Brosura - Podizanje · PDF fileIako je vinova loza biljka koja bolje uspeva u toplijem podru...

PPooll jjoopprr iivvrreeddnnaa ssaavveettooddaavvnnaa

ii ssttrruuččnnaa sslluužžbbaa NNeeggoott iinn

PPoosslleeddnnjj iihh ggooddiinnaa ppooll jjoopprriivvrreeddnnii pprrooiizzvvooññaaččii ssuu ppookkaazzaall ii zznnaattnnuu zzaaiinntteerreessoovvaannoosstt zzaa ppooddiizzaannjjee vviiššeeggooddiiššnnjj iihh zzaassaaddaa,, aa zzaahhvvaall jjuujjuuććii uurreeddbbaammaa MMiinniissttaarrssttvvaa ppooll jjoopprriivvrreeddee,, ššuummaarrssttvvaa ii vvooddoopprriivvrreeddee.. PPoosseebbnnoo ssee ttoo ooddnnoossii lloo nnaa ppooddiizzaannjjee nnoovviihh zzaassaaddaa vviinnoovvee lloozzee,, ššttoo ii nnee ččuuddii oobbzzii rroomm ddaa jjee NNeeggoottiinnsskkaa KKrraajj iinnaa ppoozznnaattaa kkaaoo iizzuuzzeettnnoo ppooddnneebbll jjee zzaa uuzzggoojj vviinnoovvee lloozzee ii pprrooiizzvvooddnnjjuu vvrrhhuunnsskkiihh ccrrnniihh vviinnaa..

UUsslleedd iizzmmeennjjeenniihh uusslloovvaa kkoojjee jjee ttrreebbaalloo iissppuunnii ttii oovvee ggooddiinnee zzaa oossttvvaarriivvaannjjee pprraavvaa nnaa

ppooddssttiiccaajjnnaa ssrreeddssttvvaa ooddnnooss zzaaiinntteerreessoovvaanniihh ii oonniihh kkoojj ii ssuu kkoonnkkuurriissaall ii zzaa iissttaa jjee nneeššttoo nneeppoovvooll jjnnii jj ii nneeggoo

PPOODDIIZZAANNJJEE VVIINNOOGGRRAADDAA NNeeggoottiinnsskkaa KKrraajj iinnaa

Sadržaj: Istorijat gajenja vin.loze ..................................................................................................... 1 Agrobiološki uslovi vinogorja i lokaliteta ......................................................................... 2 Tehnologija pripreme zemljišta namenjenog podizanju vinograda.................................... 5 Popravka fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta Rigolovanje – duboka obrada zemljišta Neposredna priprema zemljišta za sadnju vinove loze ...................................................... 8 Nega mladog vinograda do stupanja u period plodonošenja ............................................. 13

Istorijat gajenja vin.loze

Povoljne klimatske prilike, geografski položaj, tipovi zemljišta predstavljaju osnovu razvoja vinogradarstva u nekom području. Takav je slučaj i u Negotinskoj krajini koja ima dugu tradiciju gajenja vinove loze. Pretpostavlja se da je značajnije gajenje vin.loze u ovom rejonu moglo otpočeti u trećem veku nove ere obzirom da je u to vreme car Prob nastojao da proširi gajenje vinove loze. O tome govore i arheološki nalazi u prahovu (selu kraj Negotina), Gamzigradu i ðerdapu - razni ukrasni predmeti u vidu vinove loze i pojava amfora na pojedinim lokalitetima duž ðerdapa, nalazišta starih vinograda u blizini manastira Bukovo (potes Kamenac) za koje se smatra da su zaveštanja srednjevekovnih vladara manastiru. Jedan podatak iz 1790. godine u vreme austrijskih okupacionih vlasti koje su zahtevale da se na ime poreza na prihod od vinove loze ubere 10.000 forinti i kada se taj iznos uporedi sa porezom za ostale privredne aktivnosti upućuje na to da je u Negotinskoj krajini vinogradarstvo bilo u to vreme najznačajnije zanimanje. Meñutim masovna proizvodnja vina u Krajini nije imala i značajniji plasman van svojih granica. To je bila posledica neorganizovanosti tržišta i slabe saobraćajne povezanosti, a nešto veće količine prodavane su u Beogradu. Vino je prodavano po susednim ne vinogradarskim krajevima (homoljski kraj) ili razmenjivano za druge proizvode kao na pr. u Pomoravlju za kukuruz, u Užičkom kraju za katran. Veliki uspeh vinogradarstva i vinarstva Krajine dešava se u vreme kada je u zapadno-evropskim zemljama uveliko harala filoksera. Tako su vina iz Krajine 1882. godine na meñunarodnoj izložbi vina u Bordou i na svetskoj izložbi vina u Anversu 1885.godine osvojila prve nagrade. Već sledeće godine (1886.) norveški brod „Unita“ prevozi za Francusku 600 t Krajinskog vina, a izvoz se širi i na ostale evropske zemlje - Rusiju, Nemačku, Austrougarsku, Rumuniju i dr. Meñutim, 1883. god. filoksera se pojavila i u ovim krajevima i za 5-6 godina zahvatila sva vinogorja, čime je obećavajući prosperitet vinogradarstva Krajine zaustavljen. Propadanje vinograda koje je ubrzala i pojava plamenjače (prvi put zapažena u Krajini 1890. god.) bilo je veliki udar na tadašnju privredu Krajine. U traženju spasa za vinogradarstvo otvorena je škola za vinodelje i voćare 1887.god. pri manastiru Bukovo kraj Negotina. Nakon četiri godine od osnivanja školu je preuzelo Ministarstvo narodne privrede kneževine Srbije čime postaje značajan stručno-vaspitni centar. Uporedo sa školom osnovan je i lozno-voćni rasadnik sa ciljem obezbeñenja rejona loznim podlogama i obnavljanja vinogradarstva na osnovama primene kalemljenja. Kao i svuda i u ovom kraju su činjeni pokušaji izlaza iz krize gajenjem rodnih hibrida američkog porekla koji su se vrlo brzo raširili, čak i na terenima koji do tada, zbog manje pogodnih prirodnih uslova, nisu bili poznati kao vinogradarski. To je doprinelo padu kvaliteta Krajinskih vina. Zahvaljujući školi i rasadniku i tradiciji gajenja vinogradarstvo Krajine je posle opredeljenja na kalemljenje kao rešenje od filokserne krize relativno brzo obnovljeno. 1924. god. osnovana je enološka stanica u Bukovu (Negotin) čija je nadležnost u odnosu na kontrolu vina umnogome prevazišla granice Krajine. U izvesnim periodima vršila je kontrolu vina u celoj Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i istočnoj Bosni. Svojevrsni raritet koji govori o tradiciji vinogradarstva ovog kraja su svakako i pimnice. Pimnice su grañene u centrima vinogorja, blizu vinograda na ocednom terenu, u neposrednoj blizini sela i služile su samo za preradu grožña i čuvanje vina, a obzirom da su grañene na jednom mestu nalik su na posebno naselje. Skoro svako domaćinstvo imalo je svoju pimnicu koje su izgrañene od kamena i malo ukopane u zemlju. Postoje svedočenja o postojanju pimnica u više sela rajačkog vinogorja, a do danas su se održale u selima Rajac, Rogljevo i Smedovac.

1

Podizanje vinograda – Negotinska Krajina

Poslednje decenije 20.veka bile su loše za vinogradarstvo Krajine, dosta vinograda zapušteno, površine smanjene, čemu je kumovala loša privredna situacija, loše poslovanje vinarske kuće „Krajina vino“ u Negotinu i njen odlazak u stečaj, migracija stanovništva u gradove i u inostranstvo, kao i nepovoljna starosna struktura stanovništva.

Poslednjih nekoliko godina vinogradarstvo krajine se „budi“, raste interesovanje za podizanje novih vinograda pre svega zahvaljujući uspešnim merama Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva koje je uredbama o podsticajnim sredstvima za podizanje vinograda, omogućilo manjim individualnim polj.proizvoñačima da ostvare ovu značajnu investiciju. Shodno tome raste i interes za vinski turizam, dolazi do obnavljanja pojedinih pimnica, a vina iz Negotinske Krajine ponovo dobijaju svoj ugled koji su nekada imali.

Agrobiološki uslovi vinogorja i lokaliteta

Zajednički uticaji činilaca spoljne sredine na rastenje, rodnost i kvalitet proizvoda vinove loze naziva se ekologijom vinove loze. Uslovi spoljne sredine se nazivaju ekološkim činiocima. Da bi vinova loza imala normalan razvoj i redovno plodonošenje, na njih treba obratiti posebnu pažnju prilikom podizanja vinograda.

Klimatske karakteristike

Meteorološki podaci ukazuju da je u rejonu negotinskog vinogorja zastupljena umerena kontinentalna klima. Nadmorska visina najnižih poteza je nešto veća od 110 metara, a najviša kota dostiže preko 270 metara. Temperaturni uslovi Temperatura zemljišta i vazduha je klimatski faktor koji često ima odlučujuću ulogu u odreñivanjupogodnosti uslova za gajenje vinove loze. Temperatura ima uticaj na porast, rodnost, visinu i kvalitet prinosa. Svaka faza u razviću vinove loze ima svoj optimum temperature. Od presudnog je uticaja za formiranje i funkciju reproduktivnih organa, za oprašivanje cvetova, zametanje bobica, za rastenje i sazrevanje bobica. Temperaturne sume za celu godinu i period vegetacije predstavljaju zbir svih pozitivnih temperatura u toku godine odnosno vegeacije. U našim klimatskim uslovima smatra se da je temperatura od 10 º C ona na kojoj vinova loza ulazi u period vegetacije. U negotinskom vinogorju tokom aprila su temperature vazduha u porastu na svim visinama, tako da su tada povoljni temperaturni uslovi za kretanje vinove loze. Maksimalne normalne mesečne temperature vazduha javljaju se u julu, a jeseni su suve i tople što je povoljno za sazrevanje groždja.

Normalne mesešne, godišnje i vegetacione temperature vazduha H I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII G V 110m -1.5 0.7 4.6 11.0 16.6 20.1 21.8 21.4 16.9 10.6 5.9 1.8 10.8 16.9 160m -1.7 0.6 4.5 10.7 16.2 19.7 21.4 21.0 16.6 10.2 5.7 1.1 10.5 16.6 210m -1.8 0.4 4.3 10.4 15.9 19.4 21.1 20.6 16.2 9.9 5.6 1.0 10.2 16.2 260m -2.0 0.3 4.2 10.0 15.5 19.0 20.7 20.3 15.9 9.6 5.4 0.8 10.0 15.8 270m -2.0 0.2 4.1 10.0 15.4 18.9 20.6 20.2 15.8 9.5 5.4 0.8 9.9 15.8 280m -2.0 0.2 4.1 9.9 15.4 18.9 20.5 20.2 15.7 9.4 5.4 0.8 9.9 15.7

Na svim visinama januarske temperature su negativne i vrednosti im se menjaju od -1.5 º C do -2.0 º C, što ne predstavlja problem za gajenje vinove loze. Uslovi osvetljenja

Vinova loza je izrazito hemofitna biljka. Delovanje sunčeve svetlosti na vinovu lozu zavisi od spektralnog sastava, intenziteta i trajanja sunčevog zračenja.


Karakter uslova osvetljavanja može se dobiti iz dužine trajanja sunčevog sjaja, koji se može izraziti u vidu stvarnog trajanja sunčevog sjaja u časovima. Dužina trajanja sunčevog sjaja na negotinskom vinogorju iznosi 2000 h stvarnog trajanja što predstavlja optimalnu vrednost za uspešno gajenje vinove loze. Prosečno osunčavanje u periodu najintenzivnijeg porasta vinove loze iznosi više od 1600 h. Najmanje sume se kreću od 129 h u aprilu do 355 h u julu. S - normalna mesečna i godišnja suma stvarnog sunčevog sjaja Sx - apsolutne mesečne maksimalne vredmosti Sn – apsolutne mesečne minimalne vrednosti R%- relativno trajanje sunčevog sjaja Najveća godišnja suma sunčevog sjaja nije bila veća od 2786 h niti kraća od 1323 h što pokazuje da su uslovi osunčavanja u optimalnim granicama za uspešno gajenje vinove loze.

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII G S 66 81 130 178 235 267 309 293 215 154 75 84 2087 Sx 108 132 217 242 304 324 355 350 280 239 124 111 2786 Sn 29 32 51 129 138 213 257 216 136 82 25 15 1323 R% 23 28 35 44 51 58 66 68 57 45 26 23 /

Uslovi vlaženja Za uspevanje vinove loze od velikog je značaja vlaga u zemljištu i vazduhu. Iako je vinova loza biljka koja bolje uspeva u toplijem području, neophodno je prisustvo dovoljno količine vode koja je sastavni deo svih biljnih organa, sastavni je deo organske materije i potrebna je radi transporta materija kroz biljku. Vlažnost vazduha Relativna vlažnost vazduha ima izuzetan značaj za uspevanje vinove loze . U toko vegetacionog perioda u datom lokalitetu ona se kreće izmedju 65 i 72% što je za lozu povoljno. Medjutim u periodima dana može biti znatno niža , leti je u popodnevnim časovima oko 50% a u pojedinim žarkim danima i do 15%. Ovako niska relativna vlažnost može dovesti čokot i do uginuća. Popravka relativne vlažnosti vrši se navodnjavanjem. Padavine Pored temperature vazduha čine glavni element klime. Negotinsko vinogorje leži u zoni poluvimetriskog područja naše zemlje čije su odlike da se u godišnjem toku maksimalna padavina javlja u maju i junu a minimalna u julu i avgustu.

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII G H 53 55 57 70 69 68 49 35 46 61 76 59 698 h=0.1 13 13 11 10 13 12 8 7 7 8 14 13 130 h=10.0 1 1 2 2 2 2 1 1 1 2 2 2 113 Hx 42 44 40 113 47 74 67 52 45 25 65 36 113 Hg / / 1 4 6 10 3 1 / / 1 1 27 Hs 17 12 8 / / / / / / / 2 8 47

H – normalna mese;na i godišnja količina padavina h= 0.1mm – broj padavinskih dana h=10.0mm – broj dana sa pljuskovitim padavinama Hx – dnevni maksimum padavina Hg – broj dana sa gradom Hs – broj dana sa snežnim pokrivačem

3


Godišnja količina padavina je 688 mm. od toga je u toku vegetacionog perioda 398 mm. Ukupan broj padavinskih dana je 130. Grad se javlja uglavnom na početku vegetacije, i to svake druge godine, tako da je verovatnoća pojave grada mala. Prilično je veliki broj dana sa snežnim pokrivačem – 47. Količine padavine nisu dovoljne , a ni raspored nije najbolje usaglašen sa potrebama vinove loze, zbog čega je potrebno preduzeti odgovarajuće agro mere u cilju obezbećivanja vinove loze dovoljnim količinama vode. Vazdušna strujanja Strujanje vazduha (vetra) kao i svi meteorološki činioci može imati pozitivan i negativan uticaj na rast, razviće, plodonošenje vinove loze. Vinovoj lozi odgovara samo blago strujanje vazduha. Oni doprinose boljem i bržem sušenju suvišne vode, boljem procesu oplodnje, bržem odvijanju procesa fotosinteze. Vetar potpomaže oprašivanju cvetova. Jaki vetrovi su uvek štetni za vinovu lozu jer pre svega izazivaju lomljenje mladih lastara, osipanje cvetova i isušuje zemljište.

N NE E SE S SW W NW C Č(%0) 77 70 107 58 20 30 140 200 298 V(%0) 1.7 1.5 1.8 1.7 104 1.9 3.1 3.1 /

Na našem području dominira vetar severozapadnog pravca (NW), a izraziti su i zapadni (W) i istočni (E) vetar. Severozapadni vetar je veoma česta pojava od maja do kraja juna i tada donosi znatne količine padavina. Vetar iz istočnog pravca duva krajem jeseni i uslovljava novembarski maksimum padavina. Brzine ovih vetrova su pogodne , jer se pri takvim brzinama najbolje mešaju donje-hladnije i gornje-toplije vazdušne mase, čime se smanjuje mogućnost pojave mrazeva i vrši se provetravanje površina pod vinovom lozom. Bioklimatski indeks Veliki značaj za vinovu lozu je sadržaj CO2. On učestvuje u procesu fotosinteze koja je najintenzivnija ukoliko je koncentracija 0.1% veća 2-3 puta od normalne 0.03%. Ukupan pokazitelj pogodnosti klimatskih uslova za gajenje vinove loze je bioklimatski indeks, koji se izračunava po formuli. Bki = txS / Hxdx10 Bki – bioklimatski indeks,t – suma aktivnih temperatura vazduha, s – stvarno trajanje sunčeve svetlosti za vreme vegetacionog perioda,H – količina padavina za isti period vremena,D – dužina vegetacionog perioda U Srbiji optimalna vrednost Bki je 10±5.

Zemljišni uslovi Zemljišni uslovi imaju veliki uticaj na prinos grožña i njegov kvalitet. Najvažnije osobine zemljišta su – mehanički sastav, vodne, vazdušne i toplotne osobine zemljišta i hemijski sastav. Na ovom području je zastupljena grupa najboljih zemljišta po pogodnosti za gajenje vinove loze. - rendzine – nastaje raspadanjem laporovih sedimenata. Dobre su za gajenje vinove loze - černozemna zemljišta – zemljišta sa profilom - paračernozem - gajnjače – nema CaCO3 u profilu


TEHNOLOGIJA PRIPREME ZEMLJIŠTA NAMENJENOG PODIZANJU VINOGRADA

Nakon izbora lokacije za podizanje vinograda treba pristupiti merama regulisanja fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta, vodno vazdušnog i toplotnog režima u zavisnosti od konfiguracije terena, predhodne kulture i svojstva zemljišta. Pre sañenja treba obaviti sledeće mere pipreme zemljišta.

Regulacioni radovi – sistematizacija zemljišta

Organizacija zemljišne teritorije Organizacija zemljišne teritorije je izuzetno značajna projektansko-geometrijski i stručno tehnički zadatak. Pri organizaciji zemljišne teritorije neophodno je sagledati sledeće stavke.

1. oblik i veličina parcele 2. pravac redova i rastojanje 3. razmeštaj sortimenta 4. putna mreža i njen odnos prema javnim saobraćajnicama 5. obezbeñenje izvora za neophodne količine vode 6. lokacija grañevinskih objekta

Oblik i veličina parcele Prilikom podizanja vinograda nastoji se da oblik parcele bude što pravilniji po mogućstvu pravougaoni ili kvadratni. Težnja za takvim oblikom parcele je zbog lakše upotrebe mehanizacije, formiranje putnih staza i radi stabilnosti naslona. Na nagnutim parcelama dužina redova treba da bude što kraća, da prekidi budu gušći. Pravac redova i rastojanje Za vinograde je optimalno da pravac redova bude sever-jug i da su upravno postavljeni u odnosu na nagib i pravac duvanja najjačeg vetra. Pravilan pravac pružanja redova doprinosi pravilnom osunčavanju vinove loze, umanjuje štetno dejstvo vetra i ima antierozivni uticaj. Meñutim nije redak slučaj da je pravac u pravcu nagnutosti terena ili se pravac vetrova poklapa sa pravcem duvanja najjačeg vatra.

Razmeštaj sortimenta Pri rasporeñivanju sortimenta mora da postoje odreñeni kriterijumi. - parcele lošijih i siromašnijih zemljišta zasañuju se ranim i slabije rodnim visokokvalitetnim vinskim sortama. - belo zemljište se dodeljuje belim sortama - crnice i crvenice – crnim sortama - stone sorte se lociraju pored glavnih staza i puteva sa tvrdom podlogom da bi bile pristupačnije pošto se berba obavlja u više navrata. - slično je i sa poznim sortama - pri kasnoj berbi grožñe u kišnim periodima poljski putevi mogu postati neupotrebljivi. Putna mreža Putna mreža u vinogradarskom kompleksu treba da bude usaglašena sa lokacijom grañevinskih objekata u kojima se čuva proizvedeni materijal i tehnika sa ekonomskim dvorištem i sa komunikacijama višeg reda (javnim putevima, železnicom, aerodromom). U prvom redu treba da omugući pristupačnost svakom parceli, racionalnom transportu materijala i proizvoda, olakšava upotrebu mehanizacije.

5


Lokacija objekta za navodnjavanje i odvodnjavanje Oni se izgrañuju u fazi privoñenja zemljišta vinogradarskoj kulturi u fazi pripreme zemljišta za zasnivanje zasada i u toku podizanja. Ovi objekti treba da budu postavljeni tako da se postigne maksimalni ekonomski efekat. Postavljaju se duž puteva i staza i po ivicama parcela. Lokaciija grañevinskih objekata Teži se da ovi objekti budu u blizini javnih saobraćajnica, po mogućstvu na sredini zemljišnog kompleksa, i da ne ometa saobraćaj i izvoñenje agrotehničkih mera.

Kr čenje i raščišćavanje zemljišta

Pre podizanja vinograda mora se obaviti detaljno krčenje kako bi se zemljište blagovremeno oslobodilo svih drvenastih delova biljaka i time onemogućio razvoj štetočina. Krčenjem i raščišćivanjem terena obavezno se moraju ukloniti ostaci višegodišnjih kultura. Krčenje se može obaviti ručno i mašinski. Ručno se obavlja na manjim površinama obraslim šipražjem. Na većim kompleksima za krčenje se upotrebljavaju traktori guseničari, buldožeri i druge mašine. Zemljište namenjeno zasnivanju vinograda je najčešće neravno na njemu srećemo humke, jame, vododerine i depresije koji mogu biti ozbiljne smetnja za prikladnu primenu agrotehničkih mera kao i za primenu mehanizacije.

POPRAVKA FIZI ČKIH, HEMIJSKIH I BIOLOŠKIH OSOBINA ZEMLJIŠTA

Pre podizanja vinograda potrebno je da se uvid u stanje zemljišta – da se utvrde njegova biološka, fizičko-hemijska svojstva. i da se preduzmu sve eventualne mere za popravkunavedenih svojstava. U najznačajnije mere popravke zemljišnih osobina spada humifikacija, fertilizacija i kalcifikacija zemljišta. Humifikacija – povećanje količine organskih materija u zemljištu Za normalno razviće vinove loze i davanje zadovoljavajućih prinosa potrebno je održavati odreñen procenat humusa u zemljištu. Zemljište treba da sadrži od 2.8% - 3.5% humusa na dubini 30-60cm. Neposredna humifikacija podrazumeva korišćenje: - zgorelog stajnjaka - treseta - bakterijalna ñubriva - zelenišna ñubriva

Da bi se sadržaj humusa povećao za 1% na dubini od 10cm/ha potrebno je dodati 12-15t stajnjaka tj da bi se % humusa povećao za 1% na dubinu od 30cm/ha potrebno je dodati 37-40 t stajnjaka.

Fertilizacija – povećanje količine mineralnih materija i zemljištu

Obogaćivanje zemljišta mineralnim materijama postiže se unošenjem mineralnih ñubriva pre ili za vreme rigolovanja zemljišta. Potrebne količinemaineralnih materija ustanovljavaju se agrohemijskom analizom zemljišta odnosno ispitavanjem njegovih fizičkih i hemijskih osobina. U okviru hemijskih ispitivanja zemljišta odreñuju se sledeći pokazatelji. - procenat humusa i lako pristupačnog azota

- lako pristupačne fosforne kiseline - lako pristupačnog kalcijuma - količina kreča izraženog u % CaCo3 - količina Mg u zemljištu - sadržaj mikroelemenata u zemljištu - ph vrednost zemljišta


-Mineralno azotmo ñubrivo se ne unosi u zemljište pre sañenja loze jer je azot lako rastvorljiv i pokretljiv pa bi moglo doći do njegovog ispiranja i gubitka. Obogaćivanje zemljišta azotom postiže se humifikacijom -Fosfatizacija zemljišta Pod fosfatizacijom se podrazumeva dovoñenja zemljišta na onaj stepen obezbeñenosti hranjivim elementima koji će odgovarati optimumu uspevanja loze. Smatra se da pre podizanja vinograda zemljište treba da sadrži 12mg-15mg P2O5/100g vazdušno suvog zemljišta. U prvim godinama razvoja vinove loze neophodno je prisustvo fosfora u zoni korenovog sistema, jer dodavanje po sadnji ima mali efekat.

-Kalcizacija zemljišta U zavisnosti od tipa zemljišta optimalna doza za kalijum kreće se u sledećim granicama na 100g vazdušno suve zemlje 25-40mg K2O. Za srednji prinos grožña je 43mg K2O/100g v.s.z. a za visok prinos 50mg K2O/100g v.s.z. -Kalcifikacija zemljišta Kalcifikacija se primenjuje na zemljištu samo koja imaju kiselu reakciju. Vinova loza najbolje uspeva na zemljištu u kojima se supstituciona kiselost kreće od 6-7 ph.

RIGOLOVANJE – DUBOKA OBRADA ZEMLJIŠTA S obzirom da se korenov sistem vinove loze razvija u dubinu zemljište se mora pripremiti tako da prilikom sañenja žile dospeju u plodni i rastresiti sloj koji će najmanje 5-6 godina omogućavati razvoj korenovog sistema. U sloju zemljišta u kojem je glavna masa korenovog sistema nužno je pre sañenja vinove loze obradom popraviti fizičke, hemijske, biokoške osobine. Najbolji način pripreme zemljišta je rigolovanje. Rigolovanjem se vrši i prevrtanje gde se plodniji površinski sloj ubacuje na dubinu razvoja korenovog sistema. Rigolovanje se može obaviti tokom cele godine. Ako se vinova loza sadi u jesen rigolovanje se mora završiti 2-3 meseca pre sañenja kako bi se zemljište usitnilo i dovoljno sleglo. Ako se sañenje obavlja u proleće, rigolovanje se mora završiti pre početka jakih mrazeva, kako bi se rigolovani sloj izložio što više dejstvu zimskih mrazeva i što bolje usitnilo. Dubina rigolovanja zavisi od tipa zemljišta i klimatskih uslova koji vladaju u vinogadarskom području. Kod nas se dubina rigolovanja kreće 70-100cm, što zavisi od strukture zemljišta i zemljišnog horizonta. Rigolovanje se obavlja mašinski pomoću plugova rigolera i velikih traktora guseničara S obzirom da se korenov sistem vinove loze razvija u dubinu zemljište se mora pripremiti tako da prilikom sañenja žile dospeju u plodni i rastresiti sloj koji će najmanje 5-6 godina omogućavati razvoj korenovog sistema. U sloju zemljišta u kojem je glavna masa korenovog sistema nužno je pre sañenja vinove loze obradom popraviti fizičke, hemijske, biokoške osobine. Najbolji način pripreme zemljišta je rigolovanje. Rigolovanjem se vrši i prevrtanje gde se plodniji površinski sloj ubacuje na dubinu razvoja korenovog sistema. Rigolovanje se može obaviti tokom cele godine. Ako se vinova loza sadi u jesen rigolovanje se mora završiti 2-3 meseca pre sañenja kako bi se zemljište usitnilo i dovoljno sleglo. Ako se sañenje obavlja u proleće, rigolovanje se mora završiti pre početka jakih mrazeva, kako bi se rigolovani sloj izložio što više dejstvu zimskih mrazeva i što bolje usitnilo. Dubina rigolovanja zavisi od tipa zemljišta i klimatskih uslova koji vladaju u vinogadarskom području. Kod nas se dubina rigolovanja kreće 70-100cm, što zavisi od strukture zemljišta i zemljišnog horizonta. Rigolovanje se obavlja mašinski pomoću plugova rigolera i velikih traktora guseničara.

7


NEPOSREDNA PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU VINOVE LOZE

Pošto 50% vinove loze sadimo u jesen a 50% u proleće, neophodno je da za prvu polovinu zasada pripremimo zemljište. To ćemo uraditi tako što ćemo prvo za celokupnu površinu od 60 ha dodati potrebnu količinu ñubriva i to: fosforno i kalijumovo i to uneti u zemljište zaoravanjem, nakon toga na delu koji se sadi u jesen vrši se fina priprema zemljišta tanjiračama i drljačama. U proleće ćemo dodati i azotno ñubrivo

Lozna podloga Veoma je bitno dobro odabrati podlogu, jer ona utiče i na poboljšanje i na pogoršanje niza agrobioloških i tehnoloških ossobenosti nakalemljenih sorata vinove loze. Greške pri izboru lozne podloge kasnije se ne mogu ispraviti. Ona mora da poseduje niz povoljnih osobina: - da je potpuno otporna prema korenovoj filokseri - da ima dobar afinitet prema plemenitoj lozi - da se lako prilagoñava različitim zemljištima i klimatskim uslovima - da podnosi odreñene količine kreča u zemljištu - da se dobro ožiljava - da pozitivno utiče na vegetativni i rodni potencijal, i na ostale agrobiološke i privredno tehnološke osobine

nakalemljenih sorti vinove loze - da nije zaražena virusom

Po obavljenoj obradi i pripremi zemljišta koja se mora završiti do polovine februara pristupamo podizanju vinograda. Sañenju vinove loze možemo pristupiti početkom marta. Vinograd ćemo podići sa sadnicama koje smo unapred dogovorili sa proizvoñačem, koje moraju biti prvoklasnok kvaliteta. Sadni materijal mora da odgovarajuću dokumentaciju i to:

- deklaraciju o poreklu podloge i vijoke - deklaraciju o kvalitetu - deklaraciju sa imenom sorte i podloge - uverenje o zdravstvenom stanju kalema

UTVRðIVANJE RAZMAKA PRI SAðENJU I POTREBNOG BROJA KALEMOVA

Pre nabavke kalemova moramo utvrditi razmak sadnje vinove loze pa prema tome odreñujemo broj loznih kalemova. Rastojanje na kome se sadi vinova loza zavisi od više činilaca meñu kojima su najvažniji sledeći:

- uzgojni oblik čokota - način obrade i održavanje zemljišta - način ñubrenja - način zalivanja - reljef i ekspozicija terena - način primene mehanizacije i raznih drugih agrotehničkih ampelografskih mera

UTVRðIVANJE PRAVCA REDOVA I RASPORED SAðENJA

Površina na kojoj zasnivamo vinograd je sa blagim nagibom prema jugu. Zbog južne ekspozicije odlučili smo se na za pravc redova sever-jug koji se uklapa u izgrañenu putnu mrežu i idealan pravac redova zbog najbolje osvetljenosti. Odlučili smo se za pravougaoni raspored sadnje sa meñurednim rastojanjem od 3m i rastojanjem u redu od 1m.


OBELEŽAVANJE MESTA SADNJE Da bismo obeležili mesta za sadnju potrebna je kopija kataskarskog plana parcele. A od pribora je potrebna pantljika, kolčići, žice i gepdetske značke. Prvo se na terenu obeleži putna mreža, granice parcele i redovi za sadnju vinove loze. Da bismo ivukli prave linije najbolje je koristiti instrument sa laserom, koji se postavi na jedan kraj parcele potom se uz pomoć tački za obeležavanje hvata pravac do drugog kraja parcele. Izmeñu znački se povuče pantljika i izmeri rastojanje izmeñu sadnih mesta koja se obeleže kočićima. Isto se radi za svaki sledeći red. PRIPREMA KALEMOVA ZA SADNJU

Od vremena nabavke kalemova do njihove sadnje, oni moraju biti zaštićeni od mrazeva, napada plesni i štetočina. pa se čuvaju u trapovima i skladištima. Priprema kalemova za sadnju sastoji se u sledećem:

- potapanje kalemova u čistu vodu u trajanju od 24h da bi se osveži i pripremili za dalju obradu

- kontrolisanje korenovog stabla koje mora da bude zdravo bez plesni - kontrolisanje korenovog sistema koji treba da je zdrav bez pojave plesni

znakova truleži ili rak korena - kontrolisanje spojnog mesta da bi videli da se na spojnom mestu nazire pukotina ili ne, ako uočimo pukotinu kalem odbacujemo.

- skraćivanje bazalnih žila na 10-12 cm za ručno sañenje u jamice - skraćivanje lastara na 1-2 vidljiva okca koji mora biti potpuno zdrav sa

normalnom bojom kore - tretiranje fitohormonima korenov sistem jer podstiče razvoj korena i povećava

% prijema kalema. NAČIN I DUBINA SADNJE

Tehnika sañenja loze je uslovljenja brojnim činiocima: agroekolškim uslovima, raspoloživom tehnikom, vrstom lozno sadnog materijala. U odnosu na načim na koji se lozni kalem postavlja u zemljište postoje tri postupka sañenja loze.

• sañenje loze u jamiće, • sañenje loze u brazde, • sañenje pomoću hidrobura

Jamići se kopaju ašovom i kopaju se u pravcu reda, neposredno pored i uvek sa iste strane oznake za sdno mesto. Dubina jamića je 35-45cm, a prečnika 30cm. Dubina sadnje direktno zavisi od klimatskih uslova. U načelu lozu treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou površine zemljišta. Ukoliko postoji veći nagib zemljišta na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja, a na donjem do zasipanja usled erozije zemljišta, pa tako spojna mesta kalemova na višim delovima ostaju ogoljena, i izložena mehaničkim povredama, a na nižim delovima parcele zbog zatrpavanja iz njih će se obrazovati plitki korenovi. Zato se na višim delovima parcele kalemovi sade tako da im spojno mesto bude 3-4cm iznad površine zemlje. Ovakav način sadnje se vrši ako nisu preduzete mere zaštite zemljišta od erozije.

9


Tehnika sadnje je sledeća. Na dno se ubaci manji sloj trošne zemlje; orezani bazalni korenovi se radijalno postave na zemlju na dno jamića; preko korenova se stavi sloj trošne zemlje visine 15-20cm; rukom se sadnica pridržava u odgovarajućem položaju i dubini te se nogom ugazi dobro zemlja oko nje; zatim se jamić zalije sa 3-5l vode; kada zemljište upije vodu jamić se puni pripremljenom smešom zemlje i ñubriva uz blago sabijanje gaženjem; zatim se nabaca malo zemlje do mesta kalemljenja i nagazi. Pravi se humka od zemljišta ili ako se koriste parafinisani kalemovi humka se ne pravi već se preko kalemova navuče plastična cevka i blago potisne u zemlju radi zaštite kalemova.

Poljoprivredni proizvoñači prilikom podizanja vinograda sve češće koriste sadnju hidroburom, napuštajući tako klasičan način sadnje u jamiće.

Sadnja vinove loze korišćenjem hidrobura ili tzv. "vodene sadiljke“ je veoma pogodan za sadnju na

većim površinama obzirom na dobru produktivnost rada. Obzirom da ovaj način sadnje podrazumeva ograničenu mogućnost ñubrenja zemljišta prilikom sadnje odnosno sveden je na upotrebu vodorastvorljivih ñubriva naročitu pažnju obratiti na utvrñivanje i popravku plodnosti zemljišta pre sadnje, a posebno kada je u pitanju sadržaj humusa. Takoñe treba voditi računa o dobroj pripremljenosti zemljišta tj. primeni blagovremenog rigolovanja ili podrivanja, naročito kod zemljišta nešto težeg mehaničkog sastava.


Osnovne odlike primene hidrobura: - prekraćivanje korenova na 3-5 cm (kod klasičnog načina sadnje je 10-12 cm) - povećanje produktivnosti rada (i do 7-8 puta u odnosu na klasičan način) - ograničena mogućnost fertilizacije zemljišta - mogu se koristiti parafinisani i neparafinisani lozni kalemovi -

POSTAVLJANJE STUBOVA

Stubovi mogu biti napravljeni od različitih materijala, tako da imamo drvene, metalne i betonske stubove. Mi smo se odlučili za betonske stubove. Betonski stubovi se prave od običnog i prenapregnutog betona. Kod nas se koriste uglavnom od prenapregnutog betona zato što su lakši i elastičniji i dugotrajniji. Dužina stubova se kreće od 2-3m, a prečnik od 7-12cm. Dok je prečnik krajnjih stubova nešto veći zato što mora biti jači. Stubovi mogu biti najčešće kvadratni i okrugli i eliptični. Potreban broj stubova se izračunava po formuli; Q = 10.000 / axb Q = potreban broj stubova po hekatru a = rastojanje izmeñu redova u špaliru b = rastojanje izmeñu stubova u redu Dodaćemo još 1% zbog kompenzacije oštećenih stubova pri transportu i postavljanju. Tehnika postavljanja stubova Stubovi se postavljaju u I a najkasnije u proleće u II godini. Postavljanje se vrši po dužini redova na rastojanju od 4-10m. U projektu je predviñeno postavljanje stubova na rastojanju 10m jedan od drugog. Najpre se postavljaju ivični stubovi, a zatim unutrašnji i to najmanje 20-30 dana pre postavljanja žice. Ivični stubovi se postavljaju na udaljenosti 50cm od poslednjeg čokota u redu i to sa unutrašnje strane čokota, a na 50cm sa spoljašnje strane čokota biće lenger. Ivični stubovi će biti malo ukišeni prema staji pod uglom 75º u odnosu na zemljišnu ravan. Ukopavanje ivičnih stubova se vrši ručno u prethodno iskopane rupe. Duñina ukopavanja je 1/3 stuba. Postavljanje krajnjih stubova se vrši sledećim redom:

1. ručno se iskopavaju rupe dubine 1/3 stuba 2. radnici raznesu stubove i postave ih u iskopane rupe 3. stubovima se zatim daje kos položaj, a zatim se postave stabilizatori od kamena 4. zatim se zemlja navlači u rupu sve dok se rupa ne popuni. Zemlja se nabije

pomuću drvenih maljeva Kada se postave čeoni stubovi pristupa se postavljanju unutrašnjih stubova. Oni se postavljaju izmeñu čokota u redu na odreñenom rastojanju. Postavljaju se vertikalno i u zemlju se ukopa ¼ njegove dužine.

11


POSTAVLJANJE ŽICE

Žica ima važnu ulogu u vinogradarstvu. Za nju se vezuju lastari vinove loze i ima sledeće funkcije: - omogućava pravilno formiranje uzgojnog oblika - obezbeñuje pravilan raspored lukova i lastara - obezbeñuje bolju osvetljenost grozdova - olakšava pristup grozdova pri berbi - omogućava bolje provetravanje i brže sušenje lišća - omogućava lakši pristup mehanizaiji

Najčešće se koristi pocinkovana žica koja je čvrsta, izdržljiva i otporna na istezanje. Mana joj je što brzo korodira sa kontaktom zaštitnih sredstava. Tako da se u poslednje vreme koristi žica od plastične mase koja ima niz prednosti:

- velika trajnost - lakša od metalnih - otporna prema atmosferskim usloviama i dejstvu hemikalija - ne oštećuje lastare

Aluminijumska žica se pravi od posebne legure aluminijuma i vrlao je postojna Žica presvučena plastikom se proizvodi u raznim bojama i nju ćemo iskoristiti u projektu. Žica se postavlja najkasnije 15-30 dana po postavljanju stubova. Visina postavljanja žice se odreñuje na osnovu izabranog uzgojnog oblika čokota. PRORAČUN POTREBNIH KOLIČINA ŽICA

Kada smo utvrdili planirani uzgojni oblik, možemo utvrditi i potrebnu količinu žice Prvo trebamo odrediti potreban prečnik žice. Za privezivanje krakova prećnik treba da je 3.1mm, a za privezivanje lukova i lastara koristićemo prečnik od 2.4mm.


NEGA MLADOG VINOGRADA DO STUPANJA U PERIOD PLODONOŠ ENJA Ukoliko želimo da novo podignuti zasad što pre prorodi i daje ujednačene prinose, za vreme eksploatacije zasada moramo pažljivo i blagovremeno izvesti sve predviñene operacije. AGROTEHNIČKE MERE U PRVOJ GODINI

Neposredno posle sadnje vinograda izvršiti oranje meñurednog prostora na dubinu od 12-15cm jer je zemljište prilikom sadnje dosta ugaženo. Pošto je sadnja izvršena u proleće, obrada ugaženog zemljišta se vrši zajedno sa dubokom prolećnom obradom. Izmeñu čokota u redu kopanje se obavlja motikom. Posle oranja izmeñu redova, zemljište se mora podrljati kako bi gornji sloj dobio mrvičastu strukturu. U toku vegetacije u cilju suzbijanja korova, izvršiti još pet kultivisanja 5-10cm. Orijentacioni rokovi za ove operacije bili bi:

- duboko oranje početkom aprila meseca - prvo kultivisanje u junu mesecu - drugo kultivisanje u julu mesecu (prva dekada) - treće kultivisanje u julu mesecu (treća dekada) - četvrto kultivisanje u avgustu (druga dekada) - peto kultivisanje u avgustu (druga dekada)

Ovim kultivisanjem efikasno će se suzbiti korov u meñurednom prostoru, a istovremeno će se suzbiti stvaranje pokorice i održati normalna vlaga što je veom važno za razvoj čokota. Od mera zelene rezidbe izvršiti samo uklanjanje suvišnih lastara na jednom čokotu. Kada izbili lastari dostignu dužinu 20-25cm, odabiraju se jedan ili dva najbolja razvijena, a ostali se očenjivanjem uklanjaju. Potrebno je zatim izvršiti najmanje dva vezivanja lastara uz kolac. U prvoj godini se po pravilu izostavlja prihranjivanje, jer je pre podizanja vinograda izvršeno meliorativno ñubrenje kao i dodavanje organskih i mineralnih ñubriva u jamiće prilikom sadnje. Ako se ukaže potreba treba izvršiti tri prihranjivanja i to:

- kada su lastari dužine 10-15cm - nakon uklanjanja brandusa i površinskih žila - po potrebi (slab porast lastara) mesec dana posle drugog

Prihranjivanje vršiti samo azotnim ñubrivom i to 50-70kg azotnog ñubriva, tj. za jedno prihranjivanje 15-25g azotnog ñubriva po čokotu. Koristi se KAN. ðubrivo se rastura na dubini od 8-10cm u brazde načinjene plugom. Površinske žile se moraju potpuno ukloniti, jer one troše hranu potrebnu za razvoj dubinskih žila. Uklanjanje vršiti u dva navrata:

- prvi put početkom jula - drugi put krajem avgusta

13


Treba blagovremeno izvesti i sve mere zaštite protiv bolesti i štetočina. Na osnovu dosadašnjih iskustva rokovi za pojedina tretiranja bili su sledeći:

- prvo prskanje od 15-25 maja - drugo prskanje od 25-30 maja - treće prskanje od 1-5 juna - četvrto prskanje od 10-15 juna - peto prskanje od 20-25 juna - šesto prskanje od 1-10 juna - sedmo prskanje od 20-25 jula - osmo prskanje od 1-10 avgusta

U cilju suzbijanja zemljišnih štetočina u jesen prve godine obavezno izvesti zagrtanje glave čokota, a u proleće ogrtanje čokota. AGROTEHNIČKE MERE U DRUGOJ GODINI

Obrada zemljišta počinje tek posle završene rezidbe vinograda, a u toku vegetacije vrši se više puta plitka obrada kultivatorom posle pojave korova i pokorice. Popunjavanje praznih mesta vrše se kalemovima ekstra klase na sadnim mestima gde je posañen kalem propao. Glavni zadatak u drugoj godini je pravilno pripremiti mlade lastare za uspešno prezimljavanje i formiranje osnovnog oblika čokota rezidbom u trećoj godini. Prilikom lačenja treba voditi računa da se odneguju samo dva najbolja razvijena lastara. Sve ostale ukloniti. Lačenje izvesti u maju mesecu kada lastari dostignu 20-25cm u svom porastu. Predviñeno je da se izvedu tri vezivanja lastara uz kolac. Ovim se obezbeñuje vertikalan pravilan porast i razvoj lastara. To je veom važno da bi se od takvih lastara u narednoj godini formiralo stablo. Vezivanje lastara uz pritku počinje kada dostignu visinu od 20-25cm, zatim 50-70cm i poslednje preko 70cm. Prihranjivanje se izvodi ako je porast lastara slab , a redovno ñubrenje se izvodi u jesen posle opadanja lišća sa količinom od 600-800kg nekog kompleksnog ñubriva. U jesen druge godine izvesti zagrtanje glave čokota, a u proleće treće godine odgrtanje. AGROTEHNIČKE MERE U TREĆOJ GODINI

Sve agrotehničke mere koje se odnose na obradu zemljišta u vinogradu i zaštitu vinove loze od bolesti i štetočina su manje više iste kao u drugoj godini. Glavnu pažnju treba posvetiti daljem formiranju osnovnog oblika čokota. Pošto vinograd u ovoj godini donosi i prvi rod, mora se organozovati i prva berba grožña. NEGA VINOGRADA U PERIODU PLODONOŠENjA I REDOVNE PROIZVODNjE GROŽðA

� Obrada i održavanje zemljišta u vinogradu � duboka obrada zemljišta � plitka obrada zemljišta

� Suzbijanje korova u redu � ðubrenje vinograda � Redovna rezidba vinograda � Zelena rezidba � Vezivanje loze � Remont i održavanje naslona � Zaštita od bolesti i štetočina


Iz svega prethodnog izloženog može se zaključiti:

� gajenje vinove loze u Negotinskoj Krajini datira od davnina,

� agroekološki uslovi veoma pogoduju gajenju vinove loze,

� uzgojni oblici su srednje visokog i visokog stabla, nasloni od betonskih stubova i više reda

pocinkovane žice,

� rezidba na zrelo je prilagoñena sortnim karakteristikama, uzgojnom oblicima i razmacima

sadnje,

� najčešće se obavlja mešovita rezidba,

� berba grožña se obavlja ručno, kako kod privatnih proizvoñača, tako i u društvenom

sektoru

� Perspektive vinogradarstva u ovom području su veoma dobre, jer je područje svojom

tradicijom vezano za gajenje vinove loze. Površine pod vinogradima treba ne samo

obnoviti, već i povećati i osavremeniti.

� Nove zasade treba zasnovati sa sortama za kvalitetna i vrhunska vina od internacionalnih

sorti, ali ne treba zapostaviti autohtone i staro odomaćene sorte koje treba održati i

predstaviti evropskom tržištu.

15


Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Negotin je jedina

organizacija u Okrugu Bor (Bor, Negotin, Kladovo,

Majdanpek) koja je okružnog karaktera i čija je osnovna

delatnost utvrñivanje postojećeg stanja u proizvodnji,

kontinuiranim i trajnim povećanjem poljoprivredne

proizvodnje na zemljoradničkim gazdinstvima.

Delatnosti:

- poslovi kontrole plodnosti zemljišta - izveštajno prognozna služba i registrovanje prometa pesticida - praćenje odabranih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava - edukativna aktivnost u vidu davanja preporuka i stručnih

saveta - uvoñenje novog sortimenta i rasnog sastava izvoñenjem demonstracionih ogleda u biljnoj i stočarskoj proizvodnji

- organizovanje i održavanje predavanja, seminara, zimskih školi,

radionica i kurseva - izdavanje stručnih publikacija i svi drugi vidovi javnog informisanja - sprovoñenje mera agrarne politike

- praćenje i izveštavanje o sezonskim poljoprivrednim

Decembar, 2010.godine

-Direktor: 019/545-953, komercijala: 019/543-377, Savetodavna i stručna služba: 019/542-741, ul. Bukovski put

bb, 19300 Negotin -е-mail: [email protected],.

-web: http://sites.google.com/site/psnegotin

Pripremili: Teodor Prvulović, dipl.ing.polj. Dejan Stefanović, dipl.ing.polj.

Brosura - Podizanje · PDF fileIako je vinova loza biljka koja bolje uspeva u toplijem podru...

Documents

Transcript of Brosura - Podizanje · PDF fileIako je vinova loza biljka koja bolje uspeva u toplijem podru...