Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji

Partnerska uloga Nemačke u procesu pregovora Srbije sa EU

Pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji su složen posao na više nivoa - oni se odvijaju u Briselu, u

formi skriniga, kod kuće kroz reformski proces, ali i kroz dijalog sa državama članicama. Suštinski,

pregovori se zapravo i vode sa državama članicama, te je važno da one razumeju ono što radimo, kakve

planove imamo i posebno da zauzmu ulogu naših partnera u procesu reformi društva i države. I to važi

za svaku od članica EU, ali posebno za Nemačku.

Tako je poseta Berlinu, početkom maja, bila odlična prilika da se razgovara o planovima nove Vlade

Srbije u narednom periodu, ali i da novu nemačku Vladu i novi saziv Bundestaga prvi put upoznamo sa

našim rezultatima i namerama kada je reč o procesu pristupanja Srbije Uniji. Odlična atmosfera, veoma

konstruktvne razmene mišljenja i jedna dugo željena reč – poverenje – obeležili su ovu posetu. Upravo

ta reč jeste preduslov za dalju saradnju dve zemlje tokom čitavog toka pristupnih pregovora, što će imati

za rezultat partnerstvo u okviru punopravnog članstva Srbije u EU.

Naši planovi za otvaranje pregovaračkih poglavlja, ali i potrebna tehnička pomoć i prenos znanja i

iskustava su bili glavna tema u razgovorima sa Nikolasom Mejerom Landrutom, načelnikom odeljenja za

evropsku politiku u Uredu kancelarke, Mihaelom Rotom, državnim ministrom u Ministarstvu inostranih

poslova, Kristofom Reclafom, direktorom odseka za proširenje EU u Ministarstvu inostranih poslova i

Jergom Bentmanom, šefom odeljenja za EU u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Razumevanje naših

ideja i planova, problema i izazova sa kojima se suočavamo ne samo tokom pregovora, već naročito u

reformskom procesu, ključna su obeležja ovih razgovora. Moramo posebno naglasiti da su svi

sagovornici naročito istakli podršku Nemačke našem članstvu u EU, i spremnost da nam u svim tim

izazovima i tehnički, i stručno, i finansijski, ali i politički pomognu i pruže jasnu podršku.

Pravi izazov, ali i zadovoljstvo bili su i razgovori u Bundestagu. Poslanici, a neki od njih se već godinama

bave Srbijom, pokazali su interesovanje i znanje o onome što je na političkoj, ekonomskoj i reformskoj

agendi Srbije, ali i regiona. Program nove Vlade Srbije, ekonomske reforme, mere štednje, konsolidacija

budžeta, zakonodavna aktivnost i pripreme za otvaranje pregovaračkih poglavlja, uspostavljanje

vladavine prava bile su teme koje su posebno interesovale naše sagovornike. Poslanici Bundestaga su

Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji

naročito naglasili značaj nekih od oblasti u toku pregovora, a mi smo im predstavili planove i finasijske

aspekte za uvođenje standarda u oblasti zaštite životne sredine, pojačavanje načina komunikacije i

upoznavanja građana o procesu pristupanja EU, i naročito, unapređenja regionalne saradnje. Sagovornici

su izrazili spremnost da nam pomognu u dostizanju standarda u ovim oblastima. Ipak, kao posebno

važno za obnovu poverenja u Srbiju, sem snažnih reformskih zahvata, isticali su hrabrost i doprinos

srpske političke elite u procesu dijaloga sa Pristinom.

Kroz razgovore sa civilnom društvom izrazili smo spremnost da javnost Nemačke što više upoznajemo sa

dogadjajima u Srbiji i pokušamo da promenimo sliku koju smo do nedavno imali, a koja svoje korene, na

žalost, ima u nedavnoj prošlosti. Namera nam je da Srbiju predstavimo kao zemlju u tranziciji, stalnim

promenama na bolje, koja jača poslovno okruženje za strane investicije, ali pre svega kao društvo koja

deli tradicionalne evropske vrednosti. Zato je svakako jedno od priznanja poverenja i partnerskih odnosa

bila važna odluka Vlade Nemačke da Srbiju proglasi sigurnom zemljom porekla, i time u velikoj meri reši

problem lažnih azilanata.

Kada je reč o pregovorima zatražili smo podršku i razumevanje za otvaranje poglavlja 32 – Finansijski

nadzor, verujući da je otvaranje ovog poglavlja na početku procesa dobar preduslov za ekonomsku i

fiskalnu konsolidaciju, ali i borbu protiv korupcije. Naravno, upoznali smo ih i sa planovima da što pre

otvorimo i poglavlja 23 i 24, na kojima već intenzivno radimo i pripremamo se paralelno sa procedurom

usvajanja Izveštaja sa skrininga koji teče u EU. Poglavlje 35 je predmet naših intenzivnih konslutacija sa

institucijama EU i državama članicama, jer ovo Poglavlje, u okviru koga se vrši monitoring sprovođenja

dogovora postignutih tokom dijaloga između Beograda i Prištine jeste novina i za nas i za EU.

Neosporno je da se kontakti između Srbije i Nemačke intenziviraju, i da je posle dužeg vremena

postignut nivo razumevanja i poverenja, što je za Srbiju od strateškog značaja ne samo u odnosu na

pregovore sa EU već i pozicioniranju u Evropi. To samo može pomoći ostvarenju našeg cilja da do kraja

2018. godine završimo veliki posao pregovora i budemo u stanju da preuzmemo sve obaveze iz članstva

u EU, a to je moguće samo uz podršku iskusnih partnera i prijatelja, čije će mentorstvo i iskustvo

značajno doprineti kvalitetu reformi.