BRETON VUDS 2 SISTEM I DEFICIT PLATNOG BILANSA · PDF file118 MP 1, 2008 – Breton Vuds 2...

116

Žaklina STEPANOVIĆ PETRAC 1 UDK: 331.215.4(7)Biblid 0025-8555, 60(2008)Vol. LX, br. 1, pp. 116–136

Izvorni naučni radFebruar 2008.

BRETON VUDS 2 SISTEM I DEFICIT PLATNOG BILANSA SAD

APSTRAKT

Autorka istražuje evoluciju, način funkcionisanja, sličnosti irazlike između originalnog Breton Vuds (Bretton Woods)međunarodnog monetarnog sistema, koji je trajao od 1945. do 1973.godine, i sadašnje modifikovane verzije, simbolično nazvane BretonVuds 2 sistem. Postojeća međunarodna finansijska arhitekturazasnovana je i dalje na hegemoniji američkog dolara, kao dominantnojrezervnoj valuti. Međutim, uprkos činjenici da sadašnji međunarodnimonetarni sistem podrazumeva, u većini slučajeva, režim fleksibilnihdeviznih kurseva, izvesnu karakteristiku ovog sistema predstavljaodbijanje mnogih zemalja da u različitim stepenima prihvate apresijacijunacionalne valute u odnosu na američki dolar. Istovremeno dominacijavalute najzaduženije zemlje sveta SAD, kao temelj postojećegmeđunarodnog monetarnog sistema, postaje najozbiljnija pretnja ponjegovu održivost. Zato kreatori međunarodnog monetarnog sistema,svesni težine posledica u slučaju njegovog okončanja, nastoje daprolongiraju njegov vek, prihvatajući manje skupe posledice njegovogodržanja, zaključuje autorka.

Ključne reči: Breton Vuds sistem, devizne rezerve, platni bilans SAD,hartije od vrednosti, devizni kurs, obveznice, sterilizacija.

FUNKCIONISANJE BRETON VUDS 2 SISTEMA

Upokušaju razumevanja današnje globalne finansijske arhitekture,trojica autora Michael Dooley, David Folkerts-Landau i Peter Garberkreirali su hipotezu o postojanju nove i unapređene verzije originalnog

Breton Vuds sistema, koji je funkcionisao u periodu 1945–1973. godine. Za

1 Žaklina Stepanović Petrac, specijalista za finansijski konsalting, Beograd.

117

MP 1, 2008 – Breton Vuds 2 sistem i deficit platnog bilansa SAD(str. 116–136)

razliku od prvobitnog Breton Vuds režima, koji je počivao na formalnimobavezama svih strana da održavaju paritete njihovih valuta u odnosu naamerički dolar, novonastali, neformalni sistem, je manje – više, dvoregionalani usmeren uglavnom na pacifički region. Utemeljen na nezvaničnomsporazumu između SAD i azijskog bloka zemalja sa suficitom u štednji, ondanas zaobilazi Evropu i obuhvata nacije koje ili fiksiraju njihov devizni kurs,ili značajno upravljaju njihovim deviznim kursevima u odnosu na dolar.

Autori tvrde da je novi režim, zasnovan na strukturnom deficitu tekućegbilansa SAD i strukturnim suficitima tekućih bilansa zemalja azijskog bloka,fundamentalno stabilan. Američki Sistem federalnih rezervi proizvodi ponudunovca koja preko bankarskog sistema odlazi do potrošača, koji potomkonzumiraju uvezena dobra, najvaćim delom proizvedena u Aziji. Azija uzimanovac generisan njenim izvozom dobara i kupuje američke obveznice, drugimrečima pozajmljuje novac nazad SAD i ciklus se tako iznova ponovlja.2

Pozajmljenim sredstvima SAD pokrivaju svoje deficite, a Azija održavastabilnost njenih valuta i sprečava njihovu apresijaciju.

Novi Breton Vuds sistem nema ništa od discipline zahtevane potrebom zanormalnim funkcionisanjem monetarnog sistema, gde se dužnik suočava saposledicama njegove ekonomske raskalašnosti. U slučaju Zlatnog standarda,gubitak zlata, odnosno monetarne baze zahtevao bi primenu politika koje bizaustavile odliv kapitala. Kamatne stope bi rasle i agregatna tražnja zemlje bise smanjila sve dok proces ne počne sâm od sebe da se obnavlja. Ulaganja uameričku imovinu od strane Kine i drugih azijskih zemalja privremeno suizolovala SAD od efekata njenih deficita. Novac koji teče u pacifičke zemlje iiz njih očuvao je kamatne stope SAD niskim, uprkos enormnompozajmljivanju, potrebnom za pokriće deficita.

Permanentna akumulacija deviznih rezervi u dolarima od strane centralnihbanaka drugih zemalja omogućava SAD da nastave privredni rast oslonjen nadomaću tražnju, koji rezultira deficitom tekućeg bilansa. Azijska akumulacijarezervi, čak prevazilazi u izvesnim slučajevima njihove suficite tekućegbilansa, što znači da azijske centralne banke ne transferišu samo višak štednjeu inostranstvo, već i izvestan neto priliv privatnog kapitala. Međutim, prilivikapitala u SAD nisu neophodni samo za pokriće deficita tekućeg bilansa SAD,već i neto odliva po osnovu stranih direktnih i portfolio ulaganja.

2 Marshall Auerback, “Bretton Woods II is not a Monetary System, it is an Excuse”,Sccope independent new, Internet: http://www.scoop.co.nz/stories/HL0506/S00078.htm./07/06/2005.

118


Izvor: International Economic Accounts, U.S. Department of Commerce, BEA, Washington,DC, 2007, Internet: http://www.bea.gov/international/index.htm#bop 11/09/2007.

Evropa je u ovom sistemu u položaju unakrsne vatre. Imajući u vidu da seazijske privrede odupiru apresijaciji njihovih valuta u odnosu na dolar, pritiscina smanjenje vrednosti dolara su najčešće do sada bili kanalisani preko evra.Smatra se da ovo nije politički održivo, jer su evropski kreatori ekonomskihpolitika tokom istorije ispoljavali znatno manje spremnosti nego njihoviprekookeanski partneri da dozvole evropskom izvoznom sektoru da budeugušen od strane azijske konkurencije.

BRETON VUDS 2 SISTEM I AKUMULACIJA DEVIZNIH REZERVI

U 74. Godišnjem izveštaju Banke za međunarodna poravnjanja (BMP),navodi se da su ukupne svetske devizne rezerve u dolarima na kraju 2003.godine iznosile 2.092,7 mlrd. USD, dok je samo u toj godini akumulacijadeviznih rezervi u dolarima od strane centralnih banaka sveta iznosila 441mlrd. USD. Prema procenama BMP, ove ulaganja zvaničnih investitora uameričku imovinu su u toj godini finansirala 85% deficita tekućeg bilansaSAD, dok su privatni investitori finansirali ostatak. Geografska struktura ovihulaganja ne može sa izvesnošću biti procenjena, ali se smatra da su najvećikupci američke imovine centralne banke azijskih zemalja, koje su finansiralenekih 71% deficita tekućeg bilansa SAD na kraju 2003. godine, dok sucentralne banke drugih regiona finansirale ostatak.3

Tabela 1. Potreban kapital SAD za finansiranje odliva sredstva u periodu 2000-2006. godine (u mlrd. SAD dolara)

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Deficit tekućeg računa -417 -385 -460 -522 -640 -755 -811

Portfolio ulaganja (neto) 93 13 38 -63 -17 -56 4

SDI (neto) mereneprema tržišnoj vrednosti

162 25 -70 -86 -110 101 -55

Ukupne potrebe za neto kapitalom

162 347 492 671 767 710 862

3 Posmatrane kao grupa, devizne rezerve Brazila, Kine, Indije, Meksika, Tajlanda i Turske2004. godine su činile preko 45% deviznih rezervi ZuR. Centralne banke ovih zemalja supostale jedan od najvažnijih izvora finansiranja američkog deficita tekućeg računa,apsorbujući 51% ukupnog povećanja u stranim zvaničnim posedima državnih obveznicaSAD između marta 2000. godine i januara 2003. godine. (Izvor: World Bank, GlobalOutlook and the Developing Countries, World Bank, Washington, DC, 2005, p. 11).

119


Azijske vlasti, uključujući i Japan, u nastojanju da uspore apresijacijunjihovih valuta u 2004. godini, akumulirale su, prema podacima BMP, 535mlrd. USD deviznih rezervi, što je za azijske zemlje u razvoju (ZUR) inovoindustrijalizovane zemlje Azije (NIZ), zajedno sa Japanom iznosilo 2,4biliona USD deviznih rezervi na kraju 2004. godine. Od navedenog povećanjau deviznim rezervama azijskih zemalja, na posede državnih hartija odvrednosti SAD, prema oceni BMP, odnosio se porast od 219 mlrd. USD.Koristeći devizni kurs dolara na kraju 2004. godine, BMP procenjuje da su odukupno alociranih deviznih rezervi po valutama, devizne rezerve u dolarimana kraju 2005. godine iznosile 1.869,8 mlrd. USD, što je činilo 65% deviznihrezervi čija je alokacija poznata. Ovaj odnos je ostao stabilan i u 2006. godini,iako su devizne rezerve banaka u 2006. godini porasle za oko 860 mlrd. USD,i do kraja godine prevazišle iznos od 5 biliona USD. Dvostruko veći iznosakumuliranih rezervi u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu, zahvaljujući iznačajnom povećanju nivoa deviznih rezervi Kine, ujedno ukazuje da suintervencije na deviznim tržištima bile važan faktor i u prethodnoj godini.

Države često ne otkrivaju kompoziciju njihovih deviznih rezervi, pa supodaci o valutnoj kompoziciji rezervi zbog poverljivosti, uglavnomnedostupni. Međutim, valutna kompozicija deviznih rezervi centralnih banakazavisi od izbora valute prema kojoj se vezuje kurs nacionalne valute, identitetadominantnog trgovinskog partnera i kompozicije stranog duga. Gotovo svedevizne rezerve centralnih banaka sveta su u pet glavnih svetskih valuta:američki dolar, evro, japanski jen, britanska funta i švajcarski franak. Većinaod njih je denominirana u dolarima i obuhvata pretežno državne hartije odvrednosti SAD.

U Izveštaju BMP za 2003. godinu, procenjuje se da su u dolarimadenominirane devizne rezerve sveta na kraju godine činile 69% svetskihrezervi, dok su u evrima denominirane rezerve činile 20% ukupnih deviznihrezervi. Međunarodni monetarni fond (MMF), s druge strane, procenjuje da jeudeo dolara u deviznim rezervama 2004. godine iznosio 65,9%, a evra 24,9%,pri čemu je učešće dolara u deviznim rezervama razvijenih zemalja iznosilo71,5% u 2004. godini, a evra 20,9%. U izveštaju koji obuhvata 2005. i 2006.godinu, BMP iznosi procenu da je 65% svetskih deviznih rezervi investirano uameričkim dolarima, pa se čini, barem prema Izveštaju BMP da je akumulacijadolarskih rezervi od strane svetskih centralnih banaka u periodu 2005–2006.godine nešto opala u odnosu na nivo zabeležen 2003. godine. Međutim,adekvatna mera za procenjivanje smanjenja dolara kao rezervne valute, nijeudeo dolara u deviznim rezervama, već njegov udeo u međunarodnim

120


Tabela 2. Godišnje promene u deviznim rezervama u periodu 2000–2006. godine (u mlrd.U.S.dolara)

Izvor: Bank for International Settlement, BIS 75th – 77th Annual Report. BIS, Basel,2005–2006, p. 86, p. 83, p. 89.

Država 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Na kraju 2006

Ukupno 157,9 110,7 355,4 619,9 720,3 421,7 860 5.034,2

Industrijske zemlje 58,8 6,3 116,1 215,5 197,3 -23,3 99,9 1.394,9

SAD -0,9 -2,3 4,8 5,9 3,0 -4,9 3,1 40,9

EZ -9,4 -10,8 8,0 -27,6 -7,0 -14,0 16,9 184,0

Japan 69,5 40,5 63,7 201,3 171,5 4,5 46,1 874,9

Azija 52,5 76,2 174,0 263,8 363,8 250,0 396,3 2.217,5

Kina 10,9 46,6 74,2 116,8 206,7 208,9 247,5 1.066,3

Hong Kong 11,3 3,6 0,7 6,5 5,2 0,7 8,9 133,2

Indija 5,3 8,0 21,7 30,6 27,5 5,9 39,2 170,2

Indonezija 2,0 -1,2 3,7 4,0 0 -1,9 7,9 40,7

Južna Koreja 22,2 6,6 18,3 33,7 43,7 11,8 28,4 238,4

Malezija -1,0 1,2 3,8 10,4 22,1 4,5 12,4 81,7

Filipini -0,2 0,4 -0,2 0,3 -0,5 2,8 4,1 19,9

Singapur 3,4 -4,8 6,5 13,6 16,5 3,8 20,5 135,8

Tajvan 0,5 15,5 39,4 45,0 35,1 11,6 12,9 266,1

Tajland -1,9 0,4 5,7 2,9 7,5 2,0 14,6 65,1

Latinska Amerika 2,1 -0,3 4,2 30,6 21,1 25,4 53,7 271,0

Argentina -1,7 -9,9 -4,1 2,7 4,9 4,7 7,7 30,4

Brazil -2,3 3,2 1,7 11,7 3,6 0,8 32,0 85,6

Čile 0,5 -0,6 0,8 0,4 0,3 1,2 2,5 19,2

Meksiko 4,2 9,2 5,5 7,8 5,0 10,2 2,4 75,4

Centralna i istočna Evropa

18,8 12,3 35,7 50,2 69,0 70,2 145,6 476,6

Ostali 25,7 16,2 25,4 59,8 69,1 99,4 164,5 674,2

121


transakcijama izvan SAD.4 U korist raširene dolarizacije najbolje svedočipodatak da se oko 2/3 ukupne emisije dolara nalazi izvan SAD.5

Američki Trezor takođe objavljuje tokom godine procene ukupnih posedaameričkih državnih obveznica po zemljama, kupcima ovih hartija odvrednosti. U odnosu na 2000. godinu, kada su strani zvanični posedi državnihhartija od vrednosti SAD iznosili 609 mlrd. USD, oni su na kraju 2005. godinedvostruko viši i iznose 1,3 biliona USD. Američki Trezor evidentirao je porastod 173 mlrd. USD, odnosno 300 mlrd. USD u američkim državnim hartijamaod vrednosti centralnih banaka u inostranstvu u 2003. godini i 2004. godini,respektivno. Međutim, dok je akumulacija američkih državnih hartija odvrednosti rasla snažno do 2004. godine, ona je u 2005. godini iznosila, premapodacima Trezora, svega 184,6 mlrd. USD, od čega je prodaja zvaničniminvestitorima predstavljala samo 71,8 mlrd. USD.

Uprkos ovoj nešto slabijoj tražnji za američkim državnim obveznicama u2005. godini, ukupna ulaganja stranih privatnih investitora u državneobveznice SAD u periodu 2000–2006. godine iznosila su 297 mlrd. USD, doksu ulaganja stranih zvaničnih investitora u državne obveznice SAD u istomperiodu iznosila 849 mlrd. USD. Ova ulaganja zvaničnih investitora imala suuticaj i na kretanje vrednosti američkog dolara. Ako nisu delovala napovećanje njegove vrednosti, ona su sigurno umanjivala pritisak na smanjenjevrednosti dolara i cena hartija od vrednosti, na koje bi smanjenje u stranojprivatnoj tražnji američke imovine uticalo.

Na dan 30.06.2006. godine vrednost američkih hartija od vrednosti uposedu stranih investitora iznosila je 7.778 mlrd. USD, od čega se na akcijeodnosio 31%, na srednjoročne i dugoročne državne obveznice 22%, dok se nakratkoročne državne obveznice odnosilo 3,3%. Značajan deo preostalih hartijaod vrednosti u posedu stranih investitora odnosio se na dugoročne dužničkekorporativne hartije od vrednosti, koje su učestvovale sa 26% u ukupnimportfolijima hartija od vrednosti stranih investitora, a na dugoročne dužničkehartije od vrednosti raznih agencija odnosilo se učešće od 12,7%. Od ukupnogiznosa američkih hartija od vrednosti u posedu stranih investitora u 2006.godini 29,6% je bilo u posedu zvaničnih investitora, ali je zato od ukupne

4 Edwin M. Truman, “A Revived Bretton Woods System? Implications for Europe and theUnited States”, Speech at the conference “Revived Bretton Woods System: A New Paradigmfor Asian Development?”. Institute for International Economics, Washington, DC, 2005,Internet: http://www.iie.com/publications/papers/paper.cfm?ResearchID=26 23/02/2007.

5 Saturnino Aguado, ”Transatlantic Perspectives on the Euro and the Dollar: Dollarizationand Other Issues”, University Press of America, 2002, p. 2.

122


vrednosti državnih hartija od vrednosti SAD u posedu stranih investitora 64%pripadalo zvaničnim investitorima.

Najveći investitor u američke dužničke hartije od vrednosti je Japan, anajveći investitor u vlasničke hartije od vrednosti je Velika Britanija, kojuslede Kanada i Japan. U skladu sa ovim podacima, Japan je avgusta 2007.godine imao u posedu državne hartije od vrednosti SAD u iznosu od 585,6mlrd. USD, Kina 400,2 mlrd. USD, Velika Britanija 244 mlrd. USD, a zemljeizvoznice nafte 123,3 mlrd. USD. Međutim, iznenađenje u ovoj godinipredstavlja Brazil čiji su posedi američkih državnih hartija od vrednostipovećani sa 11,8 mlrd. USD, koliko su iznosili na kraju 2003. godine, na 107mlrd. USD avgusta 2007. godine.

Tabela 3. Najveći kupci državnih obveznica SAD (privatni i zvanični) u periodu 2003 – avgust 2007. godine (u mlrd. SAD dolara)Zemlje 2003 2004 2005 2006 Avgust 2007 (u %)

Ukupno 1.523,1 1.849,3 2.033,9 2.114,7 100

Japan 550,8 689,9 670,0 622,7 26,25

Kina 159,0 222,9 310,0 398,0 17,94

Velika Britanija 82,2 95,8 146,0 93,7 10,94

Republika Koreja 63,1 55,0 69,0 66,7 2,19

Tajvan 50,9 67,9 68,1 59,3 2,34

Hong Kong 50,0 45,1 40,3 53,8 2,52

Nemačka 47,8 50,3 49,9 45,9 2,01

Karibski bankarski centri 47,3 51,1 77,2 79,8 3,42

Švajcarska 46,1 41,7 30,8 34,3 1,40

Zemlje izvoznice nafte 42,6 62,1 78,2 110,0 5,53

Meksiko 27,4 32,8 35,0 34,9 1,47

Luksemburg 25,4 41,4 35,6 60,1 2,86

Kanada 24,2 33,3 27,9 26,9 1,12

Brazil 11,8 15,2 28,7 52,1 4,78

Ostali 294,4 344,8 367,2 376,5 15,24

Zvanični 933,9 1.233,3 1.305,1 1.451,2 63,98

Kratkoročni 212 245,2 201,9 176,8 8,06Srednjoročni/Dugoročni 721,9 988,1 1.103,3 1.274,4 55,92Privatni 589,2 616 728,7 663,5 36,02

Izvor: Securities Holdings, U.S. Department of the Treasury, Washington, DC,Internet:http://www.treas.gov/tic/mfh.txt. 08/11/2007.

123


Primetna disproporcija između podataka koje objavljuje američki Trezor iBMP kreirala je sumnje da zvanični podaci SAD potcenjuju američkuzavisnost u pogledu finansiranja njenih deficita od strane centralnih banaka izinostranstva, s obzirom da podaci BMP o promenama deviznih rezervicentralnih banaka u dolarima uobičajeno prevazilaze zvanični prilivevidentiran u podacima američkog Trezora. Ipak, veruje se da su podaci BMPispravniji nego podaci SAD, kako prvi proističu iz direktnog izveštavanjacentralnih banaka o nivou njihovih deviznih rezervi i eventualno njihovojvalutnoj strukturi, dok podaci SAD dolaze od izveštavanja američkihemitenata hartija od vrednosti i američkih institucija koje upravljaju posedimahartija od vrednosti za račun stranih rezidenata. Izvesne razlike koje suprisutne u pogledu izveštavanja o posedima državnih hartija od vrednosti SADu izveštajima BMP i Trezora SAD, mogu biti objašnjene i činjenicom da sudržavne hartije od vrednosti SAD kupljene od strane inostranih brokera zaračun centralnih banaka u američkom Trezoru obračunate kao prodajeprivatnim, a ne zvaničnim investitorima.6

Razlozi akumulacije deviznih rezerviPostoji više razloga zbog čega zemlje teže akumulaciji deviznih rezervi.

Jedan od osnovnih jeste mogućnost korišćenja deviznih rezervi za intervencijena deviznim tržištima, kako bi se uticalo na vrednost domaće valute. Ukolikozemlja želi depresijaciju nacionalne valute, monetarne vlasti mogu kupovatihartije od vrednosti denominirane u stranim valutama i plaćati za njih udomaćoj valuti, vodeći na taj način domaću valutu u pravcu depresijacije.Rezerve mogu služiti kao „odbrambeni štit” koji brani nacionalnu valutu idomaći finansijski sistem od potencijalnih poremećaja. Centralne bankekupuju devizne rezerve kako bi „plivale protiv vetra” kada prilivi ili odlivikapitala vode nepoželjnim promenama u vrednostima domaće valute. Takođe,devizne rezerve mogu poslužiti kao kolateral za pozajmljivanje iz inostranstvau slučaju potreba za pokrićem deficita tekućeg bilansa zemlje.

6 Podaci o vrednostima američkih hartija od vrednosti u posedima centralnih banaka, kojeobjavljuju američki Trezor i BMP, značajno se razlikuju u svakoj godini. Jedan od razlogaje što se podaci emitovani od strane američkog Trezora prikupljaju izveštavanjem odstrane finansijskih institucija, koje imaju stalno sedište u SAD, te na taj način nisuobuhvaćeni podaci o američkim hartijama od vrednosti koje za račun stranih centralnihbanaka ili privatnih investitora čuvaju ili upravljaju njima inostrane privatne finansijskeinstitucije ili brokeri.

124


Determinante nivoa deviznih rezervi mogu biti grupisane u petkategorija: ekonomska veličina zemlje, osetljivost njenog tekućeg računa,osetljivost kapitalnog računa, fleksibilnost deviznog kursa i oportunitetnitrošak držanja rezervi.

Sa pozitivne strane, akumulacija rezervi omogućava zemlji da se osiguraod destabilizacije domaće valute i da stabilizuje vrednost njene valute tokomvremena. Negativna posledica akumulacije deviznih rezervi može rezultirati izapresijacije domaće valute u odnosu na rezervnu valutu, na taj načinuslovljavajući kapitalne gubitke na rezervnoj imovini. Takođe, rapidnaakumulacija deviznih rezervi može generisati inflaciju, i ograničenumogućnost vlasti da sterilišu prilive kapitala.

Adekvatan nivo deviznih rezervi u posedu centralnih banaka teško jeustanoviti. Tradicionalan kriterijum za određivanje adekvatnosti nivoadeviznih rezervi jeste nivo pokrića uvoza deviznim rezervama. Ovaj indikatorkoji meri broj meseci koliko je zemlja u mogućnosti da finansira njen uvoz,ukazuje na osetljivost zemljinog tekućeg bilansa. Smatra se da je optimalnavrednost ovog indikatora 3 ili 4, ali to nije ni pravilo ni praksa. Na kraju 2005.godine, Kina je imala vrednost ovog indikatora 15,72, Tajvan 15,65, Rusija16,40, a Indija 13,17.

Međutim, nakon azijske valutne krize, kriterijumi za određivanjeadekvatnosti nivoa deviznih rezervi usmereni su u većoj meri na promene uokviru kapitalnog računa. Akumulacija deviznih rezervi, i to rezervi uameričkim dolarima od strane azijskih privreda, zapravo je nastala najvećimdelom, kao odgovor na urušavanje svetske finansijske stabilnosti koja jepretila tokom 1997. godine. U tom pogledu uobičajena mera zaštite ekonomijeod valutne krize jeste odnos deviznih rezervi prema kratkoročnom spoljnomdugu, koji meri kapacitet zemlje da servisira njene spoljne obaveze unadolazećem periodu, ako bi se eksterni uslovi finansiranja značajnopogoršali, odnosno kada postoji rizik da strani kreditori prestanu obnavljatikredite nakon isteka roka otplate duga. Odnos iznad 1 je često posmatran kaovisok nivo zaštite, dok racio ispod 1 ukazuje na osetljivost zemljinogkapitalnog računa. Međutim, većina centralnih banaka Azije imala je u 2004.godini stepen pokrića kratkoročnog spoljnog duga deviznim rezervama koji jeprevazilazio 1,5.7 Kina i Indija su pokazale najveći kvantitativan odnos

7 Matthew Higgins and Thomas Klitgaard, “Reserve Accumulation: Implications for GlobalCapital Flows and Financial Markets”, Current Issues in Economic and Finance No. 10,Federal Reserve Bank of New York, New York, 2004, p. 4.

125


deviznih rezervi i kratkoročnog spoljnog duga u 2003. godini od 10,2 i 5,4respektivno, što je rast od 3,6 i 2,6 u odnosu na 1997. godinu. Na kraju 2005.godine Kina je imala vrednost ovog indikatora od 11,58, Tajvan 5,95, Rusija4,43, a Indija 4,29.

Tabela 4. Devizne rezerve brzorastućih privreda Azije u periodu 1980-2003. godine

1 U mlrd. SAD dolara. 2 Broj meseci uvoza. 3 U procentima.

Izvor: Bank for International Settlement, BIS 77th Annual Report, BIS, Basel, 2007, p. 94.

Devizne rezerve 1980 1990 2000 2001 2002 2003

Ukupne rezerve bez zlata (u mlrd. SAD dolara)

33 129 593 654 790 1.010

Rangirane u odnosu na:

Kratkoročni dug / - 0,7 2,9 3,3 4,2 4,5

GDP 4% 10% 22% 24% 27% 31%

Uvoz (broj meseci) 2 4 6 7 8 9

Izvor: Marc-André Gosselin and Nicolas Parent, “An Empirical Analysis of Foreign ExchangeReserves in Emerging Asia”, Working Paper 2005-38, International Department, Bank ofCanada Ottawa, Ontario, Canada, 2005, p. 3.

Tabela 5. Devizne rezerve pojedinih privreda Azije i indikatori adekvatnosti u 2000. i 2006. godini

Zemlja

Nivo deviznihrezervi1

Deviznerezerve/uvoz2

Devizne rezerve/kratkoročni dug3

2000 2006 2000 2006 2000 2006

Kina 166 1.066 9 16 8 13

Japan 347 875 11 18 2 2

Tajvan 107 266 9 16 8 8

Rusija 24 295 6 20 2 5

Koreja 96 238 7 9 2 2

Latinska Amerika 136 271 5 7 1 2

Bliski istok 75 178 9 8 2 2

Centralna i istočna Evropa 69 181 5 4 2 1

Industrijske zemlje 344 334 1 1 0 0

126


Zemlje azijskog regiona, sa iznosima deviznih rezervi koje u prosekupremašuju 10% njihovog GDP i u ponekim slučajevima 20% GDP, postale suznačajni izvor međunarodnog kapitala. Kina, Hong Kong, Tajvan, Singapur,Malezija i Tajland obuhvataju oko 35% ukupnih svetskih deviznih rezervi. Zaove privrede odnos GDP i deviznih rezervi je iznad 20%, u poređenju sa oko 7%za svet u celini. Pet je zemalja iz Azije koje su uspele da se u poslednjih 50godina pridruže klubu bogatih i sve one su imale značajnu akumulaciju deviznihrezervi, niske cene izvoznih proizvoda usled potcenjenog deviznog kursa irapidni rast kvantitativnog odnosa izvoza i GDP i odnosa investicija i GDP. Ipak,akumulacija deviznih rezervi niti je neophodan, niti je dovoljan uslov zaekonomski rast. Ima zemalja koje ne akumuliraju devizne rezerve, a rastu usledbolje investicione klime, bolje institucionalne infrastrukture, veće uključenosti umeđunarodnu trgovinu, veće političke stabilnosti, veće produktivnosti rada, većeotvorenosti, čak i ako je njihov devizni kurs u ekvilibrijumu.

Akumulacija deviznih rezervi i efekti sterilizacijePovećanje monetarne baze akumulacijom deviznih rezervi, ubrizgava

likvidnost u privredi, koja potom nameće pritiske za obaranjem kamatnihstopa, koje mogu tokom vremena dovesti i do pregrejavanja ekonomije ijačanja inflatornih pritisaka, pa je adekvatno upravljanje monetarnom bazomvažno za kontrolisanje inflacije. Rizik od povećanja inflacije ponekad podstičemonetarne vlasti da neutrališu uticaj povećanja deviznih rezervi smanjenjemneto domaće imovine – operacija poznata kao sterilizacija. Centralna bankapovećanjem stope obavezne rezerve banaka, operacijama na otvorenomtržištu, prodajom državnih obveznica, kao i drugim merama, pokušava dasteriliše višak likvidnih sredstava i time neutrališe efekat neto devizne aktivena monetarnu ekspanziju. Cilj je povući novac ubrizgan u privreduakumulacijom rezervi, ostavljajući monetarnu bazu nepromenjenom.

Međutim, monetarna sterilizacija sprečava pad kamatnih stopa, pa semonetarne vlasti mogu sresti sa teškoćama da spreče pritiske za apresijacijomdok istovremeno povećavaju kamatne stope. Slične teškoće mogu nastatitokom vremena ako domaći državni dug raste brže nego stopa rasta likvidnostikoja je konzistentna sa ciljevima monetarne politike. Takve okolnosti mogupodstaći rast kamatnih stopa koje bi trebalo da privuku investitore da kupujurastuću ponudu hartija od vrednosti za pokriće domaćeg državnog duga. Akomobilnost kapitala nije ograničena, ovakva situacija može izazvati dalji prilivkapitala i kreirati jedan začarani ciklus gde operacije sterilizacije povećavajukamatne stope i privlače dodatni strani kapital. U takvim okolnostima

127


monetarne vlasti mogu biti suočene sa izborom ili slobodne apresijacijenjihovih valuta, ili slobodnog monetarnog rasta.

Sterilizovane akumulacije deviznih rezervi će imati efekat na domaćefinansijsko tržište jer menjaju kompoziciju finansijskih instrumenata u poseduprivatnog sektora. One rezultiraju većim privatnim posedima domaćih hartijaod vrednosti i umanjenim posedima hartija od vrednosti u rezervnoj valuti. Ustepenu prema kojem su domaće hartije od vrednosti i hartije od vrednosti urezervnoj valuti imperfektni supstitutni efekat će biti porast prinosa na domaćehartije od vrednosti.

Efekti akumulacije deviznih rezervi na makroekonomske prilike uazijskim privredama za sada su bili benigni. Kombinacija niskih kamatnihstopa i u nekim slučajevima efektivne depresijacije deviznog kursa značila jeda su monetarni uslovi bili veoma ekspanzivni u brojnim zemljama.Ekspanzivni monetarni uslovi su zapravo pomogli pojedinim privredama kojesu doživele deflaciju ili bile na ivici deflacije, dok su istovremeno monetarnevlasti drugih zemalja bile odgovorne u održavanju monetarne kontrole prekooperacija sterilizacija bez porasta kamatnih stopa.

Većina centralnih banaka Azije je izvršila sterilizaciju akumuliranihdeviznih rezervi. Prema podacima MMF i centralne banke Japana, Tajvan jenajkarakterističniji primer. Od 2000. godine do kraja 2003. godine, neto stranaimovina monetarnih vlasti Tajvana porasla je za 35 procentualnih poena uodnosu na njegov GDP. Međutim, domaće vlasti su za isti odnos smanjiledomaću imovinu, pa je kvantitativni odnos monetarne baze naspram GDPTajvana ostao nepromenjen. Međutim, Tajvan je bio suočen sa deflacijom odtrećeg kvartala 2001. godine i cene su u junu 2003. godine bile za 0,5% niženego u prethodnoj godini.

Suprotni primeri su Japan i Kina. Akumulirane devizne rezerve u Japanu su,de facto, nesterilizovane u potpunosti i na uobičajen način. Od 2001. godine dokraja 2003. godine neto strana imovina Japana porasla je za 6,4 procentualnihpoena u odnosu na GDP, dok je neto domaća imovina Japana porasla za 0,7procentualnih poena. Međutim, kupovinu strane imovine u Japanu vršilo jedelom Ministarstvo finansija koje je finansiralo te kupovine emitovanjemkratkoročnih hartija od vrednosti, te su na taj način akumulirane devizne rezervejednim delom bile automatski sterilizovane, ali je centralna banka Japanapovećala monetarnu bazu kupovinom domaćih državnih hartija od vrednosti.8

8 Matthew Higgins and Thomas Klitgaard, “Reserve Accumulation: Implications for GlobalCapital Flows and Financial Markets”, Current Issues in Economic and Finance No. 10,Federal Reserve Bank of New York, New York, NY, 2004, p. 5.

128


Tabela 6. Promene u bilansima stanja azijskih centralnih banaka u periodu 2000-2003. godine

(procentualni poeni u odnosu na GDP)

Zemlja/Region Neto strana imovina Neto domaća imovina Monetarna baza

Kina 9,2 -4,3 4,9

Hong Kong 8,8 -1,5 7,3

Indija 8,9 -8,1 0,8

Japan 6,4 0,7 7,1

Koreja 6,1 -5,3 0,8

Singapur 15,4 -14,0 1,4

Tajvan 34,8 -34,8 0,0

ASEAN 3,6 -4,0 -0,4

Izvor: Matthew Higgins and Thomas Klitgaard, “Reserve Accumulation:Implications forGlobal Capital Flows and Financial Markets”, Current Issues in Economic and Finance No.10, Federal reserve Bank of New York, New York, 2004, p. 5.

Sterilizovana akumulacija deviznih rezervi ne nosi jasno definisani limit,ali nosi izvestan budžetski trošak. Ona uključuje kupovinu relativno niskoprinosne strane imovine i emitovanje relativno visoko prinosne domaćeimovine. Prema MMF, trošak sterilizacije akumuliranih rezervi od 10% GDPmože dostići i 1% GDP, u zavisnosti od raspona kamatnih stopa i očekivanedepresijacije valute. U tom smislu sterilizacija može biti skupa i u zavisnostiod stepena prema kojem su domaće kamatne stope veće od stopa povraćaja narezervnu imovinu, posedi deviznih rezervi povlače fiskalni trošak. Trošak ćenastati ako je povraćaj na imovinu koja čini devizne rezerve manji negopovraćaj na pozajmice državi. Međutim, da bi kontinuirano sterilizovale prilivekapitala, monetarne vlasti treba da ponude rastuće kamatne stope.

Osim navedenih troškova, akumulacija deviznih rezervi može impliciratitroškove realnih resursa. Domaće investicije i potrošnja mogu biti značajnoumanjene, ako intervencija rezultira višim kamatnim stopama i/ili nižomvrednošću valute nego inače, ali i troškovi pogrešne alokacije resursa mogunastati usled prekomernih ulaganja u proizvodnju proizvoda za izvoz, ako jepotcenjeni devizni kurs neodrživ.

Akumulacija deviznih rezervi izlaže centralne banke, takođe, deviznomriziku. U slučaju eventualne apresijacije domaće valute u odnosu na glavnurezervnu valutu zemlje, strana imovina centralne banke gubi njenu vrednost,izraženo u domaćoj valuti. Kapitalni gubitak se potom transmituje na nacionalnu

129


blagajnu u formi smanjenih priliva i glavnice i kamate na njene devizne posede,izraženo u domaćoj valuti. U takvom slučaju vlasti će imati izbor između višihporeza ili niže javne potrošnje da nadoknade nastali kapitalni gubitak. Centralnebanke čije su valute apresirale u odnosu na američki dolar već imajunerealizovane gubitke na dolarskoj imovini. Ovi gubici su delimičnonadoknađeni dobicima na imovini denominiranoj u evrima. Međutim, iakoimovina centralnih banaka Azije, denominirana u evrima čini sigurno dalekomanji deo njihovih deviznih rezervi, većina azijskih valuta je mnogo višedepresirala u odnosu na evro, nego što je apresirala u odnosu na američki dolar.

BRETON VUDS 2 REŽIM I NJEGOV UTICAJ NA SAD I GLOBALNE KREDITORE

Nastavak funkcionisanja novokonstituisanog Breton Vuds 2 režima,podrazumeva da SAD nastave rapidan uvoz proizvoda iz Azije, a centralne bankeAzije nastave rapidnu akumulaciju deviznih rezervi u dolarima, kako biobezbedile tekuće finansiranje potreba SAD, s jedne strane, a očuvalekonkurentnost njihovog izvoza, s druge strane. Realan rizik nesumnjivo preti odusporavanja akumulacije dolarske imovine ili rebalansiranja portfolija od straneovih zemalja, što može povećati pritiske na smanjenje vrednosti dolara, ili uslovitiporast kamatnih stopa u SAD koje bi imale za cilj privlačenje stranog kapitala.

Iako je realokacija valutne strukture deviznih rezervi zemalja i udaljavanjeod onih u dolarima gotovo izvesna, radikalna valutna realokacija malo jeverovatna u kratkom roku. Još je manje verovatna mogućnost da stranecentralne banke ili druge zvanične institucije iznenada prodaju dolare izpolitičkih razloga, budući da bi takva akcija delovala suprotno njihoviminteresima za očuvanje finansijske stabilnosti i adekvatnog nivoa privredneaktivnosti u njihovim zemljama. Da bi izbegle velike kapitalne gubitkecentralne banke će zato biti obazrive sa usporavanjem stope akumulacijedolarskih rezervi. Ona će biti postepena, pa je i rizik iznenadne oštredepresijacije dolara izazvan delovanjem ovog faktora limitiran.

U suprotnom, odluka zemalja sa značajnom akumulacijom deviznih rezervida umanje njihove rezerve u dolarima može imati kaskadni efekat, proizvodećiveliku depresijaciju dolara i podstičući ostale banke da prate njihov primer.Postepeno gubljenje poverenja u američki dolar može biti reflektovano uvelikoj depresijaciji dolara i povećanju kamatnih stopa tokom perioda odnekoliko meseci. Kamatne stope bi porasle i pristup kreditima bi se smanjio.Zadužena domaćinstva i preduzeća bi se našli u nevolji, prisiljeni da umanje

130


potrošnju i zaposlenost. Ovaj proces bi umanjio agregatnu potrošnju SAD itražnju za uvozom. Na taj način deficit tekućeg bilansa SAD može bitiumanjen, ali sa oštrim smanjenjem u agregatnoj aktivnosti i korespondirajućimrastom nezaposlenosti i poslovne nesposobnosti.

Potencijalni negativni efekti rasta kamatnih stopa i velike depresijacijedolara neće biti mali za investitore koji u svojim portfolijima drže hartije odvrednosti SAD. Dugoročne kamatne stope SAD mogu porasti i iznad nivoaprojektovanih od strane Kongresnog budžetskog biroa SAD (5,6%) i dolar bimogao značajno opasti, a SAD će trebati, prema procenama, najmanje 800mlrd. USD u eksternom finanisiranju za tekuću 2007. godinu. Ukoliko dolaropadne za 25%, u odnosu na valute zemalja koje obezbeđuju finansiranjedeficita platnog bilansa SAD, kreditori će prema procenama imati oko 200mlrd. USD kapitalnih gubitaka.9 U takvim okolnostima rastu strahoviinvestitora i uporedno, raste rizik bežanja kapitala iz SAD.

Trošak može ujedno biti ilustrovan posmatranjem kineske centralne banke(PBOC). Kineski juan nije apresirao u odnosu na dolar od početka 2002. godinedo 2005. godine. Na kraju 2006. godine, PBOC je imala deviznih rezervi uiznosu od 1.066 mlrd. USD (40,5% GDP). Analitičari procenjuju da je oko 75%deviznih rezervi PBOC, odnosno oko 800 mlrd. USD denominirano u dolarima.Potencijalni gubici na ovih 75% deviznih rezervi denominiranih u dolarima suveliki. Depresijacija dolara u odnosu na juan od oko 30% bi generisala gubitkeod oko 240 mlrd. USD, što čini približno 10% kineskog GDP.

Naredna tabela, zasnovana na kalkulacijama koje su sproveli Baker, Rosnicki Weisbrot (2004), pokazuje iznose koje bi ZUR mogle izgubiti u odnosu nanjihove rezerve dolara u slučaju tri različita scenarija smanjenja vrednosti dolara(13,8%, 22,8% i 42,0%, kao malo, srednje i veliko smanjenje). (Tabela 7)

Iz ilustrovanog pregleda može se zaključiti da su zemlje sa velikimrezervama, poput Kine i Malezije, u slučaju oštrog smanjenja vrednosti dolara,suočene sa rizicima u pogledu gubitaka i do 10% njihovog GDP. U prosekugubitak ZUR, prema izvršenom istraživanju je: 1,8% GDP, 3,0% GDP i 5,6%GDP u malom, srednjem i velikom scenariju, respektivno.

Izvesna komparativna studija Svetske banke, ocenila je da bi potpunaliberalizacija robne trgovine od strane razvijenih zemalja (uključujući itrgovinu poljoprivrednim proizvodima) doprinela rastu GDP siromašnih

9 Nouriel Roubini and Brad Setser, “Will The Bretton Woods 2 Regime Unravel Soon? TheRisk of a Hard Landing in 2005-2006“, Federal Reserve Bank of San Francisco and UCBerkeley, San Francisco, CA, 2005, p. 34.

131


zemalja za 0,6%. Kako bi dobitak od trgovinske liberalizacije bio realizovan u

dužem periodu, suprotno od jednokratnog gubitka usled smanjenja vrednosti

dolara, zemlje bi realizovale pune koristi od trgovinske liberalizacije,

postepeno, kako bi se carine i druge barijere otklanjale, tek nakon 10–15

godina, i to u kumulativnoj vrednosti od 3,3% njihovog GDP.10 Takav

projektovani dobitak za ZUR je 1,7 puta manji od projektovanog gubitka usled

smanjenja vrednosti dolara u slučaju najvećeg pada vrednosti američke valute.

Ovakva i slična očekivanja u pogledu kretanja vrednosti dolara mogu

umanjiti poverenje zemalja u dolar, a sa opadanjem poverenja u dolar može

Tabela 7. Gubici ZUR usled smanjenja vrednosti dolara

Državau milijardama dolara u % od GDP

mali srednji veliki mali srednji veliki

Argentina 1,7 2,9 5,3 1,2 1,9 3,5

Čile 1,5 2,5 4,6 1,7 2,8 5,2

Kolumbija 1,1 1,9 3,4 1,3 2,1 3,8

El Salvador 0,2 0,3 0,5 1,2 2,0 3,6

Kina i Hong Kong 56,4 93,1 171,6 3,2 5,3 9,8

Kazahstan 0,6 1,0 1,9 1,9 3,1 5,6

Kirgistan 0,0 0,1 0,1 2,0 3,3 6,1

Malezija 5,1 8,5 15,6 4,6 7,7 14,1

Meksiko 5,8 9,5 17,5 0,9 1,5 2,7

Peru 1,0 1,7 3,1 1,6 2,6 4,7

Filipini 1,5 2,5 4,6 1,8 3,0 5,6

Južna Afrika 2,7 4,4 8,1 1,5 2,5 4,6

Tajland 4,1 6,8 12,6 2,6 4,2 7,8

Tunis 0,3 0,6 1,0 1,2 1,9 3,5

Turska 3,2 5,3 9,8 1,0 1,7 3,2

Izvor: Mark Weisbrot, David Rosnick, and Dean Baker, “Going Down With the Dollar: TheCost to Developing Countries of a Declining Dollar”, Center For Economic And PolicyResearch, Washington, DC, 2004, p. 4.

10 Izvor: Mark Weisbrot, David Rosnick, and Dean Baker, “Going Down With the Dollar:The Cost to Developing Countries of a Declining Dollar”, Center for Economic andPolicy Research, Washington, DC, 2004, p. 5.

132


biti dovoljno skupo za azijske privrede da nastave da se odupiru apresijacijinjihovih valuta. Američki dolar nastavlja opadajući trend u odnosu na drugeglavne valute, a Federalne rezerve zabrinute zbog slabljenja privredneaktivnosti nagoveštavaju moguće dalje smanjenje kamatnih stopa. Međutim,istovremeno se mogu čuti i poruke upućene SAD od strane Kine i drugihvelikih investitora iz inostranstva, uključujući bliskoistočne naftne magnate,da ako kamatne stope opadnu, time dodatno devalvirajući njihove dolarskeportfolije, oni neće više finansirati američki spoljnotrgovinski i budžetskideficit. Nije jasno koliko su ozbiljne ove poruke, imajući u vidu konsekvencesa kojima bi se investitori u tom slučaju morali suočiti, ali SAD svakako, zbogtoga ne izgledaju naročito uznemireno. Štaviše, smanjenje kamatnih stopa nakratkoročne i dugoročne državne obveznice SAD nastavlja se i tokom trećegkvartala ove godine.

Uopšteno, američka interpretacija funkcionisanja novonastalog Sistema,koja dolazi iz redova američkog establišmenta, zasnovana je na političkiprihvatljivijoj verziji, kojom se američka zavisnost od priliva stranog kapitalaobjašnjava kao posledica atraktivnosti američke privrede i njene imovine, a nekao posledica strukturnih debalansa unutar SAD. Ovde nije na odmet ukazatii na duhovitost nekih bivših zvaničnika američkog Trezora, koji komentarišuda je SAD ipak, jevtinije da proizvode dolare nego automobile.

ZAKLJUČAK

Brzina finansijske globalizacije, podstaknuta razvojem tehnologija,finansijskim deregulacijama i daljom liberalizacijom kretanja kapitala,omogućila je investitorima da bez velikih poteškoća iskoriste prednosti natržištima kapitala SAD. Zahvaljujući informacionoj i komunikacionojtehnologiji, finansijske transakcije danas mogu biti završene u znatno kraćemroku, što stimuliše tokove kapitala. Ujedno, zahvaljujući finansijskiminovacijama, koje su doprinele većoj diversifikaciji finansijskih instrumenata,investitorima je omogućena veća diversifikacija rizika pri ulaganju sredstava,što takođe, podsticajno deluje na međunarodno kretanje kapitala. Sve ovo, kaoi sveža iskustva iz finansijskih kriza krajem prethodne dekade motivisala sukretanje kapitala ka SAD u traganju za „sigurnosnim rajem”, ali i rast tražnjeod strane zvaničnih investitora za američkom imovinom.

Različite su procene autora oko eventualne dužine trajanja Breton Vuds2 sistema. Pojedini predviđaju okončanje Breton Vuds 2 sistema do kraja2008. godine, iznenadnim prestankom azijskih vlasti da održavaju Sistem,

133


dok su drugi manje skeptični i zaključuju da on može potrajati još čitavujednu deceniju.

Uspeh u održavanju monetarne stabilnosti azijskih zemalja zabeležen dosada, ne znači da je akumulacija deviznih rezervi istim tempom održivaneograničeno. Operacije sterilizacije su povećane u periodu od januara 2001.godine do avgusta 2004. godine, ali nastavak sterilizacije pri daljoj akumulacijirezervi bi mogao povećati kamatne stope, vodeći do pomenutog začaranogciklusa. Izuzetak je Japan, koji zahvaljujući monetarnim uslovima i deflacijiposlednjih godina nije bio suočen sa rizikom porasta monetarne ekspanzije.Strategija potcenjenog deviznog kursa u cilju promovisanja izvoza, povećavaprofitabilnost izvoznog sektora, ali održavanje takve strategije zahtevarestriktivnu fiskalnu politiku, ili kontrolu kretanja kapitala, kako bi seneutralisali pritisci za realnom apresijacijom.

Pretpostavka da je najveće podešavanje preko evra već nastupilo, tako daveliki preostali disekvilibrijum jeste u deviznim kursevima brojnih azijskihzemalja, ukazuje da nije nemoguće da se SAD na neki način susretnu sakrizom. Evro zona, Kanada, Australija, Novi Zeland su u periodu 2002-2004.godine izvršili donekle apresijaciju njihovih valuta, ali je Kina fiksirala deviznikurs u odnosu na dolar, a druge azijske zemlje se odupiru značajnojapresijaciji, čak i kad njihovi devizni kursevi nominalno fluktuiraju, kada toznači gubitak konkurentnosti u odnosu na Kinu. Međutim, prema podacimaFederalnih rezervi, jula 2005. godine juan je revalvirao za oko 2,7%, i od tadaje porastao približno za 1%.

Ukoliko azijske privrede dopuste veći stepen fleksibilnosti njihovih valuta,to treba umanjiti njihovu potrebu za akumulacijom deviznih rezervi, umanjitipriliv kapitala u SAD i otuda ublažiti američki deficit tekućeg bilansa.Depresijacija dolara u odnosu na valute azijskih zemalja učiniće imovinu SADjevtinijom za ove privrede, a kako se procenjuje da vlada, privreda idomaćinstva SAD nisu visoko zaduženi u jenima niti juanima, depresijacijadolara neće povećati trošak servisiranja njihovog duga prema inostranstvu. Sdruge strane, u slučaju eventualne apresijacije američkog dolara podsticaj zaslabljenje veze između azijskih valuta i dolara će porasti, pa će i nivoakumulacije dolarskih rezervi od strane azijskih centralnih banaka opasti.

Ukoliko Evropa odluči da limitira dalje kupovine američke imovine, evroće apresirati. Evropska štednja će ostati u okvirima EU, azijski izvoz u SADće zameniti evropski i rast u Evropi će oslabiti. Imajući u vidu da je evro odfebruara 2002. godine značajno apresirao u odnosu na američki dolar,podsticaji za centralne banke da izvrše diversifikaciju njihovih deviznih

134


rezervi u evro su mnogo manji nego što je to bio slučaj početkom 2002.godine, kada je trebalo manje od 1 dolara za 1 evro.

Izvori nestabilnosti Breton Vuds 2 sistema tiču se pretežno velikihpotencijalnih gubitaka sa kojima se zemlje čije centralne banke vršeakumulaciju dolara mogu suočiti u procesu prilagođavanja platnog bilansaSAD, ali i smanjenog priliva kapitala u SAD usled poremećaja ufunkcionisanju Sistema. S obzirom na to da su za uspešno pokriće deficitatekućeg bilansa SAD poslednjih godina u velikoj meri zaslužne stranecentralne banke, još uvek izgleda kao da su zemlje voljne da apsorbuju rizikefinansijskih gubitaka usled neizbežnog smanjenja vrednosti dolara, kako bipodržale sopstvenu konkurentnost.

LITERATURA

1. Bank for International Settlement, BIS 75th Annual Report, BIS, Basel, 2005.



4. International Economic Accounts, U.S. Department of Commerce, BEA,Washington, DC, 2007, Internet: http://www.bea.gov/international/index.htm#bop 11/09/2007.

5. Edwin M. Truman, “A Revived Bretton Woods System? Implications forEurope and the United States”, Speech at the conference “Revived BrettonWoods System: A New Paradigm for Asian Development?” Institute forInternational Economics, Washington, DC, 2005, Internet: http://www.iie.com/publications/papers/paper.cfm?ResearchID=26 23/02/2007.

6. M. S. Mohanty and Philip Turner, Intervention: what are the domesticconsequences? BIS Papers No. 24. BIS, Basel, 2005.

7. Marc Labonte and Gail Makinen, “Changing Causes of the U.S. Tradedeficits“. Crs Report for Congress RS 21951, Congressional ResearchService, the Library of Congress, Washington, DC, 2004.

8. Marc-André Gosselin and Nicolas Parent, “An Empirical Analysis ofForeign Exchange Reserves in Emerging Asia“, Working Paper 2005-38,International Department, Bank of Canada Ottawa, Ontario, Canada, 2005.

9. Mark Weisbrot, David Rosnick, and Dean Baker, “Going Down With theDollar: The Cost to Developing Countries of a Declining Dollar”, CenterFor Economic And Policy Research, Washington, DC, 2004.

135


10. Marshall Auerback, “Bretton Woods II is not a Monetary System, it is anExcuse”, Sccope independent new, Internet: http://www.scoop.co.nz/stories/HL0506/S00078.htm./ 07/06/2005.

11. Matthew Higgins and Thomas Klitgaard, “Reserve Accumulation:Implications for Global Capital Flows and Financial Markets”, CurrentIssues in Economic and Finance No. 10, Federal Reserve Bank of NewYork, New York, 2004.

12. Nouriel Roubini and Brad Setser, “Will The Bretton Woods 2 RegimeUnravel Soon? The Risk of a Hard Landing in 2005-2006“, Federal ReserveBank of San Francisco and UC Berkeley, San Francisco, CA, 2005.

13. Patrick Higgins and Owen F. Humpage, “The Chinese Renminbi:What’s Real, What’s Not?”, Federal Reserve Bank of Cleveland,Cleveland, OH, 2005.

14. Saturnino Aguado, ”Transatlantic Perspectives on the Euro and the Dollar:Dollarization and Other Issues”, University Press of America, 2002.

15. Securities Holdings, U.S. Department of the Treasury, Washington, DC,2007, Internet: http://www.treas.gov/tic/mfh.txt. 08/11/2007.

16. U.S. Department of the Treasury, Report on Foreign Portfolio Holdings ofU.S. Securities as of June 30, 2006, TIC, Washington, DC, 2007.

18. Tony Cavoli, Sterilization, Capital Mobility and Interest RateDetermination for East Asia, Discussion Paper No. 0502, Centre forInternational Economic Studies, University of Adelaide, Australia, 2005.

19. U.S. Department of the Treasury, The Adequacy of Foreign ExchangeReserves, Office of International Affairs, U.S. Department of the Treasury,Washington, DC, 2006.

20. World Bank, Global Outlook and the Developing Countries, World Bank,Washington, DC, 2005.

136


Žaklina STEPANOVIĆ PETRAC

BRETTON WOODS 2 SYSTEM AND U. S. BALANCE OF PAYMENT DEFICIT

ABSTRACT

The author explores the evolution, functioning, similarities and differencesbetween the original Bretton Woods international monetary system that operatedfrom 1945 to 1973 and the present modified institution, which is symbolically calledBretton Woods 2 System. The existing international financial architecture keeps onbeing based on the hegemony of the US dollar, as a dominant reserve currency.However, in spite of the fact that in most cases the present international monetarysystem implies the regime of flexible foreign exchanges rates, a characteristic of thissystem is that many countries in different degrees refuse to accept the appreciationof their national currencies to the US dollar. At the same time, the domination of theUSA, the most indebted country in the world, is becoming a very serious threat to itssustainability. However, as the author concludes, the creators of the internationalmonetary system, being aware how serious could be the consequences of itscessation, endeavour to extend its operation accepting less expensive consequencesof keeping it alive.

Key words: Bretton Woods system, foreign exchange reserves, US balance ofpayments, securities, foreign exchange rate, bonds, sterilisation.

BRETON VUDS 2 SISTEM I DEFICIT PLATNOG BILANSA · PDF file118 MP 1, 2008 – Breton Vuds 2...

Documents

Transcript of BRETON VUDS 2 SISTEM I DEFICIT PLATNOG BILANSA · PDF file118 MP 1, 2008 – Breton Vuds 2...