo zant no – izdu že na tro sprat na zda nja u kolo ni jal nom sti lu, sva ka s pla cem od pola hek ta ra i sva ka vred na bar milion dola ra.

„Uh”, rekla je. „Ovo je baš otme no.”„Vidim”, Roza li se nasme ja la ner vo zno. Već je bila ode ve na u

belo; u ruci je nosi la mali kofer sa donjim vešom, pri bo rom za lič nu higi je nu i albu mom na koji je potro ši la mno go vre me na. „Ne mogu da veru jem da činim ovo.”

„Ako ti se ne dopad ne, samo me pozo vi. Doći ću po tebe.”„Mislim da će sve biti u redu.”Pope le su se uz ste pe ni ce bele kuće iznad čijih ula znih vra ta je

sta ja la tabla s nat pi som ŠTAB. Lori nije bilo dozvo lje no da uđe u zgra du, tako da se s Roza li pozdra vi la na veran di ispred vra ta, a zatim je posma tra la kako je unu tra uvo di žena ble dog i lju ba znog lica, koja je možda bila Koni, neka daš nji der ma to log.

Posle manje od godi nu dana Lori se pono vo zate kla ispred zgra­de u Gin ko uli ci. Bio je tako đe pro leć ni dan, ali malo hlad ni je i ne toli ko sun ča no. Ovog puta je ona bila obu če na u belo i drža la je kofer u ruci. Nije bio težak: samo donji veš, čet ki ca za zube i album sa oda bra nim sli ka ma nje ne poro di ce. Krat ka vizu el na isto ri ja lju di koje voli i koje je osta vi la.

prvi deo

Trogodišnj ica

19

DAN HERO JA

Bio je pra vi dan za para du, sun čan i neu o bi ča je no topao za to doba godi ne, a nebo kao na deč jim crte ži ma raja na vero na u ci. Do pre neko li ko godi na lju di su ima li potre bu da se ner vi ra ju zbog vre­men skih pri li ka, na pri mer – Hej, rekli bi, ovo glo bal no zagre va nje i nije toli ko loše – ali ovih dana niko se nije bri nuo zbog rupe u ozon skom omo ta ču ili zato što će svet osta ti bez polar nih medve­da. Posma tra no iz današ njeg ugla, smeš no je delo va la sva ta sil na ener gi ja potro še na na jadi kov ke o neče mu dale kom i neiz ve snom, o eko loš koj kata stro fi koja će se možda dogo di ti u dale koj buduć no sti, mno go nakon što i vi, i vaša deca, i deca vaše dece pro ži vi te dosu đe­no vre me na zemlji i ode te kuda god da se odla zi kada se sve zavr ši.

Upr kos zeb nji koja ga je muči la čita vo jutro, gra do na čel nik Ke­vin Gar vi uhva tio je sebe u nostal gič nom ras po lo že nju dok se spuš­tao Bule va rom Džor dža Vašing to na ka par kin gu sred nje ško le, na kome su se sku plja li uče sni ci mar ša. Do počet ka mar ša osta lo je još pola sata. Svi uče sni ci su već bili pore đa ni i sprem ni da kre nu. Još pola sata do počet ka pred sta ve: orke star se spre mao za bit ku i vazduh je bio pun diso nant nih tono va instru me na ta koje su ispro­ba va li nji ho vi vla sni ci. Kevin, rođen i odra stao u Mej plto nu, nije mogao a da se ne seti para da odr ža va nih povo dom Četvr tog jula u

Tom Perota

20

doba kad je sve ima lo smi sla; pola gra da je sta ja lo duž glav ne uli­ce, dok su osta li – Mali rag bi sti, ska u ti oba pola, osta re li vete ra ni iz proš lih rato va i pri pad ni ce Milo srd nih gospo đa – laga no kora­ča li sre di nom puta, mašu ći posma tra či ma kao da ih prvi put vide, kao da je nji hov susret nastao zbog neke čud ne podu dar no sti, a ne kao rezul tat pro sla ve naci o nal nog pra zni ka. U Kevi no vom seća nju sve je to delo va lo izu zet no gla sno, uzbu dlji vo i čed no – vatro ga sni kami o ni, svi ra či tube, irski step­ple sa či, gim na sti čar ke u ukra še nim kosti mi ma i sa šta po vi ma u ruka ma, a jed ne godi ne čak i vod Šri­ner sa, gla va pokri ve nih feso vi ma, u patu lja stim koli ma vedrih boja. Posle para de bila je bej zbol utak mi ca, pik nik, niz pri god nih obre da koji se zavr ša va ju vatro me tom nad jeze rom Fil ding, sto ti ne zane se­nih lica koja odu še vlje no posma tra ju rake te dok se ispod tam nog neba ras pr ska va ju u ogrom ne cve to ve svih boja i pod se ća ju sve ko su, gde pri pa da ju i zaš to je sve tako lepo i dobro.

Današ nji doga đaj – tač ni je Dan hero ja – neće biti niš ta nalik na pome nu ti pra znik. Čim je sti gao do sred nje ško le, Kevin je ose tio turob no ras po lo že nje pri sut nih, a nevi dlji va izma gli ca sta re tuge i čuđe nja ispu nja va la je vazduh, zbog čega su lju di govo ri li tiše i pona ša li se odme re ni je nego ina če na sku po vi ma ove vrste. S dru ge stra ne, bio je pri jat no izne na đen bro jem pri sut nih, ima ju ći u vidu hla dan pri jem kada je prvi put pred lo žio odr ža va nje ove para de. Neki kri ti ča ri su misli li da još nije vre me za nju („Suvi še je rano!”, isti ca li su), dru gi su uka zi va li da je seku lar na kome mo ra ci ja 14. okto bra pogreš na, a možda i sve to grd na. Vre me nom su ove pri med­be izble de le, ili zato što su orga ni za to ri sve izve li tako dobro da su pri do bi li skep ti ke, ili zato što lju di, bez obzi ra na povod, vole para de. U sva kom slu ča ju, toli ko je žite lja Mej plto na hte lo da uče stvu je na para di da se Kevin pitao hoće li neko osta ti na tro to a ru da pozdra vi sve ča nu kolo nu koja se duž Glav ne uli ce kre će ka Grin vej par ku.

Kad se našao unu tar poli cij skog obez be đe nja para de, neko li ko tre nu ta ka je okle vao, pri ku plja ju ći sna gu za dan za koji je znao da

ostavljeni

21

će biti dug i težak. Svu da una o ko lo video je slo mlje ne lju de, lica koja su uka zi va la na nesre ću koja ih je zade si la. Mah nuo je Mar ti Rider, neka da vedroj i prič lji voj poš tan skoj slu žbe ni ci; ona se tužno osmeh nu la i okre nu la tako da on može bolje vide ti tran spa rent koji je drža la u ruci. Na tran spa ren tu se nala zi la foto gra fi ja nje ne tro go­diš nje unu ke, dete ta ozbilj nog izra za lica, kovr dža ve kose i poma lo iskri vlje nih nao ča ra na nosu. Na tran spa ren tu je pisa lo: EŠLI, MOJ MALI ANĐEO. Pored nje sta jao je Sten Voš bern – poli ca jac u pen­zi ji i Kevi nov neka daš nji tre ner ame rič kog fuba la – zde pa sti čovek bez vra ta, kome se pre ko impre siv nog piv skog sto ma ka ras te za la maji ca s nat pi som PITAJ TE ME ZA BRA TA. Kevin je odjed nom pože leo da pobeg ne, da se vra ti kući i da to popod ne pro ve de dižu­ći tego ve ili gra bu lja ju ći liš će – stva ri koje je mogao da radi sam, bez raz miš lja nja – ali je to brzo proš lo, kao štu ca nje ili neka sram na sek su al na fan ta zi ja.

Onda je dubo ko udah nuo i ušao u gomi lu, ruku ju ći se i uzvi ku­ju ći ime na sago vor ni ka, igra ju ći što je bolje mogao ulo gu poli ti ča ra iz malog gra da. Kao neka daš nja lokal na zve zda ame rič kog fud ba la i istak nu ti lokal ni bizni smen – pro ši rio je poro dič ni lanac pro dav­ni ca pića, uspev ši da za pet na est godi na utro stru či pri ho de – Kevin je bio omi lje na i zapa že na figu ra u gra du, ali nikad mu nije pada lo na pamet da se kan di du je za gra do na čel ni ka. A onda je izne na da proš le godi ne dve sto ti ne gra đa na, od kojih je mno ge pozna vao, pod ne lo peti ci ju sle de će sadr ži ne: „Mi dole pot pi sa ni sil no želi mo da nas u ovim teš kim vre me ni ma vodi pra vi čovek. Hoćeš li nam pomo ći da povra ti mo sop stve ni grad?” Dir nut ovom mol bom, ose­ća ju ći se poma lo izgu blje no – neko li ko mese ci rani je pro dao je svoj kapi tal i još uvek nije znao kojim putem da kre ne – pri hva tio je da ga novo stvo re na Stran ka nade kan di du je za gra do na čel ni ka.

Izbo re je dobio veli kom veći nom gla so va, pora ziv ši dugo go diš­njeg gra do na čel ni ka Rika Mal ver na, koji je izgu bio pove re nje bira­ča onda kada je poku šao da zapa li sop stve nu kuću tokom ono ga

Tom Perota

22

što je nazvao „obred no pro čiš će nje”. To mu nije uspe lo do kra ja, vatro ga sci su – upr kos nje go vom ogor če nom pro ti vlje nju – uga si li vatru, pa je Rik bio pri mo ran da živi u šato ru posta vlje nom ispred uglje ni sa nih osta ta ka svo je vik to ri jan ske vile. Kevin, koji je sva ko jutro trčao, povre me no je sre tao svog riva la, koji bi tog časa upra vo izla zio iz šato ra – jed nom pri li kom bio je obu čen samo u pru ga ste bok se ri ce – i dva čove ka su, da poka žu kako se ne mrze, raz me nji­va la lju ba zne pozdra ve tipa zdra vo! ili kako si?

Ma koli ko mrzeo tiska nje u gomi li, lup ka nje po rame ni ma i te neiz be žne zah te ve novog posla, Kevin je sma trao oba ve zom da bude dostu pan svo jim bira či ma, uklju ču ju ći i oso be nja ke i neza­do volj ni ke koji su se uvek poja vlji va li na jav nim oku plja nji ma. Prvi koji mu je pri šao tog dana bio je Ralf Soren to, nabu si ti vodo in sta­la ter iz Uli ce javo ra; pro bio se kroz gomi lu tužnih žena, obu če nih u iste ruži ča ste maji ce, i stao pred Kevi na.

„Gospo di ne gra do na čel ni če”, ote zao je i zlob no se smeš kao, kao da u toj titu li ima neš to što zaslu žu je pod smeh. „Baš je dobro što sam natr čao na vas. Nikad ne odgo va ra te na moje imej lo ve.”

„Dobro jutro, Ral fe.”Soren to je pre kr stio ruke pre ko gru di i posma trao Kevi na s

meša vi nom pod sme ha i pre zi ra. Bio je to kru pan čovek, krat ko oši­šan, s kozjom bra di com, obu čen u duk se ri cu s kapu lja čom. Čak i u tom času – još nije bilo ni jeda na est sati pre pod ne – ose ćao se na pivo, a i vide lo se da je željan kav ge.

„Da se raz u me mo”, rekao je Soren to nepo treb no gla sno. „Neću vam dati taj jebe ni novac.”

Novac o kome je govo rio bila je kazna od sto dola ra, dosu đe na jer je pucao na čopor pasa koji se zate kao u nje go vom dvo riš tu. Jed nog bigla je ubio na mestu, a mešan ca vuč ja ka i labra do ra je teš ko ranio. Pas se, osta vlja ju ći krvav trag za sobom, odvu kao tri blo ka dalje i ugi nuo upra vo ispred deč jeg vrti ća u Uli ci hra sto va. Poli ci ja se ina če ne anga žu je pre vi še povo dom ubi je nih pasa – to

ostavljeni

23

se deša va lo depri mi ra ju će redov no – ali su neka deca pri su stvo va la ago ni ji psa, pa su žal be nji ho vih rodi te lja i vas pi ta ča dove le do toga da se podig ne tužba pro tiv Soren ta.

„Pri pa zi na jezik”, opo me nuo ga je Kevin, sve stan da su svi pogle di upr ti u njih dvo ji cu.

Soren to mu zabi kaži prst u rebra. „Doja di le su mi džu ke le koje seru po mom trav nja ku.”

„Niko ih ne voli”, slo žio se Kevin. „Ali sle de ći put zovi šin te re.”„Šin te re”, pono vio je Soren to i pre zri vo se nasme jao. I opet je,

ovaj put još dublje, zabio prst u Kevi nov grud ni koš. „Njih boli uvo.”„Nema ju dovolj no lju di”, Kevin je nate rao sebe da se nasme ši.

„Daju sve od sebe. Svi to čini mo. Sigu ran sam da to možeš da ra­ z u meš.”

U znak da je shva tio, Soren to je sma njio pri ti sak na Kevi no vu grud nu kost. Pri bli žio mu se sa svo jim nepri jat nim zada hom i tiho, pri ja telj skim gla som, rekao:

„Hoćeš li da mi uči niš neš to? Reci pan du ri ma da će, ako im tre ba novac, mora ti da dođu po nje ga. Kaži im da ih čekam s kra te žom.”

Pri tom se kezio, nasto je ći da osta vi uti sak odluč nog čove ka. Ali Kevin je mogao da vidi bol u nje go vim oči ma, sta klast i mole ćiv pogled iza hva li sa vog izgle da. Ako se dobro seća, Soren to je izgu bio ćer ku, buc ma stu curi cu od devet ili deset godi na. Tifa ni ili Brit ni ili tako neka ko.

„Pre ne ću im poru ku”, Kevin ga je onda bla go potap šao po rame­nu. „Zaš to ne odeš kući i malo se odmo riš?”

Soren to odgur nu nje go vu šaku.„Ne pipaj me, mamu ti jebem!”„Izvi ni.”„Samo im pre ne si šta sam ti rekao. Jel’ to u redu?”Kevin je obe ćao da će pre ne ti poru ku, a onda je požu rio, poku­

ša va ju ći da poti sne strah koji mu je izne na da ste gao gru di. Za raz­li ku od nekih sused nih gra do va, u Mej plto nu još nije dan poli ca jac

Tom Perota

24

nije izvr šio samo u bi stvo, ali je Kevin naslu tio da Ralf Soren to ba­rem maš ta o toj ide ji. Nje gov plan nije delo vao pre te ra no izvo dlji vo – poli ci ja ima važni ja posla od napla te kazni za suro vo postu pa nje pre ma živo ti nja ma – ali ako se čovek potru di iz pet nih žila, onda ima sva ka kvih nači na da iza zo ve sukob. Mora će da nalo ži koman­di ru poli ci je da upo zo ri patro lu s kakvim čove kom ima ju posla.

Zanet tim misli ma, Kevin nije ni pri me tio da ispred sebe ima Meta Džej mi so na, pro po ved ni ka Crkve sion ske Bibli je. Kasno ga je ugle dao i više nije bilo nači na da izbeg ne susret s njim. Sve što je mogao da uči ni bilo je da podig ne obe ruke u uza lud nom poku ša ju da se odbra ni od žute štam pe koju mu je sveš te nik gurao pod nos.

„Uzmi”, rekao je. „Tu ima stva ri koje će te obo ri ti s nogu.”Vide ći da nema kud, Kevin je, okle va ju ći, uzeo novi ne s veli­

kim naslo vom pre ko cele stra ne: 14. OKTO BAR NIJE BIO VAZ­NE SE NJE!!! Na prvoj stra ni nala zi la se foto gra fi ja dr Hila ri Edžers, omi lje ne deč je lekar ke, koja je tri godi ne rani je nesta la zajed no sa osam de set sedam žite lja Mej plto na i mili o ni ma dru gih širom celog sve ta. Naslov je gla sio: DOK TOR KA JE NA STU DI JA MA IMA LA BISEK SU AL NE VEZE. A ispod toga je pisa lo: „Sigur ni smo da je bila lezbej ka”, otkri va nje na biv ša cimer ka.

Kevin je pozna vao i cenio dr Edžers, čiji su sino vi bli zan ci bili vrš nja ci nje go ve kće ri. Dva dana sed mič no radi la je bes plat no u grad skoj bol ni ci, leče ći siro maš nu decu. Osim toga, u Udru že nju rodi te lja i nastav ni ka drža la je pre da va nja tipa „Dugo roč ne posle di­ce potre sa mozga kod mla dih spor ti sta” i „Kako pre po zna ti pore me­ćaj u ishra ni”. Lju di su je sre ta li i zadr ža va li tra že ći medi cin ske save te na svim mogu ćim mesti ma – u samo po slu zi, na sport skom tere nu – a ona se nikad nije lju ti la, niti je poka zi va la zna ke nestr plje nja.

„Gospo de, Mete! Da li je to stvar no neo p hod no?”Pita nje je, čini se, zbu ni lo sveš te ni ka Džej mi so na. Bio je to krat­

ko oši šan čovek, kose boje peska, imao je oko četr de set godi na, ali

ostavljeni

25

mu je lice već bilo mlo ha vo, s kesi ca ma ispod oči ju, kao da sta ri nekim bržim rit mom.

„Ova kvi lju di nisu hero ji. Mora mo pre sta ti da se pona ša mo kao da jesu. Hoću da kažem, čita va ova para da...”

„Ta žena je iza sebe osta vi la decu. Oni ne tre ba da čita ju po novi­na ma s kim je nji ho va maj ka spa va la za vre me stu di ja.”

„Ali ovo je isti na. Mi ne može mo skri va ti isti nu.”Kevin je znao da je sva ko ube đi va nje bes ko ri sno. Met Džej mi son

je ina če bio pri sto jan čovek, ali ga je ono što se dogo di lo dubo ko potre slo. Kao i mno gi pobo žni hriš ća ni, bio je sil no pogo đen Izne­nad nim nestan kom, pre ne ra žen činje ni com da je sud nji dan došao i pro šao, a da je on ostao na zemlji. Za raz li ku od nekih hriš ća na, koji su posta li veći ver ni ci nego što su bili, ovaj sveš te nik je kre nuo u dru gom prav cu – pori cao je da se radi lo o Vaz ne se nju i život posve­tio doka zi va nju da oni koji su 14. okto bra oslo bo đe ni zemalj skih oko va nisu bili ni dobri hriš ća ni ni poseb no moral ni. I zbog toga se bacio na istra ži vač ko novi nar stvo i pre tvo rio u pra vu napast.

„Dobro”, pro mr mljao je Kevin, savio novi ne i str pao ih u zad nji džep. „Pre gle da ću taj čla nak.”

* * *

Kre nu li su neko li ko minu ta posle jeda na est. Na čelu je bila poli­cij ska prat nja, a za njom je išla mala armi ja kami o na s pozor ni com ume sto pri ko li ce, niz gra đan skih i trgo vač kih udru že nja, uglav nom čla no vi Trgo vač ke komo re Mej plto na, Udru že nja za bor bu pro tiv zavi sno sti i Pen zi o ner skog udru že nja. Neki uče sni ci su izvo di li pred sta ve: pola zni ci Ple sne ško le „Alis Her li hi” poka zi va li su svo je veš ti ne; deča ci iz Ško le bori lač kih veš ti na bra će Devlin zada va li su udar ce nevi dlji vim nepri ja te lji ma i besno reža li uglas. Za slu čaj nog posma tra ča sve ovo bi delo va lo pozna to i nalik na mno ge para de koje su u gra du odr ža va ne tokom posled njih pede set godi na. Samo

Tom Perota

26

je posled nji kamion u kolo ni bio izu ze tak: nje go va pozor ni ca bila je pre kri ve na crnim plat nom i pot pu no pra zna; pustoš je sama po sebi bila jasna.

Kao gra do na čel nik, Kevin se vozio u kabri o le tu, maloj mazdi kojom je upra vljao Pit Torn, nje gov pri ja telj i neka daš nji sused. Bili su na dru gom mestu, odmah iza fijat spaj de ra u kome se vozi­la pred vod ni ca para de – lepa i krh ka žena, Nora Durst, koja je, u onom što se sma tra naj ve ćom tra ge di jom u Mej plto nu, 14. okto bra izgu bi la celu poro di cu – muža i dvo je dece. Nora je tog dana ima la panič ni napad, koji je iza zvao vrto gla vi cu i muč ni nu, ali je pre va­ziš la kri zu uz pomoć svo je sestre i dobro volj ca obu če nog za pru ža­nje pomo ći upra vo u takvim situ a ci ja ma. Sada je delo va la zdra vo i, goto vo kra ljev ski zava lje na u zad njem sediš tu spaj de ra, povre me no se okre ta la čas na jed nu, čas na dru gu stra nu, mašu ći tužno oni ma koji su apla u di ra li kolo ni.

„Ima dosta gle da la ca”, rekao je Kevin gla sno. „Nisam oče ki vao tako mno go lju di.”

„Šta si rekao?”, upi tao ga je Pit isto tako gla sno.„Ma niš ta”, vik nuo je Kevin, shva tiv ši da nema poen te nad ja­

ča va ti se sa ben dom. Nepo sred no iza njih pleh­muzi ka je svi ra­la melo di ju pesme „Hawa ii Five­0”, i to toli ko dugo i upor no da je pomi slio kako to jedi no i zna ju. Zbog tem pa kojim se kre ta la povor ka, kamion s nervoznim muzi ča ri ma pole teo je napred, brzo je pre te kao i naglo se vra tio u kolo nu, bez sum nje iza zvav ši pomet­nju u toj dosto jan stve noj pro ce si ji. Kevin se okre nuo poku ša va ju ći da vidi vozi lo koje se kre ta lo iza muzi ča ra, ali sve što je uspeo da vidi bile su uni for me boje keste na, ozbilj na mla da lica nadu ve nih obra za i mesin ga ni instru men ti kako bli sta ju na sun cu.

Kevin je bio sve stan da se iza njih kre će pra va para da, ona kva kakva nikad rani je nije viđe na: sto ti ne obič nih lju di u malim gru pa­ma, neki s tran spa ren tom u ruci, neki u maji ci na kojoj se nala zi la sli ka pri ja te lja ili čla na poro di ce koji su nesta li. Video je te lju de na

ostavljeni

27

par kin gu nedu go nakon što su se ras po re di li u vodo ve i taj pri zor – neshva tlji vo veli ka koli či na tuge – tako du bo ko ga je potre sao da je jedva mogao da pro či ta ono što je pisa lo na tran spa ren ti ma: Siro­čad 14. okto bra, Udru že nje oja đe nih supru ga, Maj ke i oče vi nesta le dece, Mre ža bli za na ca koji su osta li sami, Pri ja te lji i suse di nesta lih žite lja Mej plto na, Pre ži ve li iz Ave ni je mir ti, Đaci Šir li de San tos, Pupolj ci, Nedo sta je te nam i tako dalje. Neko li ko reli gi o znih orga­ni za ci ja tako đe je uče stvo va lo na para di – Bogo ro di ca oža loš će nih duša, hram Bet­el, Pre zvi te ri jan ci Sve tog Jako va – ali su one posta­vlje ne na zače lju kolo ne, ispred ambu lant nih kola.

Cen tar Mej plto na bio je pre pun dobro na mer nih lju di, uli ce su bile pre kri ve ne cve ćem, koje su izga zi li prvo toč ko vi, a onda i đono­vi uče sni ka kolo ne. Veli ki deo posma tra ča čini li su sred njoš kol ci, ali Kevi no va ćer ka Džil i nje na naj bo lja dru ga ri ca Ejmi nisu bile među nji ma. Kad je iza šao iz kuće, devoj ke su čvr sto spa va le – kao i uvek kad se kući vra te kasno – i nije imao srca da ih budi, a ni hra bro sti jer je Ejmi spa va la samo u gaći ca ma i pro vid noj maji ci, pa nije znao gde će sa oči ma. Tokom posled njih pola sata dva put je pozvao na kuć ni tele fon u nadi da će ih zvuk pro bu di ti, ali nisu podi gle slu ša li cu.

Džil i on su se posled njih nede lja sva đa li oko para de. Sve važne stva ri u živo tu reša va li su sva đom. Poku ša vao je da je ube di kako tre ba da učestvuje na para di, u znak poš to va nja pre ma nesta loj dru­ga ri ci Džen, ali ona nije popuš ta la.

„Znaš šta, tata? Džen je baš bri ga da li uče stvu jem na para di ili ne.”„Kako znaš?”„Nje više nema. I niš ta joj nije važno.”„Možda je tako”, rekao je. „Ali šta ako je ona još uvek ovde, samo

mi ne može mo da je vidi mo?”

SADRŽAJ

ZAHVAL NI CA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

PRO LOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

prvi deo Trogodišnjica

DAN HERO JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

DA SU SVI KAO DŽIL! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

VAŽNA LIČ NOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

drugi deoMejplton je drugo ime za zabavu

CAR PE DIEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

PRVA NAGRA DA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

ZAVET ĆUTA NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

DOBI TI SOBU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

treći deoSrećni praznici

ODR PAN CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

PAHU LJI CE I BOM BO NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178

NAJ BO LJA STO LI CA NA SVE TU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

BAL CE ROV METOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

četvrti deoBudi moja ljubav

NAT PRO SEČ NA DEVOJ KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

ISPO STA VA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

BOSO NO GA I TRUD NA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258

VEČE U GREJ PFRU TU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

peti deoČudo od deteta

SVA KOG MINU TA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

MNO GO TOGA TRE BA NAPU STI TI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308

DRA GO MI JE DA SI OVDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322

Tom Perota OSTAVLJENI

Za izdavača Dijana Dereta

Izvršni urednik Tijana Petković

Lektura Aleksandra Šašović

Korektura Snežana Palačković

Likovno­grafička oprema Marina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978­86­6457­210­1

Tiraž 1000 primeraka

Beograd 2018.

Izdavač / Štampa / Plasman DERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižara DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

821.111(73)­31

ПЕРОТА, Том, 1961–

Ostavljeni / Tom Perota ; prevod sa engleskog Slobodan Damnjanović. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2018 (Beograd : Dereta). – 352 str. ; 21 cm

Prevod dela: The Lefovers / Tom Perrotta. – Tiraž 1.000.

ISBN 978­86­6457­210­1

COBISS.SR­ID 268111372

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град