BUDzET-Budzet predstavlja pravno i finansijski dokument u kojoj se svake godine odredjuju javni rashodi i javni prihodi koje usvaja parlament drzave ,drugim recima drzava donosi zakone na osnovu kojih utvrdjuje javne prihode za finansiranje javnih rashoda.U sustini 90% javnih prihoda cine porezi pa se zato donosenje drzave mogu nazvati poreskim drzavama.PORESKE OBAVEZE-predstavlja fizicko ili pravno lice kome zakon nalaze da plati porez ili da izmiri poresku obavezu.To lice se naziva pasivni poreski subjekt ili poreski duznik. PORESKI PLATAC je ono fizicko ili pravno lice koje mora da obracuna i plati poraz.Na prvi pogled se cini da su poreski obaveznik i poreski platac isto,medjutim u praksi se cesto desava da to nisu ista lica,vec poreski obavzenik ne mora da bude automatski poreski platac.PORESKI DESTINATER-lice koje po nalogu zakonodavstva treba da snosi poreski teret ,da plati porez na svog dohotka ili imovina isto znaci da definitivna snosi poreskki teret.KONACNI PLATAC POREZA je lice koje u krajnjoj linije stvarno placa porez nezavisno od naloga zakonodavca.Ovaj termin obuhvata ne samo poreskog tistributera nego i svako drugo ice koje snosi poreski teret,nezavisno od namere zakonodavaca pa cak i ono lice koje poreski teret snosi suprotno svim nalazima. PORESKA VLAST-oznacava politicko teritorijalnu jedinicu koja ima pravo da uvede poresku obavezu i finansijske organe koji vrse porez na naplatu poreza.Drzava ili javno telo koja imaju prava na uvode poreza i ovo pravo se naziva fiisklani suverinitet i utvrdjuje se ustavom zemlje.PORESKA SPOSOBNOST je poreska snaga poreznika koja oznaava njiegovu ekonomsku mogucnot da placa porez.Zavisno od visine dohotka poreskog obaveznika i velicine njegove imovine.PORESKI IZVOR cine sva dobra koja pripadaju poreskom obavezniku iz kojih on placa poreze izvor moze biti prihod,dohodak,imovina.Visina poreske obaveze utvrdjuje se na osnovu svih elemenata poreski destinater konacni platilac ,poreska vlast,poreske sposobnosti,poreski izvor su elementi kojim se utvrdjuje visina poreske obaveze.PORESKI SUBJEKAT su odredjene pokretne i nepokretne stvari,iznos novca,pravna ekonomska transakcije koje cine osnvu za uvodjenje poreza. PORESKA OSNOVICA moze biti kvalitativna i kvantitativna i to je vrednost za utvrdjenje poreske obavze.Ona moze biti razlicita u zavisnosti od vrste poreza:npr.u poljoprivredi poreska osnovica je katastarski prihod,kod poreza na nasledje je vrednost nasledjene imovine kod PDV-a osnovica je cena kostanja robe ili usluga.PORESKA STOPA je deo poreske osnovice kojji poreski obaveznik izdvaja i placa na osnovu poreza.Utvrdjuje se i po pravilu u procentima od poreske osnovica na vise nacina ili metoda.a)metod proporcija javlja se kada poratom osnovice raste poreska stopa.b)metod degresije suprotno od progresije.g)poreska tarifa sistematski pregled i spisak poreskih jedinica i poreskih stopa stavljen za izvestan broj predmeta koji se oporezuje na isti nacin. CILJEVI OPOREZIVANJA:1)preko poreza moze da se samnji jednakost u raspodeli nacionalnog dohotka sto treba da dovede do sirenja unutrasnjeg poraza,2)preko poreske diskriminacije moze da se postigne favorizovanje odredjenih investicija za koje se smatraju da imaju odlucujuci uticaj u razvoju nacionalne privrede.3)preko poreza moze da se uvece i prikupljanje akumulacije,narocito ako u zemlji postoji organizovana stednja.4)porezi mogu da se upotrebe u antiflotarne ciljeve.Na taj nacin sto bi oduzeli visak kupovne snage pojedinaca. POJAM UTVRDJIVANJE I NAPLATA JAVNIH PRIHOD-to je skup ravni,poslova i pravila koja se preduzimaju u poreskom postupku.Da bi se norme kojima su propisane obaveze po porekom postupkumogle pravilno primeniti moramo ispostaviti sve zakonske propise donosene za ovu oblast,a zakon odredjuje elemente poreskog postupka.Poreska zakonodavstva sadrza norme koje se odnose na snkicije koje trebati primeniti za neizvrsene poreske obaaveze osim ovih normi poreska zakonodavstva sadrze i norme nacionalnog poreskog prava kojima se utvrdjuje postupci konkrene primene materjalnog prava.U ovoj grupi normi rec je o obavestavanju poreskih obaveznika o tome:a)koliko je njihova poreskaa obaveze.b)kada i kako da je ispune.v)koju dokumentaciju treba da vode i predaju nadleznom organu do izdavanja poreza.Utvrdjivanje javnih prihoda je zakonski predvidjen postupak upravnog karaktera koji se odredjuje visina poreske obaveze koju jedan poreski obaveznik mora da plati.Za pravilno i tacno utvrdjivanje poreza potrebno je tacno utvrditi osnovne elemente poreza.Utvrdjivanje je najvazniji deo poreskog postupka i on se moze utvrditi na osnovu vise metoda:1)administrartivna metoda poreski organ sam istrazuje i prikuplja podatke.2)prijavljaivanje osnovice od strane samog poreskog obaveznika.3)normativnom metodom na bazi postojanja objektivnih cinjenica ili njihovom kombinacijom.4)komisijskim putem i oni se redje primenjuju.Posle utvrdjivanja navedenih elemenata pristupa se obaracunu svakog poreskog obaveznika.PIB poreski indentifikovani broj u cilju indentifikacije poreskih obaveznika poreska uprava dodeljuje fizickim licma preduzetnicima,pravnim licima i stalnim polovnim jedinicama nerizidentnog lica PIB.Nerizidentno pravno lice je ono pravno lice cije sediste se nalazi van nase zemlje a ima poslovnu jedinicu kod nas.1)PIB se ne moze dodeliti pravnim licima iji je osnivac pravno lice koje ima dospele a ne izmirene obaveze po javnim prihodima.2)Preduzetnicima pravnim licma i stalnim poslovnim licima nerizident pravnog lica ciji su osnivaci istovremeno osnivaci pravnog lica koje ima dospele a neizmirene obaveze po osobinama javnog prihoda.a)PIB je jedinstveni i jeini broj fizickog lica preduzetnika pravnog lica za sve javne prihode i zadrzava se do prestanka statusa poreskog obaveznika.b)PIB se koristi u poreskom postupku i obavezno se unosi u akt,oji poreski obaveznik podnosi poresko upravi oiragnizaciji obaveznog socijalnog osiguranja,drugim drzavnim organima i organizacijama i organima teritorijalne autonomne i lokalne samouprave.c)akt koji poreska uprava dostavlja poresko obavezniku.d)dokument koji poreski obaveznik placa porez i sporedno poreka davanja.d)nalog koji se banci nlaze placa se porez i sporednih poreskih davanja.Ako poreski obaveznik ne prijavi sve kasnije izmene,podataka u prijavi z registraciju odnosno ne podnosi dokumentacije i pruzi informacije,koje pruzi poreka uprava u roku od 5 dana od dana natsanka izmena podataka.ZJPJR-Zakon javnih prihoda,javnih rashoda,ZPDP-Zakon o porezu na dobitak preduzeca,ZPDG0zakon na porez na dohodak gradjana,ZPI-zakon o porez na imovinu.ZAPP-Zakon o akcize porez na promet.ZDSO-zakon o doprinosu na socijalnom osiguranju,ZUKP-zakon o utvrdjivanju katastarskih prihoda,ZOPP-zakon o privrednim prestupima.ZPDV-zakon o porezu na dodatnu vrednost.OBAVEZE PORESKOG OBAVEZNIKA-poreski obaveznik u skladu sa zakonom obavezan je 1)u propisanom roku podnese prijavu za registraciju poreskoj upravi i prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi.2)podnese poresku prijavu poreskoj upravi na propisanom obrascu u roku i na nacin sredjen poreskim propisima 3)podnosi dokumentaciju i pruzi informaciju koju zahteva poreska uprava u skladu sa zakonom.4)vodi propisane knjige i eveidencije radi oporezivanja5) u zakonskim rokovima tacno obracunava porez.6)placa porez na nacin pod uslovima i u roku propisanom zakonom.7)ne sme da sprecava sluzbena lica koja ucestvuju u poreskom postupku8)obavesti poresku upravu o stvaranju ili zatvaranju racuna kod banaka. PRAVA PORESKOG OBAVEZNIKA poreski obaveznik u skladu sa zakonom ima prava 1 ) da od poreske uprave besplatno dobija informacije o poreskim propisima iz kojih proizilazi njegova poreska obavezA.2)da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje u takvom obliku postavio a tice se njegove poreske situacije 3)zahteva da se poreska uprava i njeni sluzbenici ophode prema njemu sa postovanjem i uvazavanjem.4)da bi se u njemu prikupljeni podaci od strane poreske uprave cuvaju kao sluzbena tajna i koriste i cine dostupni drugim licimal.5)ta poreska uprava postuje njegovu privatnst6)da ostvari uvid podatke o utvrdjivanju i naplati poreza koji se vodi u njemu u poreske uprave i zahteva izmenu nepotpunih i netacnih podataka.7)da zastupa vlastite interese pre poreske intervencije nooesredno ili putem punomocnika.8)na propisni nacin koristi poreske olaksice9)da na propisan nacin propisanim rukovima dobije povracaj.10)pritsupice tokom rada terenske porezne kontole.11)dobije obrazlozenje akta donetih u postupku poreske kontrole.12)koristiti pravno sredstvo u poreskom postupku.PORESKE PRIJAVE predstavlja izvestaj poreskog obaveznika poreskoj upravi o ostvarenim prihodima izvrsenim rashodima,dobiti prometu dobara i usluga i drugim translakcijama o znacaja za udvrdjivanje poreza.Poreska prijava podnosi na obrazcu koji propisuje ministar uz koji se prilazu odgovarajuci dokazi ,poreski obaveznik je duzan da licno potpise poresku prijavu osima ako zakonom nije dugorocna odredjena.Kada je poreski obaveznik duzna da licno potpise poresku prijavu potpis od strane poreskog punomocnika ,zakonskog punomocnika i zasupi po sluzbenoj duznost..Prihvata se samo ako je poreski obaveznik sprecen da licno potpise poresku prijavu iz razloga telesne i dusevne bolesti ili duzeg odsustva.Poreska prijava podnosi se neposredno ili putem poste a moze se poslati i elektronskime putem na nacin koji potpise ministar . SADRZAJ I NACIN VODJENJA JEDINSTVENOG REGISTRA PORESKOG OBAVEZNIKA centrala poreske uprave vodi u elektronskoj formi jedinstveni registar poreskih obaveznika kojima je odredjen poseban tip i izdata potvrda o registraciji.Registar sadrzi naziv ime i prezime poreskog obaveznika podatke o sedistu pib maticni broj preteznu sifru delatnosti azuriranje registra vrsi ovlasceno lice na osnovu podataka iz prijave za registraciju.Prava pristupu u registru imajju samo sluzbena lica poreske uprave koja ucestvuju u poreskom postupku.Nakon registracije privrednih subjekata u garanciji za privredne subjekte poreski obaveznik podnosi registarsku prijavu nadleznoj organizacionoj jedinici poreske prijave po sedistu privrednog preduzetnika.Terenskoj kontoli se salju podaci iz registracione prijave i to:sediste preduzeac,odgovorno lice dostupno-nedsotupno ,skladisni prostor i poslovni prostor.PORESKA PRIJAVA ZA POREZ NA ODBITKU-to je izvestaj koji poreski posrednik podnosi poreskoj upravi u koju su sadrzane informacije po obracunatom i placenom poreskom odbitku,sa nazivom i brojem javnih prihoda na koje je taj porez uplacen.On moze biti:1)zbirna kada sadrzi informacije o obracunatom i placenom porazu po odbitku od strane jednog poreskog plataca.Za sve pimaju prihode odnosno od strane jednog poreskog posrednika za sve poreske obaveznike koji kod njega imaju racun.2)Pojedinacna sadrze informacije o obracunu i placenog poreza po odbitku od strane jednog poreskog plataca.Za svakog primaoca prihoda odnosno od strane jednog poreskog obaveznika odnosno od poreskog plataca koji kod njega ima racun.Zbirna prijava se podnosi poreskoj upravi jednom mesecno i to u roku od 5 dana po isteku meseca posebno za svaku isplatu izvrsenu u prethodnom mesecu.Pojedinacna prijava podnosi se poreskoj upravi jednom godisnje najkasnije do 31.januara za prethodnu godinu.ORGANIZACIONA STRUKTURA PORESKE UPRAVE-Obaveza poslodavca je da 30. u tekucem mesecu isplati zaradu za prethodni mesec i da poreske prijave podnese poreskoj upravi od 1. do 5. u narednom mesecu;clanu 51. zakona o socijalnim doprinosima potpisuje obavezu poslodavca da ukoliko ne isplati zarade unapred odredjenom roku obracuna i uplati.Socijalne doprinose na zarade najkasnije do propisanog roka.Osnovicu za obracun do isplate zarada cini najmanje propisana mesecna osnovica koja se menja na svaka 3 meseca.U tom slucaju PPOPJ se ne podnosi jer nema isplate zarada i obracuna poreza na zardau.Prilikom kontrole obrasca PPOPJ treba kontrolisati da li se isplata odnosi na zaposlene ili na osnivace uporedjujuci uplatne racune upisane na PPDD obrascu za porez na zarade pored PPOPJ sastavlja se i specifikacija na kojoj se prikazuje usmeravanje poreza na zarade prema opstinama na kojima zaposleni imaju pribival.Sastavljaju sposebne poreske prijave PPOP:1)zarada zaposlenih 2)zarada osnivaca 3)Razlika zarada odnosno plata imenovanih i postavljenih lica 4)naknadui za privremene i povremene poslove 5)naknada za povremene poslove clanu zadruge. ZARADE-1)Naknada za porodicno-za vreme porodicnog odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.2)za vreme bolovanja na teret zavoda preko 30 dana.3)za vreme bolovanja invalida druge i trece kategoprije invalidnosti podnose se poreske prijave .PPOD-1 u PPOP1 uz koju ide specifikacija placanja poreza za opstinsko prebivaliste i primalaca naknada.Obracun poreza i doprinosa na prihode npo osnovu ugovora o autorskom pravu vrsi se na obrazcu PPOPJ-2 koji se podnosi poreskoj upravi do 5. u mesecu za sve isplate izvresene u prethodnom mesecu.PPOPJ-3 odnosi se na obracun poreza na prihode kapitala kamata i prihoda od kapitala dividendi(negde devididende se uvek vezane za dobit privrednog drustva u raspodelu dobiti).Ako je u pitenju porez na odbitku obaveza placanja ovog poreza nastaje do isplate devidende a ne donosi kod kad je doneta odluka o isplati devidenda. PPOPJ4-isplatilac prihoda na nepokretljivosti popunjava prijavu PPOPJ-4 u skladu sa odredbama clana 13 pravilnika o nacinu utvrdjivanja placanja i evidentiranja poreza o dobitku i sadrzini PP prijave.Kod zakupa pokretljivosti popunjava se prvi deo obrasca PPOPJ-4 i ovu poresku prijavu odnosi se specifikacije uplate poreza .Drugi deo prijave PPOPJ-4 popunjavaju primaoci prihoda u zakop pokretne stvari.znaci uz poreku prijavu.PPOPJ-6 koja se odnosi na porez prihoda sportista i sportskih strucnjaka podnosi se specifikacija uplacenih poreza prema mestu prebival. prim. prihoda. PPOPJ-7 se odnosi na obracun poreza na prihode od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina lekovitih bilja.PPOPJ-8 odnosi se na primanja po osnovu stipendija i kredita i pomoci za slucaj smrti uzeg clana porodice.FISKALNI PRIHODI U SRBIJI-Da poreski sistem predstavlja ukuponost poreskih oblika jedne zemlje.Poreski sistem savremenih drzava se odlikuje brojnim vrsta,ma poreskih oblika.Neki poreski sistemi mogu imati i po 10 i vise oblika poreza.U standardne poreske oblike svakako valja ukljuciti poreze koje pogadjaju dohodak fizickih lica dobit pravnih lica promet imovinom i slicno.FISKALNI PRIHODI-Sistem fiskalnih prihoda Srbije je uredjen zakonom o javnom prihodu i rashodu i obuhvata poreze na dohodak dobit imovinu i promet zakcije,doprinose za obavezno socijalno osiguranje,republicke opstinske takse naknade za koriscenje dobara od opsteg interesa.Naknade za koriscenje gradskog gradjevinskog zemljista i zamljiste za unapredjenje zivotne sredine.U Srbiji su zastupljeni sledeci poreski obavez:Porez na dobit pred.,Porez na dohod. gradjana,Porez na fond zarada,Porez na imovinu,Porez na nasledje i poklon,Porez na prenos apsolutnih prava,PDV,Porez na unapr. drzanje i nosenje stvari,Porez na finansijske translakcije.NEFISKALNI PRIHODI U SRBIJI-Sistem nefiskalnih javnih prihoda u Srbiji je takodje regulisan zakonima o jav. prihoda i rashoda.On obuhvata sledece vrste prihoda:1)Javni pojam,2)Domenske prihode,3)Koncesione prihode,4)Prihodi od privatizacije,5)Prihodi po osnovi donacija,6)svi ostali nefic. javni prihodi.JAVNI POJAM-Ovo je vrsta drzavnih prihoda nafiskalnog tipa koji je relativno dosta koriscen.Rec je o pravilu kratkorocnog(redje srednjorec.) zaduz. repub. kod poslovnih banaka za premoscavanje budzetnog def. koji kao takvi dugo nisi zvanicno proglasavani.Od 2000.god zvanicno se oglasava deficit budzeta kao i izvori sredstava za njegovo pokrivanje ,cije pokrivanje takodje zaduzivanje je korisceno i za pokrivanje deficita u fondovima obaveznog socijalnog osiguranja posebno u fondovima penziskog invalidskog i zdravstvenog osiguiranja po pravilu drzava se moze zaduzivati izdavanjem obaveznica ili na drugi nacin usled neravnomernog priticanja prihoda u toku godine drzava moze koristiti kratkorocno pozajmicu odnosno izdavati drzavne zapise.I na kraju drzava moze davati garanc. po kreditima pod uslovom da se ne dovodi u pitanje finan. javnih rashoda.Kao garancije:DOMENSKI PRIHODI-koji se svode na prihode od prodaje i davanje u zakup odnosno na koriscenje nepokretnosti i pokretnih stvari u drzavnoj svojini prihoda.Prihodi od koncesijalne naknade su relativno nov prihod uveden 1977.god zakon o koncesijama.Mogu da pudu prihodi republike ali i prihodi organa vlasti.-Cetvrta vrsta prihoda su prihodi od privatizacije.Rec je o prihodima koji se ostvaruju od prodaje drustvenog kapitala.Preduzeca koja se transformisu od prodaja akcija koje je preduzece steklo bez naknade u drugom preduzecu ako i od prodaje akcija stecenih avansnom transformacijom.Takodje prihodi se mogu ostvariti i od prodaje drzav. kapitala preduzeca.PRIHODI PO OSNOVU DONACIJA:Ovo je relativno nova vrsta prihoda u srbiji (pojavljuje se od 98.godine

.Do 98 god ovaj prihod je bio zastupljen za sve budzete.Ostali nefiskalni prihodi obuhvataju relativnu brojnu ali bilansno zanemarljivu grupu javnih prihoda. POREZ NA DOBIT PREDUZECA ova vrsta poreza je regulisana u srbiji na nacin koji je u potpunosti orijentisan u privredi.Obaveznik ovih poreza je preduzece organizovano od sledecih oblika:1)akcionarsko drustvo ;2)drus. sa ogr.odg. ;3)ortacko drustvo;4)komandno drustvo;5)drustveno predzuece;6)javno preduzece.Obavezna je i zadruga ako ostvaruje prihode na trzistu kao i drugo pravno lice koje nije organ .Kao preduzece ili zadruga ukoliko ostvaruje prihod na trzistu.Poresku osnovicu kod ovog poreskog obaveznika i dobit koje se utvrdjuje u poreskom bilansu uskladjivanje prihoda i rashoda koji su iskazani u bilansu uspeha na nacin propisan zakonom.Kapitalisani dobitak se ukljucuje u oporezaivanju dobiti dok je dozvoljeno prebijanje kapitala gubitka kao poslovnih gubitka na racun buducei kapital gudi odnosno buduci obracun perioda ne duzi od 5 godina.Stopa poreza na dobit preduzeca iznosi 10%.ZAkon je predvideo brojne poreske potsticaje,oni se pruzaju u vidu ubrzane amortizacije,poreskih oslobodjenja i poreskih kredita.Zakon sadrzi odredbe koje se ticu oblikovanja dvostrukog oporezivanja dobiti ostvarena u drugoj republici i drugim drzavama grupnog oporezivanja transfernih cena i kapitalizacije.Porez na dobit preduzeca ima srocan bilansni znacaj.AKCIZA-je ustanovljen zakon o akcizama i njime se oporezuju sledeci proizvodi.1)derivati nafte ,2)duvanse preradjevine,3)etil alkohol,alkoholna pica,osvezavajuca bez alkoholnog pica,kafa,so za ishranu,luksuzni proizvodi. Obaveznika akcize je proizvodjac odnosno osnovicu cini jedinica mera proizvoda osim za luksuzne proizvode gde je to usno.Poreski stop su saglasno tome iskazane u nominalnim iskazima i iznosima u dinarima po jedinici mere proizvoda.Indeksiranje jedinice se vrsi tromesecno.Na duvanske preradjevine i na alkoholna pica je obazvezno stavljanje akcinarske markice.Bilansni afekti akciza su znacajni i procenjuju se na preko 10% ukupnih prihoda koji su ostvareni na period republike.POREZ NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE-zakon o porezu na finansijske transakcije uvodi porez koji se placa na sve bilanske i virmanske isprave preko racuna na kliring na kompenzaciju kao i na svaku drugu ispravu sredstvo sa racuna.Obaveznik ovog poreza je preduzetnik ili pravno lice a osnovicu cini iznos odnosno vrednost sredstava naznacen u nalogu,ugovoru,odnosno drugom instrumentu na osnovu koga se izvrsava svaki pojedini posao platnog prometa odnosno svaka finansijska translakcija.Bilansni afekti ovog poreza se procenjuju na oko 4% ukupnih budzetskih prihoda republike Srbije.POREZ NA DOBIT GRADJANA-Prihodi gradjana u Srbiji oporezuju se tokom godine serijom poreza(po dobitku ili po resenju nadleznog organa) na kraju godine godisnji porez placaju samo oni koji u toku godine ostvare dohodak.Nerezident ima sediste van nase zemlje.Rezident je onaj cije se sediste nalazi u zemlji.Prihodi koji podlezu oporezivanju poreza po odbitku su:1)zarade,2)prihodi od autorskih prava i prava industrijske svojine,3)prihodi od kapitala,4)prihodi od nepokretnosti,5)Prihodi od davanja u zalog pokazne imovine,6)dobici od igara za srecu,7)prihodi od osiguravanja lica. Prihodi koji podlezu oporeivanju a po osnovu resenja nadleznog poreskog organa su:1)prihodi od poljoprivrede i sumarstva,2)prihodi samostalne delatnosti,3)kapitalni dobici.I svi ostali prihodi na kojima se porez ne placa po odbitku.Obaveznik poreza je fizicko lice rezident republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji republike u drugoj republici i inostranstvu.Obaveznik je takodje i fizicko lice koje nije rezident republike za dohodak ostvaren na teritoriji republike Srbije.Elementi oporezivanja su razliciti za pojedine vrste prihoda.Npr: poreska osnovica kod poreza na zaradu je bruto zarada definisana zakonom srodnim odnosima bilo da je isplacena u novcu,bonovima,novcanim potvrdama,akcijama i dr.Ne placa se porez na:1)Naknadu troskova prevoza u javnom saobracaju najvise do 800din,2)nakanadu za ishranu na sluzbenom putovanju najvise do iznosa od 600 din,odnosno do propisane iznose za putovanja u inostranstvu.Solidarna pomoc u proisanim slucajevima najvise do 10000din.Porez se ne placa na zarade invalidnih lica zaposlenih u preduzecima za osposobljavanje invalidnih lica kao i na zarade zaposljenih i u diplomatskim i konzularnim predstavnistvima ili medjunarodnim organizacijama pod uslovom da nisu rezidenti republike srbije.