BILTEN 11 B BEZBEDNOSNU POLITIKU ... · totalitarizma. On dodaje: „Borba protiv nje [Parade...

w w w . b e z b e d n o s t . o r g

BILTENROD I BEZBEDNOST

11 NOV 2012.

BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU

Urednice: Maja Bjeloš, Gorana Odanović Saradnici: Aurelija Đan, Isidora Stakić, Dragana Lalić, Selena Torlaković

SRBIJA

Učestvovanje žena u pregovaračkim timovima Srbije sa Kosovom (2)

Kako diskurs političkih partija utiče na (ne)bezbednost LGBT osoba u Srbiji? (4)

Žene vatrogasci u Srbiji (7) Kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja

nad ženama (8)

REGION

Primena Rezolucije 1325 na Zapadnom Balkanu (9)

NAJAVA DOGAĐAJA

Konferencija „NAP za primenu Rezolucije 1325 u SB UN- dijalog civilnog društva i institucija u Republici Srbiji“ (10)

Konferencija „Položaj žena u policiji i vojsci“ (10)


ROD I BEZBEDNOST | BROJ 11 [2]

Srbija

Učestvovanje žena u pregovaračkim timovima Srbije sa Kosovom U pregovaračkom timu Srbije sa Prištinom 2006. i 2007. godine učestvovale su dve žene. Dragana Matković je bila u timu prvenstveno kao članica ekspertskog dela i direktorka Zavoda za zaštitu spo-menika kulture. U drugim rundama pregovora uče-stvovala je i Sanda Rašković Ivić, kao predsednica koordinacionog tima za Kosovo i Metohiju. U pregovorima koji su sa Kosovom vođeni od 2010. godine do danas, nije poznato koje su žene pred-stavljale pregovarački tim, pa je pretpostavka da ih nije ni bilo. U najnovijim pregovorima sa Prištinom, koji treba uskoro da otpočnu, predstavljanjem drža-vne Platforme za pregovore o Kosovu, u pregovara-čkom timu će učestvovati Suzana Grubješić, potpre-dsednica Vlade Srbije za evropske integracije. GRAFIKON 1. BROJ ŽENA U PREGOVARAČKIM TIMOVIMA SA KOSOVOM

Kratak pregled pregovora sa Prištinom Pregovori vođeni o statusu Kosova počeli su na mirovnoj konferenciji o statusu Kosova u Rambujeu 1999. godine. Posle Rambujea, Beograd je učestvo-vao u tri faze pregovora sa Prištinom. Prva faza je počela 2006. godine, kada se odigralo pet rundi

pregovora, a 2007. godine su se održale tri runde pregovora. Godine 2006. pregovarački tim Srbije predvodio je koordinator pregovaračkog tima za Kosovo i Meto-hiju i savetnik predsednika Vlade Srbije. Pored njih, u pregovorima su učestvovali i predstavnici Srba sa Kosova kao i ekspertski tim. Od 7 predstavnika pre-govaračkog tima, bila je samo jedna žena, Gordana Matković, u ekspertskom timu.1 2007. godine, čla-novi pregovaračkog tima su bili predsednik Srbije, premijer i ministar spoljnih poslova. Devetočlani pr-egovarački tim je predstavljala ponovo samo jedna žena – Gordana Matković i to kao savetnica predse-dnika.2 Posle prekida dijaloga sa Prištinom 2010. godine ponovo se osniva pregovarački tim na čelu sa Bork-om Stefanovićem i pregovori o statusu se nastavlja-ju. Na čelu ovog tima je bio politički direktor MSP i njegov zamenik. Njih dvojica su bili stalni članovi tima, a, u zavisnosti od tema koje su na stolu, sme-njivali su se eksperti. S obzirom da nije bio poznat tačan broj i sastav pregovaračkog tima, ne može se sa sigurnošću tvrditi da je tim predstavljala ijedna žena. Ukoliko pretpostavimo da jeste, ona je bila nevidljiva u medijima. Zanimljivo je i to da je za vreme mandata Borka Stefanovića strategija o pre-govorima sa Prištinom bila označena kao ,,poverlji-va’’ i bila je poznata samo ministrima.3 Situacija danas Pregovori sa Prištinom treba ponovo zvanično da otpočnu objavljivanjem Platforme o pregovorima koja će ukazati na dalji tok dijaloga. Međutim, Plat-forma još uvek nije objavljena, a po rečima novog šefa tima za tehnička pitanja Dejana Pavićevića, pre-

1 B92 2 Danas 3 Politika

ženemuškarci

0

5

10

2006 2007 2010 2012

žene muškarci



govori će na početku biti tehnički, da bi se kasnije prešlo na ,,konkretnije i ozbiljnije teme koje su teže i malo veći zalogaj i za Beograd i za Prištinu.’’4 Na sastanku u Predsedništvu bili su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, potpredse-dnici Vlade Aleksandar Vučić i Suzana Grubješić, ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić i direktor Vladi-ne Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vu-lin. DIJALOG U BRISELU 2011. GODINE (TANJUG)

Učešće žena u dijalogu između Kosova i Srbije radi postizanja pravednog mira Uzimajući u vidu da sadržaj i strategija pregovora nisu dostupni javnosti, da u pregovaračkom timu postoji samo jedna žena, kao i to da se Platforma drži u javnosti, Žene u crnom uz podršku 13 OCD iz Srbije su predstavile Deklaraciju kojom zahtevaju učešće žena u pregovorima o budućnosti Kosova. U Deklaraciji se insistira na poštovanju Rezolucije 1325 SB UN o ,,Ženama, miru i bezbednosti“ na koju se Srbija obavezala. Jedan od važnih aspekata ove Rezolucije odnosi se na učešće žena u forma-lnim i neformalnim pregovorima i procesima izgra-dnje mira.

4 Youtube

ŽENE U CRNOM ZAHTEVAJU:

da Beograd poštuje dokumente koje je prihvatio i

institucije koje je osnovao u vezi sa Rezolucijom 1325 da obezbedi učešće žena u pregovaračkoj delegaciji i

formulisanju polaznog dokumenta za pregovore, u skladu sa NAP-om za primenu Rezolucije 1325,

da državni vrh informiše celokupnu javnost o nacrtu državne platforme za pregovore o Kosovu, jer to ne sme da bude državna tajna – tiče se ljudske bezbednosti svih građanki i građana, a posebno činjenice da je odnos Srbije prema Kosovu jedna od najvažnijih determinanti evropskog statusa Srbije

da, u skladu sa Rezolucijom 1325, Srbija učini ono

što se od nje traži, odnosno da „spreči nekažnjivost i krivično goni odgovorne za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući i one koji se odnose na seksualno i drugo nasilje nad ženama i devojkama”,

da se postavi pitanje nestalih, koje za nas nije samo

„humanitarno“ pitanje budući da je, prema međunarodnim podacima, 1.886 ljudi i dalje evidentirano kao „nestali“, od čega je 500 nealbanaca (Srbi, Romi i ostali),

da Beograd u pregovorima poštuje Rezoluciju 1244

SB UN iz 1999. godine: nema povratka na stanje od pre NATO bombardovanja, nema prisajedinjenja Kosova drugoj državi i nema podele Kosova; tražimo da Beograd u pregovorima poštuje ova tri postulata koja je definisala Kontakt grupa,

da Beograd u pregovorima poštuje činjenicu da je 91

država od 193 članice UN priznala nezavisnost Kosova, a da Kosovo kao suverenu državu priznaju i 22 od 27 članica EU, kao i da su dobrosusedski odnosi sa Kosovom jedan od uslova približavanja Srbije EU

Deklaracija Žena u crnom predstavljena 7. Novembra, 2012 (www.zeneucrnom.org)



Zašto je važno aktivno učešće žena u mirovnim pregovorima? ,,Nismo odlučivale o ratu, hoćemo da odlučujemo o miru.’’ (Žene u crnom, Beograd) Žene su na međunarodnom nivou marginalizovane u mirovnim procesima i misijama i skoro uvek imaju malu moć odlučivanja. Učestvovanje žena u miro-vnim procesima i izgradnji mira je važno jer se time obezbeđuje dugotrajan i održiv mir. Koncept mira ne predstavlja samo odsustvo rata i ne treba da se posmatra na tradicionalni militaristički način već kao odsustvo svakog vida nasilja. S obzirom da su žene te koje u ,,miru“ najviše trpe nasilje, a koje su istorijski konstantno izostavljane sa pozicija odluči-vanja kako u ratu tako i u miru, glas žena u mirovn-im procesima je od velikog značaja. Poslednje istraživanje UNWOMEN-a sprovedeno u pet država: Avganistanu, Nepalu, Liberiji, Pakistanu i Siera Lioneu, govori da su žene aktivne u procesi-ma izgradnje mira stvaranjem koalicija i neformalnih grupa ali samo do tačke kada su oni neformalni, a kada procesi i dogovori pređu u formalne tada žene postanu nevidljive i isključuju se iz procesa.5 Žene u Crnom su još 2006. godine sa Mrežom Žena Kosova organizovale Mirovnu Žensku Koaliciju. Žene u crnom navode da su u pregovorima o statu-su Kosova žene prisutne samo kao „ukras“ – u svim pregovorima je učestvovala u proseku jedna žena. Pored toga, iako je jedna žena učestvovala u pre-govorima, Žene u Crnom su smatrale da ona nije predstavljala žene iz Srbije niti interese za koje se ženske grupe zalažu, tako da se stiče utisak da nije ni postojalo žena u pregovaračkom timu. Trenutna situacija u kontekstu Srbije i Kosova je slična jer se postavlja pitanje kako i da li Suzana Grubješić može da predstavlja interese žena za koje se zalaže civilni sektor u Srbiji i na Kosovu. Takođe

5 Guardian

se postavlja pitanje kada se pređe sa tehničkih pre-govora na kvalitativne, koliko će se zahtevi ženskih grupa u Srbiji i na Kosovu biti uzeti u obzir. Ukoliko ne bude žena u pregovaračkom timu Srbije, ili one ne budu predstavljale interese žena, malo je verovatno da će država Srbija ispuniti obaveze koja proističu iz Rezolucije 1325. Ono na šta se Srbija obavezala Nacionalnim akcionim planom za spro-vođenje R 1325 jeste aktivno učešće žena u mirovn-im pregovorima. Međutim, u procesu dijaloga sa Prištinom pregovarački tim i Vlada Srbije su pokaza-li potpuno odsustvo saradnje sa organizacijama civilnog društva kao i ženskim organizacijama. Iako Rezolucija nije pravno obavezujućeg karaktera, ona povlači moralno-političku odgovornost Srbije. Autorka: Aurelija Đan, psihološkinja i stažistkinja BCBP-a Izvori: Guardian, Politika, Danas, B92

Kako diskurs političkih partija utiče na (ne)bezbednost LGBT osoba u Srbiji? Bezbednost i borba protiv nasilja nad pripadnicima seksualnih manjina još uvek je jedan od ključnih problema LGBT zajednice u Srbiji. Učestali napadi i pretnje LGBT osobama, sporost pravosuđa u pre-dmetima koji se tiču nasilja i diskriminacije na osno-vu seksualne orijentacije, kao i treća po redu zabra-na održavanja Parade ponosa, dokaz su nespre-mnosti države da na adekvatan način zaštiti prava LGBT manjine. Ovakvom stanju u velikoj meri do-prinosi i javni diskurs o pitanjima homoseksualn-osti i LGBT prava, pre svega diskurs pojedinih političkih partija koji – manje ili više eksplicitno – reprodukuje homofobne stereotipe i time podstiče širenje mržnje prema pripadnicima LGBT populacije.



Pokret Dveri Među najglasnijim protivnicima priznavanja jednak-ih prava LGBT osobama su predstavnici ekstremno desničarskog pokreta Dveri. Dveri se u svom politi-čkom programu zalažu za patrijarhalni model poro-dice, dajući biološkom opstanku nacije prioritet u odnosu na individualna prava (Dveri, 2011). Kada je reč o seksualnoj orijentaciji, Dveri umesto opšte-prihvaćenog termina „homoseksualnost“, insistiraju na upotrebi termina „homoseksualizam“ koji sugeri-še da se ne radi o ličnom svojstvu, nego o ideologiji i to, kako tvrde, totalitarnoj. Povodom ovogodišnje najave Parade ponosa, predstavnik Dveri Vladan Glišić je izjavio: „Želimo da obavestimo javnost da se ovde ne radi o borbi za ljudska prava, kako to prikazuju gej aktivisti, već o promociji totalitarne i destruktivne ideologije“ (Blic, 2012). Izjednačavajući vrednosti za koje se zalažu LGBT aktivisti sa ideolo-gijama totalitarnih režima, Glišić je faktički dao legitimitet borbi protiv Parade ponosa, i to svim onim sredstvima koja su dozvoljena u borbi protiv totalitarizma. On dodaje: „Borba protiv nje [Parade ponosa] treba da se sprovede kroz institucije, ali ukoliko se gej parada održava na ulici, borba protiv nje, takođe, mora biti na ulici“ (Isto). Budući da je Parada ponosa po svojoj suštini događaj koji se održava u javnom prostoru, tj. na ulici, Glišićeva izjava predstavlja direktan poziv na uličnu borbu protiv učesnika Parade. Predstavnici pokreta Dveri insistiraju na tome da je Parada ponosa samo prvi korak ka uspostavljanju totalitarnog „gej-poretka“ u Srbiji koji bi bio pretnja tradicionalnim vrednostima (B92, 2012; Press, 2012). Iako se pokret za LGBT prava suprotstavlja patrijar-hatu kao dominantnom modelu uređenja porodičn-ih i društvenih odnosa, kao i mešanju crkve u pro-cese političkog odlučivanja, jasno je da priznavanje jednakih prava LGBT osobama ni na koji način ne bi ugrozilo porodični život heteroseksualnih parova, niti slobodu veroispovesti pravoslavnih vernika.

Imajući to u vidu, možemo zaključiti da diskurs pre-dstavnika Dveri ustvari ima za cilj širenje moralne panike i mržnje prema LGBT manjini, pa samim tim i podizanje spremnosti na nasilje prema osobama drugačije seksualne orijentacije. Jedinstvena Srbija Pored predstavnika Dveri, i Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, dobro je poznat javnosti po svojim homofobnim stavovima. Novem-bra 2011. godine, protiv Palme je doneta prvoste-pena presuda za tešku diskriminaciju LGBT osoba isvršenu kroz govor mržnje (GSA, 2012). Konkretno, Palma je osuđen zbog svoje izjave da je homoseks-ualnost bolest. Međutim, u septembru 2012. godi-ne, Apelacioni sud je ukinuo ovu presudu zbog po-vrede parničnog postupka i vratio je na ponovno suđenje (Blic, 2012), dok je Palma nastavio sa šire-njem mržnje protiv pripadnika LGBT manjine. Ove godine, pre zvanične odluke o zabrani Parade po-nosa, Palma je izjavio za medije da Parade neće biti, nazivajući je „Paradom srama“, i ističući da ona predstavlja „udar na porodicu, SPC i verske zajedni-ce“ (Kurir, 2012). Stavovi Dragana Markovića Palme zasnivaju se na sličnoj (nacionalističkoj) argumenta-ciji kao i stavovi Dveri – oni tvrde da je homoseks-ualnost pretnja tradicionalnim vrednostima, naciji i veri, kao i „normalnoj“ porodici. Međutim, treba imati u vidu posebnu opasnost koju predstavljaju Palmine izjave, u svetlu činjenice da je njegova pa-rtija članica vladajuće koalicije, te da Palma govori sa pozicije državne vlasti. Na taj način, potencija-lnim napadačima na učesnike Parade ponosa šalje se poruka da država deli njihove stavove po pitnju homoseksualnosti, i da će im, posledično, pružiti zaštitu. Do sada jedini političar koji je pravosnažno osuđen za diskriminaciju i govor mržnje protiv LGBT osoba je funkcioner Demokratske stranke Srbije Nebojša Bakarec. Presuda protiv Bakareca je doneta zbog njegovog teksta na sajtu vidovdan.org, u kome je tvrdio da je homoseksualnost nenormalna i da je treba lečiti psihijatrima i psiholozima.



Parada kao bezbednosni problem Ivica Dačić je, kao ministar unutrašnjih poslova, ove godine po treći put zabranio održavanje Parade ponosa. Za razliku od retorike predstavnika Dveri i Dragana Markovića Palme, Dačićeva retorika ugla-vnom nije otvoreno homofobna. Međutim, Dačićev narativ o Paradi ponosa govori mnogo o njegovom odnosu prema zaštiti prava i bezbednosti LGBT manjine. Prvo, Dačić je uoči otkazivanja Parade ponosa istakao da Parada nije pitanje ljudskih prava već isključivo bezbednosno pitanje (Politika, 2012). Ovo ukazuje na njegovo nastojanje da problema-tiku Parade depolitizuje i predstavi kao ideološki neutralnu, što ona svakako nije. Drugo, kada je reč o samom bezbednosnom aspektu Parade ponosa, Dačić je o razlozima njenog otkazivanja uvek govo-rio kao o bezbednosnim rizicima, a ne bezbedno-snim pretnjama. Za razliku od bezbednosne pretnje koja podrazumeva jasno definisanu opasnost i oba-vezu države da je otkloni, bezbednosne rizike je teško predvideti i nemoguće u potpunosti otkloniti (Ejdus, 2012). Dakle, Dačić je konkretne i dobro poznate organizacije koje već godinama prete na-siljem označio kao bezbednosni rizik – iako one ustvari predstavljaju bezbednosnu pretnju – i time državu faktički oslobodio odgovornosti za neuspeh u otklanjanju ove opasnosti. Govoreći o konkretnim organizacijama ne kao o političkim subjektima, već kao o maglovitom i depersonalizovanom riziku, Da-čić je još jednom negirao politički aspekt borbe za

ljudska prava LGBT osoba. Treće, Dačić je ove godine otvoreno osudio izložbu „Ecce Homo“ koja je organizovana u okviru Nedelje ponosa, ocenjuju-ći da ova izložba vređa verska osećanja i da je, kao takva, doprinela zabrani Parade ponosa (RSE, 2012). Ovom izjavom, Dačić nije samo doveo u pitanje slobodu izražavanja, nego je i organizatore Parade proglasio krivima (bar delimično) za njeno neodrža-vanje, što je očigledna zamena teza. Održavanje Parade ponosa, kao mirnog javnog skupa, je pravo zagarantovano Ustavom, i za nemogućnost ostva-rivanja ovog prava može biti kriva jedino država. Dačićev narativ o Paradi ponosa ima dva, među-sobno povezana efekta; prvi je diskurzivna depoliti-zacija borbe za LGBT prava, koja u velikoj meri otežava ili čak onemogućava otklanjanje bezbedno-snih pretnji, a drugi je amnestiranje države od odgovornosti za nemoć, ili pak nedostatak političke volje, da zaštiti prava i bezbednost LGBT manjine. U diskursu protivnika Parade ponosa sve jasnije se očitava jedna tendencija: svi oni tvrde da nemaju ništa protiv LGBT osoba. Ono što im smeta je postojanje LGBT populacije kao političkog subjekta – njihov ulazak u javnu sferu. Ovu tendenciju najbo-lje oslikava sada već „čuvena“ izjava gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa da seksualno opredeljenje treba da ostane u okviru četiri zida. Na taj način, LGBT osobama šalje se poruka da će biti bezbedne sve dok ne izađu iz privatnog i ne zakorače u javni prostor. Međutim, jasno je da bezbednost podrazu-meva ne samo bezbednost „u četiri zida“, nego i bezbednost u javnoj sferi. Zaštita bezbednosti LGBT manjine zahteva promenu dominantnog diskursa i garantovanje ljudskih prava LGBT osoba, što uklju-čuje i pravo na javno okupljanje i politički protest. Autorka: Isidora Stakić, diplomirana politikološkinja i stažistkinja BCBP-a Izvori: B92. Blic, Blic, Ejdus, Gej Strejt Alijansa, Kurir, Politika, Press, Radio Slobodna Evropa



Žene vatrogasci u Srbiji Tražeći pomoć vatrogasno-spasilačke službe, građani su se polako navikli na činjenicu da se na broj 193 javljaju žene i da im mogu adekvatno odgovoriti na svako njihovo pitanje, isto kao i njihove muške kolege. Žene vatrogasci u Srbiji prošle su kroz isti vatro-gasni kurs, teorijsku i praktičnu obuku, kao i njihove kolege. Međutim, vatrogaskinje i vatrogasci ne oba-vljaju iste poslove. U intervencijama, akcijama ga-šenja požara i spašavanja ljudi i njihove imovine, učestvuju samo muškarci. Žene su uglavnom zadu-žene za poslove komunikacije – prijem dojave poža-ra, slanje ekipa na teren, komunikaciju sa ekipama na terenu, izradu izveštaja nakon intervencije. One gotovo nikada ne idu na teren, a onda kada to čine, njihova zaduženja opet se svode na komunikaciju i održavanje veze u komandnom vozilu. U vatrogasno-spasilačkoj brigadi Beograda od uku-pnog broja zaposlenih svega 5% čine žene. Ovakvo stanje će se teško izmeniti, imajući u vidu kulturnu „mačo“ etiketu ovog zanimanja, predominantno muško radno okruženje i kulturni obrazac koji na-

meće potiskivanje žena u druge redove kao „n-ežniji“ i „slabiji“ pol koji treba zaštititi, a ne pro-fesionalno posmatrati kao ravnopravnu kole-ginicu. U zemljama gde je znatno viši nivo anga-žovanosti žena u ovom tradicionalno „muško-m“ zanimanju, poput SAD i Velike Britanije, vatrogaskinje se kon-

tinuirano suočavaju sa pritiskom stalnog dok-azivanja da su dorasle zahtevima profesije. Neretko se dešava da nakon višegodišnje profesionalne karijere u vatrogasno-spasilačkim službama, napuš-taju posao revoltirane, sa osećanjem gorčine ali i svojevrsnog olakšanja. Najčešći razlozi za to su ose-ćanje izolovanosti na poslu zbog relativno malog broja koleginica, nedovoljna podrška radnog kole-ktiva koji nameće osećaj inferiornosti, različiti oblici psihičkog, a nekad i fizičkog uznemiravanja. Neke od njih jednostavno ne mogu da izdrže da i posle nekoliko godina rada i dalje budu tretirane kao pioniri u poslu samo zbog toga što su žene. Dominantni stav muškaraca zaposlenih u vatro-gasnim službama, koji je svojevremeno potvrđen nalazima Inspektorata vatrogasne službe u Velikoj Britaniji, je snažno protivljenje profesionalnom an-gažmanu žena u operativnim poslovima. Izuzetno veliki broj njih smatra da žene naprosto nisu u mo-gućnosti da obavljaju ovaj „muški posao“. Oni veruju da nijedna žena nije dovoljno snažna ili u zadovoljavajućoj formi da odgovori zahtevima pro-fesije. Takođe, ove stavove potkrepljuju i tvrdnjom da su standardi posla znatno spušteni kako bi se žene zaposlile i ostale u službi. Žene koje su pri-hvaćene kao ravnopravne koleginice vatrogascima, pre su izuzetak nego pravilo. NAJČEŠĆI PROBLEMI SA KOJIMA SE SUOČAVAJU VATROGASKINJE

Skepticizam u pogledu ženskih kompetencija da budu vatrogasci

Seksualno uznemiravanje Vatrogasne stanice prilagođene samo muškarcima Zaštitna oprema i uniforma prilagođene su

muškarcima Žene ugrožavaju nečiju percepciju sopstvene ličnosti

(biti vatrogasac ne učvršćuje dovoljno nečiju muškost ukoliko time mogu da se bave i žene)

Vatrogaskinje ili kancelarijske radnice?



Istraživanja o položaju žena vatrogasaca u Srbiji su retka i nedovoljno ukazuju na motive njihovog za-pošljavanja u vatrogasnim službama, kao i na to da li su one zadovoljne trenutnim nivoom (ne)angažo-vanosti na terenskim poslovima.

Osim pronalaženja zaposlenja, svakako treba imati u vidu da je bar jedan broj vatrogaskinja kao motiv imala nešto više od kancelarijskog rada na komuni-kacijama. Vatrogaskinja Dragica Vilotić, pomoćnica šefa smene vatrogasno-spasilačke brigade Beograd, koja je u službi od 1999. godine, kaže da bi volela da „uzme mlaznicu i uđe u požar kao navalna gru-pa“6. U sklopu kursa to je rađeno na vežbama, ali ona još uvek nije imala prilike da učestvuje u gaše-nju požara. Ukoliko žene u Srbiji prolaze vatrogasne kurseve koji uključuju visinske vežbe, vežbe sa opasnim ma-terijalima i slično, a ne učestvuju u intervencijama gde bi stečena znanja i veštine primenile, postavlja se pitanje da li je zanimanje „vatrogaskinja“ samo formalni naziv profesije koju žena obavlja u kance-larijama vatrogasno-spasilačkih jedinica. Da li je za takav posao stoga nužno i smisleno prolaziti kroz kurs za vatrogaskinje?

6 TV prilog emitovan na TV Šumadija u sklopu vesti u 18h,

20.3.2012.

Autorka: Dragana Lalić, apsolventkinja Fakulteta političkih nauka i stažistkinja BCBP-a Izvori: International Assoccitaion of Women in Fire & Emergency Services, Blic Žena, TV prilog o ženama vatrogascima emitovan na TV Šumadija u sklopu vesti u 18h, 20.3.2012.

Ni jedna žena manje, ni jedna mrtva više! Kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama I ove godine kampanja protiv nasilja nad ženama je počela 25. novembra (Međunarodni dan borbe pro-tiv nasilja nad ženama) i trajaće do 10. decembra (Međunarodni dan ljudskih prava) 2012. godine. Kampanja je započela simboličnim postavljanjem spomen ploče „Nijedna žena manje, ni jedna mrtva više“ na Trgu Republike u Beogradu. Time se želi odati počast svim ženama, žrtvama nasilja. U sklopu kampanje će biti upućen zahtev Skupštini Republike Srbije da usvoji Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici – prvi pravno obavezujući među-narodni dokument u Evropi koji se bavi pitanjem prevencije nasilja nad ženama, zaštitom žrtava i kažnjavanjem učinilaca, a trenutno se smatra najna-prednijim međunarodnim instrumentom zaštite lju-dskih prava u ovoj oblasti. Srbija je zvanično pristu-pila Konvenciji u aprilu ove godine, a da bi počela da se primenjuje potrebno je da Skupština usvoji Zakon o ratifikaciji te Konvencije. Od početka ove godine u Srbiji je ubijeno 28 žena, a prošle godine 29 žena i sve su poznavale svog ubicu (supruga, partnera, sina, oca).



Kampanju organizuju Mreža Žene protiv nasilja, Au-tonomni ženski centar, Rekonstrukcija Ženski fond, Žene u crnom, Škart+Proba i ACT Women. Region

Primena Rezolucije 1325 na Zapadnom Balkanu Od 2000. godine, kada je Savet bezbednosti UN jednoglasno usvojio rezoluciju 1325, do danas, države Zapadnog Balkana teško da se mogu po-hvaliti napretkom u primeni ove Rezolucije. Samo dve države Zapadnog Balkana usvojile su Akcione planove (AP) za implementaciju rezolucije: Bosna i Hercegovina – 2010. i Srbija – 2011. godine. U Makedoniji je formirana radna grupa za izradu Akci-onog plana, dok je na Kosovu7 taj zadatak dodeljen Agenciji za rodnu ravnopravnost. U Albaniji je po-treba za sprovođenjem Rezolucije deklarativno pri-hvaćena, ali se još uvek malo toga radi na njenoj implementaciji. Zato se postavlja pitanje koliko zacrtanih ciljeva je do danas ostvareno i koliko se zapravo radi na primeni Rezolucije u regionu.

Napredak u primeni Rezolucije regionu je u ovom trenutku teško proceniti. Tek kada u svim državama

7 U skladu sa UN Rezolucijom 1244.

budu usvojeni Akcioni planovi, sa jasno postavlje-nim zadacima i rokovima, moći će se vršiti praćenje i procena situacije. Analizirajući procese na Kosovu i u Albaniji i Makedoniji, mora se primetiti da izrada akcionih planova prolazi kroz serije ozbiljnih debata u koje su uključeni i vladin i nevladin sektor, što bi moglo da vodi saradnji na zajedničkoj implemen-taciji budućeg plana, što bi pak doprinelo redovnoj kontroli postignutih rezultata. Zanimljiv je podatak da je trenutna zamenica premijera Kosova, Edita Tahiri, jedna od predvodnica Regionalne ženskog lobija za mir bezbednost i pravdu, koji okuplja poli-tičarke i aktivistkinje iz regiona. Poseban akcenat stavlja se na saradnju ovih zemalja u kojima AP još uvek nije kreiran. U Makedoniji, kao priprema izradi AP, vrši se monitoring nad primenom Zakona o jednakim mogućnostima i teži se što većem uključi-vanju žena u organe suda, vojske i policije, kao i što većem prisustvu u mirovnim misijama. Sa druge strane, iako je NAP za primenu rezolucije 1325 u Srbiji donet pre dve godine, ženske nevladi-ne organizacije, koje su uključene u nezavisan mo-nitoring primene NAP, ističu da država nije ostvarila zavidne rezultate. Žene u crnom su ove godine objavile publikaciju „Nezavisni monitoring primene rezolucije 1325 u Srbiji, u kojoj naročito ističu pro-blem nedostatka kontrole u primeni rezolucije, kao i zanemarivanje tema koja ne spadaju u sektor bez-bednosti. Prvi (i jedini) godišnji izveštaj o napretku u primeni NAP za sprovođenje Rezolucije 1325, Ministarstvo odbrane je izdalo u junu ove godine. Od tada je jako malo informacija o daljim aktivnostima državn-ih institucija na sprovođenju NAP 1325 došlo do ja-vnosti. Kritike se odnose i na to da se osim usvaja-nja tehničkih akata, poput izmena Zakona o izboru odbornika i poslanika, i osnivanja tek nekoliko tela koja bi bila nadležna za sprovođenje Rezolucije, još uvek čeka na suštinske promene, poput suočavanja sa problemom diskriminacije žena sektoru bezb-ednosti. I u Nezavisnom izveštaju o sprovođenju NAP 1325 u Srbiji, koji je izdao BCBP 2012. godine,



jedna od najvećih zamerki je netransparentnost u sprovođenju NAP. Pored toga, ističe se da je zbog kašnjenja u formiranju bitnih tela za sprovođenje NAP, veliki broj aktivnosti pomeren za 2012. godi-nu. „Izvještaj o provedbi Akcionog plana za implemen-taciju UNSC Rezolucije 1325 „Žene, mir i sigurnost“ u Bosni i Hercegovini za 2011. godinu“ pokazuje da je zastupljenost žena na svim nivoima izvršne vlasti i dalje niska, kao i da još uvijek postoji niz faktora koji pogoduju trgovini ljudima u BiH. Ipak, ističe se napredak u promociji uloge žena u mirovnim misi-jama. Na osnovu analiziranih akcionih planova i aktivnosti vlada zemalja Zapadnog Balkana, stiče se zaključak da je još uvek dug put do potpunog sprovođenja Rezolucije 1325. Jedan od osnovnih preduslova svakako će biti uključivanje zainteresovanih OCD u taj proces i sprovođenje njihovih preporuka. UN WOMEN je 2011. godine pokrenuo trogodišnji regionalni projekat Unapređivanje implementacije UNSCR 1325 o ženama, miru i bezbednosti u Zapadnom Balkanu. Cilj projekta je kreiranje normativnog okvira za unapređenje UNSCR 1325 i podršku sektoru bezbednosti i civilnom društvu u implementaciji Rezolucije. Jedan od ciljeva projekta je pomoć Makedoniji, Kosovu u okviru Rezolucije 1244 i Albaniji da izrade svoje akcione planove za implementaciju Rezolucije. Autorka: Selena Torlaković, studentkinja master studija na Fakultetu političkih nauka i stažistkinja BCBP-a Izvori: Žene u crnom (2012) Nezavisni monitoring primene Rezolucije 1325 u Srbiji, BCBP (2012) Nezavisni izveštaj o sprovođenju NAP 1325 u Srbiji

Najava događaja

Konferencija „NAP za primenu Rezolucije 1325 u SB UN – dijalog civilnog društva i institucija u Republici Srbiji“ Vreme: 11. decembar 2012. godine Kontakt: Gorana Odanović [email protected] Kratak opis: Za uključivanje politike rodne ravnopravnosti u up-ravljanje sektorom bezbednosti u Srbiji neophodni su podrška, znanje i iskustvo civilnog društva. Zato je potrebno je da se što veći broj OCD uključi u sp-rovođenje NAP 1325. Preduslov za to je da insti-tucije bezbednosti počnu da dele informacije o akti-vnostima koje preduzimaju zarad sprovođenja NAP i da se otvore za saradnju sa zainteresovanim OCD. Konferencija zato treba da doprinese uspostavljanju redovnog kanala komunikacije između OCD koje se bave bezbednošću i zaštitom ljudskih prava i insti-tucija bezbednosti, prvenstveno policije i vojske.

Konferencija „Položaj žena u policiji i vojsci“ Vreme: 21. decembar 2012. godine Kontakt: Maja Bjeloš [email protected] Kratak opis: Nakon istraživanja o zastupljenosti žena u sektoru bezbednosti, Beogradski centar za bezbednosnu politiku je sproveo kvalitativno istraživanje o polo-žaju žena u policiji i vojsci i institucionalnim meha-nizmima zaštite žena od rodno zasnovane diskrimi-nacije. Konferencija „Položaj žena u policiji i vojsci“ je prilika da se predstave rezultati pilot istraživanja Centra i da se sa predstavnicima državnih organa i



civilnog društva razgovara o ovim i srodnim tema-ma. Konferencija i istraživanje se realizuju uz podr-šku Misije OEBS u Srbiji. Podršku istraživanju je, ta-kođe, pružila i institucija Poverenika za zaštitu ravn-opravnosti. BILTEN ROD I BEZBEDNOST 11 Urednice: Maja Bjeloš, [email protected] Gorana Odanović, [email protected] Saradnici: Aurelija Đan, [email protected] Isidora Stakić, [email protected] Dragana Lalić, [email protected] Selena Torlaković, [email protected] Dizajn: Saša Đorđević, [email protected] Kontakti redakcije: Beogradski centar za bezbednosnu politiku Gundulićev venac 48/II, 11000 Beograd, Srbija. Tel/faks: 011- 32 87 226, 32 87 334 E-mail: [email protected] Web: www.bezbednost.org Standardi za objavljivanje teksta u Biltenu: Dužina teksta: tekst ne treba da bude duži od 350 do 500 reči. Font: Times New Roman 12, prored 1.5.

Ova publikacija nastala je u okviru projekta Unapređenje primene Rezolucije 1325 SB UN Žene, mir i bezbednost na zapadnom Balkanu (2011-2013.) koji UN Women sprovodi uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške.

Stavovi izraženi u publikaciji pripadaju isključivo autorima, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a. ***** ROD i bezbednost [Elektronski izvor] : bilten / urednice Maja Bjeloš, Gorana Odanović. - [Onlajn izd.]. - Elektronski časopis. - 2011, br. 1 (jun)- . - Beograd : Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2011- Način dostupa (URL): http://www.ccmr-bg.org/ Način dostupa (URL): http://www.bezbednost.org/. - Mesečno. - Nasl. sa nasl. ekrana. - Opis izvora dana 25. 08. 2011. - Varijantni naslov: Bilten rod i bezbednost ISSN 2217-6551 = Rod i bezbednost (Online) COBISS.SR-ID 18585370

BILTEN 11 B BEZBEDNOSNU POLITIKU ... · totalitarizma. On dodaje: „Borba protiv nje [Parade...

Documents

Transcript of BILTEN 11 B BEZBEDNOSNU POLITIKU ... · totalitarizma. On dodaje: „Borba protiv nje [Parade...