77

AKADEMIK MATIJA BE]KOVI] O SVETOME SAVI

Srpski narod je najva`nije delo Svetog Save, a Sveti Sava najva`nije delo srpskog naroda. A oboje su dela Isusa Hrista, koji se javio i pod wihovim imenima. Drugim re~ima, Sveti Sava je jedno od imena Isusa Hrista. I ko-liko smo odani svom svetitequ toliko smo odani i Spasitequ sveta. Tako se vekovima stvaraju i prestvaraju, tkaju i pretkivaju, srpski narod i Sveti Sava. Delo jednog naroda postalo je delo jednog ~oveka koji se obukao u Hris-ta i svoj narod obukao u jedno telo. Na{ najve}i pojedinac, stub srpske kul-turne i moralne svesti, zbir je svih nas, a wegovo ime zbirno je ime srpskog naroda. Ne bismo pogre{ili ni kada bismo srpski narod nazvali Dru{tvo Svetog Save... Za Svetog Savu znamo i ko ga je rodio i kad se rodio i gde se rodio, ali koliko ima godina ostaje tajna u kojoj se prepli}u i nadme}u wegove dve biografije. Jedna u `itiju, a druga u narodnom predawu. Sveti Sava je izva-dio prvu li~nu kartu srpskog naroda i u woj ostavio svoj portret ra|en prema `ivom modelu, onaj mile{evski “~iji pogled proni~e sedmosvetla nebesa”, overio je svojeru~nim potpisom i zape~atio svojim pe~atom. I od tad znamo ko smo, {ta smo i kome pripadamo. Ali narodno predawe je `ivotopis Sve-tog Save antidatiralo i premestilo na po~etak sveta, daju}i mu presudnu ulogu ne samo u svojoj istorijskoj sudbini nego i u istoriji univerzuma. To nije samo uloga kulturnog heroja i civilizatora nego i demijurga i kosmo-tvorca. Na jednu glavu stavqena je sva slava pro{losti i budu}nosti, daju}i kosmi~ke razmere wegovoj li~nosti. Zato Sveti Sava nema parbenika me|u svetiteqima drugih naroda. Tek kao daleki odblesci spomiwu se wegova sa-bra}a Sveti Patrik u Irskoj i Mesrop Ma{toc u Jermeniji. Sva srpska zemqa je li~na karta Svetog Save. Na woj su zauvek utis-nute wegove o~i, stope, prsti, ruke, rebra, poqa, strane, borovi, izvori, po~ivala. SRPSKI NAROD @IVI NA ZEMQI WEGOVOG TELA I POD NEBOM WEGOVE DU[E. ... Sveti Sava je svom rodu darovao kesu koja se ne mo`e ispraz-niti, kravu koja neprestano daje mleko, kr~ag iz kojeg se mogu napuniti sve posude, krst ~ijim znakom se hleb po `eqi pove}ava... Bilo je Srba i pre Svetog Save, ali je Sveti Sava prvi Srbin koji je znao ko je. Bilo je crkve i pre

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

O SAVINDANU 2018, GODINA 19, BR. 20

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

78

Svetog Save, ali je Sveti Sava os-novao crkvu i nazvao je srpskom. Bilo je manastira i pre Svetog Save, ali je Hilandar najdowi ka-men na{eg duhovnog postojawa. Bilo je dece i pre Svetog Save, ali nijed-no nije zavolelo Boga koliko je on voleo nas, prelaze}i put od hrasta, Rastka, Rasa - do Hrista, nebeskog gra|anstva i graditeqstva. I doka-

zao da se ne mo`e biti svet, a ne biti svetski, da se ne mo`e biti ~ovek, a ne biti sve~ovek, da se ne mo`e biti nebeski, a ne biti sve~ove~anski. Bilo je o~eva i sinova pre Svetog Save i Simeona Nemawe, ali su wih dvojica postali sveta dvojica, sinonimi sinstva i o~instva. Oni su pre{li put od oca i sina do Sveoca i O~ena{a, od zemaqske do nebeske crkve, od bratstva jednog naroda do bratstva ~itavog ~ove~anstva. Bilo je pisaca i pre Svetog Save, ali je Sveti Sava prvi srpski pi-sac ~ije ime i prezime znamo. Bilo je srpskog jezika i pre Svetog Save, ali on je napisao prvu zdravu re~enicu na srpskom jeziku. Bilo je molitvi i pre Svetog Save, ali se on prvi pomolio na srspkom jeziku i dokazao da je svaka plemenita misao i svaka jasna re~enica samo drugo ime za molitvu. Bilo je pismenosti i pre Svetog Save, ali se sve {to mu je prethodilo u wemu ponovo rodilo i preporodilo. Bilo je pre Svetog Save i bolnica i u~ionica i biblioteka, ali je prvu bolnicu, prvu u~ionicu i prvu biblioteku osnovao Sveti Sava. Bilo je pre Svetog Save i krsta i slova i pisma i jezika i puta i imena, ali je Sveti Sava odredio i krst kojim se krstimo i jezik kojim govorimo, i pismo kojim pi{emo i put kojim idemo i ime kojim se zovemo. Re~eno je da bez pismenosti ne bi bilo ni Nemawe ni Svetog Save ni Nemawi}ske dr`ave od ~ije slave srpski narod `ivi do dana{wega dana. Dr`ava nije mogla nastati ni iz ~ega ni pismenost po~eti niotkoga, ali Nemawa je rodona~elnik dr`ave, a Sveti Sava srpske crkve i od wih je nemawi}ska loza postala svetorodna. Re~ da je Srbija Istok Zapadu a Zapad Istoku izvu~ena je iz su{tine wegovog dela iako nije kanula s wegovog pera. Nezavisnost u odnosu i na Rim i na Carigrad, samostalnost i samosvest vide se u svemu {to je gradio, bojama i pismenima nastalim iz ukr{taja gde se Istok i Zapad nisu pome{ali, nego dali ne{to tre}e. Simbol tog tre}eg je tre}a ruka naslikana na onoj ikoni koja mu je u Svetoj zemqi krenula u susret ~im ga je ugledala. Ikoni koju je on doneo u Hilandar, rodno mesto na{e pismenosti i usmenosti. Tom rukom je stvoreno sve {to je stvarano i {to se stvara, gradi, slika, pi{e i peva na srpskom jeziku do dana{wega dana. Tom rukom se zida i hram na Vra~aru, u kome u na{e vreme vaskrsava telo Svetog Save. Kao i svi veliki Srbi, i Sve-ti Sava je bio veliki Evropqanin, jedan od najve}ih u svom vremenu, i to one Evrope koju je Srbija ukrasila s najvi{e hramova na hri{}anskom Istoku...

(Narodno pozori{te, 5. novembar 2011)

79

Mi ~esto proma{ujemo kad dajemo imena svojoj djeci, pa onda majka kad zove dijete, okrenu se i ma~ke, misle}i da se mo`da i wima obra}a jer su imena sve sli~nija onima koja dajemo ma~i}ima, ku~i}ima i pu`i}ima. Pa, onda, majka zove di-jete, a ma~ke se okre}u, i wene i ma~ke i psi iz kom{iluka. Na{a Sveta Crkva, bra}o i sestre, daje nam ~itav katalog osve}enih imena. Onda imamo i Imendan! Posebno sveto mona{tvo Pravoslavne crkve ima taj sveti obi~aj da novopostri`enim monasima ili monahiwama daje provjerena imena. Onda mi postajemo wiho-vi nosioci. Posebno je na{a generacija daleka od wihovog primjera, od wihove svjetosti. Jedno je bitno, a to je veliko danas, u ovo raslabqeno vrijeme: {to Crkva svoju djecu, naro~ito svoje monahe..., uvijek posve}uje tim novim duhom i novim imenima. Onda mi, ovakvi kakvi smo, ali nosimo imena velikih. A, onda, i kroz liturgijsku prosforu na{ih imendana, mi na jedan spontan na~in privla~imo pa`wu na ona imena onih veli~ina ~iji blagoslov nosimo, nose}i wihovo ime i trude}i se, koliko je mogu}e, da podra`avamo wihovu qubav prema Hristu i prema bli`wem. Pa, evo, i danas, na{ sabrat, o. Vasilije, sa ovom na{om bra}om koja tako|e nose ime Svetog oca Vasilija, ili slave krsnu Slavu, okupqaju nas u Crkvi, pa i mi, zahvaquju}i tome {to neko nosi ime velikih, polako pristu-pamo... Jer, lak{e nam je pri}i ~ovjeku nego Svetom Vasiliju. Sveti Vasilije je veli~ina! Mi ne mo`emo da gledamo u tom pravcu - jaka je to svjetlost! Ali, u tom blagoslovenom obi~aju da nosimo wihova imena, polako se i upoznajemo sa wima, sve su prisutniji me|u nama. Pa, imamo Jovana - pa nosi ime po Jova-nu, pa imamo Vasilija, pa nosi ime po Vasiliju, i tako mnoga imena svetih. Pa su tu me|u nama jer ih nose na{a bra}a, na{i bli`wi. To je veliki blagoslov. Zato, bra}o i sestre, kad dajemo imena svojoj djeci, treba da promi{qamo i da im dajemo imena koja }e ih vezivati za Crkvu na najboqi mogu}i na~in - kroz karike, svete karike svetih qudi, svetih matera i svetih `ena. Na to ob-

ratite pa`wu, pogotovo vi koji }ete biti roditeqi, sa Bo`ijim promislom, da vodite ra~una koja imena dajete. U davawu imena postoji odre|ena tajna i jed-no blagosloveno usmjeravawe i sila. Pa, kako bude stasavao, do}i }e i dan da se proslavqa Imendan, pa }emo mi, koji budemo dolazili, da ~ujemo za neku Ekaterinu, za neku Varvaru, za Angelinu, pa za mnoge druge svetiteqe. Tako, polako, vaspitno, postajemo bli`i Duhu Crkve i onima koji Crkvu i Hrista me|u nama svjedo~e - mislim na Svece Bo`ije.

Iguman Rafailo (Boqevi})

QUDI GOVORE O... IMENOVAWU DECE

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

80

U NEDEQI O MITARU I FARISEJU PROSLAVQAMO: 28.(15) Prepodobni Pavle; Prepodobni Gavrilo Lesnovski29.(16) ^asne verige Svetog apostola Petra; Prep. Romilo Ravani~ki30.(17) Prepodobni Antonije Veliki31.(18) Sveti Atanasije Veliki; Sv. Maksim Arhiepiskop srpski01.(19) Prepodobni Makarije Egipatski; Sveti Marko Efeski02.(20) Prepodobni Jevtimije Veliki03.(21) Prepodobni Maksim Ispovednik; Sveti mu~enik Neofit

PITAWA I ODGOVORI: Koji je zna~aj imena deteta za wegov `ivot?U ve}ini slu~ajeva, roditeqi ime biraju prema zvu~nosti i pri tom se ni najmawe ne zamisle nad ~iwenicom da su svoje dete poverili svetitequ ~ije su mu ime dali i da to dete, na neki na~in, kao da postaje wegov hram. Time se pravi kolosalna, a ~ini mi se i tragi~na, gre{ka jer bi dete trebalo da bude posve}eno, ta~nije, povereno ~uvawu, za{titi i molitvama svetiteqa ~ije ime nosi. Trebalo bi da roditeqi izaberu ime onog svetiteqa koji im ne{to zna~i, tj. ~ije ih je `itije posebno “dotaklo” ili koji je, na bilo koji na~in, povezan sa za~e}em tog deteta. ... Kada po`ele da detetu daju ovo ili ono ime, roditeqi su du`ni da doznaju kakvo je `itije tog svetiteqa, {ta je to u wemu {to ih zadivquje, ali ne samo zvu~no{}u imena, nego unutra{wim sadr`ajem; trebalo bi da im bude jasno za{to `ele da wihovo dete bude pod osobitom za{titom tog svetiteqa ili, u svakom slu~aju, da se taj Sveti posebno moli za wega. Upravo zbog toga davawe imena detetu mo`e da ima ogroman zna~aj.

Mitropolit suro{ki Antonije (Blum)

POREKLO I ZNA^EWE IMENA: Ime Sava poti~e iz aramejsko-hebrejskog jezika (Saba) i zna~i: starac,

ded, mudrac. Pripisano tuma~ewe je: preobra`en, pravedan. Ime Rastko je skra}eni oblik starog srpskog imena Rastislav, koje zna~i:

onaj koji raste ili uzrasta u slavi Bo`ijoj, zemaqskoj ili nebeskoj. Sveti Sava je ovo ime dobio na kr{tewu, a na wemu se pokazalo zaista kao

svojevrsno znamewe: uzrastao je iz slave u slavu, iz zemaqske u nebesku. Akademik Matija Be}kovi} nam otkriva i jo{ jedno poreklo imena Rastko

- od re~i hrast, koje je sna`no, mo}no, razgranato drvo, od kojeg se se~e i Badwak, tj. vesnik Hristovog Ro|ewa. I u samoj re~i hrast nalazi se koren: rasti - u visinu, dubinu i {irinu. Zbog svoje ~vrstine, postojanosti i tra-

jnosti, hrast se koristi u gra|evinarstvu, {to nas opet upu}uje na podizawe (gra|evina), na simboliku uzdizawa i izgra|ivawa, koje je Sveti Sava utkao

u samu duhovnu su{tinu srpskog naroda, kao putokaz i opomenu.