5SEMINARSKI RAD- AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI-VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

SEMINARSKI RAD

Predmet: ZATITA OD BUKE U IVOTNOJ SREDINITema: AKCIONI PLAN ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI

Mentor: dr Saa Spasojevi Student: Milica PetroviBr.indeksa:14/5

abac, 2015.god.

SADRAJ:

1. Uvod 22. Pravilnik o metodologijji za izradu akcionih planova 33. Osnove za izradu akcionih planova 43.1. Mere za zatitu od buke u ivotnoj sredini 53.2. Procena trokova i efikasnosti mera za smanjenje buke na odreenom podruju 83.3. Popis pravnih i fizikih lica koja svojom delatnou utiu na izloenost buci8 3.4. Vremenski plan izvetaja pojedinih aktivnosti tokom sprovoenja mere zatite od buke83.5. Procena broja stanovnika izloenih buci,indetifikacija problema i situacija koju treba poboljati 83.6. Srednjorone i dugorone mere93.7. Procena broja stanovnika ugroenih bukom93.8. Izvori finansiranja94. Zakljuak11Literatura12

1. UVOD- Akcioni ili tabela koristi se za kratko predstavljanje postojee aktivnosti u vezi sa nekom temom i prikazivanje akcije i vremenskog plana osoblja koje e ih izvriti. Potreba za akcionim planom moe da proistekne iz jednog ili niza sastanaka. Ovaj plan takoe, moe biti koristan u kompleksnim procesima, kao to je upravljanje projektom. esto se dodaje kao aneks osnovnom dokumentu, a informacije o njemu predstavljaju se u tabeli .- [1]- Akcioni plan zatite od buke u ivotnoj sredini za drumski, vazduni i elezniki saobraaj, kao i za podruje uz dravnu granicu donosi Vlada. -- Akcioni plan iz stava 1. ovog lana priprema Ministarstvo zajedno sa ministarstvom nadlenim za poslove saobraaja i privrede.-- Akcioni plan za algomeracije na teritoriji jedinice lokalne samouprave, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dizvolu izdaje jedinica lokalne samouprave priprema i donosi jedinice lokalne samouprave. -- Ministarstvo daje saglasnost na akcioni plan za algomeraciju na teritoriji jedinice lokalne samouprave. -- Akcioni planovi donose se, odnosno revidiraju za period od pet godina. -- Akcioni planovi se razmatraju i eventualno revidiraju u sluaju pojave znaajnih promena u postojeem nivou buke u ivotnoj sredini, a najmanje svake pete godine. -

2. PRAVILNIK O METODOLOGIJI ZA IZRADU AKCIONIH PLANOVA

Ovim pravilnikom blie propisuje metodologija za izradu akcionih planova zatite od buke u ivotnoj sredini. Akcioni plan se izrauje za podruje gde postoji prekoraenje graninih vrednosti. Akcioni plan izrauje plan na osnovu strateke karte buke za isto podruje. Za potrebe izrade akcionih planova izrauju se konfliktne karte buke.Konfliktna karta buke je karta koja se izrauje na osnovu strateke karte buke, a iz koje je vidljiva razlika izmeu postojeeg, odnosno predvidivog stanja buke i graninih vrednosti indikatora buke.Konfliktna karta buke izrauje se metodom prorauna pri emu se nivo postojeeg, odnosno predvienog stanja buke oduzimaju granine vrednosti.Sadrina akcionih planova propisana je zakonom kojim se ureuje zatita od buke u ivotnoj sredini.Akcioni planovi u potpunosti moraju biti dostupni javnosti prema posebnim propisima koji ureuju informisanje i uestvovanje zaposlene javnosti po pitanjima zatite ivotne sredine.Subjekti zatite ivotne sredine od buke koji obezbeuju izradu akcionih planova obavezno sprovode javnu raspravu i podatke iz akcionih planova predstavljaju javnosti raspoloivim sredstvima informisanja.Akcioni plan se dostavlja u skladu sa zakonom koji ureuje zatitu od buke u ivotnoj sredini.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od datuma objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.

3. OSNOVE ZA IZRADU AKCIONIH PLANOVA

1. Mere zatite od buke u ivotnoj sredini kao to su: Planiranje namene prostora Planiranje saobraaja Preuzimanje tehnikih mera na izvorima buke Izbor izvora buke s niim vrednostima emisije buke Primena zvune izolacije Mere na putu prostiranja buke Primena zakonske regulative i drugih procesa

2. Procena trokova i efikasnosti mera za smanjenje buke na odreenom podruju;

3. Propis pravnih i fizikih lica koja svojom delatnou utiu na izloenost buci;

4. Vremenski plan izvrenja pojedinih aktivnosti tokom spovoenja mere zatite od buke.5. Procentu broja stanovnika izloenih buci, identifikaciju problema i situaciju koju treba poboljati. 6. Sve mere koje su ve preduzete za smanjenje buke, kao i sve projekte u pripremi. 7. Srednjorone i dugorone mere i aktivnosti koje nadleni organi treba da preduzmu za period od pet godina, ukljuujui mere za ouvanje nivoa buke u zonama gde je to stanje zadovoljavajue (planiranje saobraaja, korienje zemljita, tehnike mere na izvorima buke, izbor tiih izvora buke, smanjenje prenosa zvuka, pravne, ekonomske i podsticajne mere). 8. Procenu broja stanovnika ugroenih bukom (koji su uznemiravani bukom, imaju poremeen san i dr.). 9. Rezultate uea javnosti u postupku pripreme akcionih planova. 10. Izvori finansiranja (sredstva budeta i druga finansijska sredstva, ocena efikasnosti i oekivane koristi u odnosu na trokove). 11. Nain vrednovanja akcionog plana u pogledu primene i rezultata.

3.1. MERE ZATITE OD BUKE U IVOTNOJ SREDINI-Buka je svaki ne eljeni zvuk. Buka u ivotnoj sredini ili kako se veoma esto zove komunalna buka, definie se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u ovekovom okruenju. Buka je veoma tetna po zrdavlje oveka, pored toga sto moe imati uticaj na celokupan ovekov organizam ona ima uticaj i na psiholoko zdravlje. Pored kratkotrajni smetnji i neeljenih efekata koje moe ostaviti i trajne posledice kao to su srane smetnje, poremeaj sna ili trajno oteenje sluha.-U merama zatite od buke veoma je bitno planiranje namene prostora. Primer: Struna lica koja daju dozvolu za gradnju nekog objekta ako je to neka fabrika, jasno je da se ne moe postaviti u gradu ili ne posrednoj blizini gde bi pri njenom radu ljudi bili izloeni konstantnoj buci i ostalim ne eljenim uticajima. Planiranje prostora je jedan od preventivnih naina da bi se zatitili od buke.Jedan od glavih uzroka buke i albi graana u ivotnoj sredini jeste saobraaj, koji i jeste veoma dominantan izvor buke, ukljuujui sve oblike saobraaja i sve oblike prevoznih sredstava. Jer pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruenju, za njih je karakteristina i buka u unutranjosti vozila kojoj su izloeni vozai i putnici. Pa imamo: Buka drumskog saobraaja Buka eleznikog saobraaja Buka vazdunog saobraaja

Buku u drumskom saobraaju prave: Automobili Autobusi Trolejbusi Motocikli Kamioni Mehanizacija koja se samostalno kree drumom.

Izvori buke u dumskom saobraaju su: Buka toak - asfalt Izduvni sistem Snage pogonske jedinice

Dominantan izvor buke kod putnikih i teretnih vozila je pogonska jedinica i kontakt povrine sa pneumaticima. Na niim brzinama dominira zvuk motora dok na viim dominira buka kontakta pneumatika i podloge puta.

Slika 1. Prelazna brzina iznad koje dominira buka interakcije pneumatika i podloge [2]

Razlikujemo buku inskih vozila od: eleznikih vozila Tramvaja Metroa Izvori buke eleznikog saobraaja: Interakcija tokova lokomotive i vagona sa inama Pogonski sistem Dodatna oprema Aerodinamika buka vozova koji se kreu velikom brzinomDodatna buka se generie na eleznikim stanicama startovanjem lokomotive, pitaljke efa stanice, razglasni sistem i na raniranim stanicama manervisanje kolona.

Slika 2. Izlazak voza iz tunela [2]

Izvori buke vazdunog saobraaja su: Avioni Helihopteri Motorne letilice Nemotorne letiliceKategorizacija izvora buke: Motorska i druga mehanika buka Aerodinamika buka Buka avionskih sistemaOperacija sletanja i uzletanja generie se znaajan nivo buke u blizini komercijalnih i vojnih aerodroma.

Slika 3. Avion u letu [2] Slika 4. Avion na zemlji [2]

Takoe jedan od naina smanjenja nivoa buke na samom izvoru je i primena tehnikih mera. Smanjenje nivoa buke na samom izvoru je jedan od najefikasnijih naina. Ako raznim tehnikim sredstvima i inovacijama moe da se smanji nivo buke odmah, na samom izvoru, bez uticaja na rad neke maine ili motora, tad se u okolini menja situacuja u pogledu buke i rezultat je evidentan. Zahvaljujui novom napredku tehnike, a naroito novim materijalima, mogue je smanjiti buku na izvoru ak i za vie desetina decibela.Primenom zvune izolacije smanjujemo buku, izolacija se moe vriti nekim apsorcionim materiljalom ili nekim elastinim materijalom kojim se spreava prostiranje vibracija. Takoe ni primena vrstih materijala ne daje dobre rezultate, najefikasniji nain je kombinovanje vie slojeva razliitih materijala.Kada nismo u mogunosti da smanjimo nivo buke na samom mestu izvora tada pokuavamo da smanjimo buku na putevima prenoenja. Tada gradimo tunele i podiemo barujere na putevima prenoenja buke odnosno izmeu izvora buke i prijemnika. One moraju da ispunjavaju svoju namenu tj. da nas zatite od buke ali i da zadovolje estetske kriterijume. U zavisnisti od toga kakvom nivou buke smo izloeni postavljaju se barijere razliitih materijala, dimenzija i oblika i na razliitim lokacijama.Sve primenjene mere zatite moraju biti odobrene i u skladu sa zakonskom regulativom.[2]

3.2. PROCENA TROKOVA I EFIKASNOSTI MERA ZA SMANJENJE BUKE NA ODREENOM PODRUJU

Pre samog poetka radova procenjiju se trokovi za mere sprovoenja zatite od buke. Trokovi su individualna stvar od projekta do projekta. Prvenstveno se mora izvriti skica pa konstrukcija barijere, tunela ili nekog drugog zatitnog sredstva koje planiramo da primenimo. Takoe se mora unapred proceniti koji materijal emo koristiti i da li je on dovoljno efikasan odnosno da li moe da ispuni namenu i zatiti nas od buke. Za razliite nivoe buke koriste se razliiti tipovi materijala.

3.3. POPIS PRAVNIH I FIZIKIH LICA KOJA SVOJOM DELATNOU UTIU NA IZLOENOST BUCIMora se izvriti popis lica koji svojim delatnostima utiu na stvaranje buke. To mogu biti vlasnici kafia, raznih prostora gde se stvara buka, vlasnici industijskih postrojenja gde se pri proizvodnji stvara buka.

3.4. VREMENSKI PLAN IZVRENJA POJEDINIH AKTIVNOSTI TOKOM SPROVOENJA MERE ZATITE OD BUKE

Pre samog poetka radova struni ljudi mogu unapred da procene vreme koje je potrebno da bi sagradili ili postavili neku graevinu ili barijeru za zatitu od buke. Ukoliko je re o nekoj barijeri ili tunelu koji se gradi u blizini puta jasno je da se u tom periodu tom deonicom puta ne moe odvijati saobraaj, tada mora doi do preusmeravanja saobraaja ili ak i do potpunog obustavljanja odreeni vremenski period dok se ne zavri sprovoenje mara zatite od buke.

3.5. PROCENA BROJA STANOVNIKA IZLOENIH BUCI, INDETIFIKACIJA PROBLEMA I SITUACIJA KOJU TREBA POBOLJATI

Buci moe biti izloen vei broj stanovnika ili pojedinac. U koliko se stambena zgrada nalazi u blizini prometne ulice buku trpi vei broj ljudi odnosno svi stanovnici te zgrade, a ukoliko na primer u nekom od stanova vri se popravka ili neko renoviranje buci nee biti izloeni svi stanari izuzev onih koji su u bluzini tog stana pored, iznad ili ispod njega. Da bi se problem buke reio pre svega je potrebno indetifikovati problem odnosno lokaciju i izvor buke.

Tek kada utvrdimo lokaciju i izvor koji proizvodi buku moemo da preduzmemo mere u reavanju tog problema i poboljanja situacije. Imajui u vidu kakav nam je izvor buke preduzimamo odgovarajue mere u regulisanju tog problema bilo da je to smanjenje buke na samom mestu izvora ili smanjenje buke na putevima prenoenja buke odnosno na putu od izvora buke do prijemnika.

3.6. SREDNJORONE I DUGORONE MERE

-Srednjorone i dugorone mere i aktivnosti koje nadleni organi treba da preduzmu za period od pet godina, ukljuujui mere za ouvanje nivoa buke u zonama gde je to stanje zadovoljavajue (planiranje saobraaja, korienje zemljita, tehnike mere na izvorima buke, izbor tiih izvora buke, smanjenje prenosa zvuka, pravne, ekonomske i podsticajne mere).- Pre svega treba voditi rauna o ouvanju nivoa buke gde je to stanje zadovoljavajue a tek onda preduzeti mere za smanjenje nivoa buke na mestima gde je ona velika i ometa normalan ivot i funkcionisanje ljudi. Korienje zemljita mogue je islkuivo uz dozvolu pravnog, ovlaenog lica. Primena tehnikih mera kao sto su oklopljavanje neke maine ili postavljanje na elastinu povrinu kako bi se smanjio njen nivo generisanja buke postavljanjem vie slojeva razliitih materijama da bi se umanjila buka. Takoe mi moemo da utiemo na smanjenje buke izborom tiih izvora buke koji mogu biti ureaji u domainstvu koje svakodnevno koristimo: usisivae, fen za kosu, sokovnici, mikseri. Ali na smanjenje nivoa buke utiemo i redovnim odravanjem i servisiranjem istih.

3.7. PROCENA BROJA STANOVNIKA UGROENIH BUKOM

-Stanovnici koji su konstantno izloeni buci i uznemiravani bukom mogu imati ozbiljne zdravstvene problem. Komunalna buka za koju su do sada sprovedena istraivanja pokazala ima veoma veliki negativan uticaj na ljudsko zdravlje tako sto oteava nastanak sna, ini san povrnim, skrauje fazu dubokog sna i dovodi do buenja to se dalje manifestuje promenom raspoloenja, oseajem umora, nevoljnou, padom radne sposobnosti, glavoboljnom i pojaanom nervozom. Za dobar san bi bilo poeljno da buka ne prelazi 30dB.- -Buka ispoljava tetni efekat i na ulo sluha. Buka pogaa ozbiljno i nervni sistem utie na srce, krvne sudove, krvnu pritisak, digestivni trakt i mnoge druge organe i tkiva. Konstantna izloenost izvorima umerenog nivoa buke kao npr kompijuterski stampa, ventilacioni sistem sa psiholokog efekta ometaju normalnu ljudsku komunikaciju i imaju dugotrajne posledice koje se izraavaju smanjenom tolerancijim, frustracijim, povienim pragom reagovanja, pa ak i minimalna buka uzrokuje porast aniksioznosti, agresivnog i neprijateljskog ponaanja to dovodi do nehumanizacije u ljudskim odnosima. -[3]

3.8. IZVORI FINANSIRANJA

Sredstva budeta i druga finansijska sredstva, ocena efikasnosti i oekivane koristi u odnosu na trokove, finansiranje moe biti iz dravnog, gradskog ili privatnog budeta. Kada se radovi zavre i kada je projekat gotov ocenjuje se efikasnost tj da li ispunjava namenu i na kraju se proverava i procenjuje dalja oekivana korist da li je opravdala trokove radova.

4. ZALJUAKAkcioni plan ili tabela koristi se za kratko predstavljanje postojee aktivnosti u vezi sa nekom temom i prikazivanje akcije i vremenskog plana osoblja koje e ih izvriti. Akcioni plan zatite od buke u ivotnoj sredini za drumski, vazduni i elezniki saobraaj, kao i za podruje uz dravnu granicu donosi Vlada. Akcioni planovi donose se, odnosno revidiraju za period od pet godina. Akcioni planovi se razmatraju i eventualno revidiraju u sluaju pojave znaajnih promena u postojeem nivou buke u ivotnoj sredini, a najmanje svake pete godine.Akcioni plan izrauje plan na osnovu strateke karte buke za isto podruje. Za potrebe izrade akcionih planova izrauju se konfliktne karte buke. Akcioni plan se dostavlja u skladu sa zakonom koji ureuje zatitu od buke u ivotnoj sredini.

LITERATURA:1. http://www.eko.minopolj.gov.rs/dokemti/ 2. Skripta Zatita od buke dr Saa Spasojevi, Visoka poljoprivredna kola abac3. paragraf.me/propisi.../zakon-o-zastiti-od-buke-u-zivotnoj-sredini.html

MILICA PETROVI