BRENTANO I FROJD*

U ~ v o j o j knjizi Historische Grundlagen der Psy- choanalyse (1932) Marija Dorer (Maria Dorer) je tvrdila da se izuzev Eisto privatnog odnosa teSko moie dokazati da postoji neka druga direktna veza izmedu Frojda i Brentana.') TeSko je usta- noviti Sta je Marija Dorer u stvari podrazume- vala pod 'privatnim odnosom'. Na srecu zahvalju- juCi mom bivSem uEitelju Hajnrihu Gompercu (Heinrich Gomperz), u mogudnosti Sam da deli-

miEno rasvetlim ovo pitanje.

Kada je Hajnrih Gomperc pripremao drugi tom biografije svog oca Teodora (Theodor G~rnperz) ,~) izmedu ostalog je i lpregledao nerna6hi prevod 'sabranih dela' Di. S. Mila, koja je izdao njegov otac. Tada je prcmaSao da je dvanaesti tom Milo- vih 'sabranih dela' preveo S. F r ~ j d . ~ ) Iz ovoa razloga, H. Gomperc se zainteresovalo ka~ko je Frojd doSao u vezu s njegovim ocem T. Gom- percorn. Napisao je pismo Frojdu u I rme je za- traiio i dobio sledeCe objaSnjenje ([pisrno od 1. juna 1932): ,,Seeam se da me je vaSeun o m pre- goruEio Franc Brentano. Na jedlnoj zabavi . . . vaS otac je napomenuo da tn-aii prevodioca, a Brentano, kod koga sum tada, ila neSto ranije studirao, spomenuo je moje ime". Mada je Fmj-

*) Philip .Merlan, F. Brentano and 9. Freud, Journal of Hzstorrcal Ideas Vol - YI, 1945. Ovaj kratki prevod je pre svega informativnog, a ne teorijskog ksraktera. Pored navedene bibliografije, tekst prufa samo 0s- novne podatke koji su neophodni da bi se uoplte otvorila diskusija o odnosu Brentana 1 Frojda. U orom smislu, u bibliografiji su navedeni samo oni radovi koji se odnose na Brentanovu filozofiju uopste,

i posebno njegov uticaj na Frojdovu koncepciju.

I) p. 114.

'' Prvi tom ove biografije objavljen je pod naslovom: Theodor Gomperz, Briefe und Aufzeichnungen ausge- wtlhlt. erMutert und rn einer Darstelluno seines Le- bens verknupft, von Heinrich Gomperz; - ~ d - I , (1832- 1868), Wien, 1936. Rukopis drugog toma je u vlasniltvu H. GomDerz-a. iz Los Andelesa. Kalifornila. i sDre- man je i a Stampanje. Verujem da ee ovo 6baveStenje

privufi paZnju izdavara!

9 John Stuart Mill's Gesammelte Werke. Autorizovani prevod u redakciji profesora d r Theodora Gomperz-a. Dvanaesti tom; pomeBani splsi - 111. 0 emancipaciji Zene. platon. Pitanje rada. Socijalizam. Prevod Sig-

mund Frojd (Leipzig, 1880).

dow, pismo sasvim jasno, ieleo bih da dodam dve na~crmene.~) Prva se odnosj na H. Gomper- cov kamenta~ Frojdovog pisma. U tan kamenta- ru, H. Gomperc je s pravom primelio: ,,Nije beznafajna &njenica da je Frojd, pre w j e dva- deset t r d e godine Wo Brentanov student; gta- viie, u pitanju je student koga je Brentano li&o poznavao, i s 'kojim je, prema h e , morao bifi u bliskim odnosima. Moramo iunarti u vidu da se Frojd uvsk suproktavljao manje-vjSe ma- terijalistiekoj medicini svog vremena, naglaga- vaju& pri tom, relativnu nezavisnost 'psihiEkog a~ara ta ' od oraanske osnove: s ovim u vezi. isto- viemeno je isiicao mogu6n&t da psiha ubire na rnentalna obolienia. Moiemo li da govorimo o naknadnom uticaju Brentana, kojd j< viSe nego bilo koji drugi psiholog, uveo razliku imedu 'fimbkih' i "psih'iEkih' fenomena, d koji je svoju celakupnu doktrinu zasnovao na ovoj razlici?"

Dmga napomena se odnosi na Brentanovu knjigu Psychologie vom empirischen Standpunkt (1874), u kojoj se nalaze dva odeljka o 'nesvesnom'. Frvo ramatranje o 'nesvesnom' se nalazi u prvoj kniizi. treeem odeliku. i a h m ~araarafu. ede ~ r & & n o istovremeno 'izlaie i pobija doktGnu Modzliia (H. Maudsle~) .~) Pre svepa, Brentano nastoj; da pokaie, da je ~ a d z l i j e v a teza, prema kojoj se gsihalagija mara zasnwa$i na fiziologiji, pogresna. Uzgredno, Brentano opovrgava Mod- zlijevu tvrdnjlu da je najvahijd deo duSevne ak- tivnosti i naj~suitihskiji iproces rniiljenja smegten u 'nesvesnom'. Druga, veoma opseina i znaCajna stuvlija o 'nesvesnom' ohhva ta celu drugu glavu hruge knjsige!) Istina, Brentanov zakljueak je da ne postoji tako mesto kao Sto je 'navesna' psihieka aktivnost; medutirn, on ovaj problem v m a ozbiljno ramatra, posehno kad iznosi doktrinu, koja tvrdi, da pojam 'nesvesnog' pastoji i voldi poreklo od Tome Akvinskog. Prema tome, zar nije moguCe Cvrditi da je, u stvani, Brentano bio onaj preko koga se Sigmund Frojd upoznao

sa problemom nesvesn~g?~)

3 Frojd je upisao studije na BeEkom univerzitetu 1873, a Brentano je postao redovan profesor na istom univerzitetu 1874. koji je napustio 1880. budu6i da je ubrzo postao 'Privatdozent'. Brentano je ostao u Beku sve do 1895. dok je S. Frojd doktorirao na medicini 1881 i neSto kasnije se sasvim nastanio u BeEu, 1886.

3 U izdanju 0. Kraus-a (Leipzig, 1924), ff-77, odeljak, &I-83. Dovoljno je samo baciti pogled na sadriaj H. Modzlijeve knjige, The Physiology. of ,Mind, (New York, 1883), p. XI f., pa da se dob~ je jasan Uvld u neobiran spoj ideja, koje istovremeno anticipiraju i bihevbrizam i psihoanalizu. Iako je Modzli odbacio introspekciju, koju je Zeleo da zameni metodom ob- servacije fizioloskih stanja - i mada je govorio o telesnim staniima koja su u osnovi mentalnih mani- festacija - fnsistirao je na latentnoj egzistenciji i

uticaju ideja na nesvesno.

3 U Krausovom izdanju, p. 141-194.

I U svom delu Der Witz und seine Beziehungen zwn Unbewussten, Frojd je ukazao duZnu porast Lipsovoj knjizl, Komik und Humor koja ga .ie ohrabrila da napise svoju stlldiju (5. ~ r d u d , Gesarnrnelte Werke VI,

-- FILIP MERLEN

Tzgleda da se na ovakav naEin moie razjasniti odnw izmedu Brentana i Frojda. Nadam se &a je znaEaj wog odnasa takav, da bar zasluiuje zabde5rku u biografijame oba autora. Na kraju bih objasnio kako Sam doSao do navedenih po- dataka. Naime, kada saan naiSao ~i prditao, pret- hodno navedennu tvrdnju, m i j e Dorer, lsetio sam se j m o g rangovma sa H. Gompercom, u k o j m je on h e o tvrdnju da je Frojd pomavao Bren- tana. Nahadno ssm mu sugerisao da objavi relevantme podatke. H. Gomperc je moj predlog odbio s obrazlohnjem da je z a m t . Medutim, poslao mi je ikopiju Frojdovog pisma s kopijom svojih prinnedbi na to pismo, (8bo u dvar i pred- stavlja deo rukopisa dmgog t m a njegove bio- grafije o T. Gompercu), i &ozvolb mi je da ih objavim. Oibjavljujuiri o d e ~(i sada) taj mawijal , izra iavm mu naknadnu zahvalncxst na njegovoj

ljubaznasti.

(Preveo s engleskog OBRAD SAVIC)

Antos Rancurello, A Study of Franr Brentano, Aca- demic Press, New York, 1968.

R. Barclay, F. Brentano and S. Freud, Journal of Existentialism, Vol - 5, 1964.

Gilson, Methode et metaphysique selon F. Brentano, Paris, 1955.

Hauber, V. Wahrheit und Evidenz bie F. Brenta?ao, Stuttgart, 1936.

Hernandez, D. Francisco Brentano, Salamanca, W . Kastil. A. Die Philosophie F. Brentano, Bern, 1951.

Kraus, 0. F. Brentano: ZUT Kenntnfs seines Lebeiu und seiner Lehre, Miinchen, 1919.

D. Kubat, F. Brentano's Axiology, Review of Meta- physics, Vol - 12, 1958.

Merlan, P. Brentano and Freud - A Seques. Journal of Historical Ideas, Vol - 10, 1949.

Rogge, E. Das Kausalproblem bet F. Brentano, Frei- burg, 1930.

Spielberg, H. The Phenomenological Movement, The Hague, 1960.

Srzednicki, J. F. Brentano's Analgsis of Truth, The Hague, 1965.

Tichiner, B. Brentano and Wundt, American Journal Of PS$/chOlog$/, Vol - 82, 1921.

Utiz, E. Franz Brentano, u Kant-Studien, 1918.

Vol - 22, Werner, A. Die psychologfsch-erkenntnistheoretschen Grurtdlagen der Metaphusik F. Brentano. Hildesheim. . .

1931.

Zilborg, G. Makers of Modern Scievce, New York. 1953.

London, 1M0, 5 n.), u kojoj je naveo: ,,Uveren earn da fe se svako, ko ima dobro filozofsko obrazovanje, suprotstaviti mojoj i Lipsovoj pretpostavci o posto- janju 'nesvesne psihe'." (ibid, 184 f.). Da li je Frojd mislio na svoje filozofsko obrazovanje koje je dobio

od Brentana, i od koga je Zeleo da'se oslobodi?