Direktna akcijaPROPAGANDNI NEDELJNIK ANARHOSINDIKALISTIČKE INICIJATIVE

“KoleKtivni, borbenoprevratničKi optimizam danas je naš jedini stav” (Đorđe jovanović)

NOVA SERIJA BR.77 28. NOVEMBAR 2013. GOD BESPLATNO

Svaka privatizacija je pljačka!Pre samo nekoliko dana, vlada nas je obavestila putem svojih medijskih poslušnika da je ,,odobrila” privatizaciju Galenike i Politike. To su logični koraci u novoj pljački, još jednoj ,,pošte-noj” privatizaciji koju je pod firmom ,,patriotskog liberali-zma” plasirao ministar privrede Radulović. Nova vlada pokušava da nas ponovo prevari, obećavaju-ći ovaj put ,,poštenu” i ,,dobro kontrolisanu” privatizaciju – kao da je jedina mana dosadašnjih privatizacijskih pljački bila to što su vršene ,,nekontrolisano“. Svaki postupak koji industriju i dobra stavlja u privatne ruke je pljačka, bez obzira na to koliko se ,,kontrolisano” i ,,pošteno” to radilo i koliko ,,čiste” te ruke bile.

Odgovor radničke klase na to može biti samo jedan – direktna

Kragujevac: Barikada se nastavlja!Radnici kragujevačkog „Autosao-braćaja“ ni posle više od mesec dana ne prekidaju blokadu magistarlnog puta Kragujevac – Kraljevo i pruge kod stanice u Grošnici. Oni su išli na sastanak kod Aleksandra Vučića, koji im je obećao da će biti „srećniji od decembra“, ali im novac nije dao. Nije ispoštovan ni zahtev da „Autosaobra-ćaj“ bude jedna od glavnih tema na sednici vlade. Radnici protestuju zbog devet neisplacenih plata, zaostalih 12 mesečnih naknada za prevoz i zbog neoveravanja zdravstvenih knjižica.

Srbija: Neredovna plata trećini radnikaSvaki treći radnik u Srbiji ne prima platu redovno. Prema podacima iz jula

ove godine, platu ne prima redovno 480.000 radnika iz privatnog sektora i još 170.000 iz javnih preduzeća. Prema zvaničnim informacijama, platu ma-nju od zakonskog minimalca dobija 34.934 radnika. Poslodavci najčešće kasne sa zaradama u hemijskoj i pre-hrambenoj industriji, te proizvodnji gume i plastike, trgovini, proizvodnji metala i u građevinarstvu. Inspektorat za rad slabo kažnjava zbog problema u privredi, pa radnicima ostaje jedino da se samoorganizuju i neposredno izvr-še pritisak na gazde.

Urugvaj: Radnici iz Srbije još uvek „zarobljeni“Radnici firme „Termoelektro“ iz Srbije, i dalje se bore za svoje plate u Urugvaju. Pritisak na radnike vrši

se sa svih strana: od ,,Termoelektra“ iz Srbije koji im preti otkazima, od ,,Almaga“, firme koja je posredovala njihovom odlasku, inače u vlas-ništvu Aleksandra Majkanovića, predsednika URS u Kladovu, i od firme ,,Kresta“ koja je podizvođač i glavni izvođač radova urugvajske firme ,,Montes del plata“. Pritisak na radnike vrše i žuti sindikati a sada i država Urugvaj preko svojih sudova koji odlažu suđenje ne bi li se radnici vratili u Srbiju i time se oprostili od svojih para. Uz solidarnu pomoć drugova iz Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR) i drugih radnika iz Urugvaja, oni ipak uspevaju da izdrže sve pritiske i nadamo se da će uskoro ostvariti svoje zahteve i vratiti se u Srbiju.

akcija protiv gazda i države, a zatim kolektivizacija.

Direktnu akciju možete nabaviti na sledećim mestima:

BEOGRAD: Knjižare BARABA, PLATO i BEOPOLIS; Kafići BRAT FIDEL i BRAT ČE. KRAGUJEVAC: Kafane MAGMA i MARKO. SREMSKA MITROVICA: Knjižara BUKBAR. UŽICE: Kafić KUĆA ČAJA. NIŠ: Udruženje ŽENSKI PROSTOR. ZAJEČAR: Omladinski centar ZAJEČAR. NOVI SAD: Knjižare NUBLU i MALA VELIKA KNJIGA.

Preporučujemo film

Kosovo - Ucenama terali najsiromašnije da glasaju

Da će na kosovskim izborima biti vršen otvoreni pritisak na najugroženije u društvu, a u korist političkih partija, svi smo očekiva-li. Ipak, iako postoje saznanja o otvorenim i agresivnim pretnjama građanima, od gubitka radnih mesta do fizičkih napada, retki su oni koji pristaju da javno o tome progovore. Jedna od njih je i Vesna Ćosić iz Kosovske Mitrovice, inače u devetom mesecu trudnoće. Ves-na je u petak, 15. novembra, oko 20 časova, primila telefonski poziv iz kancelarije Socijalne pomoći. Tom prilikom joj je rečeno da treba da

ZAGREBI DUBLJE

Da li steznali

Pretplati se! Godišnja pretplata iznosi 1000 di-nara i podrazumeva isporuku Direktne akcije na vašu kućnu adresu u narednih godinu dana. Ako želite da postanete naš pretplatnik, javite se na distro@inicijativa.org ili 063/116-5551.

?...da je 218 miliona dece širom sveta naterano da radi, od čega 73% za neku od 500 najbogatijih kom-panija na svetu?

dođe u nedelju prepodne jer dele šećer, brašno, zejtin i nešto novca. Uslov da primi ovu socijalnu po-moć bio je da glasa za ,,našeg Pantu”, odnosno Krstimira Pantića. ,,Moraš da izađeš na glasanje. Tebi država daje pomoć, pa si sada u obavezi da to vratiš“, rečeno joj je. Vesna se pita ko stoji iza ovog poziva, koji je doživela i kao ličnu uvredu zbog socijalnog položaja u kome se nalazi. ,,Boli me to potcenjivanje inteligencije. Ako neko prima socijalnu pomoć, to ne znači da nema ništa u glavi, da ne zna bar osnovna prava i da njime može da se manipuliše za neku crkavicu“, kaže ona. Iako buduća samohrana majka kojoj je vlast zapretila ukidanjem socijalne pomoći i svake zaštite, ona je ustala u odbranu svog ljudskog dostojanstva i slobode i elementarnih radničkih prava, i odlučila da o ovome javno progovori. A oni kojima su usta puna „svete sprske zemlje“ i „odumiranja srpskog naroda“ zloupotrebili su katastrofalnu socijalnu situaciju na Kosovu samo da bi „zaseli“ u fotelje i nastavili da profitiraju na muci naroda.

Manje od deset godina nakon ba-canja atomskih bombi kojima su uništene Hiroši-ma i Nagasaka, u Japanu je snimljen film o prai s tor i j skom

čudovištu koga su američke pod-vodne nuklearne probe probudile iz milenijumskog sna. Godzila je metafora za nuklearno razaranje i pretnju koju atomsko oružje predstavlja po svet, a zloupotreba nauke dodatno je podcrtana epi-zodom u kojoj naučnik koji ima po-tencijalno rešenje okleva u strahu da bi političari i njegovo otkriće mogli da upotrebe za razaranje. Čudovište je visoko 50 metara, za sobom ostavlja radioaktivni trag jer je upilo ogromnu količinu radijaci-je iz nuklearnih proba i iz usta blju-je intenzivnu radijaciju kojom spa-ljuje sve na šta naiđe.

Godzilla (1954)

U nekom selu u Južnoj Americi zarobljeno je desetak stra-naca raznih n a c i on a l n o s t i . Put vodi samo do naftne bušotine, pruga ne postoji, a avion je jedino

prevozno sredstvo, međutim ni-ko od nih nema novca za kartu. Zapravo jedva imaju para da ne umru od gladi. Kada dođe do požara na naftnoj bušotini, kom-panija koja vadi naftu treba da preveze nekoliko stotina kilograma nitroglicerina, potrebnih za gaše-nje požara, po veoma lošem putu i nudi veliku svotu novca vozačima koji se jave da obave ovaj strahovito opasan posao.

The Wages of Fear (1953)

GLASAJ zA ,,NAšEG PANTu”, ILI SE OPROSTI OD SOCIJALNE POMOćI!

AKTUELNO

Jugonostalgija - zamena za revolucionarno organizovanjeDovoljno je vremena prošlo od ratova na području nekadašnje SFRJ, a svi narodi koji su učestvovali u tom krvavom piru shvatili su kakve su budale ispali. Pošto je ta situacija od-mah potom garnirana panikom, stvorenom krajnje uobičajenom i za kapitalistički sistem sas-vim normalnom ekonomskom krizom koja je milione zavila u crno, nije čudo da se kod nas, ali i u ostalim zemljama regiona, sve češće može osetiti žal za ,,starim dobrim vremenima” kada smo živeli svi zajedno i dobro. Kao što je obično slučaj sa tako plitkom nostalgijom, ona se uglavnom svodi na podsećanja i slavljenja određenih istorijskih datuma, te, pre svega, na estet-sko flertovanje sa socijalističkim vremenima. Nema sumnje da

će i ovogodišnji 29. novembar biti povod za takvo bežanje u svet snova. Uprkos mnoštvu zamerki koje se sa progresivnih, slobodarskih, pozicija mogu uputiti sistemu u SFRJ, nesumnjiva je činjenica da je civilizacijski standard koji je dosegnut u tom društvu bio nemerljivo viši od mraka u kome živimo trenutno, pa je stoga jasna tendencija naroda da slavi vreme u kome je živeo daleko bolje. Ali ono što u celokupnoj situaciji predstavlja problem je to što se taj civilizacijski nivo, taj životni standard, vidi kao proizvod bla-gonaklonosti Tita i partije, kao neka vrsta poklona tadašnjeg, po opštem mišljenju ,,dobrog” režima, narodu. Stvar je zapravo obrnuta: tadašnji, kao i bilo koji drugi državni sistem nije omogućavao

dostojanstven život narodu zbog svoje dobrote, već zbog činjeni-ce da je stvoren nakon herojske narodnooslobodilačke borbe jugoslovenskih naroda. NOB je ono što nam je omogućilo da živimo životom gotovo dostoj-nim čoveka. Da bi situacija ponovo bila takva, nije dovoljno da se ogrnemo crvenim zastavama i počnemo da slavimo praznike i kultove prethodne države, već da se ponovo organizujemo u oslobodilačku borbu, u sindika-te i druge borbene organizaci-je. Jedino takva, revolucionarna borba može ponovo doneti promene, i stvoriti društvo u kome će biti moguć život koji je istinski dostojan življenja.

Golub Jovanović

Obezbeđenje u menzama sprovodi novu „studentsku dijetu“

U studentskim restoranima „Studentskog centra Beograd“ već nekoliko dana je na snazi

kontrola studentskih kartica. Naime, pripadnici obezbeđenja ne dozvoljavaju studentima ulaz u menze ukoliko nemaju elektronsku „studentsku karticu“ koja glasi na njihovo ime. Takođe, studentima je dozvoljeno da obeduju samo ako obrok plate bonom sa svoje kartice. U suprotnom, studentu se oduzima kartica koja ne glasi na njegovo ime, a on biva brutalno izbačen iz restorana. Ovo u praksi znači ne samo da studenti koji imaju pravo na korišćenje menze neće više moći da „časte“ ručkom svoje kolege koje nisu na „budžetu“, već i da studenti koji su trenutno ostali bez bono-

va na kartici i nisu u mogućnosti da uplate (bilo da im je nestalo novca, ili u tom trenutku ne radi blagajna) neće moći da računaju na solidarnost svojih kolega koji ima-ju obrok „viška“. Svi oni će morati da se snalaze na drugačije načine, ili da gladuju. Podsećamo da je pre svega par meseci država odlučila da poveća cenu za te iste menze, kao i za studentske domove, za čak trideset odsto. Ovakvim merama, kojih će zasigurno u bliskoj budućnosti biti još više, vladajuća klasa zadaje nove udarce već lošem studentskom standardu i urušava i ono malo preostalog dostojanstva studenata.

Uredništvo: Milan Lukić, Slobodan Stamenčić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Aleksandar Belčević (odgovorni urednik)

Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je propa-gandno-borbena anarhistička revolucionarna sindikalna organizacija, koja se bori za društvo bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti i solidarnosti, lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom.

ASI je Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR-AIT-IWA)

Direktna akcija nastavlja tradiciju časopisa Hleb i sloboda, čiji je prvi broj štampan 1905. u Beogradu

Priloge i pisma slati na kontakt adresu.

Rukopisi ne gore. Tiraž: 1000

Kontakt: CLS (DA), Poštanski pretinac 6,11077 Beograd, Srbijatel. 063/1165551e-mail: da@inicijativa.orgweb: www.inicijativa.orgC

IP: 3

29(4

97.1

1)

ISS

N 1

821-

0813

C

OB

ISS

.SR

-ID

1072

6478

0

Direktna akcija se finansira vašim donacijama. Ako želite da nas podržite na ovaj način, novac možete uplatiti na račun Centra za liberterske studije:

200-2269920101033-28

Vesti iz međunarodnog radničkog pokreta:Rim – žestoki protesti protiv

izgradnje biznis-pruge

Centar za liberterske studije predstavlja:

Zbirka dokumenata i svedočanstava o studentskom protestu 2006, kada su se studenti prvi put organizovali direktno-demokratski i blokirali fakultet. Na preko 300 strana sabrana su sva dokumenta protesta, kao i svedočanstva i lična iskustva učesnika o svakom aspektu protesta.

Publ

ikac

ije C

LS-a

mož

eš n

aći u

svim

bol

jim k

njiža

ram

a ili

nar

učiti

dire

ktno

od

nas:

e-m

ail: c

ls@in

icijat

iva.o

rg w

eb: w

ww.

inici

jativ

a.org

/tiki

/cls

Borba za znanje

Nekoliko stotina demonstranata, koji se protive izgradnji brze biznis-pruge između Torina i Liona, sukobilo se sa policijom u Rimu, u vreme dok je francuski predsednik Oland bio u poseti ovom gradu. Demonstranti su pokuša-li da se probiju do zgrade francuske ambasade, gde je trebalo da se održi sastanak Olanda i italijanskog premije-ra. Policija, koja je bila pod punom opremom za razbijanje demonstracija, potiskivala je demonstrante u uske uli-ce oko ambasade, a demonstranti su odgovorili bacajući flaše i kamenice. Evropska vlada i moćnici koji insistira-ju na ovom projektu, smatraju da će pruga doprineti ,,razvitku biznisa”, dok protivnici projekta, okupljeni u kampa-nji NoTav, ističu da će izgradnja pruge, koja bi trebalo da traje čitavu deceniju i na koju će biti spiskano 35 milijardi dola-ra javnog novca, naneti ogromnu štetu životnoj sredini, a praktično neće služiti ničemu. Oni smatraju da bi taj novac trebalo da bude preusmeren za rešava-nje stambenog pitanja, za zdravstvenu

zaštitu, za škole i obrazovanje, za stvari od kojih bi svako mogao da ima koristi, a ne samo biznis elita.

Štrajk rudara u TurskojOko 300 rudara zabarikadiralo se u jednom rudniku u oblasti Zonguldak pored Crnog mora, u znak protesta protiv veoma loših uslova rada i zaštite na radu. Nameravaju da ostanu u rud-niku dok svi njihovi zahtevi, izloženi u opširnom spisku, ne budu ispunjeni. Štrajk su pokrenuli rudari iz noćne sme-ne, a sutradan se s njima solidarisalo još oko 2.000 radnika iz dnevne smene, koji su odbili da uđu u okno rudnika. Rudari traže da im se omogući rad u posebnim čizmama i kaputima, kao i da se prekine dosadašnja praksa da se ulaz u okno zaključava spolja tokom radnog vremena. Oni zahtevaju i odgovornije angažovanje ekipa hitne pomoći, navo-deći kao primer da je jedan radnik u rudniku doživeo srčani udar, a da je hit-na pomoć stigla tek nakon 35 minuta. U proteklih dvadeset godina u rud-

nicima u Turskoj živote je izgubilo ne-koliko hiljada rudara. Ove godine je zbog širenja gasa umrlo osmoro, a 2010. godine je nastradalo trideset rudara zbog trovanja ugljen-monoksidom. Uprkos sve češćim izveštajima o uru-šavanju zidova i plafona u oknima, šefovi insistiraju da se rad nastavlja, tretirajući ozbiljne povrede i smrt kao uobičajenu svakodnevicu u ovom poslu.

Sveopšte antiparlamentarno raspoloženje u RusijiViše od četrdeset odsto anketiranih Rusa smatra da je Državna duma (parlament) - nepotrebna. Za dve godine broj Rusa koji smatraju da je život moguće organizovati bez Državne dume porastao je do 43 odsto. Prema rezultatima iz 2011. godine, taj stav je imalo 32 odsto ispitanika. Rezultati anketiranja pokazuju da opa-da interes građana za rad poslanika - samo 41 odsto ispitanika interesuju aktivnosti skupštinskih prevaranata.

Cen

a: 3

00 d

in.

RuDARI, zABARIKADIRANI u JEDNOM RuDNIKu u TuRSKOJ, zAHTEVAJu POBOLJšANJE MERA zAšTITE NA RADu