Novi Sad 29.09.2009.

BUDUĆI IZAZOVI ZA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJU TEHNOLOGIJI HRANE ZA ŽIVOTINJE

FUTURE CHALLENGES FOR RESEARCH AND DEVELOPMENTIN FEED TECHNOLOGY

Jovanka Lević, Slavica Sredanović

Univerzitet u Novom Sadu

Institut za prehrambene tehnologije

Istraživački centar FEED-TO-FOOD

Novi Sad 29.09.2009.

Industrija hrane za životinje ima vodeću ulogu u razvoju u lancu

od hrane za životinje do hrane za ljude

Ona potpomaže i podstiče istraživanja u ovoj oblasti.

Industrija hrane za životinje

Izazovi za industriju hrane za životinje su takođe izazovi i za istraživanja i razvoj u celom lancu od hrane za životinje do hrane za ljude.

Ti izazovi su se menjali tokom vremena i bili su usmereni na različite ciljeve:

• Najbolji prinos uz najmanje troškove1970-1980• Kvalitet proizvoda ( mleko, meso, jaja) 1980-1995• Bezbednost hrane za životinje & hrane za ljude 1996-2000• Hrana za životinje do hrane za ljude 2000-2010

Novi Sad 29.09.2009.

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005

0

25

50

75

100

125

150

175

200

225

250

275

300

World Population

World Meat Consumption

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000 2010 2020 2030

Billion People

Developing Countries Developed Countries

290

370

440

537

590 597 605

575586 591 597 604 612 614

626

200

300

400

500

600

700

1975 1985 1995 1997 1999 2001 2003 2005

Potrošnja mesa u svetu ima bržu stopu rasta od ljudske populacije

Taj porast je naročito izražen u zemljama u razvoju, a prognoze su da će biti još brži

Prema podacima FAO:

Proizvodnja hrane za životinje takođe beleži stalni porast

Zahtevi za hranom za životinje će takođe, rasti

Za industriju hrane za životinje je važno da se osposobi kako bi mogla da dostigne te zahteve na održivi način.

Stanje u lancu proizvodnje

Novi Sad 29.09.2009.

1.02 milijarde ljudi gladuje u svetu ove godine

To je za 100 miliona više gladnih u odnosu na 2008.

U 2050. godini ljudska populacija će dostići 9.2 milijarde ljudi i njihove potrebe za animalnim proizvodima će zbog rastućeg standarda biti znatno veće nego danas, kada je broj stanovnika nešto veći od 6 milijardi.

Glad u svetu

Potreban je velik tehnološki skok da bi se dostigli ti zahtevi.

Zaključak FEFAC-a je da poljoprivreda EU mora proizvoditi više, bolje, svugde i po pristupačnim cenama.

Novi Sad 29.09.2009.

Mnogi od gladnih su mali farmeri u zemljama u razvoju.

Oni poseduju potencijal, da zadovolje sopstvene potrebe i da potpomognu sigurno snabdevanje hranom

Da bi se to desilo neophodno je obezbediti:

• Zakonski okvir za fabrike stočne hrane i njegovu implementaciju

• Uslove za slobodan pristup sirovinama, funkcionisanje njihovih tržišta i definisanje njihovog kvaliteta

• Razvoj pravila profesije i dobre proizvođačke prakse, koja će osigurati kvalitet i bezbednost hrane za životinje;

Mali farmeri

Novi Sad 29.09.2009.

U svojoj Lisabonskoj strategiji Evropska Unija (EU) je usvojila cilj da do 2010. godine postane najkonkurentnije društvo u svetu bazirano na znanju.

U sklopu toga, kao jedno od prioritetnih područja za podizanje nivoa znanja i konkurentnosti, EU je identifikovala i razvoj tehnologija i njihovo stavljanje u službu zaštite okoline i održivog razvoja što obuhvata i veću zaštitu ljudi u pogledu:

• hrane, • hemikalija • bolesti i • kvalitetnije upravljanje otpadom.

Evropska Unija

Novi Sad 29.09.2009.

Sada, u 21. veku „Održivi razvoj“ je postao ključni politički cilj na globalnom nivou i značajne aktivnosti u svim oblastima života i rada idu u smeru koji treba da omogući da se zadovolje sadašnje potrebe, a da se pritom ne smanji mogućnost budućim generacijama da zadovolje svoje potrebe.

„Održivi razvoj“

Novi Sad 29.09.2009.

Održivi razvoj je strategija i principi održivog razvoja se moraju primeniti na sve oblasti života i rada pa i na hranu za životinje.

Unapređenja tehnologija za održivu proizvodnju hrane za životinje treba da obuhvate različite aspekte kao što su:

• Proizvodnja hrane za životinje• Ishrana životinja• Bezbednost hrane za ljude, životinje i okolinu• Kontrola i evaluacija hrane za životinje • Kvalitet proizvoda animalnog porekla• Uticaj na okolinu

Održivi razvoj

Novi Sad 29.09.2009.

Proizvodnja hrane za životinje

Proizvodnja hrane za životinje zahteva ozbiljan pristup i u naučnim istraživanjima.

Već odavno proizvodnja hrane za životinje nije samo mlevenje i mešanje zrnastih hraniva i svakako nije samo mešaona, već vrlo široko obuhvata kompletnu poljoprivredu i prehrambenu industriju kroz različite procese sakupljanja, konzervisanja, čuvanja i prerade osnovnih i sporednih proizvoda koji služe za povećanje upotrebne vrednosti i bolju valorizaciju u hranu za ljude preko hrane za životinje.

Značajno je pomenuti i proizvodnju vitamina, mineralnih hraniva i dodataka, neproteinskih azotnih jedinjenja, aminokiselina, enzima i drugih dodataka koji se koriste u hrani za životinje

Sve je to industrija hrane za životinje i u svim ovim segmentima se moraju primeniti principi održivog razvoja.

Novi Sad 29.09.2009.

Ishrana životinja

do2 kg oko 3.5 kg hrane

do 100 kg oko 300 kg hrane

Deo se metaboliše u CO2 amonijak, metan

1/3 fekalni materijal~ 50.000.000 t/godod nesvarenih smeša

Potrebna su savremena tehnološka rešenja za preradu žitarica i leguminoza poput ekstrudiranja, mikronizacije da se dobiju proizvodi visoke nutritivne vrednosti, povoljnije fizičke strukture, boljeg ukusa i svarljivosti, koji mogu da zadovolje visoke nutritivne zahteve najproduktivnijih životinja i zahteve održive proizvodnje

Hrana za životinje mora biti balansirana

Novi Sad 29.09.2009.

Bezbednost hrane za ljude, životinje i okolinu

Potencijalne opasnosti za kontaminaciju hrane za životinje:• u toku gajenja biljaka-sirovina (genetski modifikovane biljke, veštačka đubriva, pesticidi, herbicidi, insekticidi, sredstva za zaštitu bilja, teški metali, seme korova, mikotoksini),

• u toku žetve, transporta i skladištenja (kamenje, staklo, direktni kontakt sa izduvnim gasovima, produkti nepotpunog sagorevanja i kontaminirana goriva, ostaci od prethodne isporuke, salmonele ili enterobakterije preko ekskreta ili neadekvatno očišćenih vozila ili opreme, klijanje, pregrevanje, neadekvatno odležavanje, formiranje mikotoksina, bolesti, fungicidi, insekticidi, štetočine, insekti ostaci ambalaže)

• iz samog procesa (pomoćni ili tehnološki materijali dodati ili slučano dospeli, zagrevanje parom, veštačko sušenje)

• iz specifičnih uslova proizvodnje u svakoj fazi tehnološkog procesa (vlaga, temperatura..) kada može doći do razvoja mikroorganizama

Novi Sad 29.09.2009.

Kontrola i evaluacija hrane za životinje

Savremene metode ocenjivanja, kao najvažnije parametre hranljive vrednosti sastojaka hrane za životinje, obuhvataju:

• Ukupan sadržaj hranljivih materija• Usvojivost hranljivih materija• Sadržaj antinutritivnih sastojaka• Fizičko hemijske karakteristike• Uticaj specifičnih sastojaka na iskoristljivost absorbovanih hranljivih materija• Efekat na voljno uzimanje hrane• Efekat na kvalitet finalnih animalnih produkata (meso, jaja, mleko, ekskreti..)

Weende metoda iz 1865. nije dovoljna, Ona obuhvata određivanje:

• vlažnosti, sirovih proteina, sirove masti, sirove celuloze, ukupnog pepela i bezazotnih-ekstraktivnih materija (bem)

Novi Sad 29.09.2009.

Kvalitet proizvoda animalnog porekla

Hrana za životinje ima direktan uticaj na kvalitet mesa, mleka i jaja i u pozitivnom i u negativnom smislu.

Preko sastava obroka za ishranu životinja moguće je manipulisati kvalitetom proizvoda animalnog porekla i mogu se postići različite nutritivne, senzorne, hemijske i fizičke karakteristike

Isto tako se, preko hrane za životinje, različiti kontaminanti mogu preneti do proizvoda animalnog porekla tj. do hrane za ljude.

Neophodna su istraživanja vezana za utvrđivanje uticaja hrane za životinje na kvalitet proizvoda animalnog porekla i praćenje kvaliteta ovih proizvoda u zavisnosti od sastava obroka koje životinje konzumiraju.

Novi Sad 29.09.2009.

Uticaj na okolinu

Poljoprivreda je označavana kao najveći izvor zagađenja okoline zbog: upotrebe velike količine veštačkih đubriva, pesticida i drugih hemikalija, kao i zbog akumulacije otpadnih materija i produkata ekskrecije životinja Problemi zagađenja okoline se rešavaju:

• zakonskim propisima, • upotrebom manje štetnih sredstava u ratarskoj proizvodnji, • smanjenjem koncentracije životinja i • primenom novih dostignuća u načinu uzgoja životinja

Štetni efekti i dalje, preko sirovina, direktno ili indirektno prenose u hranu za životinje, preko životinja u hranu za ljude, a preko lanca hrane ponovo u okolinu.

Industrija hrane za životinje je povezana sa okolinom češće kao njen zaštitnik nego kao zagađivač, jer je sposobna da iskoristi velike količine različitih otpadaka, sporednih i recikliranih proizvoda za proizvodnju kvalitetne hrane

Novi Sad 29.09.2009.

INDIREKTNI UTICAJI

• na održivost komponenata u lancu snabdevanja• iskorišćenje sporednih proizvoda prehrambene industrije, • sistemi proizvodnje soje• proizvodnja ribljeg brašna...

• na održivost u uzgoju životinja • bezbednost hrane (salmonela, kontaminanti itd...), • izlučenja životinja (svarljivost P i N, upotrba aditiva itd...), • konverzija hrane & balansiranja obroka

Novi Sad 29.09.2009.

Istraživanja i razvoj u industriji hrane za životinje se moraju usmeriti i na:

• sirovine, • njihovu dostupnost, • konzistenciju i • uticaj na životinje ljude i okolinu.

Veliki broj sirovina i varijacije u njihovom sastavu u okviru iste vrste i između vrsta zahtevaju više istraživanja i saznanja u celom lancu od poljoprivrede do hrane. Poznavanje sastojaka i varijacija u isporukama omogućava konzistentne i precizno formulisane hrane za životinje.

Istraživanja i razvoj

Novi Sad 29.09.2009.

Za uspešno korišćenje sastojaka hrane za različite vrste i kategorije životinja važno je na pravi način oceniti njihovu hranljivu vrednost. Savremene metode ocenjivanja, kao najvažnije parametre hranljive vrednosti sastojaka hrane za životinje, obuhvataju:

• Ukupan sadržaj hranljivih materija• Usvojivost hranljivih materija• Sadržaj antinutritivnih sastojaka• Fizičko hemijske karakteristike• Uticaj specifičnih sastojaka na iskoristljivost absorbovanih

hranljivih materija• Efekat na voljno uzimanje hrane• Efekat na kvalitet finalnih animalnih produkata (meso, jaja,

mleko, ekskreti..)

Istraživanja i razvoj

Novi Sad 29.09.2009.

Potrebno je obratiti pažnju i na sporedne proizvode iz novih industrija naročito iz broizvodnje biogoriva.

Ratifikacija Kyoto Protocol-a nalaže razvijenim zemljama redukciju “efekta zelene bašte” za 8% do 2010. godine što će dovesti do značajnog povećanja ovih nuzproizvoda.

Proizvodnja biogoriva izdvaja ugljene hidrate & masnoće (energiju) iz sirovina ostavljajući neiskorišćene protein da se ponovo vrate u hranu za životinje.

Istraživanja vezana za povećanje upotrebne vrednosti tih nuzproizvoda mogu značajno doprineti razvoju u industriji hrane za životinje.

Istraživanja i razvoj

Novi Sad 29.09.2009.

Jedna od važnih oblasti istraživanja je proizvodnja novih komponenata specijalno dizajniranih da dostignu nutritivne zahteve životinja i daju željene rezultate ( plodnost, porast, zdravi ili prirodno obogaćeni proizvodi, u lancu hrane).

Kompanije, proizvođači tih novih komponenata, drže u tajnosti rezultate svojih istraživanja a u interesu razvoja stočarstva i industrije hrane za životinje bilo bi potrebno da sarađuju sa drugim industrijama i raspodeli svoje tehnologije, know how i stručnost.

Istraživanja i razvoj

Novi Sad 29.09.2009.

U skladu sa sloganom “Hrana za životinje za hranu za ljude” buduća istraživanja treba usmeriti i na:

• Povećanje bezbednosti hrane za životinje• Jačanje poverenje potrošača u sledljivost• Kreiranje specijalne hraneza ljude preko hrane za

životinje (ω3 – jaja, Se – mleko )• Saradnja sa nutricionistima koji se bave ishranom ljudi• Nutrigenomics –Funkcionalna hrana koja služi za

prevenciju bolesti izazvanih hranom • Bolesti srca• Kancer• Gojaznost• Osteoporoza• Diabetes

Istraživanja i razvoj

Novi Sad 29.09.2009.

Umesto zaključka

Vizija Evropske tehnološke platforme „Food for Life“ (Hrana za život) je da stvori veću sinergiju između ekonomskog rasta, zaštite okoline i socijalnih uslova sa namerom da unapredi dobrobit i blagostanje evropskih građana.

To mogu biti budući izazovi za istraživanja i razvoj u tehnologiji hrane za životinje.