1

BIBLIJSKO

POSVEENJE

ELLEN G. WHITE

A sam Bog mira da posveti vas cijele u svaemu; I cijel va duh i dua i tijelo da se sauva bez krivice za

dolazak Gospoda naega Isusa Hrista. (1.Solunjanima 5:22-23)

Prevod: Zdravko Barjaktarevi

Digitalizacija: Dragoslav Kresac

2

Sadraj: Jedna re itaocima............................................. 5 Glava 1 Uporeivanje pravih i lanih teorija..................... 6 Osueno samopravdanje....................................................... 7 Zamena oseaja za razumevanje........................................ 8 Vreme probe........................................................................ 9 Zato je Hristos bio odbaen?.............................................. 12 Krotost je rod Duha.............................................................. 13

Glava 2 Danilova naela umerenosti................................ 15 Probni kamen......................................................................... 16 Ni ogranien, ni fanatik.......................................................... 17 Nepogreivi karakter.............................................................. 18 Boje odobravanje drae od ivota....................................... 19 Bog opravdava svoga slugu................................................. 20 Samokontrola stanje posveenja....................................... 20

Glava 3 Obuzdavanje apetita i strasti............................... 21 Ne jedan nemogui standard................................................ 22 Jedna neoskrvljena rtva...................................................... 23 Razdraljiva sredstva i narkotici........................................... 24 elje koje ratuju protiv due................................................. 25 Duvan................................................................................... 27 Tein i kofein.......................................................................... 28

Glava 4 Uarena pe.......................................................... 29 Tajna otkrivena...................................................................... 31

3

Zlatni lik................................................................................. 32 U prisustvu Svemogueg...................................................... 34 vrsto potenje i posveeni ivot......................................... 34 Lekcija za kukavice............................................................... 36 Glava 5 Danilo u lavljoj jazbini.......................................... 37 Primer smelosti i vernosti..................................................... 38 Bog moj posla anela svojega............................................. 40

Glava 6 Danilove molitve................................................... 40 Ozbiljnost i topla usrdnost.................................................... 41 Nebeski vesnik..................................................................... 42 Traiti mudrost od Boga....................................................... 43 Carske asti za Danila.......................................................... 45

Glava 7 Karakter apostola Jovana................................... 46 Nova stvar kroz milost........................................................... 48 Zadaci u izgradnji karaktera.................................................. 49 Ponositost i ambicija ukoreni................................................ 51 Jovan i Juda......................................................................... 52 Glava 8 Jovanova propovednika sluba....................... 53 Oaloen otrovnim zabludama........................................... 55 Nema kompromisa sa grehom.............................................. 57 Nema posveenja bez poslunosti....................................... 58 Bog se nije promenio............................................................ 60

Glava 9 Jovan u izgnanstvu............................................. 61

4

Boji svedok nije uutkan..................................................... 62 Glas prirode.......................................................................... 64 Svetkovatelj subote.............................................................. 65 Zajedno sa Bogom............................................................... 66 Velianstvo Boje................................................................. 68 Vizija o Hristu....................................................................... 69 Jovanova poniznost............................................................. 71

Glava 10 Karakter Hriana................................................ 72 Ljubav prema Bogu i oveku................................................ 73 Slediti uzor............................................................................ 74 Jedinstvo sa Hristom je nae prvenstvo............................... 76 Pavlova molitva za zajednicu............................................... 76 Stepen svetosti..................................................................... 78 Volja Boija........................................................................... 78

Glava 11 Hriansko prvenstvo......................................... 80 ivot vere............................................................................. 81 Otpor iskuenju.................................................................... 81 Posmatranje oima vere...................................................... 82 Smirenost duha.................................................................... 83 Ispravne religiozne navike.................................................... 84 Vrednost jedne due............................................................. 84 Jedno progresivno delo........................................................ 85 Pavlovo klicanje pobedi........................................................ 86

5

Jedna re itaocima ove Knjiice

Pod glavnim naslovom Posveenje pojavila se u prvim izdanjima Rewiev and Herald-a za 1881.godinu jedna serija od jedanaest korisnih lanaka iz pera Ellen G. White. Piui sa dubokim iskustvom u Bojim stvarima i sa umom i srcem rasvetljenim svetim Duhom, ona je paljivo istraivala elemente pravoga posveenja i uporeivala ih sa razliitim nepotenim, ali popularnim teorijama o ovom predmetu. U istoj deceniji ovih jedanaest lanaka bili su sakupljeni i tampani kao knjiica pod naslovom Biblijsko posveenje, i pojavila se u januaru 1889 godine, kao malo svedoanstvo broj 1 Biblijske Studentske Biblioteke. Godine 1937, pod poznatijim naslovom Posveeni ivot, ovaj materijal je bio ponovo tampan sa dodatkom jednog lanka iz dela Proroci i carevi i knjiica je dobila sadanji oblik, u kome je vie puta tampan. Ova malena knjiica dospela je do mnogih hiljada italaca.

Odbor za spise Ellen G. White

6

Glava 1 Uporeenje pravih i lanih

Teorija Biblijsko posveenje obuhvata celo bie duh, duu i telo. To je ideja o pravom i sveoptem posveivanju. Apostol Pavle se molio za crkvu u Solunu da bi se mogla radovati ovom velikom blagoslovu. A sam Bog mira da posveti vas cijele u svaemu; I cijel va duh i dua i tijelo da se sauva bez krivice za dolazak Gospoda naega Isusa Hrista. (1.Solunjanima 5:22-23) Postoji u religioznom ivotu jedna teorija o posveenju koja je lana sama po sebi i opasna po svome uticaju. U mnogim sluajevima oni koji priznaju posveenje, ne poseduju isto u pravom smislu. Njihovo posveenje se sastoji u prianju i formalnom bogosluenju. Oni koji stvarno tee za savrenim hrianskim karakterom, nee nikada gajiti misao da su oni bezgreni. Njihov ivot moe biti nezazoran, oni mogu biti ivi predstavnici istine koju su prihvatili, ali to vie upravljaju misli na Hristov karakter, i to se vie pribliuju Njegovom boanskom liku, tim vie e upoznati Njegovo besprekorno savrenstvo, i sve dublje e oseati svoje sopstvene pogreke. Kada osobe tvrde da su svete, one odaju dovoljno dokaza da su daleko od toga da su svete. One ne uviaju svoje vlastite slabosti i nedostatke. Oni smatraju da odsjajivaju Hristovim likom ako imaju pravo poznanje o Njemu. to je vee rastojanje izmeu njih i njihovog

7

Spasitelja, utoliko vie izgledaju pravedni u svojim oima. Ali kada sa pokajnikim i poniznim poverenjem razmiljamo o Isusu, koji je bio prikovan za nae grehe i optereen naim brigama, tada emo nauiti da hodimo Njegovim stopama. Gledanjem na Njega mi se preobraavamo u Njegovo boansko oblije. I kada se ovo delo vri u nama, tada neemo govoriti da smo pravedni, nego emo uzdizati Hrista, oslanjajui svoje nemone due na Njegove zasluge.

Osueno samopravdanje

Na Spasitelj je uvek osuivao samopravednost. On je uio svoje uenike da je najvei uzor religije onaj, koji se otkriva na jedan ist i skroman nain. On ih je upozorio, da izvravaju svoja dela milosti tajanstveno, bez isticanja, radi asti i hvale meu ljudima, ve na slavu Boju, oekujui svoju nagradu u budunosti. Ako budu inili dobra dela za to da ih ljudi hvale, nee dobiti platu od Oca svoga nebeskoga. Sledbenici Hristovi su bili poueni da se ne mole s namerom da ih vide ljudi. A ti kad se moli, ui u klet svoju, i zatvorivi vrata svoja pomoli se Ocu svojemu koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platie tebi javno (Matej 6:6). Takvi izrazi kao ovaj, sa usana Hristovih, pokazuju da On ne prima takvu vrstu pobonosti, koju su otkrivali ondanji fariseji. Njegova beseda na gori pokazuje da dela milosra poprimaju plemeniti oblik, i obred verskog bogosluenja dobija najskupoceniji miomiris, ako se vri na jedan skroman i

8

neuobraeni nain, u miru i poniznosti. isti motivi posveuju delo. Pravo posveenje je potpuna saglasnost sa voljom Bojom. Buntovne misli i oseaji su prevazieni, i glas Isusov probuuje jedan nov ivot, koji proima celo bie. Oni koji su zaista posveeni, nee isticati svoje miljenje, kao merilo za dobro i zlo. Oni nisu fanatici ili samopravednici, ve se uvaju da radi svojih nedostataka ne izgube oseanja koja se zasnivaju na odgovarajuem stanju, i uslovima.

Zamena oseaja za razumevanje Mnogi koji ispovedaju posveenost, potpuno zanemaruju delovanje milosti na srce. Kad bivaju iskuani i isprobani tada se nau slini samopravednom fariseju. Oni ne podnose kontradikciju. Oni odlau razum i rasuivanje, i potpuno se oslanjaju na svoja oseanja, bazirajui svoje tvrdnje o posveenju na emocije (oseanja), koje su nekada iskusili. Oni su tvrdoglavi i izopaeni u proturanju svojih nepopustljivih tvrdnji o tobonjoj svetosti, upotrebljavajui mnoge rei, ali ne donosei nikakvih skupocenih rodova kao dokaz. Ove takozvane svete linosti nisu samo obmanjivai vlastitih dua, ve vre uticaj zavoenja mnogih koji usrdno tee da se usaglase sa voljom Bojom. Oni se mogu uti kako stalno ponavljaju rei: Mene Bog vodi! Mene Bog ui! Ja ivim bez greha! Mnogi koji dolaze u vezu sa ovim duhom, nailaze na jedan mrak, neto tajanstveno, koje oni ne mogu shvatiti. Ali to je ono to je suprotno Hristu, jedinom istinitom Uzoru.

9

Biblijsko posveenje ne sastoji se u jakoj emociji ili oseanju. To mnoge vodi u zabludu. Oni ine svoja oseanja svojim kriterijem, merilom. Kada osete ushienje ili sreu, tvrde da su posveeni. Ne postoji neto takvo, kao iznenadno posveenje. Pravo posveenje je svakodnevno delo koje se nastavlja sve do kraja ivota. Oni koji se bore sa svakodnevnim iskuenjima, koji savlauju svoje grene naklonosti i tee za svetou srca i ivota, isti ne podiu hvalisave tvrdnje o svetosti. Oni su gladni i edni pravde. Njima greh izgleda prekomerno grean. Ima takvih osoba, koje prisvajaju sebi posveenje priznavanjem istine, kao i njihova braa, i teko je praviti razliku izmeu njih; ali razlika ipak postoji. Svedoanstvo onih koji trae tako uzvieno iskustvo prouzrokovae da se slatki duh Hristov povue iz skuptine, ostavljajui ledeni uticaj na sve prisutne, dok ako bi stvarno iveli bez greha, njihova prisutnost bi privukla svete anele u skuptinu, i njihove bi rei bile kao zlatne jabuke u srebrnim sudovima. (Prie 25:11)

Vreme probe U leto, kada izdaleka gledamo na drvee u umi, sve je zaodeveno prekrasnim zelenilom, mi nismo u stanju razlikovati zimzeleno drvee od drugog, listopadnog. Ali kada se priblii zima, i ledeni car ih stegne u svoj hladni zagrljaj, svukavi sa drugog drvea njihovo krasno lie, tada se zimzeleno drvee lako raspoznaje. Tako e biti sa svima koji hode u poniznosti, ne uzdajui se u sebe, nego se drhtei dre

10

ruke Hristove. Dok oni koji su samozadovoljni, koji se uzdaju u svoje sopstveno savrenstvo karaktera, gube svoje lano odelo pravde kada budu izloeni vihorima nevolje, istinski pravednici, koji iskreno ljube i boje se Boga, nose odelo Hristove pravde, kako u blagostanju, tako i u nevolji, podjednako. Samoodicanje, portvovanje, dobroinstvo, ljubaznost, trpljenje, postojanost i hriansko pouzdanje jesu svakodnevni rodovi koje donose oni koji su u pravoj vezi sa Bogom. Njihova dela ne moraju biti obnarodovana pred svetom, ali oni sami su svakodnevno u hrvanju sa zlom, i postiu dragocene pobede nad iskuenjima i napastima greha. Sveani zaveti su obnovljeni i odravani snagom usrdne molitve i neprestanog straenja. Vatreni entuzijast (zaneenjak) ne poznaje borbe ovih tihih radnika; ali oko Onoga koji vidi sve tajne srca, primeuje i odobrava svaki napor uloen u poniznosti i krotosti. To zahteva vreme probe za otkrivanje istog zlata ljubavi i vere u karakteru. Kada iskuenja i pometnje dou na Zajednicu, tada e se otkriti postojana revnost i vrua naklonost Hristovih sledbenika. Mi oseamo tugu kad vidimo prividne hriane kako zastranjuju kroz lane i zaarane teorije, jer je vrlo teko razuveriti ih i dovesti na pravi put. Oni nastoje da stvore lep spoljanji izgled, dok im nedostaje unutranji ukras krotosti i ljubaznosti Hristove. Vreme kunje e doi na sve, kada e se nada mnogih, koji su se godinama smatrali bezbednima, pokazati da je bez temelja. Tada, u novim situacijama, i pod raznim okolnostima, neki koji su izgledali kao stubovi u domu

11

Bojem, otkrie se da su samo trulo drvee, koje je spolja bilo lakirano. Ali ponizni u srcu, koji su svakodnevno oseali vanost privrenja svojih dua uz venu Stenu, oni e stajati nepomino usred oluje iskuenja, jer se nee uzdati u sebe: Tvrdo dakle stoji temelj Boji, imajui ovaj peat Pozna Gospd svoje. (2.Timotiju 2:19). Oni koji skreu panju drugih na svoja dobra dela, stalno govore o svome bezgrenom stanju, i nastoje da uine svoje religiozno postignue uspenim, isti samo time varaju svoje vlastite due. Jedan zdrav ovek, koji je u stanju da postigne ivotni poziv i koji ide iz dana u dan na svoj rad sa radosnim duhom i zdravom cirkulacijom krvi koja struji kroz njegove vene, taj ne izaziva panju svakoga koga sretne tim svojim telesnim zdravljem. Zdravlje i snaga su prirodna stanja njegovog ivota, i zato je on jedva svestan da je srean i zadovoljan. Tako je i sa jednim istinski pravednim ovekom. On nije svestan svoje dobrote i pobonosti. Religiozni principi postaju odskonica njegovog ivota i rukovoenja, i za njega je sasvim prirodno da donosi duhovne rodove, kao to smokva raa smokve, ili rua rue. Njegova priroda je skroz proeta ljubavlju za Boga i svoje blinje, da on radi delo Hristovo sa voljnim srcem. Svaki koji stupi u sferu njegovog uticaja, oseti lepotu i miomiris njegovog hrianskog ivota, dok je on sam toga nesvestan, jer je to u skladu sa njegovim navikama i sklonostima. On se moli za boanstvenu svetlost i voli da hodi u toj svetlosti. To je njegovo jelo i

12

pie, da ini volju njegovog nebeskog Oca. Njegov ivot je sakriven sa Hristom u Bogu; pa ipak on se time ne hvali niti izgleda toga svestan. Bog se smei nad svakim skromnim i poniznim pojedincem, koji u stopu sledi Uitelja. Aneli im se pribliuju i stalno ih prate na putu. Oni su moda mimoilaeni kao nedostojni panje od strane od strane onih, koji tvrde da su stekli postignua i znaajna dobra dela, ali nebeski aneli bdijus ljubavlju nad pravovernima i oni stoje oko njih kao jedan ognjeni zid.

Zato je Hristos bio odbaen?

Na Spasitelj bee videlo sveta, ali svet ga nije poznao. On je bio stalno zauzet u delu milosti, zraei svetlost na staze svih ljudi; ipak nije prizivao one sa kojima se meao da posmatraju Njegove besprimerne vrline, samoodricanje, portvovanje i dobroinstva. Jevreji se nisu divili takvom ivotu. Oni su smatrli Njegovu religiju bezvrednom, jer nije bila u skladu sa njihovim standardom i pobonou. Po njihovom shvatanju Hristos ne bee religiozan po duhu i karakteru; jer se njihova religija sastojala u isticanju, u javnim molitvama po ulicama i u vrenju dela milostinje radi postizanja utisaka. Oni su trubili svoja dobra dela, kao to danas ine oni koji trae posveenje pred narodom. Oni bi hteli da svi razumeju da su oni bez greha. Ali ceo ivot Hristov bio je u direktnoj suprotnosti sa tim. On nije teio za au i dobitkom. Njegova udotvorna dela iscelenja vrio je na to je mogue tii nain, iako nije mogao obuzdati oduevljenje onih koji

13

su bili primaoci Njegovih velikih blagoslova. Poniznost i krotost obeleavali su Njegov ivot. I ba radi te poniznosti i skromnosti, koja je bila u suprotnosti sa njihovim nainom ivota, zato ga fariseji nisu primili.

Krotost je rod Duha

Najskupoceniji rod posveenja jeste milost krotosti. Kad ova milost zaseda u dui, raspored se oblikuje njenim uticajem. Postoji stalno ekanje na Boga i potinjenost Njegovoj volji. Sa razumevanjem prihvatamo svaku boansku istinu, i priklonimo se svakom boanskom propisu, bez sumnje ili gunanja. Prava krotost omekava i savlauje srce i daje razumu sposobnost da ugravira re. Ona vodi misli u pokornost Isusu Hristu. Ona otvara srce rei Bojoj, kao to je srce Lidije bilo otvoreno za rei Pavlove. Ona nas postavlja sa Marijom da sedimo i sluamo kod nogu Isusovih. Upuuje krotke istini, ui krotke hoditi putem Njegovim. (Psalam 25:9). Jezik krotkoga nije nikada hvalisav. Krotki se mole slino kao dete Samuilo: Govori, govori Gospode, uje sluga tvoj! (1.Samuilova 3:9). Kad je Isus Navin bio postavljen na najvei poloaj asti, kao zapovednik Izraela, on je naredio otpor svima neprijateljima Bojim. Njegovo srce je bilo ispunjeno plemenitim mislima o njegovoj velikoj misiji. Ipak u strahu od jedne nebeske poruke postavio se u poloaj malog deteta, govorei: ta zapoveda Gospodar moj sluzi svojemu? (Isus Navin 5:14). To je bio njegov odgovor Gospodu. Prve

14

rei Pavlove, poto mu se Isus otkrio behu: Gospode, ta hoe da inim? (Dela 9:6). U koli Hristovoj krotost je jedan od najznaajnijih rodova Duha. Ona je jedna milost kroz koju sveti Duh posveuje i osposobljava posednika da u svako vreme kontrolie naglu estinu naravi. Kad vrlinu krotosti izaberu ljudi koji su po prirodi estoke naravi, oni e uloiti mnogo napora da savladaju svoj nesreni temperament. Oni e svakoga dana nastojati da se savladavaju, dok ne pobede sve to je mrsko i Hristu neslino. Oni postaju podobni boanskom Uzoru, dok ne budu u stanju da se pokore nadahnutom nalogu: Neka svaki ovek bude brz uti, a spor govoriti i srditi se. (Jakov 1:19) Kada jedan ovek tvrdi da je svet, a ipak u reima i delima predstavlja izvor iz koga tee gorka voda, moemo biti sigurni, da je taj ovek u velikoj prevari. On treba da ui koja su prva slova hrianskog ivota. Neki koji tvrde da su sluge Hristove, ve odavno su izabrali zle demone, jer vole neposveene elemente i oseaju zadovoljstvo u izgovaranju rei koje vreaju i razdrauju. Ovi ljudi se moraju obratiti pre nego to Hristos moe da ih prizna svojom decom. Krotost je unutranji ukras koji Bog smatra mnogocenim. Apostol govori o tome kao o najuzvienijem i vrednijim od zlata i srebra, ili od bisera i dragog kamenja. Dok spoljanji ukras ulepava samo smrtno telo, nakit krotosti ukraava duu i spaja smrtnog oveka sa besmrtnim Bogom. To je nakit ili ukras koji je sam bog odabrao. Onaj koji ukraava nebesa sa sjajnim zvezdama, obeao je tim istim

15

Duhom da ukraava smerne, spasavajui ih. (Psalam 149:4). Nebeski aneli e registrovati kao najbolje ukraene one koji se oblae u Gospoda Isusa Hrista, i hode s Njim u smernosti i poniznosti Duha. Postoje velike visine i postignua za jednog Hrianina. On uvek moe da se see za sve veim postignuima. Apostol Jovan je posedovao jednu uzvienu ideju o preimustvu jednog hrianina. On kae: Vidite, kakvu nam je ljubav Otac dao, da se deca Boja nazovemo. (1.Jovanova 3:1). Nije mogue da se podigne na jedan vii stepen nego to je sada. oveku je dato i zagarantovano obeanje, da e postati naslednik Boji i sunaslednik Isusa Hrista. Oni koji su se iz poniznosti podigli, obeano je neispitano bogatstvo Hristovo, koje je hiljadu puta vrednije nego sva bogatstva ovoga sveta. Tako kroz zasluge Isusa Hrista smrtni ovek je uzdignut u zajednicu sa bogom i Njegovim dragocenim Sinom.

Glava 2 Danilova naela umerenosti

Prorok Danilo je bio jedan sjajan karakter. On je bio svetli primer onoga to ljudi mogu postati kad se ujedine sa Bogom mudrosti. Jedan kratak izvetaj o ivotu i ovog svetog Bojeg oveka ostavljen je u Bibliji za ohrabrenje onih koji e kasnije biti pozvani da izdre sline probe i iskuenja. Kada se ljudi Izraela, njihov car, plemii i svetenici odvedeni u ropstvo, etvorica njegovih lanova behu odabrani za slubu na dvoru cara od

16

Vavilona. Jedan od njih bee Danilo, koji je ve rano obeavao da e se razviti u izvanredno sposobnog mladia u kasnijim godinama. Ova etvorica mladia behu svi od carskog roda i opisani su kao mladii na kojima nema mane, koji su lepa lica i naueni svakoj mudrosti, i veti znanju, i razumni, koji mogu stajati u carskom dvoru. (Danilo 1:4). Videi vrhunske talente ovih mladih zarobljenika, car Navuhodonosor je odluio da ih u potpunosti pripremi za vane poloaje u njegovom carstvu. Da bi mogli biti potpuno kvalifikovani za njihov ivot na dvoru, shodno orijentalnom obiaju, oni su priueni haldejkom govoru, i za tri godine bili podvrgnuti savrenom kursu fizike i intelektualne discipline.

Mladii u ovoj vaspitnoj ustanovi ne samo da behu priputeni u carski dvorac, nego je bilo predvieno da mogu jesti carska jela i piti carsko vino sa carskoga stola. U svemu ovome car je smatrao da e im time dati ne samo veliku ast, nego e im obezbediti najbolje telesno i duhovno razvie koje se moe postii.

Probni kamen Meu hranom koja se postavljala pred cara bilo je i svinjsko meso, kao i druga mesa koja su bila oglaena kao neista po zakonu Mojsijevu, a koje je Jevrejima bilo izriito zabranjeno da jedu. Ovde je Danilo bio doveden na teak ispit. Da li e se pokoravati uenju svojih otaca, odnosno jela i pia, i time razgneviti cara i moda izgubiti ne samo poloaj, nego i svoj ivot? Ili napustiti zapovest Gospodnju i dobit naklonost cara,

17

ime bi osigurao veliki intelektualni napredak i najlaskavije svetske izglede? Danilo se nije dugo premiljao. On je odluio da stane vrsto u odbranu svoje neporonosti, bez obzira kakve bile posledice. On naumi da se ne skrvni obrokom jela careva, ni vinom koje on pijae. (Danilo 1:8).

Ni ogranien, ni fanatik Postoje mnogi meu dananjim takozvanim hrianima koji bi rekli da je Danilo bio previe taan, i proglasili bi ga ogranienim ili fanatikom. Oni smatraju da je stvar jedenja i pijenja od tako male vanosti da bi to zahtevalo takav odluan stav koji povlai rtvovanje svakog zemaljskog prvenstva. Ali oni koji tako rezonuju i misle, nai e se u dan suda, da su se odvratili od izriitih Bojih zahteva, i stavili svoje miljenje kao merilo pravde i nepravde. Tada e uvideti da ono to im je izgledalo nevano, nije tako u Bojim oima. Njegovi zahtevi treba da budu neprikosnoveno posluani. Oni koji prihvataju i pokore se nekim Njegovim propisima zato to im tako odgovara, dok isti odbacuju neke druge, jer njihovo dranje iziskuje rtvu, takvi sniavaju merilo pravde i svojim primerom navode druge da omalovaavaju sveti zakon Boji. Ovako veli Gospod treba da bude nae pravilo u svim stvarima vere.

18

Nepogreivi karakter

Danilo je bio izloen najteim iskustvima koja mogu snai dananju omladinu, ipak on je ostao veran verskim uputstvima koje je primio u ranoj mladosti. On je bio okruen takvim uticajima sraunatim da obore one koji se kolebaju izmeu principa i sklonosti; ipak re Boja nam ga prdstavlja kao jedan bezgrean karakter. Danilo se nije smeo uzdati u svoju vlastitu moralnu snagu. Njemu je molitva bila neophodna. On je smatrao Boga svojom snagom, i strah Boji bio je stalno pred njim u svim poslovima njegovog ivota. Danilo je posedovao milost prave krotosti. On bee veran, vrst i plemenit. On je teio da ivi u miru sa svima, ali je bio uspravan kao vitki kedar gde god su naela bila u pitanju. U svemu to nije dolazilo u sukob sa njegovom vernou prema Bogu on je bio tolerantan i pokoran svojim pretpostavljenima; ali je imao uzvieni smisao o zahtevima Bojim da su zahtevi zemaljskih vladara dolazili na drugo mesto. On nije mogao biti naveden ni od kakve sebine misli da skrene sa svoje dunosti. Danilov karakter je predstavljen svetu kao jedan potresan primer o tome ta Boja milost moe da uini od prirodno palih i grehom iskvarenih ljudi. Izvetaj o njegovom plemenitom o samoodricajuem ivotu daje ohrabrenje naem dananjem narataju. Iz njega moemo crpeti snagu da se hrabro odupremo iskuenju, i vrsto, i u blagoj krotosti stojimo uz pravdu pod najteim probama.

19

Boje odobravanje drae od ivota Danilo je mogao pronai dovoljno verovatan izgovor da odustane od svojih strogih navika umerenosti; ali Boje odobravanje bilo mu je drae nego blagonaklonost najmonijeg zemaljskog vladara ak drae nego sam ivot. Svojim lepim ponaanjem je stekao naklonost Amelsara, oficira kome su bili povereni jevrejski mladii, koga je zamolio da im dopusti da ne jedu carsko jelo, niti piju njegovo vino. Amelsar se plaio da ako se saglasi sa ovim zahtevom, moe navui na sebe nezadovoljstvo samoga cara, i time ugroziti svoj sopstveni ivot. Slino mnogima u dananje vreme, on je mislio da e uzdravanje od hrane kod ovih mladia prouzrokovati bledilo lica i malaksalost snage miia, dok bi ih raskona hrana sa carskog stola uinila rumenim i lepim i pojaala bi telesnu i duhovnu aktivnost. Danilo je zahtevao da se stvar rei time to e ih staviti na desetodnevnu probu jevrejski mladii e za to kratko vreme jesti samo jednostavnu hranu, dok e njihove kolege uestvovati u carskoj hrani. Zahtev je konano bio prihvaen, i tada je Danilo bio siguran da je postigao svoj cilj. Premda je bio vrlo mlad, on je video tetno dejstvo vina i luksuznog ivota na fiziko i mentalno zdravlje.

20

Bog opravdava svoga slugu

Na kraju deset dana rezultat de bio sasvim suprotan Amelsarovim oekivanjima. Ne samo u linom izgledu, nego i u fizikoj aktivnosti i duhovnoj energiji, oni koji su bili umereni u svojim navikama nadmaili su oiglednom nadmoi svoje kolege koji su popustili apetitu. Kao rezultat ove probe, Danilu i njegovim drugovima bilo de doputeno da nastave sa svojom jednostavnom dijetom za svo vreme njihovog kolovanja za carske dunosti.

Gospod de sa odobravanjem gledao na odlunost i samoodricanje ovih jevrejskih mladia, i Njegov blagoslov ih de pratio. I dade Bog svoj etvorici mladia znanje i razum u svakoj knjizi i mudrosti; a Danilu jo dade i da razume svaku utvaru i sne. (Danilo 1:17). Na isteku tri godine kolovanja kada je lino car isprobao njihove sposobnosti, vetinu i znanje, ne nae se meu svima njima nijedan kao Danilo, Ananija, Misailo i Azarija, zato stajahu pred carem. I u svim stvarima mudrosti i razuma, zata ih car zapita, nae da su deset puta bolji od svih vraa i zvezdara to ih bee u svemu carstvu Njegovu. (Danilo 1:19-20).

Samokontrola stanje posveenja Danilov ivot de jedna nadahnuta slika onoga to sainjava sveti karakter. On predstavlja nauku za sve, a posebno za omladinu. Tano izvravanje Bojih zahteva blagotvorno je za zdravlje tela i duha. Da bi postigli najvei domet moralnog i intelektualnog uspona,

21

neophodno je da itemo mudrost i silu od Boga i da se tano drimo umerenosti u svim navikama ivota. U iskustvu Danila i njegovih drugova imamo jedan primer o trijumfu principa (naela) nad iskuenjem poputanja apetitu. Ono nam pokazuje da kroz verska naela mladi ljudi mogu trijumfovati nad telesnim strastima i ostati verni Bojim zahtevima, ak ako bi ih to stajalo velike rtve.

ta bi bilo, ako bi Danilo i njegovi drugovi napravili kompromis sa onim neznaboakim oficirima i popustili pritisku da jedu i piju kao to je bio obiajsa Vaviloncima? Taj jedini primer odstupanja od naela oslabio bi njihovo oseanje pravde i uasavanje od nepravde i greha. Poputanje apetitu prouzrokovalo bi rtvovanje fizike snage, istoe uma i duhovne sile, jedan pogrean korak mogao bi povui i druge, dok njihova veza sa nebom ne bude ozbiljno ugroena.

Bog je rekao: One u potovati koji Mene potuju. (1 Samuilova 2:30). Danilo se drao Boga sa nepokolebivim poverenjem, i sila Duha prorotva dola je na njega. Dok je od ljudi bio vaspitavan za dunosti dvorskog ivota, bio je nauen od Boga da ita tajne buduih vekova kroz sve dolazee generacije, opisujui figure i simbole i udne stvari koje e doi i ispuniti se u ove poslednje dane.

Glava 3 Obuzdavanje apetita i strasti

Obuzdavanje telesnih elja koje voduju na duu,

to su rei apostola Petra (1.Petrova 2:11). Mnogi misle

22

da je ovaj tekst samo jedna opomena protiv razuzdanosti, ali on ima mnogo ire znaenje. On zabranjuje sva tetna zadovoljavanja apetita ili elja. Neka niko veran ne bude ravnoduan prema telesnom zdravlju, i ne laska sebi da neumerenost nije greh, i da nee koditi njihovoj duhovnosti. Izmeu fizike i moralne prirode postoji tesna veza. Svaka navika koja ne unapreuje zdravlje naruava uzviene i plemenite sposobnosti. Loe navike u jelu i piu dovode do grenih misli i dela. Poputanje apetitu pojaava ivotinjske sklonosti, dajui im prevagu nad duevnim i duhovnim silama.

Niko se ne moe radovati blagoslovima posveenja dok je sebian i prodrljiv. Mnogi stenju pod teretom slabosti i nemoi radi loih navika u jelu i piu kojim se kre zakoni ivota i zdravlja. Oni su iznurili svoje probavne organe poputajui izopaenom apetitu. Snaga ovejeg sastava opire se zloupotrebi na udesan nain, ali neprestane tetne navike rekomernog jela i pia oslabie svaku funkciju tela. U zadovoljavanju izopaenog apetita i strasti ak i priznati hriani spreavaju prirodu u njenom radu i smanjuju fiziku, mentalnu i moralnu snagu. Neka svaki slabi razmisli ta bi mogao biti da je iveo umereno, unapreujui zdravlje, umesto to ga je zloupotrebio.

Ne jedan nemogui standard

Apostol Pavle pie: A Bog mira da posveti vas cele u svaemu. (1.Solunjanima 5:23). Pavle ne opominje svoju brau da se trude za jedan takav stepen

23

savrenstva koji nije mogue postii; on se ne moli za blagoslove koje Bog nee da im da. On zna da svi koji hoe da se udostoje sresti sa Hristom u miru moraju posedovati isti i sveti karakter. Svaki koji se bori od svega se uzdrava: oni dakle da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv. Ja dakle tako trim, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar; nego morim telo svoje i trudim da kako drugima propovedajui i sam izbaen ne budem. (1.Korinanima 9:25-27). Ili ne znate da su vaa tela crkva svetoga Duha koji ivi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telima svojim i u duama svojim koji su Boji. (1.Korinanima 6:19-20).

Jedna neoskrvnjena rtva

Opet apostol pie vernima: Preklinjem vas dakle, brao, milosti Boije radi, da date tela svoja u rtvu ivu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vae duhovno bogomoljstvo. (Rimljanima 12:1). Starom Izraelu bila su data specijalna uputstva da nikakva bolesna ili hroma ivotinja nije se smela prineti na rtvu Bogu. Samo najsavrenije se biralo za rtvu. Gospod preko proroka Malahije najozbiljnije ukorava svoj narod za odstupanje od ovih upustava.

Sin potuje oca, i sluga gospodara svojega; ako sam Ja Otac, gde de ast Moja? I ako sam gospodar, gde je strah Moj? veli Gospod nad vojskama vama, svetenici, koji prezirete ime Moje i govorite: U emu preziremo ime tvoje? Donosite na Moj oltar hleb

24

oskrnavljen, i govorite: ime smo te oskrnavili? Time to govorite: Stol je Gospodnji za preziranje. I kad donosite slepo na rtvu, nije li zlo? i kad donosite hromo ili bolesno, nije li zlo? Odnesi ga stareini svojemu, hoe li mu ugoditi i hoe li te pogledati? veli Gospod nad vojskama... i donosite raskinuto, i hromo, i bolesno; to vi donosite na rtvu: hou li to primiti iz vae ruke? govori Gospod. (Malahija 1:6-13).

Iako su ove rei upuene starom Izraelu, one sadre jednu nauku za dananji narod Boji. Kada apostol apeluje na svoju brau da prinesu svoja tela na ivu rtvu, svetu, ugodnu Bogu, on iznosi naela pravog posveenja. To vie nije teorija, emocija (oseaj) ili igra rei, ve jedno ivo, aktivno naelo, uneto u svakodnevni ivot. To zahteva da nae navike u jelu, piu i odevanju budu takve da osiguraju zatitu fizikog, duhovnog i moralnog zdravlja, da bismo mogli prineti Gospodu naa tela, ne kao jednu rtvu pokvarenu loim navikama, nego kao ivu, svetu, ugodnu Bogu.

Razdraljiva sredstva i narkotici

Petrova opomena da se uvamo od telesnih elja jeste najdirektnija i najea opomena protiv upotrebe svih vrsta razdraujuih sredstava kao ruskog aja, kafe, duvana, alkohola i morfijuma. Ovo zadovoljavanje moe se uvrstiti meu strasti koje vre pogubni uticaj na moralni karakter. to se pre ove opasne navike steknu, tim vre e drati svoje rtve u ropstvu strasti, i tim nie e biti njihovo duhovno stanovite.

25

Biblijsko uenje e imati vrlo slab uticaj na one ije su sposobnosti umrtvljene kroz samouivanje. Hiljade e rtvovati ne samo zdravlje i ivot nego i svoju nadu nebesku pre nego to se usude da ratuju protiv svojeg izopaenog apetita. Jedna gospoa koja je mnogo godina tvrdila da je sveta, izjavila je da ako bi morala radi spasenja da bira izmeu neba i njene lule, ona bi rekla: Zbogom, nebo! Ja ne mogu savladati svoju ljubav prema mojoj luli. Ovaj idol je bio pohranjen u dui, ostavljajui Isusu drugorazredno mesto. Ipak ova ena tvrdi da je u potpunosti Gospodnja!

elje koje ratuju protiv due

Ma gde bili, oni koji su istinski posveeni uzdizae moralno stanovite uvajui ispravne telesne navike, i kao Danilo pruae drugima jedan primer umerenosti i samoodricanja. Svaki izopaeni apetit postaje jedna ratujua strast koja vojuje na duu. Sve to se sukobljava sa prirodnim zakonom stvara jedno bolesno stanje due. Poputanje apetitu prouzrokuje stomane bolesti i slabo varenje, mlitavu jetru, zamagljen mozak, ime se izopauje narav i duh oveka. I ovako oslabljene snage se rtvuju Bogu, koji ne prima ni ivotinjske rtve ako nisu sasvim bez mane! Naa je dunost da dovedemo svoj apetit i svoje ivotne navike u sklad sa prirodnim zakonom. Ako bi se tela poloena na Hristov oltar briljivo ispitala kao to su to inili svetenici sa jevrejskim rtvama, ko bi tada bio primljen?

26

Sa kakvom panjom bi trebali hriani regulisati svoje navike, da bi mogli sauvati punu snagu i sposobnost za slubu Hristu. Ako hoemo da budemo posveeni telom, duom i duhom, moramo iveti u saglasnosti sa Bojim zakonom. Srce ne moemo posvetiti Bogu dok su apetit i strasti doputene da naruavaju zdravlje i ivot. Oni koji prestupaju zdravstvene zakone od kojih zavisi ivot, pretrpee kaznu. Oni su tako ograniili svoje mogunosti u svakom smislu, da ne mogu estito izvravati svoje dunosti prema svojim blinjima, i u potpunosti ne mogu odgovoriti Bojim zahtevima.

Kada je Lord Palmerston, predsednik Engleske, bio zamoljen od kotskog svetenstva da odredi jedan dan posta i molitve za spreavanje kolere, on je ljutito odgovorio: Oistite i dezinfikujte vae ulice i kue, unapredite istou i zdravstvenost meu sirotima, nastojte da su svi dovoljno snabdeveni dobrom hranom i odeom, preduzmite prave sanitarne mere uglavnom, i tada neete imati razloga za post i molitvu. Jer Gospod nee usliiti vae molitve dok ove Njegove preventivne mere ostaju zanemarene.

Pavle kae: Da oistimo sebe od svake neistoe tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Bojem. (2.Korinanima 7:1). On nam iznosi za nae ohrabrenje slobodnu radost pravog posveenja: Nikakva dakle sad nema osuenja za one koji su u Hristu Isusu, i ne hode po telu, nego po Duhu. (Rimljanima 8:1). On opominje Galaane: Po duhu hodite, i elja telesnih ne izvrujete. (Galatima 5:16). On spominje neke oblike telesnih elja: Idolopoklonstvo, pijanstva, deranje, i

27

ostala ovakova. (Galatima 5:20-21). I nakon nabrajanja duhovnih rodova, meu kojima je i umerenost, on dodaje: A koji su Hristovi, raspee telo sa slastima i eljama. (Galatima 5:24).

Duvan

Jakov kae da je premudrost koja dolazi odozgo najpre ista (Jakov 3:17). Ako bi on video svoju brau da pue duvan, ne bi li on to okvalifikovao kao zemaljska, ljudska, avolska? (Jakov 3:15). U ovom veku hrianske prosvetljenosti, kako esto su usne koje spominju slatko Isusovo ime uprljane duvanskom pljuvakom i zadahom nikotina! Zaista dua koja se moe radovati takvoj neistoi i sama mora biti uprljana! Kada sam posmatrala ljude koji su tvrdili da se raduju blagoslovu potpunog posveenja, dok isti behu robovi duvana, prljajuisve oko sebe, pomislila sam: Kako bi nebo izgledalo sa puaima u njemu? Boja re je jasno izjavila da to se tie neba nee ui u njega nita neisto i pogano. Kako mogu onda oni koji dozvoljavaju sebi ovu prljavu naviku da se nadaju da e ui u isto nebo?

Ljudi koji prisvajaju pobonost rtvuju svoja tela na oltar sotone, i kade duvanskim dimom njegovom sotonskom velianstvu. Da li ova izjava izgleda prestroga? Zaista, svako kaenje pripada nekom boanstvu. Poto je Bog ist i svet i ne prima nita prljavo po svom karakteru, on ne moe primiti ovu preskupu, poganu i nesvetu duvansku rtvu, zato mi zakljuujemo da je sotona onaj koji trai tu ast.

28

Isus je umro da bi istrgao ljude iz sotonske zamke. On je doao da nas oslobodi krvlju Njegove rtve pomirenja. ovek koji je postao svojina Isusa Hrista, i ije telo je hram svetoga Duha, nee biti osloboen tetnom navikom upotrebe duvana. Njegove sile pripadaju Hristu, koji ih je otkupio cenom svoje krvi. On je Gospodnja svojina. Kako onda moe biti bezgrean ako svakodnevno troi Gospodnje vlasnitvo zadovoljavajuji jedan apetit koji nema osnova u prirodi?

Ogromne sume se godinje troe na ovo zadovoljstvo, dokle mnoge due ginu za reima ivota. Priznati hriani zakidaju Boga u desetku i prinosu, dok isti rtvuju na oltar propadljivih strasti, kao to je upotreba duvana, mnogo vie nego to daju za pomo siromanima, ili za pomaganje Bojeg dela. Oni koji su zaista posveeni pobedie svaku kodljivu elju. Kada bi sva ta sredstva dospevala u Boju riznicu, hriani bi prednjaili u samoodricanju, portvovanju i umerenosti. Tada bi bili videlo svetu.

Tein i kofein

Ruski aj i kafa imaju kao i duvan jedan tetan uticaj na sistem. aj ima u sebi tein, jednu otrovnu supstancu. Iako u manjoj meri, ipak njegov efekat je istog karaktera kao opojni liker. Kafa ima veliku mogunost da zamagli razum i umrtvi energiju. Ona nije tako jaka kao duvan, ali je slinog dejstva. Argumenta koji se iznose protiv duvana mogu se primeniti i protiv upotrebe aja i kafe.

29

Kada oni koji su navikli upotrebljavati aj, kafu, duvan, opijum, ili opojne likere, budu lieni tih omiljenih navika, oni se oseaju nemoni da se angauju sa interesovanjem i revnou u slubi Bogu. Boanska milost izgleda im nedovoljna da oivi ili oduevi njihove molitve ili svedoanstva. Ovi priznati hriani treba da ispitaju izvor njihovog zadovoljavanja. On je ili odozgo, ili odozdo.

Za jednog korisnika razdraujuih sredstava (stimulansa) svata izgleda neukusno, bez ikakvog zadovoljstva. Ista umrtvljuju prirodna oseanja tela i duha i ine ga manje osetljivim za uticaj svetoga Duha. U nedostatku omiljenog stimulansa (droge) on osea glad i e tela i due, ali ne glad za pravdom i svetou, niti za Bojom prisutnou, nego za svojim omiljenim idolom. U zadovoljavanju kodljivih slasti i elja, takozvani hriani svakodnevno oslabljuju svoje snage, inei ih nemonim da proslavljaju Boga.

Glava 4 Uarena pe

Te iste godine kada su Danilo i njegovi drugovi

stupili u slubu Vavilonskog cara, desili su se dogaaji koji su stavili na estoku probu potenje ovih jevrejskih mladia i dokazali pred jednom idolopoklonikom nacijom silu i vernost Boga Izrailjeva.

Dok je car Navuhodonosor gledao napred sa uznemirenjem na predskazanu budunost, on je usnio jedan znameniti san, kroz koji je bio veoma uznemiren, i san ga proe (Danilo 2:1). Ali premda je ova vizija u

30

noi uinila duboki utisak na njegov duh, on se ipak nije mogao setiti detalja svog sna. On je sazvao svoje zvezdare i arobnjake, i obeavajui im velike nagrade zapovedio im da mu kau san i odgovarajue tumaenje. Ali oni rekoe: Kai slugama svojim san, i mi emo dati tumaenje. (Danilo 2:4).

Car je znao da ako oni mogu da mu stvarno rastumae san, tada isto tako mogu da mu kau i ta je sanjao. Gospod je u svome provienju dao Navuhodonosoru ovaj san, al i je uinio da car zaboravi detalje sna, koji je ostavio tako straan utisak na njegov um, s tim, da bi otkrio prevare Vavilonskih mudraca. Car je bio veoma srdit i zapretio je da e isti biti pogubljeni ako mu u odreenom vremenu ne obznane san. Danilo i njegovi drugovi behu takoe osueni sa lanim prorocima; ali uzevi svoj ivot u sopstvene ruke, on se usudio da stupi pred cara, molei da se odloi izvrenje kazne, uz garanciju da e mu on kazati san i dati odgovarajue tumaenje.

Sa ovim predlogom car se saglasio; i sada je Danilo sazvao svoje drugove da zajedno iznesu stvar pred Boga, traei mudrost sa Izvora svetlosti i znanja. Premda su bili u carskom dvoru, okrueni iskuenjem, nisu zaboravili svoju odgovornost prema Bogu. Oni su bili jako svesni da ih je Boje provienje postavilo tamo gde jesu, da oni vre Njegovo delo, izmeu zahteva istine i dunosti. Oni se uzdahu u Boga, obraajui Mu se za pomo usred neprilika i opasnosti, i On im je uvek bio - prisutna pomo.

31

Tajna otkrivena

Boje sluge Mu se nisu molile uzalud. Oni su Ga proslavili, i u asu iskuenja On je njih potovao. Tajna je bila otkrivena Danilu, i on je pohitao da zatrai razgovor sa carem.

Mladi jevrejski zarobljenik stajao je pred velikim Monarhom najmonije Imperije koju je ikad sunce obasjavalo. Car je bio u veliko] neprilici usred sveg svog bogatstva i slave, dok je mladi izgnanik bio miran i sretan u svome Bogu. Sada ili nikada, bilo je vreme za Danila da se uzdigne i prikae svoju sopstvenu vrlinu i superiornu mudrost. Ali njegov prvi napor je bio da otkloni svaku ast od sebe i uzvisi Boga kao izvora sveukupne mudrosti.

Tajne koje car ite ne mogu kazati caru mudraci, ni zvezdari, ni vrai, ni gatari. Nego ima Bog na nebu, koji otkriva tajne, i javlja caru Navuhodonosoru ta e biti do posletka. (Danilo 2:27-28). Car je sluao sa sveanom panjom dok mu je reprodukovan svaki detalj sna; i kada je tumaenje verno dato, on je oseao da se moe na njega verno osloniti kao na jedno boansko otkrivenje.

Sveane istine prenete u ovoj nonoj utvari uinile su najdublji utisak na srce monog Suverena, i u poniznosti i strahopotovanju pao je niice na zemlju i oboavajui Gospoda rekao: Doista, va je Bog Bog nad bogovima, i Gospodar nad carevima, koji objavljuje tajne. (Danilo 2:47).

32

Zlatni lik

Svetlost koja je direktno sa neba obasjala cara Navuhodonosora za izvesno vreme je uticala na njega u strahu Bojem. Ali nakon nekoliko godina prosperiteta (napretka) njegovo se srce ispunilo ponositou, i on je zaboravio svoje priznavanje ivoga Boga. On je obnovio svoju idolsku slubu sa jo veom revnou i fanatizmom.

Od blaga steenog u ratovima car je napravio jedan zlatni lik da predstavlja onaj isti koji je video u svome snu, i postavio ga u polju Duri, i zapovedio svim vladarima i narodu da ga oboava, pod pretnjom smrtne kazne. Ova statua je bila visoka oko 90 stopa a devet stopa iroka, i u oima idolopoklonikog naroda predstavljala je impozantnu i velianstvenu pojavu. Bila de izdata proklamacija, pozivajui sve oficire carstva da se sakupe na posveenje ovog lika, i na zvuke muzikih instrumenata da padnu i poklone se zlatnome liku. Ako neko propusti da to uini, on bi bio neposredno baen usred jedne uarene ognjene pei.

Kada de doao odreeni dan, i masa sveta se skupila, dola de re do cara da tri jevrejina koje je car bio postavio nad provincijom Vavilona odbijaju da se poklone zlatnome liku. To su bila Danilova tri druga, koji su od cara bili nazvani: Sedrah, Misah i Avdenego. Ispunjen gnevom, car ih je pozvao preda se, i pokazujui na uarenu pe, rekao je kakva ih kazna eka ako odbiju da se priklone njegovoj volji.

Uzaludne su bile careve pretnje. On nije mogao odvratiti ove plemenite mladie od njihove odanosti

33

velikom Vladaru celoga sveta. Oni su bili nauili iz istorije svojih otaca da je neposlunost prema Bogu znak nepotovanja, da donosi nesreu i propast, a da je strah Gospodnji ne samo poetak mudrosti, nego i osnov svakog pravog napretka. Oni su neustraivo posmatrali uarenu pe i neznaboaku gomilu. Uzdali su se u Boga da ih ni sada nee zaboraviti. Njihov odgovor caru bio je utiv, ali odluan: Znaj care, da neemo sluiti tvoim bogovima, niti emo se pokloniti zlatnome liku koji si postavio. (Danilo 3:18).

Ponositi Monarh bio de okruen svojim velikaima, vojskovoama i carskim upraviteljima; armijom koja je pobedila mnoge narode; svi su se oni sjedinili u aplauzu caru koji ima mudrost i mo bogova. U sredini ovog impozantnog mnotva stajahu tri jevrejska mladia vrsto reeni u svom otporu da se povinuju carskoj naredbi. Oni su se pokoravali Vavilonskim zakonima sve dotle, dok nisu doli u sukob sa Bojim zahtevima, ali nisu odstupili ni za dlaku od svoje dunosti da se pokoravaju svome Stvoritelju.

Carev gnev nije imao granice. Budui na vrhuncu svoje vlasti i slave, on nije mogao podneti prkos predstavnika jedne prezrene i porobljene rase, smatrajui to najveom uvredom. Uarena pe je bila sedam puta vema zagrejana nego obino, i u nju behu baeni jevrejski zarobljenici. Plamen je bio tako strahovit, da su ljudi koji su ih vezane ubacili unutra, bili trenutno zahvaeni plamenom i uniteni.

34

U prisustvu Svemogueg

Iznenada carevo lice prebledi od uasa. Njegove oi behu upravljene na uarenu pe i sjajni plamen, i okrenuvi se svojim poglavarima, on uzviknu: Ne bacismo li tri oveka svezana u oganj? (Danilo 3:24). Odgovor je glasio: Da, care! Tada car ponovo oajniki uzviknu: Eno, vidim etiri oveka odreena gde hode posred ognja i nije im nita; a izgled etvrtog je kao da je sin Boji! (Danilo 3:25).

Kada se Hristos otkrije sinovima ljudskim, jedna nevidljiva sila govori njihovim duama. Oni se tada oseaju u prisutnosti Svemoguega. Pred Njegovim Velianstvom car i plemii su drhtali, priznajui da je ivi Bog iznad svake zemaljske sile.

Sa oseanjem grie savesti i sramote, kralj je povikao: Sluge Boga Svevinjega, izaite i hodite! (Danilo 3:26). I oni posluno izaoe, pokazavi se nepovreeni pred celom masom sveta, tako da ak ni miris dima i ognja ne bee prionuo za njihove plateve! Ovo udo proizvelo je neobinu promenu u srcima cara i naroda. Veliki zlatni lik, podignut sa tolikom paradom, bee sasvim naputen i zaboravljen. Car je objavio jedan dekret (naredbu) da ko bi god neto govorio protiv Boga ove trojice jevreja, ima da se pogubi, jer nema drugoga Boga koji moe tako izbaviti.

vrsto potenje i posveeni ivot Ova tri jevrejina posedovahu pravo posveenje. Prava hrianska naela ne pitaju za posledice. Jedan

35

vernik ne pita: ta e ljudi misliti o meni ako uinim to i to? Ili: Kakve e biti posledice u mom zemaljskom napredovanju ako to uinim? Deca Boja sa napregnutom panjom treba da eznu i doznaju ta Bog hoe da ine, ime bi Ga mogli proslaviti. Gospod je dao iroke mogunosti da bi srca i ivoti svih Njegovih sledbenika mogli biti kontrolisani boanskom milou, da bi isti mogli biti gorua i sjajna svetla u ovom svetu. Ovi verni jevrejski mladii posedovahu velike prirodne sposobnosti; oni su se radovali visokoj intelektualnoj kulturi, i sada su zauzimali jedan poasni poloaj u carstvu, ali sve to nije ih navelo da zaborave na Boga. Njihove sile behu podlone posveujuem uplivu boanske milosti. Svojim vrstim potenjem proslavite Onoga koji ih je dozvao iz tame svome udnom videlu. U njihovom udesnom izbavljenju bee istaknuta pred celim ogromnim mnotvom sila i velianstvo Boje. Sam Isus lino bio je sa njima u pei uarenoj, i slavom svoje prisutnosti ubedio je Vavilonskog cara da to ne moe biti niko drugi nego Sin Boji. Nebeska svetlost zasjala je preko Danila i njegovih drugova i obasjala sve prisutne koji su shvatili pravu veru koja je oplemenila njihove ivote i ulepala njihove karaktere. Kroz izbavljenje svojih vernih sluga Gospod je objavio da e uvek biti uz one koji su tiranisani i da Ne obarati sve zemaljske sile koje budu gazile nogama autoritet Boga nebeskoga.

36

Lekcija za kukavice

Kakva je lekcija ovde data za kukavice, kolebljivce i straljivce u delu Bojem! Kakvo ohrabrenje za one koji se nee odvratiti od dunosti usled pretnji ili opasnosti! Ovi verni, vrsti karakteri primerom objanjavaju posveenje, i ne mislei na visoke asti. Mnotvo dobara koja su moda bila uinjena od strane posveenih hriana, ali su ostala tajna i nepoznata, ne mogu biti dovoljno ocenjena dok ivotna dela ne budu poznata i javna, kada sud sedne i knjige se otvore.

Hristos poistoveuje svoj interes sa ovom klasom ljudi; On se ne stidi nazvati ih braom. Treba da ih bude stotina tamo gde je samo jedan meu nama, koji su tesno spojeni sa Bogom, iji ivoti su tako usklaeni sa njegovom voljom, da mogu biti upaljena svetla, posveeni u celosti, u dui, telu i duhu.

Borba se jo vodi izmeu sinova videla i sinova mraka. Oni koji spominju ime Hristovo treba da se otresu od letarginog sna koji iscrpljuje njihovu energiju, i da odmah prihvate sve odgovornosti koje su im poverene. Svi koji tako ine mogu oekivati Boju silu koja e se otkriti u njima. Boji Sin, Izbavitelj sveta, otkrie se u njihovim reima i delima, i Boje ime e se kroz njih proslaviti.

Kao u danima Sedraha, Misaha i Avdenega, tako i u zavrnom periodu zemaljske istorije Gospod e delovati silno u korist onih koji budu vrsto stajali za pravdu. Onaj koji je hodao sa jevrejskim mladiima u uarenoj pei bie i sa svojim sledbenicima gde se god nalazili. Njegova stalna prisutnost bie im uteha i

37

potpora. I usred vremena nevolje, - nevolje kakve nije bilo od kad je naroda, - njegovi izabrani e stajati nepokolebivi. Sotona sa svim vojskama zla nee moi unititi ni najslabijeg od Bojih svetaca. Aneli koji su nenadmani u snazi titie verne, i u njihovu odbranu Jehova e se otkriti kao Bog nad bogovima (Psalam 50:1), koji je u stanju da spase i poslednjeg od onih koji se uzdaju u Njega. (Proroci i Carevi, str. 513).

Glava 5 Danilo u lavljoj jazbini

Kada je Darije zauzeo presto Vavilona, odmah je preduzeo mere da reorganizuje vladu. On je postavio nad carstvom 120 upravitelja... a nad njima trojicu predsednika, od kojih prvi bee Danilo. (Danilo 6:1-2). A taj Danilo bee omiljeniji od svih stareina i upravljaa, jer u njemu bee sjajan i izvrstan duh; i car naumi da ga postavi nad svim carstvom svojim. (Danilo 6:3). Poasti ukazivane Danilu izazvale su zavist vodeih ljudi carstva. Predsednici i knezovi teili su da pronau zgodnu priliku za optubu protiv Danila. Ali ne mogahu nai nikakve zamerke, jer bee veran, i ne nalaae se na njemu pogreke ni mane. (Danilo 6:4). Kakva se nauka ovde iznosi za sve hriane. Otre oi zavisti behu upravljene na Danila iz dana u dan; njihova budnost bee mrnjom izotrena; ipak ni jedna re ili postupak njegovog ivota nije odavala ni trunke zla. On ne samo da je teio za posveenjem, nego ta vie, on je iveo jednim ivotom punim vernosti i posveenja.

38

to je Danilo vie iveo besprekorno, utoliko je vema rasla mrnja ovih ljudi protiv njega. Oni behu ispunjeni ludim besom to ne mogu pronai nita u njegovom vrenju dunosti, ili u njegovom moralnom karakteru, ime bi ga oklevetali. Tada rekoe oni ljudi: Neemo nai na toga Danila nikakav razlog, osim ako ne naemo neto u vezi zakona njegovog Boga. (Danilo 6:5). Danilo se tri puta na dan molio Bogu nebeskome. To je bila jedina optuba koju su mogli izneti protiv njega. Tada bee smiljen jedan lukavi plan kako da ga upropaste. Njegovi neprijatelji se skupie u dvoru, molei cara da izda jednu naredbu ili dekret da se ni jedna linost u celome carstvu ne sme moliti nijednom Bogu ili oveku, osim caru Dariju, u roku od trideset dana, i da se svaki prekraj ovog nareenja (edikta) treba da bude kanjen bacanjem prestupnika u lavlju jazbinu. Car nije imao ni pojma o mrnji ovih ljudi protiv Danila, i nije sumnjao da e ova naredba ma na koji nain uticati na njega. Svojom snishodljivou oni su uinili da car poveruje da e to sluiti njemu na ast, pa je potpisao takav edikt. Sa sotonskim osmehom na licu oni su otili od cara, radujui se nad zamkom koju su postavili pred Bojeg slugu.

Primer smelosti i vernosti

Carski dekret se pojavio. Danilo je bio upoznat sa namerom njegovih neprijatelja da ga obore. Ali on nije izmenio ni najmanje nain svoga ponaanja. Sa mirnoom je obavljao svoje uobiajene dravnike

39

dunosti, a u odreeni as iao je u svoju klet iji su prozori bili otvoreni i okrenuti prema Jerusalimu, gde je prinosio svoje molitve Bogu nebeskome. Svojim nainom postupanja on je neustraivo najavljivao da nikakva zemaljska sila nema pravo da se postavi izmeu njega i njegovog Boga, govorei mu kome treba da se moli, ili kome ne treba. Kakav plemeniti i naelan ovek! On stoji i danas kao jedan hvale vredan primer hrianskog herojstva i vernosti. On se obratio Bogu sa celim srcem, premda je znao da e smrt biti kazna za njegovu odanost. Njegovi protivnici su ga vrebali ceo dan. Tri puta je Danilo odlazio u svoju klet, i triput se uo njegov vapijui glas. Sledeeg jutra podneta je tuba caru da Danilo, jedan izmeu roblja Judina prestupa carsku naredbu. Kad je Monarh uo te rei, njegove oi su se odmah otvorile da uvidi zamku koju su Danilu bili postavili. On bee oaloen i sobom nezadovoljan to je izdao jedan takav dekret, i trudio se sve do sunevog zalaska da bi smislio neki plan pomou koga bi oslobodio Danila. Ali prorokovi nepri]atelji su to preduhitrili i izali pred cara sa sledeim reima: Znaj, care, da je zakon u Miana i Persijanaca da se nikakva zabrana ili naredba, koju postavi car, ne menja! (Danilo 6:15).

Tada car zapovedi te dovedoe Danila i bacie ga u lavovsku jazbinu; i car progovori i ree Danilu: Bog tvoj, kojemu bez prestanka slui, neka te izbavi. (Danilo 6:16). I bio je navaljan ogroman kamen na vrata jazbine i zapeaen carskim prstenom, da se ne sme nita promeniti u korist Danila. Tada car ode u svoj

40

dvor, i provede celu no u postu, ne jedui nita, niti dopusti da se donesu muziki instrumenti pred njim, i ne mogae zaspati. (Danilo 6:18).

Bog moj posla anela svojega! Rano ujutru Monarh je pohitao do lavlje jazbine, dovikujui: Danilo! O Danilo, slugo ivoga Boga! Da li je tvoj Bog, kome slui bez prestanka, bio u stanju da te izbavi od lavova? (Danilo 6:20). Glas proroka se zauo uz odgovor: Care, da si iv do veka! Bog moj posla anela svojega da zatvori usta lavovima, te mi ne naudie: jer se naoh ist pred Njim, a ni tebi, care, ne uinih zla. (Danilo 6:22). Tada se car veoma obradova Danilu, i zapovedi da ga izvade iz jazbine. I izvadie Danila iz jame, i ne nae se rane ni ozlede na njemu, jer verova svome Bogu. (Danilo 6:23). Tako je bio sluga Boji izbavljen. A zamka, koju su neprijatelji Danilovi postavili za njegovo unitenje posluila je za njihovu sopstvenu propast. Na zapovest carevu oni su bili baeni u jazbinu i odmah progutani od divljih zveri.

Glava 6 Danilove molitve

Kako se bliilo vreme isteka sedamdeset godina

Izraelskog ropstva, Danilov duh se sve vie zanimao proroanstvima Jeremije. On je video da je blizu vreme kada e Gospod staviti svo izabrani narod ponovo na probu; zato se Danilo sa postom i poniznou molio

41

Bogu nebeskome u korist Izraela, sledeim reima: O Gospode, veliki i strani Boe, koji dri zavet i milost onima koji te ljube i dre zapovesti Tvoje; zgreismo i zlo inismo, i besmo bezboni, odmetnusmo se i odstupismo od zakona i zapovesti Tvojih; i ne sluasmo sluga Tvojih proroka, koji govorahu u Tvoje ime carevima naim, knezovima naim, i ocima naim, i svemu narodu zemaljskome. (Danilo 9:4-6).

Danilo nije proklamovao (objavljivao) svoju sopstvenu vernost pred Bogom. Umesto da tvrdi da je ist i svet, ovaj cenjeni prorok ponizno izjednaava sebe sa zaista grenim Izraelom. Mudrost koju mu je Gospod dao bila je daleko jaa od mudrosti velikih ljudi ovog sveta, kao to je sunana svetlost sjajnija od svetlucanja bledih zvezda. Jo vie, rei molitve sa usana ovog oveka visoko su cenjene od neba. Sa dubokom poniznou, sa suzama i cepajuim srcem, on se molio za sebe i za svoj narod. Otvarao je svoju duu pred Bogom, ispovedajui svo]u vlastitu nedostojnost i priznavajui velianstvo Gospodnje.

Ozbiljnost i topla usrdnost Kakva ozbiljnost i topla usrdnost karakterie njegovo preklinjanje! Ruka vere je ispruena gore prema nebu da prihvati nikad ne omanuto obeanje Svevinjega. Njegova dua se hrvala u agoniji. I on ima dokaze da je njegova molba usliena. On zna da je pobeda sada njegova. Ako bi se mi kao narod molili kao to se molio Danilo, ako bi se hrvali kao to se on hrvao u agoniji, ako bismo ponizili svoje due pred Bogom, mi

42

bi takoe bili uslieni kao Danilo. ujmo kako on izlae svoj sluaj u dvoru nebeskom: O Boe moj, prigni uho svoje, i uj me; otvori oi svoje i vidi pusto nau, i grad u kome je prizivano ime Tvoje; jer ne kleimo pred Tobom u molitvi radi svoje pravde, nego radi velike milosti Tvoje. O Gospode, uj i uslii! O Gospode, oprosti! O Gospode, pouj i uini; ne ekaj, sebe radi, Boe moj, jer je Tvoje ime prizvano na ovaj grad i na Tvoj narod. (Danilo 9:18-19). ovek Boji se moli za blagoslove neba na svoj narod i za jasnije poznanje boanske volje. Teret njegovog srca bio je radi Izraela, koji nije u tanom smislu drao zakon Boji. On je priznao da su sve njihove nesree dolazile na njih kao posledice njihovog prestupanja svetog zakona. On kae: Zgreismo, bezboni besmo... jer radi greha naih i bezakonja otaca naih, Jerusalim i Tvoj narod posta ruglo svima koji su okolo nas. (Danilo 9:15-16). Jevreji su izgubili svoj osobiti sveti karakter kao izabrani narod Boji. Sada dakle posluaj Boe na, molitvu sluge svojega, i molbe njegove, i obasjaj licem svojim opustelu Svetinju svoju. (Danilo 9:17). Danilovo lice se okrenulo sa silnom enjom prema opusteloj Svetinji Bojoj. On je znao da njihovo blagostanje moe biti obnovljeno jedino ako se Izrael odvrati od svog prestupanja Bojeg zakona, i postane ponizan, veran i pokoran narod.

Nebeski vesnik im je Danilova molitva izgovorena, aneo Gavrilo je hitno doleteo od nebeskog dvora da mu

43

saopti da su njegove molitve usliene i dobile odgovor. Ovom monom anelu je bilo naloeno da Danilu otkrije tajne buduih stolea. Tako, dok je usrdno eleo da sazna i razume istinu, Danilo je bio doveden u vezu sa nebeskim delegatom i vesnikom. U odgovoru na svoju molitvu, Danilo je dobio ne samo videlo i istinu koja je njemu i njegovom narodu bila neophodna, nego i utvaru o velikim dogaajima budunosti, sve do dolaska Izbavitelja sveta. Oni koji tvrde da su posveeni, premda ne ele da istrauju Pismo ili da se hrve sa Bogom u molitvi za jasnije razumevanje biblijske istine, ne znaju ni ta je pravo posveenje. Danilo je govorio sa Bogom. Nebesa su bila otvorena pred njim. Ali najvee potovanje koje mu je bilo ukazano bee rezultat njegove poniznosti i usrdne molitve. Svi koji celim srcem veruju re Boju oni e biti gladni i edni poznanja Njegove volje. Bog je Autor istine. On rasvetljuje pomraeni razum i daje ljudskom duhu snagu da shvati i razume istine koje je On otkrio.

Traiti mudrost od Boga Tom prilikom angeo Gavrilo je pruio Danilu sva uputstva koja je on bio kadar da prihvati. Nekoliko godina kasnije, prorok je eleo da dobije i naui jo vie o predmetima koji su u pitanju, te je molio Boga za veu mudrost i prosvetljenje: U to vreme ja Danilo bejah alostan tri nedelje dana. Hleba ugodna ne jedoh, niti meso i vino doe u moja usta, niti se namazah uljem za sve to vreme... Tada podigoh oi svoje i videh, a to

44

jedan ovek, obuen u platno, i pojas bee oko njega od ista zlata iz Ufaza. Telo njegovo bee kao beril,*) a lice mu kao munja kada sevne, oi su mu kao zapaljene svetiljke a ruke i noge kao bakar polirani, a glas rei njegovih kao glas velikoga mnotva. (Danilo 10:2-6). Ovaj opis je slian onom koji je dat kod Jovana, kada mu se Hristos otkrio na ostrvu Patmosu. Nita manja linost nego Sin Boji javio se i Danilu. Na Gospod dolazi sa drugim nebeskim vesnikom da poui Danila ta e se dogoditi u poslednjim danima. Velike istine otkrivene od Izbavitelja sveta jesu za one koji trae istinu kao sakriveno blago. Danilo tada ve bee star ovek. Njegov ivot je bio ispunjen dogaajima na neznaboakom dvoru; njegov um se zanimao dravnikim poslovima velike Imperije. Ipak se odvratio od svega toga, da pomui svoju duu pred Bogom, traei poznanje namera Svevinjega. I u odgovoru na njegove molbe, dato mu je videlo od nebeskog dvora za one koji e iveti u poslednjim danima. Sa kakvom usrdnou bismo trebali i mi da itemo od Boga da nam otvori razum da shvatimo i razumemo istine koje su nam date sa neba. I ja Danilo lino videh utvaru, a ljudi koji bejahu sa mnom ne videe je, ali ih spopade strah veliki, te pobegoe i sakrie se. I ostah sam, i videh tu veliku utvaru, i ne ostade snage u meni, i lepota mi se nagrdi, i ne imaah snage. (Danilo10:7-8). Svi koji su zaista posveeni imae slina iskustva. to je jasnije njihovo vienje veliine, slave i savrenstva Hristova, to e ivlje videti svoje sopstvene slabosti i nesavrenosti. Oni nee imati raspoloenja da

45

tvrde da su bezgrenog karaktera, da su sami sebi dobri i pravedni, suprotno Hristovoj istoi i slavi, nego e jedino znati da su greni i nedostojni. Kada su ljudi odvojeni od Boga, i kada imaju nejasne i zamagljene poglede o Hristu, tada isti kau: Ja sam bez greha; ja sam svet! Gavrilo se sada pojavio pred prorokom i ovako ga oslovio: Danilo, mili ovee! razumij rei koje u ti kazati, i stani pravo; jer sam upravo sada poslan k tebi. I kad mi ree tu re, stadoh drhtei. Tada mi ree: Ne boj se, Danilo! Jer od prvog dana kada si upravio svoje srce da razumeva i trudi se pred Bogom svojim, tvoje rei su bile usliene, i ja dooh radi tvojih rei. (Danilo 10:11-12, slobodan prevod). *)U originalu je upotrebljena re beril, kod drugih prevoda se spominje topaz, tirkiz, itd., a kod Daniia hrisolit.

Carske asti za Danila

Kako je velika ast ukazana Danilu od strane Velianstva neba! On je teio svog uzdrhtalog slugu, uveravajui ga da su mu molitve usliene na nebu. U odgovoru na njegove molbe bio je poslan arhanel Gavrilo, da pokrene srce persijskog cara. Veliki Monarh se opirao uplivima Duha Bojeg pune tri nedelje, za vreme dok je Danilo postio i molio se Bogu. Tada je poslan u pomo veliki nebeski Knez Mihailo Arhanel, da preokrene srce tvrdokornog cara da preduzme neke odluujue mere u prilog Danilove molbe.

46

I kad mi govorae tako, oborih oi svoje i ostah nem. I gle, neko kao sin oveji, dotae se usta mojih... I ree mi: Ne boj se, mili ovee! Mir da ti je! Ohrabri se, ohrabri! I dok mi govorae, ohrabrih se, postadoh jai, i rekoh: Neka govori Gospodar moj, jer si me ohrabrio. (Danilo 10:15-19).

Tako je bila otkrivena velika boanska slava Danilu, da on nije mogao podneti njezin sjaj. Tada je nebesni Vesnik zaklonio svetlost svoje prisutnosti i pojavio se Danilu u vidu i obliju sina oveijega. (Danilo 10:16). Svojom boanskom silom je osnaio i ohrabrio ovog oveka plemenitog i vernog oveka, da moe sasluati vest koja mu je poslana od Boga.

Danilo bee posveeni sluga Svevinjega. Njegov dugotrajni ivot bio je ispunjen plemenitim delima u slubi za svog Gospoda i Uitelja. istoa njegovog karaktera i nepokolebljiva vernost postignuti su jedino kroz njegovu poniznost srca i njegovu skruenost pred Bogom. Mi ponavljamo: Danilov ivot je jedna nadahnuta slika pravog posveenja!

Glava 7 Karakter Apostola Jovana

Apostol Jovan se razlikovao od svoje brae po tome to bee uenik koga Isus ljubljae. (Jovan 13:23). Iako nije bio ni u najmanjoj meri kukavikog karaktera, slabi ili kolebljivac, on je posedovao prijatan i ljubazan duh i toplo, oseajno srce. Po svemu sudei on se veoma radovao Hristovoj naklonosti; i Spasitelj ga je stvarno okruavao znacima poverenja i ljubavi.

47

On je bio jedan od trojice kojima je bilo dozvoljeno da budu svedoci Hristove slave na gori preobraenja, ali i Njegove agonije u vrtu Getsimanije; i njegovoj panji na Spasitelj je poverio svoju majku u asovima muenja na krstu. Spasiteljeva naklonost prema ljubljenom ueniku bila je uzvraena sa svom snagom vatrene odanosti. Jovan se privio uz Hrista kao to se loza obavija oko dreeg stuba. Za stvar svoga Uitelja on se hrabro izlagao opasnostima sudnice i zadravao se ispod krsta; i na vesti da je Hristos vaskrsao, on je trao prema grobu, i u svojoj arkoj revnosti ostavio je iza sebe ak i vatrenog Petra! Jovanova ljubav prema svome Uitelju nije bila slina ljudskom prijateljstvu, ve ljubav jednog pokajanog grenika, koji je oseao da je izbavljen skupocenom krvlju Hristovom. On je smatrao najveom au da radi i strada u slubi svoga Gospoda. Njegova ljubav prema Isusu navodila ga je da ljubi sve ljude za koje je Hristos umro. Njegova je religija bila praktinog karaktera. On je iskreno razmillo, da ljubav prema Bogu treba da se manifestuje (otkriva) u ljubavi prema Bojoj deci. esto se mogao uti da govori: Ljubazni! kad je ovako Bog pokazao ljubav k nama, i mi smo duni ljubiti jedan drugoga. (1.Jovanova 4:11). Da imamo mi ljubav k njemu, jer On najpre pokaza ljubav k nama. Ako ko kae: Ja ljubim Boga, a mrzi na brata svojega, laa je; jer koji ne ljubi brata svojega koga vidi, kako moe ljubiti Boga, koga ne vidi? (1.Jovanova 4:19-20). Apostolov ivot bee u potpunoj harmoniji sa njegovim uenjem. Ljubav koja je gorela u njegovom

48

srcu za Hrista, navodila ga je da sa najusrdnijom i neumornom revnou radi za svo]e blinje, naroito za svoju brau u hrianskoj zajednici. On je bio jedan silan propovednik, govorei sa arom i dubokom usrdnou, i njegove rei su bile proete snanim ubeenjem.

Nova stvar kroz milost

Pouzdana ljubav i nesebino posveenje koje se otkriva u ivotu i karakteru apostola Jovana predstavlja lekciju od neizrecive vanosti za hriansku crkvu. Neki kau da je Jovan posedovao ljubav nezavisno od boanske milosti; ali Jovan je po prirodi imao ozbiljne nedostatke karaktera; bio je ponosit i ambiciozan, srdit i brz da se revanira na uvredu. Jovanova duboka i vatrena naklonost prema svom Uitelju ni]e bila razlog to ga je Hristos ljubio, nego proizvod te ljubavi. Jovan je eznuo za tim da bude slian Isusu, i pod preobraavajuim uticajem te Hristove ljubavi postao je krotak i ponizan u srcu. On se skrivao u Hristu. Bio je vrsto spojen sa ivim okotom, i tako je postao sudeonik boanske prirode. To je uvek bio rezultat zajednice sa Hristom. To je pravo posveenje. Mogu postojati znaajni nedostaci u karakteru nekih pojedinaca, pa ipak kad neko postane istinski uenik Isusov, sila boanske milosti ini ga novim stvorenjem. Hristova ljubav ga preobraava i posveuje. Ali ako osobe tvrde da su hriani, a njihova religija ih ne ini boljim ljudima i boljim enama u svim odnosima

49

ivota ivim predstavnicima Hrista u delima i karakteru - tada ne pripadaju Hristu.

Zadaci u izgradnji karaktera

Jednom prilikom Jovan se upustio u diskusiju sa svojom braom ko bi od njih trebao biti najvei. Oni nisu hteli da njihove rei dopru do uiju Uitelja. Ali Isus je itao njihova srca, i iskoristio je priliku da svojim uenicima prui pouku o poniznosti. To nije vailo samo za onu malu grupu koja je sluala Njegove rei, nego je to bilo izgovoreno za dobrobit svih Njegovih sledbenika do kraja vremena. I sedavi, dozva dvanaestoricu, i ree im: Ko hoe da bude prvi, neka bude od sviju poslednji, i svima sluga. (Marko 9:35). Oni koji poseduju Hristov duh, nee imati ambiciju da zauzimaju poloaj nad svojom braom. Ti koji su mali u svojim oima, postae veliki u oima Bojim. I uzevi dete, postavi ga meu njima, i zagrlivi ga ree im: Ko jedno ovakvo dete primi u ime Moje, Mene prima; a ko god Mene prima, ne prima Mene, nego Onoga koji je Mene poslao. (Marko 9:36-37). Kakva je ovo dragocena lekcija za sve sledbenike Hristove! Oni koji previaju ivotne dunosti, stavljajui ih pod noge, koji zanemaruju milost i dobrotu, utivost i ljubav, ak i prema jednom malenom detetu, oni zanemaruju Hrista. Jovan je osetio silu ovih rei i koristio ih je. Jednom drugom prilikom, njegov brat Jakov i on videe jednog oveka gde izgoni avole u ime Isusovo, i poto isti nije bio neposredno povezan sa njima u

50

zajednici, oni odluie da ovaj nema prava da ini to delo, i naravno, zabranie mu. U bezazlenosti svoga srca Jovan je izneo taj sluaj Uitelju. Isus ree: Ne branite mu; jer nema oveka koji e initi udesa u Moje ime, a da moe odmah zlo govoriti o Meni. Jer onaj koji nije protiv nas, s nama je. (Marko 9:39-40). Ponovo, Jakov i Jovan posredstvom svoje majke, podnee Isusu jednu molbu, itui da im se dopusti da zauzmu najvee asti i poloaje u Hristovom carstvu. Spasitelj im odgovori: Ne znate ta itete! (Marko 10:38). Kako malo nas razume pravo znaenje naih molitava! Isus je znao beskrajnu rtvu kojom e ta slava morati biti plaena, kada je umesto sebi odreene slave podneo krst, ne marei za sramotu. (Jevrejima 12:2). Ta slavna radost sastojae se u tome kad Isus vidi due spaene njegovim ponienjem, agonijom, i prolivanjem svoje krvi. To bee slava koju Hristos dobija, i koju ova dva uenika jako zaelee da u njoj imaju udela. Isus ih je pitao: Moete li piti au koju ja pijem, i krstiti se krtenjem kojim se ja krstim? A oni rekoe: Moemo. (Marko 10:38-39). Kako su malo shvatali ta to krtenje znai! Isus im ree: au dakle koju Ja pijem, ispiete; i krtenjem kojim se Ja krstim, krstiete se; ali da sednete s desne strane Meni i s leve, ne mogu Ja odluiti, nego e biti dato onima kojima je ve pripravljeno. (Marko 10:39-40 slobodan prevod).

51

Ponositost i ambicija ukoreni Isus je razumeo motive koji su potakli ovaj zahtev, i zato je ukorio ponos i ambiciju ova dva uenika: Znate da knezovi narodni (neznaboaki) vladaju narodom i upravljai upravljaju njima. Ali meu vama da ne bude tako; nego koji hoe da bude najvei meu vama, neka vam slui. I koji hoe prvi da bude meu vama, neka bude svima sluga. Jer Sin oveji nije doao da Mu slue, nego da slui, i da preda duu svoju u otkup za mnoge. (Marko 10:42-45). Kad je jednom prilikom Hristos poslao glasnike pred sobom u jedno selo Samarije, molei ljude da pripreme prenoite za Njega i uenike Njegove, ali kad se Spasitelj pribliavao selu, izgledalo im je da e On da prudui put za Jerusalim. Zato je to prouzrokovalo mrnju i nepri]ateljstvo kod Samarjana, i umesto da Ga pozovu na konaite, oni Mu uskratie potovanje koje su odavali i obinim putnicima. Isus nikad nije naturao svoje prisustvo, a Samarjani izgubie blagoslov koji su mogli primiti da su Ga molili da bude njihov gost. Mi se moemo uditi ovom neutivom postupku prema Velianstvu neba, ali kako esto i mi koji priznajemo da smo Hristovi sledbenici inimo slini greh nemarnosti. Da li pozivamo Hrista da stanuje u naim srcima i u naim domovima? On je pun ljubavi, milosti i blagoslova, i uvek je spreman da izlije ove dare na nas; ali slino Samarjanima i mi se esto zadovoljavamo bez njih. Uenici su bili svesni da je Hristova namera bila da svojim prisustvom blagoslovi Samarjane; ali kad su

52

videli hladnou, zlobu i nepotovanje prema njihovom Uitelju, oni su se ispunili zaprepaenjem i srdnjom, a Jakov i Jovan behu osobito uzrujani. Da onaj koga oni osobito potuju bude tako loe doekan, izgledalo im je tako veliki kriminal, da bi teko mogao proi bez neposredne kazne. U svojoj revnosti oni rekoe: Gospode, hoe li da zapovedimo ognju da sie sa neba i da ih proguta, kao Ilija to uini? (Luka 9:54). Time se pozivahu na unitenje carskih kapetana i njihovih eta, koji behu poslani od cara Ohozije da uhvate Iliju proroka (2 Carevima 1:9-12). Hristos je pokarao svoje uenike, govorei: Ne znate kakvoga ste duha! Jer Sin oveji nije doao da pogubi due oveije, nego da ih spase, (Luka 9:55-56). Jovan i njegovi drugovi uenici bili su u jednod koli u kojoj de Hristos bio uitelj. Oni koji su bili spremni da uvide svode pogreke, i koji su eleli da isprave svoj karakter, imali su dovoljno prilika. Jovan je koristio svaku priliku i stalno je teio da dovede svoj ivot u sklad sa boanskim Uzorom. Isusove pouke, koje su isticale krotost, poniznost i ljubav kao bitne vrline za uzrast u milosti, prikladne za njegov rad, behu za Jovana od nadvee vrednosti. Ove iste pouke su upuene i nama, kako pojedincima tako i brai u crkvi, na isti nain kao i prvim uenicima.

Jovan i Juda Mogli bismo izvui jednu vrlo pounu lekciju iz otre suprotnosti izmeu karaktera apostola Jovana i Jude. Jovan e bio jedan ivi primer posveenja. S

53

druge strane, Juda je posedovao oblije pobonosti, dok je njegov karakter bio vie sotonski nego boanski. On se pretvarao kao uenik Hristov, dok se u reima i delima odricao Hrista. Juda je imao iste dragocene prilike koje je imao i Jovan, da studira i imitira ili podraava Uzor. On je sluao Hristove nauke i njegov karakter se mogao preobraziti kroz boansku milost. Ali dok je Jovan bio strogo otar protiv svojih sopstvenih mana, teei da se prilagodi Hristu. Juda de bio prekrilac svoje savesti, poputajui iskuenju i predajui se svojim neasnim navikama, koje su ga preobrazile u oblije sotone. Ova dva uenika pretstavljaju hrianski svet. Svi priznaju da su Hristovi sledbenici; ali dok jedna klasa hodi u poniznosti i krotosti, uei se od Isusa, drugi dokazuju da nisu tvorci rei, ve samo sluai. Jedna klasa se posveuje kroz istinu; druga ne poznaje preobraavajuu silu boanske milosti. Prvi svakodnevno umiru sebi i svome ja, i pobeuju grehe. Drugi poputaju svojim eljama i strastima, i postaju niske sluge sotone.

Glava 8 Jovanova propovednika sluba

Apostol Jovan je proveo svoj mladi ivot u drutvu

neukih ribara Galileje. On se nije mogao radovati pohaanju kola onoga doba; ali druenjem sa Hristom, velikim Uiteljem, on je stekao najvee obrazovanje koje smrtni ovek moe postii. On je udno pio sa izvora mudrosti, a onda je teio da vodi i druge onoj

54

vodi koja tee u ivot veni. (Jovan 4:14). Jednostavnost njegovih rei, uzviena snaga istine koju je on izgovarao, i duhovna toplina koja je obeleavala njegovo uenje davala mu je pristup svim klasama. Ipak ak ni vernici nisu bili u stanju da potpuno shvate svete tajne boanske istine uvijene u njegovim spisima. On je izgledao uvek proet svetim Duhom. On je nastojao da probudi misli ljudi da shvate nevidljive stvari. Mudrost sa kojom je govorio, uinila je da njegove rei kaplju kao rosa koja natapa i omekava zemlju.

Posle Hristovog vaznesenja Jovan je stajao vrsto kao jedan veran i vatreni radnik za Uitelja. On se zajedno sa drugima radovao izlivanju Duha na dan Pedesetnice, i sa sveom revnou i silom nastavio da propoveda narodu rei ivota. Njemu je preeno sa tamnicom i smru, ali on za to nije mario.

Mnotva svih klasa dolaahu da sluaju propovedi apostola Jovana, i svi su se isceljivali od svojih bolesti u ime Isusovo, ije ime je bilo omraeno meu Jevrejima. Svetenici i glavari bili su besni u svom protivljenju kad su videli da se bolesni isceljuju i da se Isusovo ime uzvisuje kao kneza ivota. Oni su se plaili da e uskoro ceo svet poverovati u Njega, i da e ih tada osuditi za umorstvo silnog Iscelitelja. Ali to behu vei njihovi napori usmereni da zaustave ovo uzbuenje, to sve vie verovahu u Njega i odvraahu se od uenja knjievnika i fariseja. Zato se oni ispunie sa mrnjom i stavie ruke na Petra i Jovana, bacivi ih u optu tamnicu. Ali aneo Gospodnji nou otvori tamnika vrata, i izvodei ih na slobodu ree: Idite, stanite u crkvi i govorite narodu sve rei ovoga ivota. (Dela 5:20).

55

Sa vernou i ozbiljnou Jovan je iznosio svedoanstvo za svoga Gospoda svakom zgodnom prilikom. On je video da su vremena ispunjena opasnostima za Zajednicu. Sotonske obmane svuda su se pojavljivale. Duh naroda je bio zaveden delovanjem skepticizma (sumnje) i prevarljivih nauka. Neki koji su pretendovali da su verni delu Bojem, behu prevareni. Oni se odrekoe Hrista i Njegovog Evanelja i dospee u prokletu jeres, ivei u prestupu boanskog zakona.

Jovanova omiljena tema bee Boja bezgranina ljubav. On je verovao u Boga kao to dete veruje u blagog i nenog oca. On je razumeo karakter i delo Isusovo; i kad je video svoju jevrejsku brau kako tumaraju svojim stramputicama bez ijednog zraka Sunca Pravde da osvetli njihov put, on je teio da im predstavi Hrista kao Videlo sveta.

Oaloen otrovnim zabludama Jovan je doiveo da vidi propovedanje Hristovog Evanelja blizu i daleko, i hiljade njih koji eljno prihvataju njegovo uenje. Ali je bio ispunjen alou kada je posmatrao kako se otrovne zablude uvlae u Zajednicu. Neki koji primie Hrista tvrdili su da ih Njegova ljubav oslobaa od pokoravanja zakonu Bojem. S druge strane, mnogi su uili da treba da se dri slovo zakona, dakle svi jevrejski obiaji i ceremonije, i da je to dovoljno za spasenje i bez krvi Hristove. Oni smatrahu da je Hristos bio jedan dobar ovek, kao i apostoli, ali poricahu Njegovo boanstvo. Jovan je video opasnosti kojima je Zajednica bila

56

izloena, ako prihvati te ideje, i on ih je pobijao sa brzinom i odlunou. On je pisao jednoj izabranoj gospoi, najasnijoj pomonici u delu Evanelja, koja je uivala dobar ugled i ogroman uticaj meu vernima, sledee rei: Mnoge varalice izaoe na svet, koji ne priznaju Isusa Hrista, da je doao u telu; ovo je varalica i antihrist. uvajte se, da ne izgubimo to smo zaradili, nego da primimo platu potpuno. Koji god prestupa, i ne stoji u nauci Hristovoj, taj nema Boga; a koji stoji u nauci Hristovoj, taj ima i Oca i Sina. Ako ko dolazi k vama, a ove nauke ne donosi, ne primajte ga u kuu, i ne pozdravljajte se s njim, jer ko se pozdravlja sa njim, prima udeo u njegovim zlim delima. (2.Jovanova 7-11). Jovan nije obavljao svoj rad bez velikih smetnji. Sotona nije bio lenj. On je podsticao zle ljude da skrate korisni ivot ovog Bojeg oveka, ali sveti aneli su ga titili od njihovih nasrtaja. Jovan je i dalje trebao iveti kao verni svedok za Hrista. Zajednici je u vreme njene opasnosti bilo potrebno njegovo svedoanstvo. Kroz krivo predstavljanje i neistine, emisari sotone su teili da podstreknu opoziciju protiv Jovana i protiv Hristove nauke. Kao posledice nesloge i jeretizma crkva je bila dovedena u opasnost. Jovan je nepokolebivo pobijao ove zablude. On je pregraivao put protivnicima istine. On je pisao i opominjao da voe ovih jeresi ne treba podravati. Postoje i dan-danas zla slina onima koja su ugroavala napredak prve Zajednice, i nauka apostola u ovim takama treba da bude paljivo uzeta u obzir. Mora imati milosti, to je krik koji se svuda uje, osobito od onih koji se hvale svojom svetou. Ali milost i ljubav su tako isti da ne mogu da pokrivaju nepriznati

57

greh. Jovanovo uenje je vano za one koji ive usred opasnosti poslednjih dana. On se intimno druio sa Hristom i sluao Njegove nauke i bio svedok Njegovih silnih udesa. On je iznosio uverljivo svedoanstvo, koje je uinilo da je la neprijatelja ostala bez uspeha.

Nema kompromisa sa grehom Jovan se radovao blagoslovu istinskog posveenja, ali apostol nije tvrdio da je bez greha; on je teio za savrenstvom, hodei u svetlosti lica Bojeg. On svedoi da ovek koji tvrdi da poznaje Boga, a ipak kri boanski zakon, njegovo je priznanje lano. Koji govori: poznajem Ga, a zapovesti njegove ne dri, laa je, i u njemu istine nema. (1.Jovanova 2:4). U ovom veku hvalisave slobode ove rei e biti igosane kao verski fanatizam. Ali apostol ui da dok pokazujemo hriansku utivost, mi smo ovlaeni da nazovemo greh i grenike njihovim pravim imenima - da se u tome sastoji prava milost ili dobroinstvo. Dok ljubimo due za koje je Hristos umro, i radimo za njihovo spasenje, mi ne treba da pravimo kompromis sa grehom. Mi se ne smemo sjedianjavati sa buntovnima, i to nazivati milou, ili dobrotom. Bog zahteva od svoga naroda u ovom veku da stoji kao to je Jovan stajao u svoje vreme, nepokolebivo za pravdu, u suprotnosti duepogubnim zabludama.

58

Nema posveenja bez poslunosti Ja sam sretala mnoge ljude koji su tvrdili da su bez greha. Ali kad su proveravane sa Bojom reju, ove linosti su se nale u otvorenom prestupu svetog Bojeg zakona. Najjasniji dokazi o venoj vanosti etvrte zapovesti nisu mogli da im probude savest. Oni se ne mogu odricati Bojih zahteva, ali se usuuju izgovarati radi prestupa subote. Oni tvrde da su sveti, i da slue Bogu u svakom danu sedmice. Mnogi dobri ljudi, kau oni, nisu svetkovali subotu. Ako su ti ljudi bili sveti, nee biti osueni radi toga to nisu drali subotu. Bog je bio tako milostiv i nije ih kaznio radi nedranja sedmog dana. Oni bi bili smatrani neobinim u drutvu ako bi svetkovali sedmi dan subotu, i ne bi imali uticaja u svetu. Sem toga oni se moraju pokoravati vlastima koje postoje. Jedna gospoa u Nju Hempiru (SAD) iznela je svoje svedoanstvo na ravnom skupu da milost Boja vlada u njenom srcu i da je ona potpuno Gospodnja. Ona je tada izrazila svoje verovanje da ovi ljudi ine mnogo dobra probuujui grenike da uvide svoju opasnost. Ona je rekla: Subota koju ovi ljudi nama iznose jeste jedina subota Biblije; i tada je objasnila da je njen duh bio jako pokrenut ovim predmetom. Ona je videla mnoge nevolje pred sobom, koje bi je snale ako bi svetkovala sedmi dan. Sledeeg dana je dola na isti skup i opet iznela svoje svedoanstvo, govorei da je pitala Gospoda da li zaista mora svetkovati subotu i on joj je kazao da je ne mora svetkovati. Njen duh je sad bio umiren u pogledu ovog predmeta. Ona je tada dala

59

najjau opomenu za sve da dou do savrene ljubavi Isusove, gde nema vie osuenja za duu. Ova ena nije posedovala pravo posveenje. To nije bio Bog koji joj je rekao da e biti posveena iako ne ivi u poslunosti prema jednoj od Njegovih jasnih zapovesti. Boji zakon je svet, i niko ga ne moe nekanjeno prestupati. Onaj koji joj je rekao da moe nastaviti krenje Bojeg zakona i ostati bezgrena, bio je knez sila mraka - isti onaj koji je kroz zmiju govorio Evi u raju: Neete vi umreti (1 Mosijeva 3:4). Eva je laskala sebi da je Bog bio toliko dobar da bi je mogao kazniti za neposlunost jedne Njegove izreene zapovesti. Ista izopaenost se ponavlja meu hiljadama njih koji se izgovaraju za svoju neposlunost prema etvrtoj zapovesti. Oni koji imaju um Hristov dranje sve Boje zapovesti, bez obzira na okolnosti. Velianstvo neba kae: Kao to i ja odrah zapovesti Oca svojega. (Jovan 15:10). Adam i Eva se usudie da prestupe Gospodnje zahteve, i strani rezultati njihovog greha treba da budu opomena i nama da ne sledimo njihov primer neposlunosti. Hristos se molio za svoje uenike sledeim reima: Osveti ih istinom svojom: re je tvoja istina. (Jovan 17:17). Nema pravog posveenja osim kroz poslunost istini. Oni koji ljube Boga svim srcem, ljubie i sve Njegove zapovesti. Posveeno srce je u skladu sa propisima Bojeg zakona; jer je zakon svet, pravedan i dobar.

60

Bog se nije promenio Boji karakter se nije izmenio. On je isto Bog revnitelj i danas, kao to je bio kad je davao svoj zakon na gori Sinaju, i pisao ga svojim vlastitim prstom na kamenim ploama. Oni koji gaze sveti Boji zakon mogu rei: Ja sam svet!, ali biti zaista svet i hvaliti se posveenjem, to su dve razliite stvari. Novi Zavet nije promenio zakon Boji. Svetost subote iz etvrte zapovesti tako je vrsto postavljena kao i presto Jehove. Jovan pie: Svaki koji ini greh i bezakonje ini; jer greh je prestup zakona. A znate da se On javi da grehe nae uzme; i greha u Njemu nema. Ko god u Njemu stoji ne grei, koji god grei ne vide Ga, niti Ga pozna.(1.Jovanova 3:4-6). Mi smo ovlateni da na isti nain smatramo i ocenjujemo kao i omiljeni uenik sve one koji tvrde da su u Hristu, da su sveti, dok ive u prestupanju Bojeg zakona. On se sukobljavao sa jednom isto takvom klasom ljudi sa kakvom se i mi sretamo. On kae: Deice, niko da vas ne vara, ko pravdu tvori pravednik je, kao i On to je pravedan. Koji greh ini od avola je, jer avo grei od poetka. (1.Jovanova 3: 7-8). Ovde apostol govori jasnim reima, kako to sam predmet nalae. Jovanove poslanice odiu duhom ljubavi. Ali kad je dolazio u kontakt sa klasom koja je krila zakon Boji i jo tvrdila da je bez greha, nije se ustruavao da ih opomene zbog njihove strahovite obmane. Ako kaemo da imamo zajednicu sa Njim, a hodimo u tami, sebe laemo, i istine nema u nama. Ali ako hodimo u videlu, kao to je i On u videlu hodio, imamo zajednicu jedan

61

sa drugim, i krv Isusa Hrista, Sina njegova oiava nas od svakoga greha. Ako kaemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama. Ali ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae, i oisti nas od svake nepravde. Ako reemo da ne sagreismo, pravimo Ga laom, i re njegova nije u nama. (1.Jovanova 1:6-10).

Glava 9 Jovan u izgnanstvu

Veliki uspeh koji je pratio propovedanje Evanelja

od strane apostola i njihovih saradnika, poveao je mrnju neprijatelja Hristovih. Oni su inili svaki napor da spree njegovo napredovanje, i konano su uspeli da privuku i mo rimskog imperatora protiv Hriana. Nastalo je strano progonstvo, u kome su mnogi sledbenici Hristovi predati na smrt. Apostol Jovan je tada ve bio star ovek, ali sa velikom revnou i uspehom nastavio je da propoveda Hristovu nauku. On je davao snano svedoanstvo, koje njegovi neprijatelji nisu mogli spreiti, a koje je veoma hrabrilo njegovu brau.

Kada je vera Hriana poela da se talasa usled vatrenog progonstva, oni su bili primorani da se sastanu, kojom prilikom je apostol ponovio sa velikim dostojanstvom, silom i ubeenjem sledee rei: to bee od poetka, to usmo, to videsmo svojim oima, to razmotrismo, i to ruke nae opipae, o rei ivota... to videsmo i usmo, to javljamo vama, da i vi imate s

62

nama zajednicu, a naa je zajednica sa Ocem i sa Sinom Njegovim Isusom Hristom. (1.Jovanova1:1-3).

Najogorenija mrnja je bila uperena protiv Jovana radi njegove nepokolebnjive odanosti delu Hristovom. On bee poslednji preiveli od uenika koji su bili lino povezani sa Isusom, i njegovi neprijatelji odluie da njegovo svedoanstvo mora da se uutka. Ako se to mogne uiniti, tada se Hristova nauka nee moi iriti; ako postupe sa strogou, ono e brzo nestati u svetu. Saglasno tome Jovan je bio pozvan u Rim da bi stradao za svoju veru. Njegove nauke behu zloupotrebljene. Lani svedoci okrivie ga kao buntovnu linost, koji javno ui teorije koje su subverzivne (pre- vratnike) za rimsku naciju.

Apostol je predstavio svoju veru na jedan jasan i uverljiv nain, sa takvom jednostavnou i slobodnom otvorenou, da su njegove rei imale silan efekat (uticaj). Njegovi sluaoci bili su zbunjeni i iznenaeni njegovom mudrou i ubedljivou. Ali jo ubedljivije od njegovog svedoanstva bee duboka mrnja protivnika istine. Imperator bee ispunjen gnevom, hulei na ime Boga i Hrista. On se nije mogao suprotstaviti apostolovim razlozima ili osporiti silu koja je pratila kazivanje istine, zato je odluio da uutka njenog vernog tumaa.

Boji svedok nije uutkan Ovde vidimo kako moe postati tvrdo srce kada se suprotstavlja Bojim namerama. Neprijatelji Boje Zajednice behu odluni da nastave svoju oholost i

63

nasilje protiv vernog naroda. Naredbom rimskog imperatora Jovan je bio proteran na ostrvo Patmos, kako nas obavetava: Za re Boju, i za svedoanstvo Isusa Hrista (Otkrivenje 1:9). Ali neprijatelji Hristovi potpuno su promaili u svojoj nameri da uutkaju Njegovog vernog svedoka. Iz mesta svog izgnanstva dopirao je glas apostola, dopirui ak do poslednjeg vremena, objavljujui najpotresnije istine koje su ikada bile prezentirane smrtnima. Patmos, jedno golo i kamenito ostrvo u egejskom moru, bilo je odreeno od rimske vlade kao mesto progonstva za kriminalce. Ali Bojem sluzi ovo sumorno boravite postalo je vrata nebeska. On bee ovde izolovan od gradske poslovne vreve, i od aktivnog misionskog posla, ali nije bio iskljuen iz Boje prisutnosti. U svom opustelom domu on je mogao razgovarati sa Carem careva, studirajui izbliza otkrivenje boanske sile u prirodi i knjizi nadahnua. Pruila mu se divna prilika da razmilja o velikom delu stvaranja i da se