BURGIJE

Predmet: Konstrukcija alata i pribora

Tema:

Predmetni nastanik: Radovan Jelača dipl. Ing.

Prema konstrukciji podeljene su na : - spiralne - ravne - specijalne

Burgije su alati za izradu rupa i otvora Koriste se na bušilicama, strugovima i glodalicama

Sprialne burgije

• Definisane su standardom SRPS K.D3. • Prema smeru rezanja , postoje desne i leve burgije

Konstruktivni elementi spiralne burgije

Drška – služi da se burgija preko nje prihvati i stegne u odgovarajući pribor na mašini. Može biti cilindrična za prečnike do 20mm ili konična za prečnike preko 5mm.

Vrat – koristi se za upisivanje najvažnijih karakteristika burgije Telo burgije čine sledeći elementi: -Zavojni žljebovi -Ugao zavojnice žljeba -Rub i zaleđe ruba

Konstruktivni elementi spiralne burgije

• Vrh burgije je najvažniji deo na čijem konusu se nalaze svi elementi koji burgiji obrazuju osnovnu reznu geometriju.

• Dve grudne površine – poklapaju se sa površinama zavojnih žljebova

• Dve leđne površine – nastale kao posledica oštrenja burgije, ne formiraju zajednički konus sa uglom φ. Pripadaju različitim konusima koji se formiraju usled oštrenja burgije.

Sečiva burgije • Spiralna burgija ima dva tipa sečiva glavno i pomoćno • Glavna sečiva nastala su u preseku leđne i grudne površine burgije • Pomoćno sečivo nalazi se u preseku leđnih površina i nastalo je kao

posledica oštrenja burgije, ne reže materijal već ga sabija i gura ka glavnim sečivima. Ugao pomoćnog sečiva Ψ =55◦

Sečiva burgije

Glavno sečivo nastalo u preseku leđne i grudne površine

Pomoćno sečivo nastalo u preseku dve leđne površine

• α-leđni ugao • β-ugao klina • γ-grudni ugao • ω-ugao uspona spirale • φ-ugao vrha burgije • Ψ-ugao poprečnog sečiva

• Grudni ugao γ – uvek ima pozitivnu vrednost i opada od periferije ka jezgru burije

• Leđni ugao α – sprečava dodir burgije sa materijalom koji se buši (3◦-12◦) • Ugao vrha burgije φ – obrazuju ga glavna sečiva, veličina ovog ugla

zavisi od vrste materijala koji se buši. (tab. 2.8 –knjga strana32) • Ugao spirale ω – nalazi se između ose burgije i razvijene navojne ivice

ruba. (direktno utiče na veličinu grudnog ugla) • Prečnik jezgra spiralne burgije (d0) usvaja se u zavisnosti od nazivnog

prečnka burgije. d0= (0,19-0,15)d • Rub (b) obezbeđuje vođenje burgije. Izrađuje se na brgijama većim od

0,5mm • Vrat imaju samo burgije prečnika većeg od 10mm. • Materijal izrade:

drška-konstruktivni čelik σm>700N/mm2 rezni deo- brzorezni čelik

• Burgija obavlja rezanje samo glavnim sečivima, koja se nalaze na vrhu alata. Radi smanjenja trenja predviđen je blagi konus od vrha prema dršci alata (0,1mm na 100mm dužine).

• Nazivni prečnik burgije izrađuje se u toleranciji h9 • Dužina tela spiralne burgije l0=lb+3d

lb- dubina bušenja d- prečnk burgije

• Ukupna dužina burgije l = l0+l1+l2 (mm) –slika 2.23 knjga

• Vrat burgije –postoji samo kod burgija prečnika većeg od 10mm • Rub (b) –obezbeđuje vođenje burgije, postoji na burgijama prečnika

većeg od 0,5mm; zaleđe ruba izređuje se sa svrhom da smanji trenje između obređene površine i alata.

Tipovi spiralnih burgija: • N normalni tip –služi za obradu čelika, meki sivi liv, srednje tvrdi obojeni

metali • T tvrdi tip –za obrdu naročito tvrdih i žilavih materijala • M meki tip –za obradu mekih materijala Označavanje burgija:

spiralna burgija d SRPS K.D3. ..., tip N d –desnorezna l –levorezna

Vrste burgija: • Zabušivači • Burgije sa pločicom od tvrdog metala • Specijalne burgije

-Burgije za bušenje stepenastih otvora -Pločaste burgije za duboke rupe većeg prečnika (d =25÷200mm) -Spiralne burgije sa otvorima za SHP -Topovske burgije -Prstenasta burgija -Konusna burgija za lim

HVALA NA PAŽNJI