1SS BOFOS

• UspešnookončanaintegracijaVojvođanskebankeiOTPbankeSrbija

• VOBAN:ZaključennoviKolektivniugovor

• SednicaROSONO

• Beogradskaberza:ZaključenaneksKolektivnogugovora

• Seminar:Budimpešta

• Stresubankarskomsektoru

• FESčlanak:„PotrebnanamjeEvropskarepublika“

• Vesti...vesti...vesti

BOFOS infoELEKTRONSKI BILTEN SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U BANKAMA,

OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE

MART APRIL 2019. / IZDANJE BR 72

Kolektivno Pregovaranje

2SS BOFOS

Vojvođanska banka a.d. Novi Sad i OTP banka Srbija a.d. Novi Sad od 26. aprila 2019. godine posluju kao jedna banka pod nazivom Vojvođanska banka a.d. Novi Sad. Banka je članica OTP Grupe, najvećeg pružaoca finansijskih usluga u Mađarskoj i dominantne regionalne bankarske grupe na tržištu Centralne i Istočne Evrope.

OTP banka, u svojstvu društva sticaoca i Vojvođanska banka, u svojstvu prenosioca, uspešno su okončale postupak statusne promene pripajanja na osnovu kojeg se Vojvođanska banka pripojila OTP banci. Od 26. aprila 2019. godine OTP banka kao pravni sledbenik Vojvođanske banke nastavlja da posluje pod imenom Vojvođanska banka a.d. Novi Sad.

Integrisana banka je šesta po veličini na tržištu Srbije, sa više od pet procenata tržišnog učešća, preko milion klijenata i sa trećom najvećom mrežom filijala u zemlji. Treba istaći da je u toku 2018. godine Vojvođanska banka ostvarila sveukupan najbolji rezultat u poslovanju za poslednjih deset godina. U uslovima integracije dve banke u Vojvođansku banku a.d. Novi Sad ostvarena je i najveća dinamika rasta u OTP Grupi, uz rast plasmana naplativih kredita od čak 27 odsto.

Uspešno okončana integracija Vojvođanske banke i OTP banke Srbija

3SS BOFOS

Posle višemesečnog konstruktivnog dijaloga, započetog u avgustu prošle godine, postignut je sporazum između Poslodavca i reprezentativnog Sindikata Vojvođanske banke, koji je rezultirao potpisivanjem novog Kolektivnog ugovora, 28.02.2019. godine. Kolektivni ugovor je najznačajniji dokument kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, kao i međusobni odnosi Poslodavca i Sindikata Banke i on je rezultat dugogodišnjeg međusobnog razumevanja i podrške u postizanju poslovnih rezultata, obezbeđenju zdrave i podsticajne radne sredine i realizaciji razvoja i prosperiteta i zaposlenih i Poslodavca.Ovaj značajan dokument, koji na temeljan i sistematičan način reguliše oblast radno-pravnih pitanja, donet je sa ciljem da bude pravni okvir razvijanja i održavanja visokih standarda rada za sve zaposlene, ostvarenja poslovnih rezultata, unapređivanja kvaliteta rada i načina rada, dobrih i bezbednih radnih uslova za sve zaposlene Banke.

VOBAN:Zaključen novi Kolektivni ugovor

Vladislav Jevtović predsednik KSO Vojvođanske banke

Predrag Mihajlović, predsednik Izvrš-nog odbora Vojvođanske banke, člani-ce OTP Grupe

Pregovarački odbor Poslodavca i Pregovarački odbor reprezentativnog Sindikata Vojvođanske banke - KSO

Vojvođanske banke

4SS BOFOS

Promene koje je doneo nov kolektivni ugovor su:- ustanovljen je pravni okvir strukture ukupnih primanja zaposlenih na način da se održi iznos ukupnih primanja za većinu zaposlenih, uz činjenicu da uvećanja ili umanjenja zarade mogu biti na individualnom nivou, zbog uvođenja rangova zarada i usklađivanja sa istima; - naknada troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) iznosi 8000 RSD bruto mesečno;- naknada troškova za regres za koriščenje godišnjeg odmora iznosi 30.000 RSD bruto godišnje, a isplaćivaće se mesečno, 2.500 RSD bruto, uz ostvarenu zaradu;- osnovi za definisanje broja dana godišnjeg odmora i plaćenog osnova su prošireni- ustanovljena je solidarna pomoć za slučaj smrti člana šire porodice u neto iznosu od RSD 20.000;- ustanovljena je solidarna pomoc za rođenje deteta u neto iznosu od RSD 20.000.Banka neće smanjiti prosečno ukupno primanje po zaposlenom. Ono što će uslediti je:- promena u strukturi primanja zaposlenih (u odnosu između osnovne zarade, toplog obroka i regresa i varijabilnog dela zarade) sa tendencijom da tamo gde se uvodi varijabilni deo primanja, ukupno primanje zaposlenih sa dobrim i izvanrednim rezultatima rada bude više nego što je to trenutno;- uvođenje rangova zarada po pozicijama i zvanjima, što može dovesti do individualnih uvećanja ili smanjenja primanja, radi uvođenja pojedinih zaposlenih u rang zarade predviđen za poziciju i nivo zvanja koji mu se dodeljuje.

Ove promene i sam novi Kolektivni ugovor kao deo tih promena, treba da doprinesu ciljevima Banke:- orijentacija na ostvarenje rezultata i posebno vrednovanje zaposlenih sa visokim rezultatima rada i profesionalnim kompetencijama, a kroz dodelu višeg nivoa zvanja i/ili varijabilni deo primanja;- socijalno odgovorno poslovanje sa definisanim merama i mehanizmima za pomoć zaposlenima u trenucima i situacijama kada im je pomoć potrebna (solidarne pomoći i dodatni dani godišnjeg odmora i plaćenog odsustva);- jasna i transparentna pravila za vrednovanje rezultata rada zaposlenih, njihovih profesionalnih i ličnih kompetencija i njihovih potreba.

Poslodavac je prilikom zaključivanja Kolektivnog ugovora naglasio da se zahvaljuje Sindikatu Banke sa kojim su vođeni teški, ali konstruktivni pregovori, te da se, uz nužne kompromise i Poslodavca i Sindikata, došlo do rešenja koje je u interesu i zaposlenih i Banke.

5SS BOFOS

Proširena sednica Republičkog, Nadzornog i Statutarnog odbora SS BOFOS održana je 21.03. 2019 godine u Novom Sadu, u prostorijama Vojvođanske banke.

Na sednici raspravljalo se o seminarima u tekućoj godini, o aktuelnoj situaciji kod članica, odnosno sindikalnih organizacija koje čine SS BOFOS. Budući da su sednici prisustvovali i članovi Tehničko –takmičarske komisije Bofosijade, vodio se razgovor i o Bofosijadi 2019, odnosno vršile su se pripreme za ovogodišnje sportske igre, koje će biti održane u Kladovu u hotelu Đerdap od 5. do 9. juna 2019. godine.Verifikovane su odluke Predsednika i Predsedništva između dve sednice, a usvojen je i Izveštaj Nadzornog odbora o kontroli materijalno finansijskog poslovanja SS BOFOS za 2018. godinu. Republički odbor doneo je Odluku o usvajanju godišjeg finansijskog izveštaja za 2018. godinu.

Sednica RO SO NO

6SS BOFOS

Beogradska berza: Zaključen aneks Kolektivnog ugovora

Predsednik Sindikalne

organizacije Beogradske berze

a.d. Beograd, Slaviša Vuković i

direktor Berze Siniša Krneta

potpisali su 4. februara 2019.

godine Anex 3 Kolektivnog

Ugovora Beogradske berze a.d.

Beograd. Važnost Kolektivnog

ugovora je produžena do

zaključno 4. februara 2021. godine.

Sve bitne beneficije zaposlenih

u aneksiranom Kolektivnom

ugovoru su ostale na snazi.

Kolektivni ugovor je menjan u

onim delovima na čije odredbe je ukazala praksa u dosadašnjoj primeni, kao i aktuelni

postupci na izmeni akata Berze koji regulišu unutrašnju organizaciju i sistematizaciju

poslova i radnih zadataka Berze.

7SS BOFOS

Pripremila: Jelena Pejić, Predsednica SOVB Filijala BeogradPotpredsednica Sekcije mladih KSO VB

Na seminaru pod nazivom „Efikasne strategije komunikacije za sindikate“, koji je održan u Budimpešti od 11. do 12. aprila 2019. godine učestvovali su: Jelena Pejić, potpredsednica Sekcije mladih KSO VB, Damir Kitanović, koordinator Sekcije mladih KSO VB i Čedomir Erdelj, predsednik Sekcije mladih KSO VB. Nakon uvodnih reči organizatora i predstavljanja učesnika seminara, mađarski politikolog Tomaš Lanci održao je prezentaciju o tipovima kampanja koje se koriste u političkoj, ali koje se mogu iskoristiti i za sindikalnu komunikaciju. Tri najbitnije stvari jesu: kontekst, ponuda i konjuktura. Isto tako za metode kampanje su bitne kreativne poruke, koje imaju uticaj na veliki broj ljudi, s tim da treba voditi računa da ne budu kontraproduktivne i uglavnom se vezuju za određeni datum. Dragan Milanović, potpredsednik UGS Nezavisnost je govorio o digitalnim strategijama. Istakao je da danas živimo u sferi digitalizacije i digitalne komunikacije i da je bitna digitalna platforma za sindikate, preko koje se dosta ljudi povezuje i informiše.

Istog dana naš kolega predsednik Sekcije Mladih KSO VB Čedomir Erdelj održao je prezentaciju o komunikacionim strategijama, upoznao prisutne koja sredstva komunikacije su zastupljena kod nas u sindikatu, kao i akcije koje sprovodimo, način informisanja članova i šta je ono zašta se zalažemo, a to je - solidarnost.Drugog dana seminara Gergelj Sabačik stručnjak za onlajn marketing prezentovao je tipove „online marketinške kampanje“ kao i način za sprovođenje istih.Na kraju smo imali priliku da svako pojedinačno od nas iznese svoje utiske, primedbe i predloge.Utisak sa seminara je bio da, iako smo u eri digitalizacije, treba više raditi na interpersonalnoj komunikaciji, jer društvene mreže i sve što ih prati dovele su do udaljavanja ljudi i nedostatka verbalne komunikacije.

Seminar: Budimpešta

8SS BOFOS

Pripremila:MirjanaObradović

Koliko puta na dan u privatnim kontaktima, ali i na radnom mestu čujemo reč stres? Stres je postao naš stalni i sveprisutni pratilac, i njega okrivljujemo za sva loša raspoloženja, neuspehe i bolesti. Kada čujemo da neko kaže da je pod stresom, obično prvo pomislimo da je doživeo nešto neprijatno, što je kod njega izazvalo osećaje uznemirenosti, straha, ljutnje, žalosti. Šta bi onda bio stres?Medicinska definicija kaže da je to prirodna pojava koja se dešava kada organizam pokušava da se prilagodi nekoj životnoj nevolji, izazovu, događaju ili situaciji. Stres bi prema tome bio svaka loša reakcija oranizma koja je rezultat pokušaja da se organizam prilagodi na neki iznenadni, neprijatni uticaj, a manifestuje se jačom ili slabijom psihičkom ili telesnom patnjom, zavisno od subjektivnog doživljaja. I još jedna definicija: “Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja.“Povod što pišemo o ovom fenomenu savremenog života je jedno istraživanje koje se tiče upravo zaposlenih u bankama i stresa. Grupa italijanskih autora sa rimskog Sapincija univerziteta i iz Sindikata FISAK (CGIL) objavila je članak u Međunarodnom žurnalu za ekološka istraživanja i javno zdravlje pod naslovom „Da li su zaposleni u bankama pod stresom? Percepcija posla i pozitivnost u sektoru bankarstva“, a odnosi se na rezultate istraživanja koja su sprovedena polovinom 2018. godine. Po prvi put istraživana je veza između nivoa profesionalnog stresa kod zaposlenih u bankama i društvenih, demografskih i radnih faktora u Italiji. Zašto je za nas ovo istraživanje zanimljivo? Zato što, kao što ćete videti, možemo da se prepoznamo u njemu u mnogim aspektima i situacijama koje su veoma slične onima sa kojima se zaposleni u bankama Srbije suočavaju u svom radu. Pilot studija obuhvatila je uzorak od 348 zaposlenih. Pokazalo se da 25% ovog uzorka pripada visoko stresiranoj grupi.

Stres u bankarskom sektoru

ISTRAŽIVANjE O STRESU NA RADU KOD ZAPOSLENIH U BANKAMA ITALIJEIma li sličnosti sa nama?

9SS BOFOS

Više stresirani bili su stariji radnici koji su se bavili prodajom i izjasnili su se kao korisnici sedativa i antidepresiva. Žene su se osećale nebezbedno kada se radi o mogućoj pljački, stariji radnici osećali su se neadekvatnim na radnom mestu, a mlađi su rekli da su zabrinuti u vezi sa ostvarivanjem ciljeva (targeta).

Zvuči poznato, zar ne? Zapaženo je takođe da su radnici sa nižim nivoom pozitivnosti imali manji stepen verovatnoće da će se adaptirati na nove situacije na poslu. Istraživanje je pokazalo da nivo profesionalnog stresa u bankarstvu zavisi od mnogih faktora: politike i vrste banke, uloge zaposlenog u banci, ličnih moralnih normi, visokih zahteva posla, nivoa učešća u donošenju odluka.Globalizacija i „nova privreda“ dovele su do velikih promena u organizaciji i upravljanju radom i njihovih posledica. U sektoru bankarstva to su napr. masovna otpuštanja, digitalizacija, prodaja i propadanje banaka, autsorsing, smanjivanje hijrarhijskih nivoa, nesigurnost zaposlenja, povećana konkurencija zbog pojave više privatnih banaka i multifunkcionalnih zadataka. Sve su to razlozi zbog kojih je došlo do povećanja nivoa stresa kod zaposlenih u bankama.

10SS BOFOS

U studiji se ističe da produžena izloženost stresu može biti povezana sa lošim zdravljem (mentalnim i fizičkim poremećajima), nezdravim navikama (alkoholizam, zavisnost od opijata), odsustvovanjem sa posla, smanjenom efikasnošću (indiferentnost, apatija, manjak motivacije i kreativnosti i u nekim slučajevima čak - smrt). Ima i drugih posebnih aspekata koji su mogu smatrati potencijalnim izvorima stresa za zaposlene: moguće nasilje, pljačke, konfliktni radni zadaci, targeti, geografska mobilnost (udaljenost radnog mesta od kuće).U italijanskom bankarstvu takođe postoji visok stepen tzv. sindroma sagorevanja na poslu (burnout syndrome) gde je glavni faktor emocionalno iscrpljivanje zaposlenih. Otkriveno je da veći rizik od sagorevanja na poslu postoji kod zaposlenih u filijalama nego u centrali banke.

11SS BOFOS

Studija je takođe pokazala da je 25% ispitanika bilo u oblasti visokog stresa. Novi izvor stresa je i pojava da zahtevi posla traže stalno poboljšanje i unapređivanje veština kao i obuku da bi se držao korak sa novim oblicima organizacije rada. Studija preporučuje da banke treba da primene strateške mere za dobrobit zaposlenih i njihovu produktivnost. Bitan faktor u tome su i mere za smanjenje stresa na radnom mestu.

Cilj studije bio je da se proceni nivo stresa u pilotskom uzorku zaposlenih u italijanskim bankama. Rezultati su pokazali da je 82% zaposlenih zabrinuto da neće uspeti da ostvare postavljene ciljeve; 84% je reklo da se loše oseća kada klijentima preporučuju proizvod samo zato što im je on zacrtan kao cilj; 64% kaže da je pritisak da prodaju u sukobu sa njihovim stavom o tome šta je moralno ispravno; 63% je izjavilo da su ih pretpostavljeni ubeđivali da budu „elastični“ u obavljanju posla. Svaki treći zaposleni je priznao da je korisnik sedativa ili antidepresiva.

12SS BOFOS

Pripremila:MirjanaObradović

U tekstu „Potrebna nam je Evropska republika“ FES bilten objavljuje intervju sa Ulrike Guerot, osnivačem i direktorkom Evropske demokratske laboratorije na Evropskoj školi za upravljanje. Ona smatra da Evropi treba jednak izborni zakon za sve, jednaka poreska politika i socijalna davanja i da je jedini način da se osigura budućnost Evrope institucionalna solidarnost. Ovo pitanje je i Partija zelenih uključila u svoj manifest. Ona misli da bi jednak nivo socijalnih davanja bio uslov stvaranja evropskog identiteta i da je put ka stvaranju evropske republike jedinstvena valuta, jedinstvena demokratija. Treba prestati gledati na stvari iz nacionalne perspektive. Bitno je da građani budu jednaki pred zakonom, da glasaju pod jednakim uslovima i da imaju ravnopravan pristup socijalnim pogodnostima. Ona smatra da je najvažniji princip jednakosti.U vezi sa jačanjem populističkih snaga i tendencija, kaže da Evropi treba reforma, jer postoji demokratski deficit. Evropa ima problem legitimiteta jer ne stavlja narod u prvi plan. O predstajećim izborima u EU, ona se pita zašta ustvari glasaju. Za neku novu politiku? I zato treba ozbiljno uzeti u obzir kritike populista jer oni u krajnjem bar znaju šta žele. Njihovi protivnici, međutim, nemaju jasan cilj. Odbrana starog sistema nije dovoljna ako drugi žele nešto novo, smatra Guinot. U vezi sa socialnom demokratijom ona kaže da pitanje Evrope opstaje ili pada na institucionalnoj solidarnosti u smislu evropske socijalne politike čije jačanje treba da bude prvi korak na sprovođenju opšteg principa političke jednakosti u Evropi. Konstatuje da je poslednjih 15 godina došlo do pomaka od socijalne demokratije ka kapitalu. Pitanje opšteg osiguranja za slučaj nezaposlenosti smatra ključnim za Evropu. U tom kontekstu, govori o tome da Nemci opet postaju „manje omiljeni u Evropi“ zbog svog egoizma i kaže da Nemci ako žele Evropu moraju da plate cenu kroz solidarnost sa siromašnijim zemljama.

FES, članak „Potrebna nam je evropska republika“

13SS BOFOS

Vest:Rokzaprilagođavanjeveličineslova-1.jun2019

VEST:DeutscheBankiCommerzbankdalisespajaju?

Deutsche Bank i Commerzbank su u posebnim saopštenjima objavile da odustaju od spa-janja.Dve banke objavile su da su nakon pažljive analize zaključile da spajanje ne bi donelo koristi kojima bi se nadoknadili dodatni rizici izvršenja, troškovi restrukturiranja i kapitalni zahtevi povezani s integracijom takvih razmera.

Izvor: Agencije

Sve banke i finansijske institucije morale su da od 1.04. prilagode veličinu slova na svojim novim reklamama, koje objavljuju u novinama, na televiziji, portalima.Bankama je ostavljen rok, da već postojeće reklame koje koriste, do 1. juna usaglase sa novim zakonskim rešenjima.Nova pravila odnose se na reklamiranje u elektronskim i štampanim medijima, putem inter-neta, oglašavanjem telefonom pozivom građanima, zatim putem aplikacija, bilborda, panoa ali i u bankama, gradskom prevozu, aerodromima, autobuskim stanicama...Izvor: TANJUG

SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE; SS BOFOS; Trg Nikole Pašića 5/III, 11000 Beograd, Srbija; Telefon: +381 (0) 11 33 35 192; Fax: +381 (0) 11 33 35 193; www.bofos.org.rs, e-mail: bofos@sindikat.rs; Bofos info - uređuje Uređivački kolegijum